Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na jedan od zakonskih predloga za koji smatram da je od najvećeg značaja u ovoj objedinjenoj raspravi, a to je Predlog zakona o zadrugama.

Zadrugarstvo u Srbiji ima veliku tradiciju o čemu svedoči činjenica da je naš prvi zakon o zadrugama bio donet pre više od jednog veka.

Na žalost, u našoj zemlji, protokom vremena i pod dejstvom različitih nepovoljnih, socijalnih i ekonomskih, faktora, ustanova zadruge, bila je potisnuta na same margine privrednog i društvenog života o čemu svedoči detalj da u ovoj oblasti važe zakonska rešenja koja su doneta pre više od dve decenije iako je reč o instituciji koja je ranije bila od velikog značaja, pogotovu u našoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Stoga, novi Predlog zakona o zadrugama, o kome raspravljamo, predstavlja pokušaj da se stvori jedan kvalitetan, savremeni okvir za osnivanje i rad zadruga i mislim da se u tome i uspelo.

Najpre, na samom početku ovog zakona, načinjena je jedna veoma važna novina, a to je da pored do sada postojećih oblika zadruga za pojedine privredne i društvene delatnosti, zemljoradničke, zanatske, studentske i druge zadruge, sada predviđena pravna mogućnost osnivanja jednog novog tipa zadruge, a to su socijalne zadruge. One bi obavljale raznovrsne oblike delatnosti, a glavni cilj bi im bio da rade na ostvarivanju društvene uključenosti pripadnika raznih socijalno udruženih grupa.

Prepoznavanjem socijalnih zadruga, kao novog tipa zadruga na jednoj strani, biće stvorena mogućnost da se pripadnici različitih socijalno ugroženih društvenih grupa, na jednoj strani, podstaknu da budu aktivni, da se uključe u društvo da u okviru svojih mogućnosti privređuju, a time bi na drugoj strani oni uspeli da dođu i do određenih sopstvenih prihoda i time olakšaju i sopstveni materijalni položaj.

U delu koji se odnosi na osnivanje zadruga, predviđeno je smanjenje minimalnog broja fizičkih lica potrebnih za osnivanje zadruge, sa ranijih 10 na pet lica, što mislim da je dobro rešenje koje treba da da jedan dodatni impuls za zadružno udruživanje, pogotovu na našim selima u kojima ima sve manje radno sposobnog stanovništva.

Pravila koja određuje osnivačku skupštinu i sadržaj osnivačkog akta i zadružnih pravila sticajni prestanak statusa zadrugara, a posebno ona koja se odnose na osnivačke uloge i kapital, sada su znatno detaljnije obrađena u novom zakonskom tekstu, što će doprineti tome da se što je moguće više izbegnu svi sporovi u vezi unutrašnje organizacije same zadruge.

Novi zakon sadržava ranije organe uprava zadrugom. Skupštinu, upravni odbor, nadzorni odbor i direktora, ali su i ovde izvršene određene popravke ranijeg zakonskog teksta.

Tako su sada zakonom postavljene potrebne većine glasova za donošenje najvažnijih odluka iz domena rada zadrugarske skupštine, za statusne promene, promene imovine, izmene osnivačkog akta i zadužnih pravila i pokretanje postupka likvidacije.

Predviđa se da sve zadruge moraju imati tročlani upravni odbor, što do sada nije bila obaveza u manjim zadrugama do 20 članova, a mislim da su dobre odredbe u predloženim članovima 42, 46. i 50. kojima se pooštrava odgovornost članova upravnog odbora, nadzornog odbora i direktora, za eventualnu štetu koju bi naneli zadruzi svojim radom u skladu sa zakonom o obligacionim odnosima, kao i odredbama člana 56. kojom se uvodi odgovornost zadrugara u slučajevima ako bi zloupotrebili zadrugu za prevare ili ako bi koristili zadružnu imovinu kao sopstvenu.

Novi zakon uvodi neke potpuno nove institute kao što je mogućnost da se pokrene i prinudna likvidacija na osnovu odluke suda ili drugog državnog i u drugim okolnostima koje su taksativno nabrojane u članu 63. Predloga zakona.

Značajna novina je i uvođenje mogućnosti da se formira složena zadruga kao vid integracija dve ili više zadruga, što bi se uredilo zasebnim pravilima i što svakako treba pozdraviti kao mogućnost da se u privatnom životu nastupi zajedno što poboljšava šansu za bolje rezultate prema tržištu i opstanak zadruga.

Na posletku i odredbe koje se odnose na proces revizije, sada su znatno detaljnije razrađene i predviđena su rigoroznija pravila za ove kontrolne postupke.

Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS-a, smatra da Predlog zakona o zadrugama predstavlja jedno vrlo dobro zakonsko rešenje koje ima za cilj da se u ovu oblast uvede red posle decenijske zapuštenosti i stagnacije.

Predložena su kvalitetna rešenja i nadamo se da će novi zakon postaviti stabilnu osnovu za razvoj zadrugarstva, što bi se u krajnjoj liniji pozitivno odrazilo i na naš ekonomski život.

Povratak zadruga, prvenstveno zemljoradničkih zadruga je brend za Srbiju, jer će se suzbiti uticaj prekupaca i nakupaca koji su proizvode od poljoprivrednika uzimali bud zašto i dovodili ih u vrlo tešku ekonomsku situaciju, jer su naši poljoprivrednici i proizvođači, zbog svog lošeg položaja, bili primorani da ih prodaju po zadnje nepovoljnim cenama.

Stoga će Poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje, dati svoju podršku za ovaj zakonski predlog, kao i za ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, ja bih isto nešto rekla pošto sam potpisnica ovog amandmana. Uložili smo amandman na član 8. isključivo u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti.
S obzirom na to da je žena stub porodice i u gradskoj, ruralnoj sredini, da su žene pokretači i učesnice mnogih aktivnosti, vode i rade poslove u oblasti poljoprivrede i rade od jutra do sutra. Ima mnogo primera gde su žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava, uspešni preduzetnici u turizmu, seoski turizam i slično, osnivači socijalnih preduzeća, a uz to uspešne domaćice, supruge i majke.
Iz razloga što smatramo da se kod dodele sredstava na koji se ovaj član Zakona o budžetu odnosi mora se vodi računa o rodnoj ravnopravnosti i o tome kako da program tome doprinese.
Da bi žene koje su angažovane u navedenim oblastima bile pre svega dobro informisane i uzele učešća u ovoj programskoj aktivnosti jer na taj način ženama na selu stvaramo uslove za duži ostanak na selu.
Uverena sam da Vlada RS ima isti cilj kao i Ženska parlamentarna mreža da očuva i unapredi princip i načelo rodne ravnopravnosti. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, s obzirom da sam bivši radnik Rudarskog basena Kolubara, koji je naš najveći proizvođač uglja, imam potrebu da govorim o ovom zakonskom predlogu.
Rudarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i predstavlja važnu privrednu granu, o čijem smo značaju za državu mogli da se uverimo i prilikom prošlogodišnjih katastrofalnih poplava. Međutim, rudarstvo predstavlja i granu privrede koja istovremeno zahteva i velika početna ulaganja i stalno inoviranje, kao i rad na otkrivanju novih rudnih ležišta, s obzirom da se radi o neobnovljivim prirodnim resursima. Stoga je važno da se ova oblast što bolje pravno uredi, kako bi se ovim prirodnim bogatstvima gazdovalo na racionalan način i mislim da se to postiže predlogom ovog novog zakonskog rešenja.
Najpre mislim da je od ključnog značaja odredba sadržana u članu 4. Predloga zakona. Njome se po prvi put zakonom predviđa koji su to resursi i sirovine od značaja za Republiku Srbiju, pa se predviđa da su to ugalj, nafta, gas, uljni škriljci, rude bakra, zlata, bora i litijuma, kao i druge mineralne sirovine koje odredi Vlada.
Za istraživanje i eksploataciju ovih sirovina ubuduće će se moći vršiti eksproprijacija nepokretnosti u skladu sa propisima o eksploataciji. Smatram da je ova odredba od velike važnosti i da će se njome ubrzati mogućnosti za eksploataciju ovih resursa i sirovina.
Takođe, dobro je što se Geološkom zavodu Srbije daje zakonsko ovlašćenje da za račun države, a po odobrenju Vlade mogu vršiti i primenjena geološka istraživanja, jer se nama već dešava da i država i javna preduzeća angažuju druga pravna lica da to čine, umesto to da radi ova ustanova koja se već nalazi na državnom budžetu.
Delovi zakona, koji tretiraju pravila vezana za istraživanja, sada su znatno preciznije i detaljnije obrađeni i ja bih posebno istakla odredbu u članu 45. koja govori o tome kolike su dozvoljene količine sirovina i uzoraka koje se mogu uzeti radi istraživanja, jer se time pokazuje nastojanje na očuvanju i zaštiti životne sredine.
Takođe, ono što je najvažnije, to je da su sada oni delovi zakona, koji se odnose na izdavanje dozvola za istraživanje i eksploataciju, kao i koja dokumenta treba prikupiti za dobijanje tih dozvola, znatno kvalitetnije i jasnije definisani u zakonu, što bi trebalo da se odrazi na efikasnost posebnih upravnih postupaka u kojima se te dozvole izdaju, što bi u krajnjoj liniji trebalo da pospeši i efikasnost tih istraživanja i otvaranja i eksploataciju novih nalazišta ruda i sirovina od čega će korist imati kako država, tako i lokalna zajednica gde se ta nalazišta nalaze.
Takođe, resursi, rezerve mineralnih sirovina, resursi i rezerve podzemnih voda, kao i geotermalni resursi utvrđuju se potvrdom o rezervama ili resursima mineralnih sirovina i podzemnih voda, kao i geotermalnim resursima koja se izdaje rešenje ministarstava, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine na zahtev nosioca istraživanja i nosioca eksploatacije.
U članu 71. predviđeno je i proširenje zaštitnih pojaseva oko eksploatacionih polja u odnosu na postojeći zakon što takođe mislim da je jedna dobra novina jer je znatno jeftinije unapred razmišljati i planirati buduće prostorno širenje ovih polja.
Na celovitiji način je uređeno i precizirano postupanje sa rudarskim otpadom i napuštenim rudnicima, što je od značaja, jer se kroz istoriju rudarenjem pokazalo da se usavršavanjem tehnike eksploatacije do kojih se vremenom dolazilo oni ponovo mogu aktivirati i eksploatisati ili se naknadno utvrditi značajne rezerve koje su promakle nekim ranijim istraživanjima.
Smatram pozitivnom stranom ovog zakona i to da se neće povećavati naknada za eksploataciju ruda i sirovina, tj. da će one ostati u istim procentima prihoda, kao i u do sada važećem zakonu.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da predloženi Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju na jedan kvalitetniji način uređuje ovu veoma značajnu oblast za našu privredu i s toga će u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje, kao i podršku za Predlog strategije razvoja energetike do 2025. godine. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko i ostali članovi Vlade, Predlog zakona koji se pred nama nalazi pokušava da reši jedan ogroman problem koji u ovom društvu postoji već više decenija, a to je problem bespravne gradnje.
Sama činjenica da je ova pojava kod nas prisutna još iz perioda pre devedesetih, svedoči o kompleksnosti ovog problema koji se dalje reflektuje, kako na porodični život naših građana, tako i na šire ekonomsko stanje, s obzirom da u objekte koji su izvan katastarskih evidencija i u nelegalnom pravnom statusu, nijedan ozbiljan investitor neće ulagati svoja sredstva.
Dovoljno je reći da prema gruboj proceni takvih objekata koji nemaju sve potrebne dozvole, danas ima više od milion i po. Zakon o ozakonjenju objekata će pokušati da ovako stanje ispravi. Njime se predviđaju do sada najjednostavniji uslovi za legalizaciju onih bespravno sagrađenih objekata koji služe za stanovanje i koji su u ovoj kategoriji najbrojniji, a time će se ispoštovati i ranije izrečeno stanovište Ustavnog suda, koji je ukidajući odredbe koje tretiraju ovu materiju u Zakonu o planiranju i izgradnji, stao na stanovište da se prilikom legalizacije mora napraviti razlika između onih koji su bespravno zidali objekte, da bi sebi obezbedili krov nad glavom i oni koji su to činili da bi sticali profite.
Stoga mislim da je sasvim opravdano da su i u ovom Predlogu zakona zadržana ranija ograničenja u pogledu legalizacije, odnosno da se ona ne može sprovesti na objektima koji su sagrađeni na klizištima u zaštićenim zonama i na javnim površinama. Mislim, da je dobro rešenje kojim se određuje ko ima pravo da podnese zahtev za ozakonjenje objekta, da je ta odredba u Predlogu zakona široko postavljena i da će u postupak legalizacije moći da uđu i oni objekti koji su sagrađeni i posle 2014. godine, odnosno svi oni objekti koji su zabeleženi na satelitskom snimku do određenog dana 2015. godine.
Ovde će na opštinama biti veliki zadatak da sve te objekte u narednih godinu dana popišu, zatim da javno objave i da se tako najpre utvrdi jedna precizna evidencija svih tih objekata kao osnov za dalje postupanje u predmetima.
Ako neki objekat bude preskočen tokom popisa, vlasnik je dužan da to prijavi građevinskoj inspekciji, jer će mu u suprotnom objekat biti srušen. Ono što je najvažnije u ovom zakonskom predlogu i što predstavlja jedan suštinski i kvalitetan iskorak za koji se svi nadamo da će biti od odlučujuće važnosti, kako bi se ovaj proces pokrenuo sa mrtve tačke, jeste broj dokumenata koji je neophodno pribaviti u postupku i što je još važnije troškovi samog postupka.
Naime, osnovni problemi koji su uticali na to da prethodne kampanje za legalizaciju ostanu bez većeg odjeka, bio je u tome što su se u tim postupcima najjednostavnije tražila obimna dokumentacija za čiju je izradu i prikupljanje bilo neophodno duže vreme, kao i plaćanje velikih troškova za izradu tih dokumenata i za različite takse i naknade u samom postupku.
Sve je to u samom početku odbijalo ogroman broj vlasnika nelegalizovanih nepokretnosti da uopšte ulaze u postupak, ne iz nekakvog prkosa prema vlastima i sistemu, već zbog elementarne činjenice da najveći deo njih jednostavno nije imao sredstava da uđe u postupak.
Ovim predloženim zakonskim odredbama se nastoji da se ti nedostaci prevaziđu tako što je podnošenje dokumenata maksimalno pojednostavljeno, pa će se tražiti svega dva dokumenta i to – izveštaj o zatečenom stanju i objektima i dokaz o pravu svojine na objektu i zemljištu.
Pribavljanje ova dva dokumenta ipak neće predstavljati toliko veliki teret po naše građane, imajući u vidu sadašnje tržišne cene pružanje tih usluga u gradovima i nadamo se da i geodetske firme u nekom narednom periodu neće nesavesno i preterano povećavati.
Druga važna činjenica je da se država odrekla značajnog dela prihoda kroz odustajanje od zahtevanja da se plate takse za uređenje građevinskog zemljišta i administrativne takse i mislim da je ovo jedan dobar potez, jer je većina vlasnika objekata kroz različite vidove samoorganizovanja i samodoprinosa sebi već stvorila značajan stepen komunalne opremljenosti.
Ovog puta izvršeno je jedno po meni pravedno eskaliranje iznosa tih taksi gde će oni koji su nelegalno gradili za rešavanje sopstvenih stambenih potreba plaćati manji iznos, dok će za legalizaciju većih objekata i oni koji su namenjeni komercijalnoj nameri plaćati srazmerno viši iznos, ali koji će biti niži u odnosu na neke ranije zakonske predloge.
Tako je za manje kuće od 100 metara kvadratnih predviđen iznos takse od 5.000 dinara, za one nešto veće predviđeni su i viši iznosi od 15 do 30.000 dinara srazmerno površini, dok su iznosi taksi za poslovne objekte u rasponima od 50.000 do tri miliona dinara.
Ovim zakonom oslobođeni su plaćanja takse primaoci socijalne pomoći, samohrani roditelji i osobe sa invaliditetom.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS je svesna značaja ovog pitanja i u danu za glasanje će dati svoju podršku za ovaj zakon, ali na samom kraju imala bih jednu sugestiju.
Naime, svi smo svesni da je ovo šesti ili sedmi zakon koji pokušava da reši ovu materiju koja spada u područje, pa zahteva određeno poznavanje složenijih pravnih propisa, koje većina naših građana ipak nema u toj meri.
S toga sugerišem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture da odmah po usvajanju zakona pokrene medijsku kampanju kojom bi zainteresovanim građanima na pogodan i jednostavna način objasnila koje su prednosti ovog zakona i kakav je postupak legalizacije, odnosno koje dokumente i po kojoj ceni je neophodno pribaviti i gde i u kom roku ih treba predati kako bi ovog puta odziv zaista bio dobar i ceo postupak uspeo na obostrano zadovoljstvo svih strana u postupku i da zakon bude do kraja sproveden. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade, pred nama se nalaze zakonska rešenja koja su vezana za sektor finansija i finansijskog poslovanja, a kojima se stvaraju zakonske osnove za viši stepen finansijske discipline i bolje poslovanje između privrednih subjekata, ustanova i fizičkih lica.
Najpre, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima, izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, po prvi put se prepoznaje i komercijalna transakcija između subjekata javnog sektora, kao predmeta zakonskog regulisanja, kroz dopunu definicije datu u članu 2. tačka 1. sada važećeg zakonskog teksta. Da podsetim, ovaj član definiše šta su komercijalne transakcije, da su to radnje ugovorom definisane između javnog sektora i privrednih subjekata, između samih privrednih subjekata, kao i između subjekata javnog sektora. Predmet ovih ugovora i transakcija su isporuke dobara i pružanje usluga uz naknadu, u koje se ubrajaju građevinski i investicioni radovi, kao i komunalne usluge.
Faktura u smislu ovog, je dokument kojim se obračunava naknada za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u komercijalnim transakcijama. Privremena ili konačna situacija je dokument kojim se obračunava naknada za izvršene građevinske i investicione radove i u smislu ovog zakona predstavlja odgovarajući zahtev za isplatu.
Neizmirenje ovih obaveza u roku povlači sankcije, odnosno kamatu obračunatu prema odredbama Zakona o zateznoj kamati koja stupa na snagu i njena primena od 1. januara 2016. godine. Nameru da se i ova oblast reguliše svakako treba pozdraviti jer obim ovih transakcija svakako nije mali bez obzira što se tu uglavnom radi o prebacivanju sredstava sa jednog računa ustanova i organa na druge ustanove i organe. Ovim predlogom dopune biće postignut jedan viši stepen finansijske discipline u poslovanju tih ustanova i organa.
Dodavanjem novog stava 2. u postojeći član 4, predviđeno je da rok za plaćanje između dva subjekta iz javnog sektora ne može biti duži od 60 dana, što se uklapa u postojeće okvire našeg zakonodavstva.
Trećom izmenom predviđa se bolja i efikasnija kontrola cele ove oblasti, finansijskih transakcija, s obzirom da će ubuduće vršiti budžetska inspekcija Ministarstva finansija uz pomoć Uprave za trezor, a ne samo Uprava kako za Trezor, kako je to do sada bilo.
Na ovaj zakon nadovezuje se novi Predlog zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost. Ovim zakonom biće zamenjene pojedine odredbe Zakona o platnom prometu koji je još uvek na snazi, novim i osavremenjenijim zakonskim rešenjima. Predviđena je obaveza da se sva dinarska gotovina koja se primi po bilo kom osnovu u roku od najviše sedam dana uplati na tekući račun koje privredno društvo ili preduzetnik imaju kod banaka ili Uprave za trezor.
Takođe, ovim zakonom se predviđa da se isplate gotovine do 600.000 dinara moraju izvršiti odmah, a preko tog iznosa najkasnije narednog radnog dana. Posebno je važna odredba člana 5. koja predviđa da se međusobne obaveze mogu izmirivati i putem ugovornog prenosa obligaciono-pravnih odnosa, asignacija, cesija i slično što će svakako stvoriti mogućnost za brže uplate i isplate u poslovanju.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a smatra da ovi predlozi zakona predstavljaju još jedan doprinos stvaranju bolje klime za finansijsko poslovanje, a time i za razvoj privrednih aktivnosti u celini, pa će stoga u danu za glasanje isto onako kako je govorila moja koleginica, ovlašćeni predstavnik Mira Petrović, podržati sve zakonske predloge koji su ovih dana na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, ukratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U situaciji kakvoj se nalazimo prirodno je da jedan ovakav zakon, koji tretira pitanja vezana za nezaposlenost, izaziva interesovanje velikog broja građana, ali nadamo se da će se to u doglednoj budućnosti promeniti, odnosno da ćemo uspeti da ostvarimo postepeno povećanje zaposlenosti.
Što se ovih izmena i dopuna tiče, one će doneti dve glavne novine u oblasti uređenja osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Sa jedne strane, izmenom u članu 67, koji reguliše ko i pod kojim uslovima ima pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti, zatvoriće se dosadašnja mogućnost za zloupotrebu sticanjem prava na ovo novčano davanje.
Iako mogu donekle da razumem motive onog što je ostao bez zaposlenja i dobio otpremninu, posle toga se fiktivno zaposli na svega par dana i odmah zatraži da mu se isplaćuje naknada za slučaj nezaposlenosti, jer je celokupno stanje u našem društvu teško, da svako misli da zbrine sebe i svoju porodicu, opet se ne može prenebregnuti činjenica da se na ovaj način vrši jedna zloupotreba suštine prava na pomoć u slučaju nezaposlenosti i da se tako od države izvlače na mala novčana sredstva, a koja bi i te kako značila nekom drugom pojedincu kroz novčano davanje ili za podsticanje zapošljavanja.
S toga će usvajanjem ovih izmena i dopuna biti zatvorene mogućnosti za takve pravne štetne posledice, jer će se sada otpremnina izjednačiti sa novčanim davanjima za slučaj nezaposlenosti, pa će se za ponovno sticanje prava na novčanu naknadu tražiti uobičajeni uslov od najmanje godinu dana radnog staža.
U vezi sa ovim sprečavanjem daljih zloupotreba, mislim da je dobro što se istovremeno ide na izmenu člana 69, koji reguliše osnovicu za izračunavanje visine naknade. Ako je već predviđeno da se ta naknada isplaćuje nakon najmanje godinu dana uplaćenih doprinosa, onda mislim da je logično da se za osnovicu, koja čini prosek zarada u periodu pre prestanka zaposlenja, uzima isti period od 12 meseci, jer je dosadašnje rešenje od šest meseci omogućavalo da se vrše mahinacije kroz fiktivna povećanja ili preraspodele isplaćenih zarada, kako bi se ta osnovica uvećala.
Na drugoj strani, nakon usvajanja ovih izmena, biće uvedena jedna veoma dobra dopuna u postojećem članu 53, a koji reguliše prekvalifikaciju i dodatno obrazovanje nezaposlenih. Predviđa se da se dosadašnja prava nezaposlenog, koji učestvuje u ovim programima, na obavezne udžbenike i troškove prevoza sada dopune i pravom na određenu novčanu pomoć. Ovom izmenom bi trebao da se vrati dodatni podsticaj na nezaposlenima, da se uključe u ove programe, ali mislim da je još važnije što će se tom naknadom, ma kolika ona bila, psihološki podići samo vrednovanje tih nezaposlenih lica, odnosno ona će shvatiti da su korisni članovi društva, jer se njihov rad konkretno vrednuje, što je posebno važno za mlade ljude koji neretko dugo vremena provode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Poštovani narodni poslanici, mi u PUPS-u znamo da se nezaposlenost sama po sebi ne može pobediti samo donošenjem kvalitetnih zakonskih rešenja, te da se na tome mora sistemski raditi u mnogim oblastima, ali smatramo da su predložene izmene i dopune zakona jedan dobar korak koji doprinosi poboljšanju postojećeg zakonskog teksta, otklanjanju određenih pravnih praznina i poboljšanju prava nezaposlenih lica, pa će u danu za glasanje, poslanička grupa PUPS-a, dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona, kao i za usvajanje Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre i ostali članovi Vlade, u svom izlaganju osvrnuću se na drugu tačku dnevnog reda – Predlogu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti od požara, poznatijem u javnosti kao „Tamarin zakon“. Tamara Miladinović je jedna od šest žrtava požara koji se dogodio u novosadskoj diskoteci „Kontrast“ 1. aprila 2012. godine.
Ovaj Predlog zakona usmeren je na to da se preciziraju pojedine odredbe zakonskog teksta, u cilju buduće efikasnije zaštite protiv požara.
Najpre mislim da je dobro što se u članu 4. sadašnje verzije Zakona dodaje desetak novih tačaka koje daju preciznije definicije pojedinih pojmova i uvode novi pojmovi koji će se koristiti u inoviranoj verziji zakonskog teksta.
Dodavanjem novog člana 6a, predviđa se edukacija od zaštite od požara i mislim da ovaj član ne treba da ostane samo deklarativan, već da se prosvetni organi postaraju da on zaista i zaživi u nastavnim planovima i programima, bilo u trenutno postojećim predmetima ili kroz vraćanje predmeta poput nekadašnje odbrane i zaštite u školski program.
Najvažnije izmene vezane su za tehničke planove zaštite i odbrane od požara, za koje će se ubuduće zahtevati nešto veći broj opisa, karakteristika i podataka, kao i obaveza da se ti planovi ažuriraju, kako bi odgovarali stvarnoj situaciji i bezbednosnom riziku.
Od tehničke dokumentacije prilikom požara i izgradnje sada će se ovim zakonom propisati konkretni osnovni zahtevi koje objekat mora da ispunjava, poput očuvanja sopstvene konstrukcije, sprečavanja širenja vatre i dima i bezbednosne evakuacije ljudi iz njega.
U čl. 33, 34. i 35. izvršeno je predefinisanje nadležnosti MUP-a i njegovih područnih jedinica u vezi sa davanjem saglasnosti na tu protivpožarnu dokumentaciju.
Konačno, ovim izmenama i dopunama se precizira položaj i uloga vatrogasno-spasilačkih jedinica pod ingerencijom MUP-a i dobrovoljna vatrogasna društva kojima će se od sada garantovati i prihodi iz budžeta lokalne samouprave pokrajina i Republike.
Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS smatra da predložene izmene Zakona o zaštiti od požara imaju za cilj primenu propisanih mera zaštite od požara, prvenstveno zaštite života ljudi, materijalnih dobara i životne sredine i stoga će u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog, kao i sve zakonske predloge koji su na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, poštovani ministre, stanje u kome se nalazi naš bankarski sistem se već duži vremenski period može definisati kao veoma složeno. Takav položaj bankarstva je svakako pod uticajem višegodišnje ekonomske krize koja se zakonomerno preliva iz svetskih finansijskih centara i na našu zemlju, a što sve negativno utiče na sve tri bazične vrste bankarskih poslova: kredite, depozite i posredovanje u plaćanjima. Zabeleženi su stečajevi četiri banke, čime se stvaraju i dodatno multiplikuju problemi koji opterećuju čitavu našu privredu i tržište.
Namera NBS kao predlagača ovog paketa zakona je upravo pokušaj da se ovakvi slučajevi i poteškoće u budućnosti izbegnu ili makar ublaže njihove štetne posledice. Stoga je NBS zatražila da ima šira i jača ovlašćenja u postupku kontrole rada i poslovanja samih banaka, ali i da se ovom zakonskom izmenom stvore novi i preciziraju neki stari instrumenti za poboljšanje položaja banaka koje bi se našle u eventualnom finansijskom problemu. U tom pravcu mislim da je dobro što će se sada u Zakonu o bankama prepoznati pojam: „sistematski značajna banka“, kao ona koja je po svojim karakteristikama važna za stabilnost celog finansijskog tržišta i da se radu tih banaka posveti posebna pažnja i nadzor.
Rizici kojima su banke izložene do sada su u zakonu bili striktno definisani kroz granice određenog procenta kapitala koji se mogao angažovati na raznim stranama i mislim da je dobro ako se Narodnoj banci sada poveri pravo da ona sama propiše te granice kao jedno fleksibilnije rešenje kojim će moći brže da se reaguje na aktuelna događanja u finansijskom sistemu.
Dodavanjem novih članova 36a do 36g uvodi se institut plana oporavka koji mora da predloži banka koja je potkapitalizovana i koji će se podnositi Narodnoj banci Srbije na ocenu, što bi trebalo da utiče na pažljivije poslovanje banaka. Predviđa se kontrola u vidu dijagnostičkog ispitivanja, kao jedan vid preventivne kontrole koju će vršiti NBS neposrednim uvidom u knjige i druge dokumentacije. Prerađeni su članovi koji se odnose na korektivne i prinudne mere koje NBS može da izrekne u postupcima kontrole, tako da su oni sada detaljnije razrađeni, a predviđaju se i mere rane intervencije i mogućnost uvođenja privremene uprave na godinu dana.
Najveći deo ovih izmena i dopuna zakona odnosi se na sam postupak restrukturiranja banaka, kojima je posvećeno čak 20-ak novih članova. Značaj ovog instituta najbolje se može videti iz članova 128a i 128b koji nabrajaju ishode i načela ovog postupka, a to su: ostvarivanje kontinuiteta u poslovanju, izbegavanje negativnih uticaja, zaštita deponenata i klijenata, da gubitak treba da snose u prvom redu akcionari banke, da se članovi uprave razrešavaju, kao i drugi postulati za vođenje postupka restrukturiranja.
Član 128e predviđa četiri modela za sprovođenje ovog postupka, prodaju ili prenos akcija, odvajanje imovine i raspodelu gubitaka na akcionare i poverioce koji su u daljem tekstu zakona precizno normirani. Kao dodatni vid zaštite akcionara i poverilaca predviđena je nezavisna procena da li bi eventualni postupak restrukturiranja proizveo veće gubitke u odnosu na stečajni postupak.
Nešto manji broj izmena sadrži Predlog izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije. Najveći deo njih je u vezi i u skladu sa predloženim izmenama Zakona o bankama i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i sa njima čini jednu logičnu celinu. Ovde bih istakla detalj da je dobro što je prepoznato da se uredi oblast izdavanja prihodnog i numizmatičnog novca, jer se na taj način mogu steći prihodi od njihove prodaje.
Predlog Zakona o osiguranju depozita i Agenciji za osiguranje depozita imaju za cilj da se obezbedi bolje funkcionisanje i obezbeđenje sredstava u ovom fondu, koji je u poslednje vreme znatno iscrpljen usled pokrivanja potraživanja nastalih stečajeva banaka. Novim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka unete su određene novine u ove postupke radi njihovog efikasnijeg sprovođenja i zaštite poverilaca, ali i princip da će po odlukama Narodne banke pokušaji restrukturiranja imati prvenstvo u odnosu na stečaj i likvidacije.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS, smatra da izmene postojećih i predlozi novih zakona koje je predložila NBS, mogu doprineti da se stanje u jednoj tako važnoj oblasti dodatno uredi na dobar način i da se izbegnu rizici da se ponove nedavni stečajevi banaka i time dodatno narušava stabilnost finansijskog sistema, pa će u danu za glasanje dati svoju podršku ovim zakonskim predlozima. Hvala na pažnji.

Hvala uvaženi popredsedniče.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani roditelji male Zoje, u vezi ovog Predloga zakona koji je podneo naš uvaženi kolega narodni poslanik dr Dušan Milisavljević, želim da najpre u svoje ime, i u ime poslaničke grupe PUPS, izrazim zadovoljstvo činjenicom da smo oko jednog zakonskog predloga uspeli da postignemo potpuno jedinstvo svih poslaničkih grupa.

Neću se baviti odredbama samog Predloga zakona, jer su stručne kolege iz oblasti zdravstva dovoljno objasnile.

Smatram da je zakon u celini na jedan korektan način uredio način postupanja u ovoj veoma osetljivoj oblasti zdravstva i zdravstvene zaštite. Samo bih želela da skrenem pažnju na jedan veći problem, koji po logici stvari dolazi nakon materije koju tretira ova Predlog zakona, odnosno postavljanja dijagnoze, da neka osoba ima neku od ovih bolesti ili anomalija, a to je problem daljeg lečenja.

Naime, mislim da nema građanina koji do sada nije učestvovao u nekoj od humanitarnih akcija, vezanih za ove slučajeve, putem kojim smo iz medija ili ličnih kontakata i mi ljudi koji nismo iz oblasti zdravstva do sada mogli da shvatimo da lečenje od ovih vrsta obolenja izuzetno skupo, da ne retko zahteva metode dijagnostike i lečenje van zemlje, a da gotovo po pravilu traži i tuđu negu i pomoć, što još dodatno uvećava i onako visoke troškove.

Nedavno osnivanje državnog Fonda za lečenje od retkih bolesti, od strane Vlade je jedan dobar potez da se pomogne u lečenju ovih bolesti. Osnivanjem ovog fonda precizno je uređen stabilan izvor finansiranja i način korišćenja sredstava, kako bi tu pomoć dobili oni kojima je zaista i najpotrebnija u vezi sa raspoloženim sredstvima.

Dakle, ovaj predlog zakona će u punoj meri zaživeti tek kada svi koji imaju ove dijagnoze budu adekvatno medicinski zbrinuti. U tom smislu, ovaj predlog zakona predstavlja jedno kvalitetno poboljšanje dosadašnjih medicinskih i dijagnostike, koja je osnov dobrog i uspešnog lečenja, pa će narodni poslanici poslaničke grupe PUPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade, posebno ću se obratiti ministru Antiću.
Želim najpre kao bivši radnik „Kolubare“ da vam se zahvalim na vašem doprinosu koji ste dali na pokretanju proizvodnje u Rudarskom basenu „Kolubara“, zajedno sa radnicima „Kolubare“ za vreme neviđenih poplava.
Energetski sektor i njegove delatnosti predstavljaju jednu od najvažnijih segmenata našeg privrednog sistema i koji utiče na sve ostale privredne grane, a time i na život svih nas građana. Zato je prirodno da ovako važna oblast mora biti zakonski veoma precizno uređena i mislim da se to ovim predlogom zakona u najvećoj meri i postiže.
Kao drugu veoma važnu odliku ovog zakonskog predloga, navela bi da se njime vrši značajno usklađivanje propisa iz ove široke oblasti sa propisima Evropske unije, kao i to da će ovaj novi zakon biti osnova za donošenje niza podzakonskih akata.
Važeći Zakon o energetici donet je 2011. godine i njime je izvršeno usaglašavanje sa drugim energetskim paketom. Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice jugoistočne Evrope od 7. oktobra 2011. godine utvrđena je obaveza za Republiku Srbiju da implementira treći energetski paket od 1. januara 2015. godine.
Glavni elemenat većeg paketa su stroži uslovi za razdvajanje operatera, prenosnog sistema električne energije, odnosno transportnog sistema prirodnog gasa, značajno jačanje ovlašćenja i funkcionisanje nezavisnosti regulatornog tela, unapređenje koordinatora-operatera, sistema sa operaterima u regionu, posebno u oblasti planiranja investicija, unapređenja funkcionisanja tržišta energije i veća zaštita kupaca električne energije i prirodnog gasa.
Iako ovaj zakon svojim najvećim delom tretira materiju koja se tiče tehničkih pravila, principa unutrašnjeg uređenja i poslovanja između proizvođača i krajnjih potrošača, smatram da je upravo najvažniji član ovog zakona onaj koji govori o energetski ugroženom kupcu, a to je član 10. Njime se postavlja zakonski osnov da se u budućnosti našim socijalno najugroženijim građanima stvori mogućnost da se snabdevanje energentima, posebnim i povlašćenim cenama, što će sve biti uređeno podzakonskim aktima Vlade, za koje se nadam da će biti doneti u što kraćem roku.
Što se tiče stručnih propisa koje donosi ovaj zakon, mislim da su oni veoma precizni i poboljšani u odnosu na sada važeći zakon. Kao najbanalniji primer mogu da navedem član 218, u kome se po prvi put definiše šta predstavlja i ko je dužan da održava zaštitni pojas oko dalekovoda i nadzemnih strujnih vodova, za koje smo nedavno videli da su se od starosti, nebrige i nepostojanja osnova za čišćenje nisu bili održavani na najbolji način.
Od šireg značaja su nova pravila o izdavanju dozvola i licenci kojima će ovaj postupak biti preciznije regulisan i veoma važnim smatram i nova rešenja kojima će se stvoriti povoljniji uslovi i dati podsticaji za izgradnju i korišćenje manjih elektroenergetskih sistema, koji će koristiti obnovljene izvore energije, Sunce, vetar, biomase, geotermalni izvor.
U skladu sa tendencijama i propisima koji vladaju u Evropskoj uniji, to će biti naša obaveza za budući period, jer mi ćemo morati da strukturu našeg elektroenergetskog sistema prilagodimo tako da se poveća struktura energije, koja dolazi iz obnovljivih izvora.
Stvaranjem lakših mogućnosti za izgradnju manjih objekata, mi ćemo na jednoj strani dobiti potencijalno veću konkurenciju proizvođača energije i time nastojati da dođe do pojeftinjenja cene energije, a na drugoj strani time će i ceo elektroenergetski sistem postati stabilniji, jer smo se za vreme katastrofalnih poplava ove godine imali prilike da vidimo koliko je sistem ranjiv i snabdevanje cele Srbije strujom otežano kada se u problemima nalaze sistemi „Kolubare“ i „Tenta“.
Upravo su juče radnici „Kolubare“ pokazali i dokazali svoju hrabrost, umeće i visok profesionalizam, jer su danonoćnim radom na saniranju posledica od poplava uspeli da dovedu proizvodnju na raniji normalni nivo. Iz tih razloga trebalo bi da se što pre pristupi i projektima izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora u skladu sa našim mogućnostima.
Iako se najveći deo zakona bavi pitanjima koja su vezana za proizvodnju i potrošnju električne energije, smatram da je ideja koja se odnosi na ostale energente, kvalitetno urađen. Tu posebno mislim na deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate, gde su propisane rigoroznije procedure koje se odnose na proces trgovine ovim energentom, što se svakako pozitivno odraziti na stanje državnih finansija.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Predlog zakona o energetici još jedan u nizu zakona kojim se naše zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije i koji stvara jedan dobar osnov za dalje napredovanje u oblasti energetike, pa će zato u danu za glasanje poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije dati podršku za usvajanje ovog zakona, kao i svih ostalih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi nekoliko ekonomskih zakona sa izmenama i dopunama, a ja ću pričati o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
Ovaj zakon tretira jednu oblast ekonomskog života koji se kod nas već duže vremena nalazi u povoju, a to je finansijsko i berzansko poslovanje, odnosno tržište hartija od vrednosti. Iako smo u nekoj daljoj prošlosti imali jake tradicije, naše pozitivno zakonodavstvo se u ovoj oblasti izgrađuje tek u proteklih 20-ak godine.
Ako se tome dodaju i kontinuirana ekonomska kriza i nemaština, koje traju u dužem periodu, i koje svakako ne pogoduju intenziviranju aktivnosti na tržištu od hartija od vrednosti, onda ne treba da nas čudi što je i naše zakonodavstvo u ovoj oblasti određene meri još uvek neizrađeno i što su mu potrebne određene periodične izmene i dopune konkretnih pravnih rešenja, što mi sada i činimo sa ovim predlogom zakona.
Ovog puta predložena rešenja neće doneti neke velike koncepcijske promene postojećeg zakona za koji se i u obrazloženju kaže – da je postavljena na solidnim osnovama. Najveći deo predloženih izmena i dopuna su terminološke prirode i predstavljaju usklađivanje sa ostalim zakonskim rešenjima iz ove oblasti. Ipak u ovim izmenama i dopunama imamo i par značajnih izmena. Prva od njih odnosi se na član 7. postojećeg zakona, a odnosi se na sniženje iznosa osnovnog kapitala društva koji se smanjuje sa 200 na 125 hiljada evra. Pošto u uređenim zemljama sva privredna društva koja pretenduju da se bave ovim delatnostima moraju da ispune zakonom propisane stroge uslove, a naročito one koje su verne za početni i obavezni kapital zbog osiguranja svojih klijenata na prvi pogled ova odredba se ne bi mogla opravdati.
Međutim, moramo imati u vidu i širi društveni i ekonomski kontekst, a on je nažalost takav da realni pokazatelji govore o padu svih vrsta privrednih i finansijskih aktivnosti, pa i pokazatelji govore o padu svih vrsta privrednih i finansijskih aktivnost, pa i onih na berzi pa i činjenicu da se broj ovlašćenih učesnika i obim trgovanja smanjuje iz godine u godinu, o čemu svedoči podatak da se broj društava koji se bave ovim aktivnostima smanjio sa 15 na svega četiri i da je neophodno da se makar i ova četiri društva očuvaju.
Stoga promena ovog cenzusa predstavlja pokušaj da se ovo tržište sačuva na određenom nivou i tako obezbedi šira finansijska stabilnost. Na drugoj strani, zaštita klijenata obezbeđena je izmenjenim i rigoroznijim pravilima o ograničenjima ulaganja koje može vršiti investicioni fonda, pa se tako neće moći obavljati davanje zajmova trećim licima ili novac ulagati u kupoprodaju plemenitih metala, kao i odredbom da se dozvola za rad oduzima ako se ne koristi duže od godinu dana. Dosadašnje rešenje je bilo dve godine.
Mislim da je dobro rešenje kojim se za period podnošenja izveštaja prolongira sa tri meseca na šest meseci imajući u vidu da ovi izveštaji moraju biti veoma detaljni i koncizni čime će se takođe olakšati i ubrzati rad fondova jer će imati manje administrativnih poslova, ali je na drugoj strani, propisano izmenama člana 22. da ti izveštaji moraju imati više elemenata nego dosadašnji. Tako da će zainteresovana lica imati više pokazatelje o poslovanju fondova, a saglasno tome moći će da imaju objektivniju sliku o konkretnom privrednom subjektu, fondu.
Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da su predložene izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima pokušaj da se njihov rad olakša, podigne stepen trgovine hartijama od vrednosti, a time i dodatno oživi finansijski sektor i ekonomska stabilnost zemlje, te će u Danu za glasanje dati svoju podršku ovom zakonu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, elementarna nepogoda u vidu poplave koja je pogodila pojedine delove zemlje pre dva meseca, predstavlja verovatno najveću prirodnu katastrofu i razaranje koje nam se dogodilo u prethodnih nekoliko decenija, a možda i više.
Sva ona tuga i bol desetine hiljada unesrećenih građana koji su samo u jednom danu izgubili svu svoju imovinu, duboko su potresli sve naše građane koji su u tim danima pokazali veliku solidarnost sa građanima iz ugroženih područja, pružajući nesebično sve vidove pomoći.
Dolazim iz Opštine Lazarevac koja je u ovim poplavama pretrpela ogromne materijalne gubitke. Pored jedne ljudske žrtve koju smo imali, naneta je velika šteta rudarskom basenu Kolubara.
Poznato je da je rudarski basen Kolubara kičma našeg energetskog sistema čija je proizvodnja uglja za vreme poplava dovedena u vrlo tešku situaciju. Radnici Kolubare su još jednom pokazali i dokazali svoju hrabrost, umeće i visok profesionalizam danonoćnim radom na saniranju posledica od poplava održavajući nivo proizvodnje na kopovima gde se mogla pokrenuti proizvodnja da bi se obezbedila dovoljna količina uglja za snabdevanje Termoelektrane „Nikola Tesla“ Obrenovac čija je proizvodnja električne energije od vitalnog značaja za celu Srbiju.
Voda je tamnavske kopove pretvorila u jezera, a da se ona ispumpa potrebno je pored najsavremenijih pumpi i mnogo vremena. Ova šteta je ogromna i jasno je da nju Kolubara neće moći sama da sanira, već se tu mora uključiti cela država i društvo i to što pre kako bi zimski period dočekali sa dovoljnim količinama električne energije i stabilnim snabdevanjem.
Velike štete pretrpela je i poljoprivreda a to se zna da je potopljeno oko 900 hektara najplodnijih njiva i oranica uz same vodotokove, da je uginulo preko 3000 grla stoke, povrtarstvo je uništeno. Infrastruktura je pretrpela velika oštećenja. Pojavila su se 82 klizišta koja prete da ugroze stambene objekte i putne pravce. U Opštini Lazarevac zabeležene su velike štete na stambenim i privrednim objektima.
Da situacija bude još teža postarao se vetar orkanske veličine koji je nosio krovove, čupao drveće i uništio voćnjake desetak dana posle poplavnog talasa. Neću vam trošiti vreme sa ciframa, ti podaci su prosleđeni u Izveštaju o visini materijalne štete nadležnim ministarstvima.
Iskoristila bih ovu priliku da sa ponosom istaknem veliko srce mojih sugrađana Opštine Lazarevac na solidarnosti koju su pokazali u ovim teškim danima, danonoćnim samoprekornim radom dajući sve od sebe su pomagali poplavljenima i spašavali šta se spasiti moglo.
Ne mogu pronaći ni jednu slabu kariku u lancu javnih preduzeća i ustanova, jer je lokalna samouprava funkcionisala dosta dobro u zbrinjavanju unesrećenih porodica, u dopremi i podeli humanitarne pomoći.
Opština Lazarevac, međutim, ima mali budžet od 720 miliona dinara čija sredstva nisu dovoljna ni za osnovno funkcionisanje opštine, a kamo li da u većoj meri sanira štete nastradalim građanima bez pomoći Vlade i države.
Moram posebno da pohvalim pripadnike policije, vatrogasnih službi i vojske, inostranih spasilaca na iskazanom velikom samopregoru i zalaganju prilikom izvršavanja zadataka u spasavanju ljudi i imovine. Ovoga puta Vlada je reagovala na najbolji mogući način, funkcionisala je kao dobro uigran tim na evakuisanju, spasavanju ljudskih života i kao i prikupljanju i podeli humanitarne pomoći.
Zakon o otklanjanju posledica poplava, koji se takođe pred nama nalazi predstavlja jedan uspešan pokušaj da se sistematski na jednom mestu predvide sve ili bar većina mera koje bi trebalo preduzeti da bi se otklonile ili makar što više ublažile posledice šteta od poplava. Smatram da su brojne mere i procedure u ovom zakonu dobro postavljene i propisane, mada imajući u vidu razmeru šteta koje su nanete, teško da će sve one moći da budu otklonjene u periodu od godinu dana.
Kao ključnu meru u ovom zakonu vidim onu iz člana 28. Predloga zakona kojom se država kao investitor obavezuje da izgradi tipske stambene objekte, određene kvadrature, onima koji su ostali bez krova nad glavom. Zato je ovde veoma bitno da se ovi glavni projekti urade što pre, kako bi ovaj najvažniji segment obnove što pre započeo.
Naravno, apelujem na sve učesnike u postupku i sve ugrožene da se u postupku obnove rukovode savešću, kao prvim načelom, kako bi pomoć bila upućena i stigla do onih kojima je zaista najpotrebnija. Svi smo svesni da uvek može biti bolje, ali sa prirodom i vodenom stihijom teško se može boriti. Ovo je najbolje što se u datom trenutku moglo preduzeti. Sve nas je spojila ne sebična borba za spasavanje ljudskih života, pa sam sigurna da smo u tom naumu svi bili jedinstveni. Uspelo se i više od očekivanog, a svi smo svedoci šta nam se dogodilo. Svako je u granicama svojih mogućnosti odradio koliko je znao i mogao. Svakome se može potkrasti greška, pa i neka je bude, ali najveća je greška i greh na onim koji nisu ništa uradili.
Moramo biti svesni teške ekonomske situacije u Srbiji, moramo biti strpljivi i svi se uključiti u pomoć da obnovimo poplavljena područja i pomognemo da se svi oštećeni obeštete i vrate u normalne tokove života. Stoga predlažem da se ovaj izveštaj i zakon o otklanjanju posledica od poplava usvojen. Poslanička grupa PUPS u danu za glasanje daće svoju podršku.
Na kraju moram da napomenem da mere za saniranje šteta od poplava ne smeju biti kratkog daha, već se moraju pripremiti dugoročni programi za sanaciju šteta, a posebno se moraju izvući određena iskustva iz ovih događanja kako bi u nekoj novoj sličnoj vanrednoj situaciji imali manjih posledica i ljudskih žrtava. Hvala na pažnji

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre i članovi Vlade, pred nama se nalazi nekoliko međunarodnih sporazuma koje je naše Ministarstvo odbrane sklopilo sa odgovarajućim resornim ministarstvima Ruske Federacije, Italije, Poljske, Moldavije i Azerbejdžana.
Veoma je dobro što se ovakvi sporazumi sklapaju sa što više država u svetu, jer to je odraz dobro vođene spoljne politike i važan pokazatelj međunarodnog položaja koji naša država i vojska uživaju. Svakako da je Sporazum o vojnoj saradnji sa Rusijom za nas od velikog značaja, a postavlja se pitanje – zašto jedan ovakav sporazum nije i ranije donet, naročito ako se ima u vidu da je država Srbija već potpisala i ratifikovala slične bilateralne i multilateralne sporazume sa više država i međunarodnih organizacija?
Potpisivanjem ovog sporazuma mi u ovom polju saradnje u domenu bezbednosti dosledno sprovodimo princip vojne neutralnosti. O koristi jednog ovakvog sporazuma za nas ne treba previše trošiti reči. Rusija je jedna od dve svetske vojne super sile, koja raspolaže velikim kako ljudskim tako i materijalnim potencijalom, što smo se svi mogli uveriti prilikom nedavnih poplava, kada su ugroženi žiteljima Lazarevca i Obrenovca prvi u pomoć priskočili ruski specijalci koji su prethodno za svega jedan dan prešli razdaljinu od preko 1.000 kilometara. U njihove sposobnosti, obučenost i profesionalizam moglo se lično uveriti hiljade unesrećenih, a putem medija i cela zemlja i zato smatram da mi možemo dosta dobiti ovim sporazumom, naročito kroz dva najvažnija pravca vojne saradnje koja su pobrojana u članovima 2. i 3. Predloga sporazuma, a to su pre svega međusobno učešće na vojnim vežbama, razmena vojnih iskustava i učešće u nastavi na konferencijama.
Naša vojska time može dobiti priliku da se upozna sa najsavremenijim vidovima borbenog naoružanja i tehnike, kao i sa iskustvima u rešavanju najrazličitijih kriznih izazova koji se mogu postaviti pred vojnu silu. Dodatna prednost je ta što dobar deo naoružanja sistema obuke, pa i samog načina razmišljanja, donošenja odluke i mentaliteta našeg starešina potiče ili je inspirisano upravo sa ruske strane, pa tu postoji jedna tehnička i ljudska povezanost koja je dodatno produbljena vezama koje su uspostavljene pruženom pomoći prilikom elementarnih nepogoda.
Smatram da je neophodno da se što pre potpiše i Sporazum o međusobnoj razmeni tajnih informacija iz člana 6. Sporazuma, jer živimo u veoma nestabilnom vremenu, prepunom bezbednosnih izazova, gde od pravovremenog saznavanja nekih od činjenica može zavisiti više ljudskih života, a mi smo ovakve sporazume već potpisali sa jednim brojem država.
Smatram da ništa manje značajni nisu ni sporazumi o saradnji sa Italijom i Poljskom, dve velike zemlje članice NATO pakta koje imaju značajne vojne snage u odnosu sa Moldavijom i Azerbejdžanom, jer to su zemlje sličnih karakteristika kao i naša i imaju slične probleme u zaštiti svog teritorijalnog integriteta.
Na posletku Sporazum o ukidanju viza na diplomatske pasoše sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima svakako treba pozdraviti i trebalo bi raditi na tome da se vize ukinu i za obične pasoše, imajući u vidu da se broj naših građana koji rade i turistički borave u ovoj državi iz godine u godinu sve više povećava.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predloge ovih sporazuma, sa željom da počnu što pre da se primenjuju. Hvala na pažnji.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i ostali članovi Vlade, donošenje ovih zakonskih izmena i dopuna je usklađivanje odredbi nekoliko članova Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji sa Ustavom.
Sporni članovi čije se izmene vrše regulišu jedno od najosetljivijih oblasti u samom zakonu, a to je pitanje zaštite prava na privatnost, odnosno traženje pravog balansa između ostvarivanja prava na privatnost građana, s jedne, i stvaranje efikasnog sistema za prikupljanje informacija važnih za nacionalnu bezbednost, s druge strane.
Napraviti pravi balans između ova dva zahteva izuzetno je zahtevan zadatak za svaki pravni sistem, pa čak i za one u najrazvijenijim zemljama.
S obzirom da je Ustavni sud svojom odlukom oborio tri člana Zakona koja su regulisala ovo pitanje, a kako se radi o veoma važnoj materiji, koja neposredno tangira i interes pojedinca i interes države, mišljenja sam da je dobro što se ove izmene donose po hitnom postupku, kako se ne bi ostavljale nikakve pravne praznine, kako bi kasnije devalvirale napore radnika Bezbednosno-informativne agencije kroz obaranje prikupljenih dokaza na sudu ili kroz eventualne parnice za povredu prava na privatnost građana.
Ako sagledamo predložene izmene i dopune Zakona, možemo da zaključimo da je ova materija u njima znatno opširnije, detaljnije i preciznije regulisana, nego što je to slučaj u sada važećem Zakonu, odnosno da su jasnija pravila pod kojima se mogu propisivati posebne mere za prikupljanje podataka.
Ono što smatram ključnom izmenom je to što su pravila u ovoj oblasti usklađena sa Zakonikom o krivičnom postupku koji ovakve i slične odredbe već sadrži u delu koji se odnosi na posebne dokazne radnje. Time će se izbeći dualizam pravnih normi u ovoj oblasti, jer je najveći deo tih posebnih dokaznih radnji vezan za domen rada BIA, borbu protiv organizovanog kriminala i zaštitu nacionalne bezbednosti.
Mislim da je dobro što se ovlašćenje za odlučivanje o primeni posebnih mera izmešta sa predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predsednika Višeg suda u Beogradu, s obzirom da je on po položaju nadređeni sudijama Odeljenja za organizovani kriminal, te da zato mora biti znatno više upoznat sa praktičnom primenom ovog zakona i moći će valjanije da odluči kada je primena ovih mera zaista neophodna.
Ako će se izmenama zakona usvojiti princip da primena ovih posebnih mera mora predstavljati samo krajnju mogućnost za prikupljanje informacija, onda je opravdano i rešenje po kome će se primena ovih mera ograničiti i eventualno preispitivati na svaka tri umesto na šest meseci, kao i skraćivanje rokova da se sud izjasni o eventualnoj primeni mere sa 72 na 48 časova.
Treća pozitivna novina, koju primećujem, je mogućnost dvostepenosti odlučivanja odnosno žalbe BIA na eventualno rešenje o odbijanju primene mere Apelacionom sudu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da će predložene Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji doprineti njenom kvalitetnijem radu, uz istovremeno pojačan stepen zaštite privatnosti naših građana, pa će u Danu za glasanje svakako dati podršku ovom zakonskom predlogu. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi tekst rezolucije koja treba da odredi osnovna opredeljenja Republike Srbije u realizaciji ostvarivanja procesa pridruživanja Republike Srbije u EU, sa posebnim osvrtom na položaj Republike Srbije u ovom procesu, a posebno i sa aspekta saradnje Narodne skupštine sa Vladom, kao nosiocem ovog procesa.
Značaj ove rezolucije leži u činjenici da se na taj način obezbeđuje podeljena politička odgovornost za uspešno ostvarivanje procesa pridruživanja. Ova činjenica istovremeno ukazuje na visok stepen političke saglasnosti, osnovnih političkih faktora u Republici Srbiji. Istovremeno, ovo je značajan politički signal u ukupnoj društvenoj javnosti u Republici Srbiji o potrebi njenog angažovanja kako bi se ovaj proces uspešno realizovao i time ostvarili interesi Republike Srbije u okviru zajednice kojoj težimo da pristupimo.
Status kandidata, koji smo dobili pre dve godine, kao i početak pregovora koji sledi, svakako nameću znatno veće obaveze svim državnim organima, nego što je to do sada bio slučaj. S obzirom na ustavni i zakonski položaj koji Narodna skupština zauzima u društvu kao nosilac zakonodavne vlasti i najvišeg predstavničkog tela građana, a ujedno i kontrolnu ulogu nad radom Vlade, prirodno je da ovaj dom treba da ima važnu ulogu u ovom procesu i da stvori primer koji će slediti ostali državni organi. Zato ova rezolucija treba da postavi smernice i zada okvire kako bi se ovaj proces završio što povoljnije po Republiku Srbiju.
Sama rezolucija sastoji se iz 26 tačaka koje tretiraju različita pitanja procesa pridruživanja. Najpre, ovom rezolucijom je potvrđen načelan stav većine narodnih poslanika i političkih partija da su za pristup Srbije EU. Zatim se u nekoliko stavova rezolucije definišu okviri procesa pristupanja i pregovaranja.
Smatram posebno važnim to što su u tačkama 5, 6. i 7. postavljeni okviri za pregovore, a to su da pregovori moraju biti tako vođeni da obezbede stabilan ekonomski rast i održiv razvoj privrede, da se u tom cilju moraju osigurati najpovoljniji izuzeci i prelazni periodi i odstupanja.
Mislim da neću pogrešiti ako kažem da se svi mi možemo složiti da u budućim pregovorima ovi principi za sve one koji učestvuju u tom procesu uvek moraju biti apsolutno na prvom mestu u njihovom radu i delovanju, pa je sasvim logično što
Predlog rezolucije u svojim prvim tačkama sadrži upravo ove odredbe.
Značajan deo rezolucije posvećen je mestu i ulozi Narodne skupštine u pregovaračkom procesu. Najvažniju ulogu unutar Narodne skupštine imaće Odbor za evropske integracije, koji će pored obaveze da prati ceo proces, imati i važnu ulogu u koordiniranju učešća ostalih skupštinskih odbora u ovom procesu. U tom smislu, neophodno je da se u narednom periodu na jednoj strani uspostavi znatno intenzivnija saradnja sa Vladom, posebno uvažavajući činjenicu da je Vlada neposredno odgovorna za realizaciju procesa pregovora, a da Narodna skupština ima prevashodnu kontrolnu ulogu. Na drugoj strani, potrebno je dalje razvijati saradnju sa Evropskim parlamentom i skupštinama država članica EU, jer ako ne postoji unutrašnja i spoljna koordinacija, ceo proces teško da će imati bilo kakav pozitivan efekat.
Što se tiče pomenute saradnje sa Evropskim parlamentom, posebno bih istakla važnost formiranja parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koga čine predstavnici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta, kao mešovitog foruma, na kome će se raspravljati o ovim pitanjima vezanim za proces stabilizacije i pridruživanja.
Ovaj odbor predstavlja najvažniji oblik saradnje Narodne skupštine i Evropskog parlamenta, a činjenica je da je ovaj odbor održao konstitutivnu sednicu govori o ozbiljnosti naše namere da svoju ulogu ispunimo što je moguće bolje, efikasnije i kvalitetnije.
Narodna skupština će nastojati da jača društveni i politički konsenzus o pristupanju Republike Srbije EU kroz saradnju sa zainteresovanim društvenim činiocima, kako bi se postigla što šira uključenost u svim fazama pregovora o pristupanju.
Poštovani narodni poslanici, mi smo svesni značaja ovog procesa, kao i činjenica koliko je on složen, ali pošto smo postigli većinsko opredeljenje da se ide dalje u ovom procesu, potrebno je maksimalno angažovanje kako državnih struktura, nas političara, tako i civilnog društva i svakog građanina ponaosob, a sve u cilju okončanja procesa na najbolji mogući način.
Za kraj želim da dodam da mi je drago što smo uspeli da rezoluciju izradimo u kratkom vremenskom periodu, a nadam se da ćemo je usvojiti na vreme tako da stupi na snagu pre održavanja sastanka Evropskog saveta koji će biti održan 19. ili 20. decembra 2013. godine, na kojoj će predstavnici država članica EU odrediti datum održavanja prve međuvladine konferencije između Republike Srbije i EU.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa PUPS će podržati ovaj predlog rezolucije. Zahvaljujem.