HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Status narodnoj poslanika dobio je i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen, otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se više međunarodnih sporazuma koji su značajni za naše građane.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove sporazume sa ovog zasedanja i glasati "za".

Na današnjoj sednici nalazi se nekoliko međunarodnih sporazuma od kojih se po svom neposrednom značaju za naše građane izdvajaju tri sporazuma, zaključena sa Bosnom i Hercegovinom, pre svega, bitna za pogranično stanovništvo jedne i druge države. To su sporazumi vezani za pitanje prelaska državne granice u različitim segmentima, od uspostavljanja zajedničke kontrole, preko određivanja mesta za granične prelaze do pitanja pograničnog saobraćaja. Njima se najpre predviđa da se postepeno uvodi zajednička granična kontrola na svim graničnim prelazima, način postupanja carinskih i inspekcijskih organa i službi, njihove nadležnosti, te prava službenosti organa jedne države ako se zajedničko mesto nalazi na teritoriji druge države i obrnuto.

Drugim sporazumom određeni su granični prelazi koji će se koristiti u pograničnom saobraćaju i njihove kvalifikacije i radno vreme. Tu se radi uglavnom o onim graničnim prelazima koji su kao takvi već bili određeni prethodnim sporazumom dve strane iz 2005. godine, s tim što su sada dodatno prepoznate specifičnosti graničnih prelaza, kao što su rečni granični prelaz Perućica-Višegrad, železnički Mokra Gora-Vardište i još četiri granična prelaza za pogranični saobraćaj, od kojih su dva skelska.

Ova su vrlo važne dopune u postojećoj mreži graničnih prelaza, jer će one s jedne strane omogućiti da se dodano valorizuju turističke vrednosti Drine, grada Višegrada i muzejske železnice uskog koloseka na Mokroj Gori. Ali još je važnije što će se običnim ljudima koji žive neposredno uz granicu omogućiti lakši svakodnevni život, odnosno dolazak do svojih imanja koja se nalaze u drugoj državi. Nažalost, sada u drugoj državi, a ranije iste države i istog naroda.

Na njih se pogotovo odnosi treći sporazum u ovom paketu, onaj o pograničnom saobraćaju u kome su takođe izvršene određene promene tako što je nekoliko povećan broj naseljenih mesta uz granicu čiji će žitelji imati privilegiju da dobiju pogranične propusnice i da tako olakšano prelaze državnu granicu i izvan graničnih prelaza, na tzv. prelaznim mestima koja predstavljaju novu kategoriju i dodatnu mogućnost za lakši i brži prelazak granice ovim kategorijama stanovništva, kao što sam već naglasio, stanovništva i jedne i druge države, pre svega u pograničnom regionu.

U sva tri sporazuma predviđa se i nastavak rada postojećih međudržavnih komisija koje će nadgledati njihovu primenu i rešavati eventualne nesporazume. Imajući u vidu sadržinu ovih sporazuma koji treba da zamene raniji sporazume iz 2005. godine njih svakako treba sa zadovoljstvom podržati. No, jasno je da u odnosima između dve države i dalje ostaje da se u perspektivi rešava pitanje preciznog određivanja i definisanja protezanja granične linije.

Mi smo do sada mogli da se uverimo da je ovo vrlo teška i složena problematika, da postoji više konkretnih tačaka gde su viđena rešenja dve strane o tome kud i kamo ne slažu i gde se granične linije drastično razlikuju, a da se sve to negativno održava pre svega na svakodnevni život ljudi, kao što su nelegalne eksploatacija šljunka i peska na Drini koju niko ne može da sankcioniše, a njome se menja rečni tok podlokavanjem obala i odnošenjem plodnog zemljišta, što u krajnjoj liniji ugrožava i same mostove i prelaze na reci. Rešavanje ovih otvorenih pograničnih pitanja neće biti lako, ali na njima se mora kontinuirano raditi u dogovoru sa drugom stranom.

Takođe bih se zapitao da li je moguće ako se već toliko čeka na međudržavni sporazum on da otpočne makar sa rešavanjem onog što se jednostrano može uraditi sa naše strane. Konkretno, ako već tri decenije imamo praksu da žitelji nekih sela u opštini Priboj ne mogu da dođu do svog opštinskog sedišta bez da ulaze na teritoriju BiH da li se u tom slučaju razmišlja da se istrasiraju i urade novi lokalni putevi koji bi to tih naseljenih mesta išli isključivo našim nespornim teritorijama? Ako se stalno pominje problem da desetak kilometara pruge Beograd – Bar ide teritorijom BiH, da smo mi zbog toga devedesetih imali slučaj u stanici Štrpci i da nam je NATO u vreme agresije 1999. godine na istom mestu razbojnički razrušio i presekao ovu važnu železničku vezu, da li je onda iko u našim železnicama i ministarstvima uopšte razmatrao mogućnost da se izgradi projekat nove pruge koja bi jednostavno zaobišla ovu osetljivu tačku?

Svestan sam da su za ovakve stvari neophodno velika novčana sredstva i građevinski resursi, ali deluje mi da je do sada više novca potrošeno u štetama zbog njihovog ne rešavanja nego što bi se utrošilo da se ove zaobilaznice i premošćavanja izgrade i time makar neka pitanja razgraničenja skinu sa dnevnog reda. Zato, mislim da bi predstavnici Vlade, lokalnih samouprava i javnih preduzeća trebali da zajednički makar otpočnu neku delatnosti na njihovom potencijalnom rešavanju.

Pored Sporazuma sa susednom BiH na dnevnom redu današnje sednice su i dva sporazuma sa Egiptom i Austrijom o saradnji u oblasti odbrane, odnosno zaštite od katastrofa. To su standardni međunarodni sporazumi iz ovih oblasti. Mislim da se tu nema oko čega polemisati, jer je važno da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što je više moguće država u svetu.

Mi smo imali priliku da nedavno vidimo veliko interesovanja predstavnika država Pokreta nesvrstanih za proizvode naše namenske industrije, a mi preko saradnje u ovoj oblasti možemo da imamo velike koristi, pogotovo ako se zna da je Egipat jedna od najvećih i najznačajnijih afričkih država.

Sa druge strane, Austrija spada u jednu od najrazvijenijih evropskih zemalja i iako nam nije neposredni sused naše države povezane su Dunavom. Puno naših žitelja odavno živi i radu u noj, pa su time međusobne veze ipak izražene u značajnoj meri. Mogućnosti za međusobno ispomaganje, razmenu informacija i iskustva mogu stoga biti od značaja za obe države.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da se radi o kvalitetnim rešavanjima koja treba da unaprede pre svega odnose sa susednom državom BiH u kojoj živi naš narod, ali i da otvore nova polja saradnje sa Egiptom i Austrijom, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Agencije i Saveta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice i objedinjenoj raspravi nalaze se četiri Izveštaja o radu raznih nezavisnih agencija i saveta za prošlu godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u Danu za glasanje nakon ove rasprave odlučiti i doneti odluku da li će glasati za sve izveštaje ili će za neke biti uzdržana.

Na početku današnje rasprave, ja bih najpre pohvalio to što se danas na dnevnom redu nalaze ova četiri izveštaja o radu nezavisnih agencija za prošlu godinu, čime mi kao Narodna skupština ispunjavamo deo svojih obaveza u postupku kontrole njihovog rada, a iz ovih materijala mogu se saznati interesantne informacije o nekim aspektima našeg društvenog i privrednog života koji na prvi pogled nisu tako vidljivi široj javnosti.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije vidi se da je ona u 2020. godini uspela da smanji broj predmeta, a da se najveći broj postupaka u njoj odnosi na oblasti telekomunikacija, trgovine, IT sektora i hemijske industrije.

Koliko se može primetiti, radnici Komisije uspeli su da smanje broj prenetih predmeta u svim vrstama postupaka koji su pred njom vođeni, a da u svom radu ostvare i prihode u svom poslovanju u visini od 173 miliona dinara, koji će biti uplaćeni u budžet Republike Srbije.

Mislim da je daleko važnije to što je ova Komisija registrovanjem donela adekvatne mere u nekoliko desetina slučajeva, pokušaja stvaranja nezakonitih sporazuma kojima bi se nanela daleko veća šteta na domaćem tržištu stvaranjem kartela ili monopola.

Fiskalni savet nam je u svom izveštaju uputio i ponovio više svojih sugestija i viđenja makro-ekonomskih prilika i pojedinih njenih segmenata koje nam je ova institucija pojedinačno već bila upućivala u širem obimu tokom prethodne godine, a u zavisnosti od ličnih ili stranačkih stavova, sa tim analizama se možemo ili ne moramo složiti.

Tako mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ svakako pozdravljamo iskazan stav Fiskalnog saveta da je potrebno povećati iznos penzija, ali naravno da se ne bi složili sa kritikom jednokratne isplate novčane pomoći penzionerima, socijalno ugroženim i institucijama koje su zbog korona virusa bile u nemogućnosti da ostvare svoje rezultate.

Kada govorimo o stavu Fiskalnog saveta da je potrebno povećati penziju, vidimo sve nedostatke švajcarske formule o usklađivanju penzija koje stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zbog toga je formula PUPS – „Tri P“ penzije prate plate najbolje rešenje i neophodno je da se u dogledno vreme izmeni Zakon o PIO u skladu sa dogovorom predsednika Srbije, gospodina Vučića i predsednika PUPS, gospodina Milana Krkobabića.

Kada govorimo o obračunu penzija, onda moramo znati da je penzija izvedena iz radnog odnosa, te da je ista ekonomska kategorija i onda je jasno da je formula PUPS – „Tri P“ najrealnija.

Dragi prijatelji, drage kolege, sutra ćemo svi biti koji jesmo ili nismo u penziji i onda ćemo insistirati na tom stavu da penzije prate plate.

Stav PUPS da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji će se u slučaju pada penzija ispod određenog procenta, na primer 60%, vanredno usklađivati penzije ina taj način sprečiti drastičan pad kao što sada imamo, jer švajcarska formula konstantno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate, što svakako nije dobro ni za penzionere, ali i za nas koji o tome odlučujemo.

Još jednom želim da istaknem obećanje predsednika Vučića na sednici Glavnog odbora PUPS-a, da će sve učiniti da se poboljša švajcarska formula, koja će vremenom dostići predlog PUPS – „Tri P“, odnosno penzije prate plate.

Lično verujem da će i Fiskalni savet podržati tu formulu iz ekonomskih, ali pre svega iz onih socijalnih potreba za naše najstarije sugrađane. Bez obzira na sve to Fiskalni savet je ova svoja stanovišta argumentovano obrazložio i time je pored pravovremeno datih ocena predloga budžeta, njihovih rebalansa i završnih računa ranijih budžeta u potpunosti ispunio svoje zakonom propisane obaveze.

Agencija za energetiku je u okviru svojih nadležnosti izdala 68 raznovrsnih licenci za rad operatorima u oblasti proizvodnje, prenosa, snabdevanja različitih vidova energenata, od električne struje do bio-goriva. Verujem da su i njeni stavovi sada se pokazali kao dobri, obzirom da Srbija nije u nekoj velikoj krizi što se tiče tih energenata ili proizvodnje struje.

Iz podataka da je broj tužbi Upravnom sudu u ovim postupcima bio svega sedam u 2020. godini, a u odnosu na 14 u 2019. godine vidimo da je rad Agencije u protekloj godini bio kvalitetniji. Pored ovih podataka o neposrednom radu izveštaj Agencije pokazuje i neke pozitivne parametre energetske politike, gde bih istakao da je ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji u 2020. godini povećana, te da je najveća u zadnje četiri godine.

Vrlo pozitivno je i to što se vidi da raste proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetro-elektrane, ali nije dobro to što i dalje imamo značajan procenat gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži, mada je on ostao na nižem nivou nego u nekim ranijim godinama i decenijama.

Dužina gasovodne distributivne mreže je u prošloj godini je povećana za oko 600 kilometara, iz čega se vidi da sve veći broj građana i privrednih subjekata uviđa prednost gasa kao čistog i jeftinijeg energenta. Nama svakako ostaje da u budućem periodu poradimo da se ove delatnosti u energetici podstiču i dobiju sve veći značaj u kontekstu zaštite životne sredine.

Poslednji po redosledu tačaka današnjeg dnevnog reda je izveštaj DRI. Radi se o izuzetnoj važnoj nezavisnoj instituciji sa osnovnim ciljem kontrole trošenja javnih sredstava i računovodstvenih dokumenata raznovrsnih državnih organa i pravnih lica koji koriste ta sredstva. Pohvalno je to što možemo videti da se DRI potrudio da u prošloj godini sprovede sve planirane procese revizije, uprkos problemima sa koronom, kao i to da je rezultat tih procesa konstatovano da je ukupan obim uočenih grešaka u finansijskim izveštajima opao sa 441 na 376 milijardi dinara.

Ono što može da nas na drugoj strani zabrine iz ovih izveštaja je to da istovremeno konstatovano značajno povećanje u kategoriji zabeleženih nepravilnosti u poslovanju čiji je ukupan iznos skočio sa 10 milijardi iz prethodnog izveštaja na 130 milijardi u sadašnjem. Iz izveštaja vidi se da su gotovo sve te nepravilnosti u iznosu od 128,96 milijardi dinara bile konstatovane u različitim segmentima postupka javnih nabavki, te da to povećanje dolazi isključivo odatle, dok su iznosi nepravilnosti kod prihoda i primanja te rashode i izdatke čak i smanjili u odnosu na prethodne izveštaje.

Ovaj podatak svakako nije prijatan, ali od 1. jula 2020. godine na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo da ubrza i pojednostavi procedure vezane za javne nabavke pa će naredni izveštaj DRI pokazati kakve on konkretne efekte je dao početkom svoje primene.

Ako se sagleda ukupan kvalitet datih ocena za izveštaje subjekata revizije vidimo da je on uglavnom nepromenjen, odnosno da su tada pozitivna mišljenja daleko pretežu nad negativnim, ovoga puta, u iznosu od 35 prema četiri i da uvek ima najviše onih mišljenja koja se daju sa rezervom, ovog puta, čak 98.

Moram da kažem da je dobro što se uočava da makar na nivou korisnika budžeta Republike i pokrajine već u dva navrata nije bilo datih negativnih mišljenja na rad tih organa. Moglo bi se razmisliti o tome da se u ovom slučajevima zauzme jedan principijalan stav da kada DRI izda negativno mišljenje o izveštajima rukovodioci tih organa, javnih preduzeća i ustanova moraju snositi političku odgovornost i biti smenjeni sa tih položaja, jer negativno mišljenje znači da su to već vrlo drastične i sistematske nepravilnosti u računovodstvu i poslovanju, a ne one koje su sporadične, od manjeg značaja i nastale uslede nenamernih grešaka i neznanja, a koje se otklanjaju izdavanjem preporuka i njihovim sprovođenjem.

U tom delu vidi se da se najveći broj izdatih preporuka uglavnom sprovodi u praksi, a da su u postupanjima po njima ostvarene značajne uštede javnih sredstava koje su u zbiru veće od milijardu dinara i svakako premašuju budžetska sredstva koja su odobrena za godišnji rad DRI i time pokazuju koliko je od značaja njena uloga i gledano u nekom čisto finansijskom smislu. Pored svoje osnovne delatnosti DRI je u ovom izveštaju naveo i niz preporuka i skrenuo pažnju na mnogobrojne praktične probleme i pravne praznine u sistemu javnih finansija i na njihovom rešavanju bi trebalo da obrate pažnju subjekti kojima su te preporuke upućene.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može i zaključiti da ovi izveštaji najvećim svojim delom verno oslikavaju rad nezavisnih državnih institucija, uostalom o tome su i naše kolege u resornim skupštinskim odborima već dali svoj pozitivnu ocenu dajući pozitivne zaključke na njih.

Posebno bih naglasio da su sva četiri slučaja u svim bilansnim stanjima i uspeha konstatovali pozitivne rezultate bez gubitaka, a planirani rashodi su ostvarivani u manjem obimu nego što je bilo planirano budžetom i njihovim finansijskim planovima, pa i tako domaćinsko i racionalno poslovanje u prethodnoj teškoj godini treba da pohvalimo i pozdravimo.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje, kao što sam već najavio, odnosno kazao, dati svoju podršku ovim izveštajima, a o ovim institucijama i zaposlenima u njima dajemo punu podršku za budući rad uz želju da u budućnosti bude još struktivniji i kvalitetniji.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarsko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se predlog novog Zakona o zaštiti od buke.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za. Predlogom novog Zakona o zaštiti od buke koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice predstavlja i u praksi dokazuje proklamovane namere ove Vlade da u narednom periodu veću pažnju posveti rešavanju problema zaštite životne sredine kao bitnog faktora očuvanja prirode.

Većina nas koji živimo u velikim gradovima, pa sve više i u većim mestima može i lično da posvedoči da je buka kao povišeni i ometajući zvuk odavno sve više onaj faktor koji štetno utiče na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje, te da je stoga potrebno da se sistematski poradi na njenom smanjenju normalno kroz određene zakonske okvire.

Iako je ovaj problematika na prvi pogled možda ne tako značajna i javnosti vidljiva kao drugi aspekti životne sredine ipak se u praksi može videti da su i na ovom planu učinjeni određeni koraci na zaštiti najugroženijih od buke, kao što su na primer postavljanje zvučnih barijera na pojedinim deonicama našeg glavnog autoputa koji prolazi kroz veća naseljena mesta gde su stambene zgrade bile u njegovoj neposrednoj blizini.

Međutim, moram da naglasim da nije svuda to urađeno. Na primer na autoputu na Koridoru 10 autoput prolazi kroz dobar deo naselja grada Niša, kroz naselje Ratko Jović i Branko Bjegović, tik uz same zgrade i kuće i da nisu postavljene barijere niti na jednom mestu i to već u dužem periodu. Zato je važno, poštovana ministarko, da imate ovu informaciju i da eventualno utičete na otklanjanje ovih nedostataka.

Sa druge strane, sa ponosom mogu da kažem da je naša gradska uprava u Nišu među prvima od većih gradova ispunila svoje zakonske obaveze i uz partnerstvo sa IPA fondovima uspela da izgradi strateške karte buke za urbano gradsko područje razvrstano prema njenim izvorima. Posebno je zadovoljstvo što smo danas isto čuli od kolega da je Niš jedini grad koji je to uradio.

U odnosu na važeći zakon predlog o kome danas raspravljamo donosi daleko razrađenija rešenja u tom pravcu. U novom Predlogu zakona je za razliku od starog precizirano na koje se slučajeve ovaj zakon ne primenjuje, a kao takvi su definisani i izvori buke koji nastaju u radnom mestu i okolini, u prevoznim sredstvima, odvojenih aktivnosti od zvučnog oglašavanja, u vršenju verskih obreda i slično.

Takođe, može se zaključiti da su u ovom zakonu na korektni način definisane nadležnosti subjekata zaštite životne sredine, a to su Republika preko ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajina, jedinice lokalne samouprave i naučne i stručne organizacije i pravna lica i preduzetnici.

U novom zakonu su sada prepoznate i neke konkretne situacije, a posebno važnom smatram onu iz člana 19. u kome se predviđaju mere zaštite od buke iz ugostiteljskih objekata po kojoj će vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima se emituje muzika biti dužni da obezbede uslove i mere zvučne zaštite, a u članu 32. je definisano da će tu kontrolu moći da vrši komunalna milicija, uz pravo naplate kazni uz privremeno oduzimanje predmeta koji su izvor buke, uz mogućnost pokretanja postupka za zabranu obavljanja delatnosti, što u prethodnom zakonu nije bio slučaj.

Nadamo se da je ovim, napokon, stvoren jasan pravni osnov za razgraničenje nadležnosti i postupanja državnih organa u ovakvim slučajevima kada će se u buduće znatno oštrije i efikasnije postupiti po prijavama za galamu iz tih objekata u sitnim noćnim satima kad joj vreme nije.

Pored ove najvažnije odredbe novi zakonski predlog detaljnije definiše i obaveze i ostalih subjekata u ovoj oblasti. Tu će u perspektivi najveći posao biti na jedinicama lokalne samouprave koje će u narednom periodu morati da izvrše akustično zoniranje svojih teritorija i urbanih područja, te da u skladu sa dobijenim rezultatima odrede tzv. tihe zone, pre svega oko bolnica i škola, gde će nastojati da se sistematskim merama buka svede na najmanju moguću meru.

Na Republici i pokrajini će takođe biti veliki posao da izvrše dovršenje karata ugroženosti bukom duž svih važnih putnih i železničkih pravaca u državi i da se u skladu sa tim reaguje postavljanjem novih zvučnih barijera na najugroženijim mestima. Ta mesta su, pored ostalih i ova mesta koja sam naveo u prethodnom delu, u delu grada Niša.

Kod drugih pitanja životne sredine mislim da će najvažnije biti da sami kao građani podignemo svest o tome da nas buka sve ugrožava i da nastojimo da je što manje pravimo. Na žalost svedoci smo da to nije slučaj, jer je dovoljno samo izaći iz ove zgrade i slušati stepen buke na ovoj raskrsnici koja je jedna od najprometnijih u Beogradu, a tako je verovatno u svakom većem gradu.

Zato apelujem, iako je naša saobraćajna policija opterećena raznim drugim stvarima, ona bi definitivno trebala da deo pažnje posveti i ovom besomučnom nesavesnom korišćenju automobilskih sirena u našim gradovima, te da se za takve pojave sistematičnije i češće izdaju prekršajni nalozi, pa bi se onda i stepen te buke u gradskim aglomeracijama bar malo smanjio.

Poštovani narodni poslanici s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima koji treba da pruže našim građanima zaštitu od buke, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona. Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovana ministarko, u potpunosti podržavam izražene ocene i stav potpredsednika Skupštine Stefana Krkobabića o radu vašeg ministarstva i vas lično i ja vam zahvaljujem na tome. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -