HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Status narodnoj poslanika dobio je i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen, otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo veoma bitan Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini, kao i ostale tačke dnevnog reda ovog zasedanja, odnosno ove sednice.

Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini tretira jednu specifičnu, ali veoma važnu oblast statistike kao osnove svakog uspešnog planiranja. Za našu zemlju u kojoj poljoprivredna proizvodnja i dalje čini značajan deo BDP i gde preko 40% stanovništva i dalje živi na selu prikupljanje i obrada takvih podataka mora biti posao od najvećeg državnog prioriteta i moraju se stvoriti uslovi da se obavi pouzdano i efikasno. To se čini ovim zakonom o kome danas raspravljamo i dobro je što je danas ovaj zakon u raspravi.

U zakonu se predviđa da će se ovaj popis načelno obaviti u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i da će direktor Republičkog zavoda za statistiku odlučiti o tačnom danu početka popisa. On će se i ovog puta obaviti na tradicionalni način – metodom neposrednog prikupljanja podataka putem intervjua, a od strane popisivača. Dobro je i to što je otvorena mogućnost da se podaci prikupe i putem interneta, slanjem popunjenog upitnika, jer mi i na selu imamo ne zanemarljiv broj ljudi koji odavno koriste internet.

Ovim zakonom u članu 5. je definisano da se popisom obuhvataju, pod jedan, porodična poljoprivredna gazdinstva, pod dva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnici koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnost poljoprivredne proizvodnje. Članom 6. ovog predloga je definisano da se popisom ne obuhvataju domaćinstava sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, a koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Interesuje me čime se predlagač rukovodio kada je iz popisa izuzeo ova domaćinstva. Ja lično smatram da ova domaćinstva treba da budu predmet popisa, ako znamo da u metodološkim uputstvima Republički zavoda za statistiku navodi da i ova mala domaćinstva proizvode za tržište, ali ih je ipak izuzeo iz obrade prikupljanja podataka.

Samim tim, postavlja se pitanje kako je određen fizički prag proizvodnje, a to treba sa aspekta proizvođača u brdsko-planinskim i pograničnim oblastima, a znamo kakvi su uslovi za proizvodnju široke potrošnje u tim uslovima. Potrebno je razmotriti mogućnost smanjenja zacrtanog fizičkog praga proizvodnje, kako bi po toj osnovi i ova domaćinstva ušla u popis 2023. godine.

U članu 8. je definisano koji će se podaci prikupljati. Tu su nabrojani neki standardni podaci koji se tiču poljoprivredne proizvodnje - obrađene površine, zasadi, broj grla stoke i sl. Zatim su definisani organi koji će sprovoditi popis, počev od ministarstva preko lokalnih, opštinskih i gradskih uprava, pa do samih popisnih komisija i popisivača.

Radi veće efikasnosti, u članu 16. stav 2. predviđa se da će se oni podaci koji postoje i raspoloživi izvori podataka u evidencijama koje vode državni organi prikupiti iz tih podataka i da se neće prikupljati na terenu. Zavod za statistiku podrazumeva da su uneti podaci tačni, ali možda je ovaj popis prilika da se izvrši provera tih podataka. Kao rokovi za obavljanje podataka predviđeni su 31. januar 2024. godine za preliminarne i 31. decembar 2025. godine za konačne rezultate.

Naravno, predviđene su i standardne odredbe koje garantuju zabranu zloupotrebe podataka kao i mogućnost da se preko njih utvrđuju obaveze građanima od strane državnih organa. Zbog toga je neophodno da pre početka popisa krenemo sa promocijom ovih propisanih radnji, kako bi se ljudi oslobodili straha da će to država raditi u cilju daljeg oporezivanja i nametanja raznih dažbina.

U prethodnom periodu popisivači su se sretali sa izbegavanjem da se daju osnovni i tačni podaci, odnosno da se umanjuje broj grla stoke ili stvarnih obradivih površina, što u ovom popisu ne bi trebalo da bude slučaj, ako pravovremeno ukažemo da se radi o veoma dobroj nameri i pomoći ovoj vrsti delatnosti.

Ako sve ovo znamo, možemo zaključiti da ovakav Predlog zakona sadrži sve potrebne odredbe kako bi se na vreme počelo sa organizacijom i pripremom za sprovođenje samog popisa, u cilju njegovog valjanog sprovođenja.

U vezi ovog Predloga zakona, ja bih ipak uputio i dve sugestije za ovlašćenog predstavnika Vlade. Najpre mislim da je u delu teksta zakona koji se odnosi na organe i njihova zaduženja u postupku popisa bilo neophodno uključiti i Ministarstvo za brigu o selu, iako u njegovoj ingerenciji nisu pitanja vezana za neposrednu poljoprivrednu proizvodnju koja je predmet popisa. Prema važećim zakonskim odredbama, ovo ministarstvo se, između ostalog, bavi i strateškim sagledavanjem položaja sela i seoskog stanovništva, kao i predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu.

Samim tim, mislim da se podaci koji će biti prikupljeni i obrađivani i te kako tiču domena nadležnosti ovog ministarstva, odnosno Ministarstva za brigu o selu. Njegovi predstavnici, od ministra Krkobabića, preko državnih sekretara i pomoćnika ministara su gotovo svakodnevno na terenu i upoznati su sa praktičnim problemima rada i života na selu. Mislim da takvo iskustvo i saveti mogu koristiti da posluže u postupku davanja mišljenja na metodologiju popisa i sadržine popisnih upitnika, promociji samog popisa, što je kao nadležnost Predlogom zakona već dato Ministarstvu poljoprivrede.

Pokretanjem programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo za brigu o selu otvara mogućnost mlađima od 45 godina da aktiviraju umrtvljenu nekretninu na selu, da i njoj i samo na selu podare novi život i nove aktivnosti.

Procena je Ministarstva i ministra Krkobabića da ima skoro oko 200 hiljada kuća koje se ne koriste u selima Srbije. Samim tim, ovi novi stanari sela poboljšaće i prosečnu starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava. Samo radi podsećanja, prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva je 2012. godine bila 59 godina života, a da je ta granica, odnosno prosečne godine života nosioca poljoprivrednog gazdinstva u 2018. godini bila 61 godina, što znači da su nam nosioci porodičnih gazdinstava u proseku sve stariji svakim narednim periodom. Sam broj gazdinstava se smanjio u toku ovog perioda. Bilo je 631.552 gazdinstva u 2012. godini, a 2018. godine 569.310 gazdinstava, što znači da nam se i tu smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava.

Druga stvar koju bih hteo da predložim možda pomalo izlazi iz materije samog zakona, ali mislim da je povezana sa njim. Naime, u članu 5. Predloga zakona predviđeno je da se popisom obuhvataju porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i zemljoradničke zadruge koje se pretežno bave poljoprivredom i druga pravna lica koja imaju svoje ogranke, koji su vezani za poljoprivredu. To je svakako prirodna materija kojom ovaj popis treba da se bavi, ali ako se taj posao već obavlja, možda bi trebalo razmisliti o tome da se izvrši i popis raznih napuštenih stambenih objekata po selima, kao i objekata koji su namenski pravljeni za potrebe poljoprivrede.

Mi smo krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka imali intenzivno promovisan tzv. zeleni plan, u sklopu koga je gotovo u svakom selu bio urađen po neki objekat od značaja za poljoprivrednu proizvodnju, od otkupnih stanica za mleko, malih skladišta i silosa, farmi za stoku i živinu, do pumpi za dizel gorivo, kao i niz drugih objekata koji su služili za poljoprivrednu proizvodnju. Ti objekti su bili u društvenoj svojini i njima su najčešće gazdovale poljoprivredne zadruge, organizacije kooperanata ili mesne zajednice, ali je dobar deo njih trenutno zapušten, jer su ta pravna lica vremenom nestala ili izgubila interes da te objekte održavaju.

Nisam siguran da li mi kao država negde imamo popis tih objekata, a pošto pretpostavljam da ga nema, mislim da bi uz ovaj popis poljoprivrede bilo pravo vreme da se pristupi i tom delu posla, odnosno popisu takvih objekata.

Ne bih oduzeo puno vremena popisivačima i popisnim komisijama, ali bi za državu bilo višestruko korisno da znamo koliko ima takvih objekata, u kakvom su stanju, ko im je titular svojine, pa da se gde je to objektivno moguće pokuša sa njihovom restauracijom i ponovnim stavljanjem u funkciju, što mislim da bi bilo višestruko isplativo i za državu i za lokalne samouprave.

Na današnjem dnevnom redu nalaze se i dva međusobno povezana zakona koja se tiču pomoći privredi usled epidemije kovida. Njima se stvara mogućnost da se udovolji i zahtevima onih preduzetnika privrednih društava i zadruga koje su podnele zahtev za kredit kod Fonda za razvoj, po ranijoj Vladinoj uredbi za finansijsku podršku, iz aprila meseca prošle godine, a do sada o njihovim zahtevima još nije odlučivano. Zakon predviđa da će oni moći da dobiju kredit na period od četiri godine, sa grejs periodom od 18 meseci. Određeni su maksimalni iznosi kredita od milion do sto miliona dinara, u zavisnosti od veličine subjekta, dok će uslovi za delatnost turizma i saobraćaja biti još povoljniji.

Svakako mislim da su ovo veoma pozitivna rešenja, koja će u ovom segmentu prihodnih delatnosti omogućiti određenim strukturama da bolje i uspešnije rade. Ukupan iznos ovih kredita biće 12 milijardi dinara i obezbeđuje se od Evropske investicione banke. Ovo će svakako predstavljati još jedan dodatni vid pomoći našoj privredi, koja se zavidnom brzinom oporavlja od epidemije kovida, a te informacije i podatke smo dobili od ministra u njegovom uvodnom izlaganju.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati "za".

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko gospođo Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo dva veoma bitna zakona koji se tiču zaštite prirode i zaštite voda.

Kada govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, treba da imamo u vidu da zaštita prirode obuhvata jednu od najznačajnijih pitanja savremenog sveta, a naročito spada u jednu od najvažnijih oblasti vođenja politike na nivou EU.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, kao i drugi zakon u ovoj objedinjenoj raspravi, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama.

U ovoj oblasti se donosi sve više nadnacionalnih propisa i izdvajaju se sve veća zajednička sredstva za ove namene, pa se stoga postavljaju i sve veći zahtevi nacionalnim državama u pravcu insistiranja na sve višem stepenu zaštite prirode i održivog korišćenja resursa.

Ovi uticaji ne mogu da mimoiđu ni našu državu i zbog toga se naša država ovim izmenama i dopunama usaglašava sa evropskim zakonskim merilima.

Upravo zbog toga se donose ove izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, koji pre svega imaju za cilj da razjasne neka konkretna pitanja dosadašnje praktične primene ovog zakona i njegovih efekata u praksi.

Na prvom mestu tu je pitanje tzv. mini hidroelektrana. Ovo pitanje u proteklih par godina usled brojnih kontradiktornosti, nemilih scena koje smo mogli da vidimo u pojedinim mestima, došlo u fokus šire javnosti i od jedne, u principu tehničke stvari, dobili smo dnevnopolitičku temu kojoj se zbog toga nije moglo prići na jedan objektivan način. Ova pitanja su posebno interesantna u nekim predizbornim kampanjama gde se neki zaštitnici pojavljuju i na jedan nekorektan način služe ovom temom.

Činjenica da građani imaju Ustavom garantovano pravo na zaštitu životne sredine i da je država dužna da ga obezbedi, činjenica je i to da iako većina običnih ljudi ne raspolaže nekim stručnim znanjem iz ove oblasti, ipak smo logički mogli da zaključimo da se u pojedinim slučajevima izgradnje tih elektrana i pratećih objekata nisu poštovala čak ni elementarna pravila građevinske struke, niti poštovanja mera za očuvanje prirodne ekosfere u tim sredinama.

U tom smislu revolt građana u mestima koja se nalaze neposredno uz takve tokove, odnosno potoke i rečice, iako u pojedinim elementima izgleda neprimeren, je svakako u znatnoj meri opravdan i realan, jer njima svakodnevni život zavisi od takvih intervencija koje su za širu zajednicu zanemarljivi i neinteresantni problemi.

No, na drugoj strani mora se biti realan i takođe prihvatiti činjenica da smo mi kao država dobrim delom već iskoristili hidro potencijal Dunava i ostalih većih reka, da smo se istovremeno obavezali da moramo da drastično smanjimo emisiju ugljendioksida iz termoelektrana za koje se takođe troše ograničeni resursi uglja koji nisu beskonačni. To nas dovodi do zaključka da ćemo onda u nekoj daljoj ili ne tako daljoj perspektivi biti prinuđeni da ili uvozimo električnu energiju iz inostranstva po tržišnim cenama, ili da smanjimo potrošnju, ili da se u krajnjem slučaju krenemo izgradnju nuklearne elektrane.

Pošto mislim da nijedna od ovih alternativa neće naići na odobrenje građana, onda nam jedino opet preostaje da se okrenemo ka razvoju alternativnih izvora za proizvodnju energije, što nas u krajnjoj liniji dovodi do toga da se izgradnja mini elektrana apriori ne može i ne sme odbaciti kao mogućnost, svakako uz određene predradnje koje podrazumevaju struku. Naročito ako se zna podatak naveden u obrazloženju ovog zakona, da je taj potencijal za proizvodnju električne energije procenjen na 449 megavata snage, što je polovina od instalirane snage u hidroelektrani Đerdap 1. Stoga, Vlada je zauzela upravo takvu nameru šaljući nam u proceduru ovakve predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.

Svakako je najvažnija izmena postojećeg člana 9. osnovnog teksta zakona, gde su uslovi zaštite prirode na osnovu kojih se prave stručni dokumenti za zaštitu pojedinih prirodnih celina sada znatno opširniji i preciznije definisani, gde će se za svaku intervenciju u prirodnu baštinu morati dati daleko veće obrazloženje, izdati mere koje se nameravaju sprovesti u minimiziranju uticaja izmene prirodne sredine.

U članu 35. vrši se, takođe, veoma značajna izmena koja se tiče zabrane izgradnje hidroelektrana, vodozahvata na hidroelektrane i regulacije odbrane od poplava u zonama drugog i trećeg stepena zaštite u zaštićenim područjima, sem izuzetno po odobrenju Ministarstva za zaštitu životne sredine.

U skladu sa tim odredbama, u članu 38. ovog zakona predviđeno je da se upravna rešavanja o izdavanju dozvola za izgradnju hidroelektrana u ovim područjima obustavljaju po službenoj dužnosti, dok se za rekonstrukciju postojećih mora tražiti specijalne dozvole. Mislim da je to za sada jedno korektno rešenje kojim se neće odjednom potpuno odustati i zanemariti ovaj vid proizvodnje energije, a sa druge strane rešiti deo problema koji se odnose na ove objekte u zaštićenim prirodnim zonama.

Ono što nam ostaje za nauk u budućem periodu je to da Ministarstvo i njegove inspekcije treba da posvete veću pažnju u ovim postupcima i da pažljivije prate njihovu realizaciju na terenu, kako se više ne bi našli u ovim situacijama.

Dodavanjem člana 68. u zakonu se uvodi jedna pozitivna novina, a to je formiranje saveta korisnika zaštićenog područja, u koje bi ulazili predstavnici lokalnih samouprava, turističkih organizacija, nevladinog sektora, udruženja lovaca i ribolovaca, te korisnika šuma i poljoprivrednog zemljišta. Smatram da je ovakve savete odavno bilo neophodno formirati kao kariku između pravljenja zaštićenih dobara i samih građana koji su životno vezani za zaštićeni prostor. Treba se nadati da će njihovo formiranje, pre svega, doprineti boljoj promociji vrednosti našeg prirodnog nasleđa, ali i njegovog boljeg očuvanja, jer se mora primetiti to da se u našoj prirodi neprekidno nailazi na divlje deponije, nelegalnu gradnju i prekomernu eksploataciju šuma, sa čime se moramo izboriti.

Kako je ministarka naglasila u uvodnom izlaganju da se i u vreme Cara Dušana vodilo računa o zaštiti prirode i da je Dušanovim zakonikom iz 1349. godine definisana prekomerna seča šuma. Još tada su definisali da se za jedno posečeno drvo mora zasaditi novo.

Na posletku želeo bih da uputim jedno pitanje predstavnicima Ministarstva. Poštovana ministarko, prema zvaničnim podacima, naša država ima prilično nizak procenat površina pod različitim vidovima i stepenima zaštite. To se naročito odnosi na nacionalne parkove, kojih imamo tek pet u celoj državi, što je osetno manje nego neke susedne države. Primera radi, Mađarska ima 10, Rumunija 14, Hrvatska osam, Crna Gora pet. S vremena na vreme pominjalo se da bi još neki predeli trebali da dobiju status nacionalnog parka. Pre svega, govorilo se o Južnom Kučaju, Beljanice, Staroj planini, Deliblatskoj peščari i Goliji, ali za sada nismo videli da se nešto od toga realizovalo. Vi ste u obrazloženju ovog zakonskog predloga naveli da mi moramo da povećamo broj zaštićenih površina, pa me zato zanima da li se planira da se neko od ovih ili drugih područja u perspektivi proglasi za nacionalni park?

Druga tačka današnjeg dnevnog reda, o kojoj danas vodimo načelni pretres, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ova materija se prirodno nastavlja na zaštitu prirode, jer su vode, reke i jezera sastavni deo našeg prirodnog okruženja i njegov su izvor.

Zakonske izmene u ovom predlogu vezuju se pre svega za upravne postupke za izdavanje dozvola, za eksploataciju resursa i za vodne površine, gde se predviđa da će se u primeni ovog zakona u buduće uvek supstidijarno primenjivati odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i time se izbeći da se u praksi desi da određeni upravni postupci iz Zakona o vodama budu sporni usled nejasnog pozivanja na pravni osnov. Izvršeno je i dodatno definisanje priobalnog pojasa uz kanale za koje se predviđa da iznose pet metara od ivice kanala.

Ono za šta postoji najveće interesovanje javnosti, to je pitanje splavova u Beogradu, mislim da je rešeno na jedan korektan način. Tu je data mogućnost dosadašnjim zakupcima mesta da zakup sklapaju putem neposredne pogodbe, ali je takođe u zakonu predviđeno da najniži iznosi zakupnine ne mogu biti niži od onih koje propisuje Vlada svojim odlukama. Na taj način tu se za one koji su već zakupoprimci suštinski neće promeniti ništa, ispoštovaće se njihova stečena prava, a uštedeće se na vremenu koje je bilo potrebno kada bi se oni stalno pozivali na obavljanje zakupa na javnim nadmetanjima.

Na posletku sa nekoliko samostalnih članova ovog zakona biće naloženo Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti da na svim preostalim vodotokovima, gde to već nije urađeno, po službenoj dužnosti upišu pravo javne svojine Republike Srbije, odnosno AP Vojvodine za neplovne kanale na njenoj teritoriji, čime će se napokon stanje u registrima uskladiti sa odredbama Zakona o javnoj svojini, koji predviđa da se vodotokovi i vodene površine nalaze u javnoj svojini.

Poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja koja su planirana za razmatranje na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi mi ćemo razmatrati nekoliko međunarodnih sporazuma o zajmovima koji bi podigli finansijsku efikasnost Republike Srbije.

Na samom početku bih kazao da će poslanička grupa PUPS- 3P u danu za glasanje podržati ove sporazume i glasati za njihovo usvajanje.

Ovi se sporazumi mogu podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju sporazumi koji se tiču zaključenja onih zajmova koji će biti upotrebljeni u svrhu izgradnje i obnove infrastrukture.

Ja sam pre nekog vremena, kada smo razmatrali predloge zakona o sporazumima koji se odnose na finansiranje projekata dalje gasifikacije u pojedinim delovima Srbije, rekao da je od velike važnosti da što pre otpočnu radovi na pravcu magistralnog gasovoda Niš-Pirot-granica sa Bugarskom. Upravo jedna od današnjih tačaka dnevnog reda odnosi se na taj veoma značajan infrastrukturni objekat, velikog kapaciteta i protoka kojim će naša država dobiti još jednu prekograničnu vezu na evropsku mrežu gasovoda, a čime će se dodatno obezbediti ovaj energent od eventualnih nestašica i poremećaja na tržištu.

Vrednost ovog projekta biće oko 85 miliona evra, a od čega će se putem ovog zajma prikupiti 25 miliona evra, 50 miliona će se dobiti iz sredstava EU, a ostatak troškova bi bio iz budžetskih sredstava i prihoda Javnog preduzeća Srbijagas.

To su svakako važni projekti, ali koristim priliku … planirano da se ceo sistem završi i pusti u punu operativnu snagu do kraja 2023. godine čime ćemo dati novi zamah razvoja, pre svega, grada Niša kao centra jugoistočne Srbije koji postaje i gasno čvorište, Pirota koji će dobiti mogućnost priključenja na gas, te ostalih mesta na ovom veoma važnom pravcu.

Još veći razvojni projekat predstavlja početak radova na izgradnji Moravskog koridora, autoput od Pojata do Preljine, dužine od oko 110 kilometara koji će predstavljati bočnu vezu autoputeva Beograd-Niš i Beograd-južni Jadran, odnosno koridora 10 i 11, kroz dolinu Zapadne Morave i značajno podići bezbednost saobraćaja na ovom putnom pravcu, ali svakako će značiti i u ekonomskom smislu za sve gradove na ovoj relaciji, odnosno na ovom delu autoputa.

Ovim zajmom obezbediće se polovina sredstava, odnosno 400 miliona evra koja će biti otplaćena u periodu od 13 godina u polugodišnjim ratama sa grejs periodom od tri godine.

Četvrta i sedma tačka dnevnog reda su dva kredita u vrednosti od 51 miliona evra koji se uzimaju od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj. Namenjena su za više projekata u oblasti popravljanja stanja železničke mreže u Srbiji, a pre svega unapređenje pružnih prelaza. To je velika važnost, jer smo svedoci da se konstantno, s vremena na vreme, dešavaju stravične nesreće na tim neobezbeđenim prelazima ili na onima gde je signalizacija neispravna ili čak ne radi.

Napomenuo bih da smo mi u Nišu imali pre par godina jednu takvu katastrofu, a kada je zbog neispravnosti ili nekih drugih razloga, neodgovornosti, na pruzi Niš-Leskovac, kod sela Međurova, voz naleteo na autobus i bilo je 10-ak ljudi koji su stradali, uglavnom radnici i deca koja su pošla u škole u Nišu.

Pored toga, ova sredstva će se koristiti i za završetak određene železničke infrastrukture u Beogradu, kao što su druga faza železničke stanice Prokop i sanacija tunela ispod grada.

To su svakako važni projekti, ali ja koristim priliku da skrenem pažnju da i u drugim gradovima postoje potrebe da se poradi na železničkoj infrastrukturi, a pogotovo Niš za tim ima velike potrebe, s obzirom da magistralna pruga Niš-Pirot prolazi kroz samo centralno gradsko jezgro. To stvara brojne probleme u funkcionisanju grada, pa bi na rešavanju ovog ozbiljnog komunalnog problema moralo da se poradi na državnom nivou, jer sam grad za takve infrastrukturne projekte nema ovlašćenja, niti dovoljno sredstava.

Već 20-ak, odnosno 30-ak godina, grad Niš, kao kapitalne projekte predlaže Republici upravo izmeštanje ove pruge Pirot-Niš iz gradskog jezgra i nadam se, gospodine ministre, da će u nekom periodu, s obzirom da su odrađene predradnje oko izuzimanja zemljišta i ostalo, Republika pomoći gradu Nišu da konačno ovu prugu izmesti iz centralnog gradskog jezgra i na neki način obezbedi i sigurnost saobraćaja i sigurnost građana, jer veliki broj pružnih prelaza je upravo u samom tom gradskom jezgru.

Zaduženje u visini od 78 miliona evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i projekte razvoja koridora Save i Drine biće iskorišćeni za obnovu nasipa na Savi kod Dobrinovca i sa novobeogradske strane koji će na kritičnim deonicama biti dignut tako da mogu da odbrane od rekordnih protoka vode.

Značaj ovakvih preventivnih ulaganja svi smo mogli da vidimo 2014. godine, i zato je bolje sada ulagati u dogradnju i popravku nasipa, nego da se posle eventualne poplave daju desetostruko veća sredstva i gubi vreme i resursi za otklanjanje posledica poplava. Malim delom ovaj zajam biće iskorišćen za revitalizaciju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici.

U drugoj, ali ništa manje važnoj grupi međunarodnih sporazuma koje danas ratifikujemo spadaju i treća i peta radna tačka dnevnog reda. One se tiču zajmova koji se takođe podižu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, s tim da će se oni koristiti pre svega za projekte vezane za zaštitu životne sredine i konkretnu realizaciju odredbi paketa zakona koje smo u ovoj Skupštini usvajali u proteklih nekoliko meseci iz ove oblasti.

To se pre svega odnosi na smanjenje misije ugljen-dioksida i drugih ugljeničnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. U tom smislu dobro je videti da postoji i da se primenjuje strategija i planovi za ovu oblast, odnosno da zakonske odredbe koje smo nedavno izglasali nisu donete reda radi, kako bi ostalo mrtvo slovo na papiru, već se na njihovoj prezentaciji zaista i radi, pa i po cenu određenog određenih zaduženja. Kao što znamo, mi smo u prethodnom periodu, odnosno na rebalansu budžeta usvojili predlog povećanja određenih sredstava za Ministarstvo za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine i sada verujem da će ta sredstva biti pravilno upotrebljena kako bi se zaštita životne sredine, pre svega u gradovima, odnosno širom Srbije upotrebila na adekvatne načine.

Na posletku, druga tačka dnevnog reda odnosi se na Sporazum sa Vladom Velike Britanije i on se odnosi na rešavanje tehničkih pitanja vezanih za trgovinu usled istupanja ove države iz EU, tako da se zbog toga ništa neće promeniti u međusobnim ekonomskim odnosima koji su veoma bitni za Republiku Srbiju.

Na kraju izlaganja, želeo bih da nešto napomenem zbog gledalaca koji su manje upućeni kada se sa strane čuje da smo sklopili ovoliki broj međunarodnih sporazuma. Nekome bi se moglo učiniti da je to zaduživanje u postupku stabilnosti državnih finansija, međutim, ja želim da kažem da su ovi sporazumi i novčana sredstva koja se njima povlače već predviđeni i ukalkulisani u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i da to zaduženje ne može izazvati nikakav debalans državnih finansija, tim pre što vidimo da je najveći deo sredstava planiran za izgradnju realne saobraćajne infrastrukture koja će se po izgradnji višestruko isplatiti. Verujem da će poslanici redom glasati za usvajanje ovih predloga.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupe PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici vanrednog zasedanja i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Mi smo svojevremeno imali isti slučaj pražnjenja sela u gradovima i selima na KiM. Desilo nam se to što nam se desilo, što ukazuje da se nešto tako može desiti i u drugim područjima, pre svega u tim pograničnim područjima.

Mi smo juče, odnosno prekjuče imali posebnu sednicu na kojoj je predsednik države podneo dva izveštaja, pre svega izveštaj o pregovorima sa privremenim institucijama, ali je bilo i izveštaja o radu Kancelarije za KiM. Izneo je detaljne probleme oko pregovora, ali je izneo i detaljna ulaganja koja smo obavili preko Kancelarije za KiM.

Interesuje me da li su planirana sredstva za KiM kroz programe Ministarstva za brigu o selu?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon izbora nove Vlade Republike Srbije i formiranja Ministarstva za brigu o selu, tema sela je značajno predstavljena u medijima Srbije i svakako približena našim građanima širom Srbije.

Nakon vaših odgovora i objašnjenja datih na moja pitanja postavljena na prošloj sednici Skupštine Republike Srbije, pitanja Vladi, dobio sam veliki broj poziva, mejlova, i imao puno direktnih ličnih kontakata sa podrškom da se nastave aktivnosti koje je preduzelo Ministarstvo za brigu o selu uz podršku Vlade Republike Srbije.

Nema poslanika u ovoj Skupštini, ni pojedinca u Srbiji, koji ne želi ili koji deli mišljenje vaše i akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Vlade Republike Srbije, normalno, i predsednika Republike Srbije, da je verovatno ovo poslednji momenat da se preduzmu ozbiljne mere za poboljšanje pozicije sela u sistemu Republike Srbije i poboljšanje položaja stanovnika Srbije.

U tim razgovorima osetio sam i optimizam kod stanovnika sela da će Republika Srbija kroz započete aktivnosti zaista dosledno uraditi sve što je realno i moguće za poboljšanje pozicije sela i stanovnika sela. Ali, uočio sam, s druge strane, i ozbiljnu brigu o dosadašnjem njihovom uključivanju u odlučivanju njihovih lokalnih samouprava u delu brige o selu.

Zbog toga vas pitam da li je po pitanju Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi, vaše Ministarstvo preduzelo neke aktivnosti, odnosno definisalo modele koji bi omogućili bolji položaj selima Srbije?

Takođe, kakva iskustva zemalja EU možemo iskoristiti, te posebno kakva su iskustva bivših jugoslovenskih republika u odnosu prema ruralnom području, seoskim sredinama i specifičnim područjima, kao što su naša brdsko-planinska i pogranična područja?

Primera radi, Srbija ima 170 gradova i opština. Sa druge strane, Hrvatska ima 128 gradova i 428 opština, Slovenija, takođe mnogo manja od Srbije, ima 211 gradova i opština. Da li bi nova teritorijalna organizacija, ili da tako kažem, reorganizacija, bila u skladu sa ovim nekim standardima evropskih zemalja?

Takođe, da li postoje neke ideje da se donesu neki novi zakoni kojima bi se na bolji način tretirali pojedini regioni ili delovi Srbije?

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -