Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Hadži Milorad Stošić

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon izbora nove Vlade Republike Srbije i formiranja Ministarstva za brigu o selu, tema sela je značajno predstavljena u medijima Srbije i svakako približena našim građanima širom Srbije.

Nakon vaših odgovora i objašnjenja datih na moja pitanja postavljena na prošloj sednici Skupštine Republike Srbije, pitanja Vladi, dobio sam veliki broj poziva, mejlova, i imao puno direktnih ličnih kontakata sa podrškom da se nastave aktivnosti koje je preduzelo Ministarstvo za brigu o selu uz podršku Vlade Republike Srbije.

Nema poslanika u ovoj Skupštini, ni pojedinca u Srbiji, koji ne želi ili koji deli mišljenje vaše i akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Vlade Republike Srbije, normalno, i predsednika Republike Srbije, da je verovatno ovo poslednji momenat da se preduzmu ozbiljne mere za poboljšanje pozicije sela u sistemu Republike Srbije i poboljšanje položaja stanovnika Srbije.

U tim razgovorima osetio sam i optimizam kod stanovnika sela da će Republika Srbija kroz započete aktivnosti zaista dosledno uraditi sve što je realno i moguće za poboljšanje pozicije sela i stanovnika sela. Ali, uočio sam, s druge strane, i ozbiljnu brigu o dosadašnjem njihovom uključivanju u odlučivanju njihovih lokalnih samouprava u delu brige o selu.

Zbog toga vas pitam da li je po pitanju Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi, vaše Ministarstvo preduzelo neke aktivnosti, odnosno definisalo modele koji bi omogućili bolji položaj selima Srbije?

Takođe, kakva iskustva zemalja EU možemo iskoristiti, te posebno kakva su iskustva bivših jugoslovenskih republika u odnosu prema ruralnom području, seoskim sredinama i specifičnim područjima, kao što su naša brdsko-planinska i pogranična područja?

Primera radi, Srbija ima 170 gradova i opština. Sa druge strane, Hrvatska ima 128 gradova i 428 opština, Slovenija, takođe mnogo manja od Srbije, ima 211 gradova i opština. Da li bi nova teritorijalna organizacija, ili da tako kažem, reorganizacija, bila u skladu sa ovim nekim standardima evropskih zemalja?

Takođe, da li postoje neke ideje da se donesu neki novi zakoni kojima bi se na bolji način tretirali pojedini regioni ili delovi Srbije?
Izvinite, gospodine predsedniče, morate ipak biti realni. Ako nekom dozvolite da postavlja pitanja od tri minuta, pet minuta, da meni uskraćujete, mislim da nije korektno.
Ovde bih ponovo uporedio…
Ponovo bih se osvrnuo na neke zakone koje je donela Hrvatska, pre svega zakon o otocima, zakon o posebnim područjima, gde mi takođe imamo potrebu da donesemo neke zakone koji bi taj regionalni nivo na neki bolji način regulisali.

Pitam vas da li bi eventualno teritorijalna organizacija Srbije išla u tom pravcu? Za sada toliko. Hvala.
Hvala, gospodine ministre, na ovim odgovorima i vi ste u delu odgovora već načeli drugo pitanje koje želim da postavim, a iskoristio bih priliku da vas pitam za operativne, praktične korake za direktnu pomoć pojedincima koji upravo sada žive i rade na selu.

Pričali ste o potrebi udruživanja. Kada govorimo o tom pitanju, onda moramo da napomenemo da je u prethodnom periodu, po projektu „500 zadruga u 500 sela“, formiran veliki broj novih zadruga i to je, koliko imam nekih podataka, 804 zadruge. Sve one imale su mogućnosti da projektno konkurišu i dobiju određena sredstva za svoja rad. Po informacijama koje imam, 152 zadruge su dobile sredstva, i to 80 novih zadruga, 68 starih i četiri složene zadruge, a sredstva koje je Vlada, preko tada kabineta ministra Krkobabića, izdvojila i podelila tim zadrugama nisu ni malo mala. To je negde oko jedne milijarde i 700 miliona dinara.

Prema mojim saznanjima, ove godine se osnivaju nove zadruge za razliku od prethodnog perioda gde je bilo težište na poljoprivrednim zadrugama, a sada već imamo ideje za osnivanje novih socijalnih zadruga, zanatskih zadruga. Imamo u najavi formiranje turističkih zadruga, što bi posebno u ovim vremenima pandemije i ove bolesti mogle da dođu do punog izražaja.

Zbog toga bih vas pitao – da li je i ove godine u pripremi konkurs za podsticajna sredstva za podršku zadrugarstvu, kao jednom veoma bitnom elementu u Srbiji?

Takođe, naveli ste da će Ministarstvo za brigu o selu operativno pomoći lokalnim samoupravama pri adaptaciji i rekonstrukciji određenih seoskih domova, a znamo činjenicu da je u prethodnom periodu svako selo ili zaseok imalo takav prostor. Kroz to renoviranje ti bi objekti postali multifunkcionalni, mogli bi da budu neki elementi i za zdravstvo, i za druženje, i za poštanske usluge itd.

Poštovani ministre, možete li nam reći – kakve modele podrške ste u Ministarstvu još planirali kao direktnu operativnu pomoć stanovnicima sela?
Zahvaljujem se, gospodine ministre, što ste nam dali ove veoma precizne odgovore i time omogućili našim sugrađanima koji žive na selu da imaju pravovremene i prave informacije, a tiču se upravo nekih programa koje Vlada usvaja ovih dana na predlog Ministarstva za brigu o selu.

Sama činjenica da tim projektima poboljšavamo statusni i materijalni položaj ljudi na selu, svakako nam daje novu snagu da, ono što vi rekoste, da pomirimo selo i grad, da na neki način, mada nisu sigurno posvađani, ali da približimo ako ništa drugo bar uslove na selu da možemo da omogućimo mladim ljudima da ostanu na svojim imanjima i da eventualno, kada govorite o otkupu ovih domaćinstava, odnosno kuća, da eventualno neke koji žele da se vrate na selo, da jednostavno imaju onu početnu neku pravu situaciju da bar mogu da se smeste.

Ja pozivam naše domaćine da iskoriste sve pogodnosti koje pruža država, a mislim da ne samo Ministarstvo za brigu o selu nego i druga ministarstva u određenim projektima mogu da doprinesu bolji taj statusni materijalni položaj, da se naši domaćini, a pre svega mladi ljudi, uz pomoć svoje lokalne samouprave i ministarstava sebi stvore neke bolje uslove.

Ja bih samo napomenuo i pozivam sve koji su zainteresovani da u prostorijama i ispred Kancelarije za KiM postoji jedna maketa koju treba da vidite. Ja sam na sreću imao priliku da se u praksi uverim da ta maketa nije samo proizvod nečije mašte, nego nešto se tako dešava sada i na KiM.

Pre desetak dana obilazio sam opštine Mitrovicu Severnu, obilazio sam Gračanicu i opštinu Zvečan. U Zvečanu se upravo po tom modelu te makete radi jedno moderno selo koje se zove „Sunčana dolina“ i ono je skoro 90% već završeno i koliko sam dobio informacije, da će to selo kroz konkurs dodeliti te kuće i stanove raseljenim licima i da će imati priliku da 28. juna na Vidovdan biti uručeni zvanično ključevi.

To je sada neka informacija koju ja imam, ali jednostavno možda bi bio jedan od modela da se i u Srbiji razmišlja o takvim nekim planiranim selima koji mogu da prihvate ljude. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za Ministarstvo za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, po prvi put je formirano Ministarstvo za brigu o selu kao nasušna potreba da se selo Srbije sagledava na jedan celovitiji način.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za ostanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Kao što je u prethodnoj diskusiji ministar neki reče da je jaka vojska jaka Srbija, jako selo je takođe jaka Srbija.

Imajući u vidu vaš prethodni rad po pitanjima obnove i oživljavanja sela Srbije, kao i vaša uspešna saradnja sa Odborom za selo SANU na raznim projektima o selu, pre svega mislim na projekat „52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije“, gde smo pružili mogućnost žiteljima sela da ispunjavaju svoje zahteve i da svoje potrebe realizuju na jedan civilizovan način.

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ koji je planiran za tri godine i formirano je po tom projektu preko 700, čini mi se da je 750, zadruga koje su dobile određene benefite ove države i uspešno danas funkcionišu. Država Srbija u selima Srbije gde smo po tom projektu omogućili žiteljima da imaju lekara, da imaju državnog službenika i da imaju poštara i da svoje potrebe direktno rešavaju u mestu življenja, odnosno u selu.

Molim vas da nam bliže pojasnite šta ovo ministarstvo planira da čini u narednom periodu? Pre svega, mislim na nastavak programa koji se odnosi na osnivanje zadruga, izgradnja infrastrukture, obnove domova kulture, otkup seoskih domaćinstava i drugih vidova pomoći kako bi omogućili žiteljima sela Srbije da žive na jedan dostojanstven način, odnosno da svoje potrebe realizuju kroz sve ono što mogu i stanovnici gradova. To je prvo pitanje u okviru ovoga.
Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd.

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava.

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi.

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja.
Zahvaljujem se,, gospodine ministre, što ste nam pojasnili ulogu ovog Ministarstva i što će se selu konačno pružiti mogućnosti da se stvore uslovi da bude poželjna lokacija za život, pre svega mladih ljudi.

Ne možete da garantujete da će biti spokojniji život, ali sam ovaj vaš program i ovaj projekat i sve ovo što radite na obnovi i oživljavanju srpskog sela ipak daju neku nadu spokojnijeg života na selu, jer će kroz to ministarstvo koje ga već doživljavaju kao svoje ministarstvo moći da i oni učestvuju u davanju raznih predloga, pokretanju raznih projekata.

Ja pozivam naše domaćine, pozivam tih 40,5% žitelja naše prelepe Srbije da uzmu puno učešće u realizaciji, odnosno u stvaranju uslova za svoj život. Hvala vam još jednom.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja prognozu prihoda i rashoda države za narednu godinu.

Budžet za 2021. godinu, planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva.

Dobra strana ovog budžeta, jeste ta što je on realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Takođe, dobra strana ovog budžeta i to kako je u izlaganju o budžetu rečeno, da je sa jedne strane budžet za 2021. godinu razvojni, te se njime podstiče dalji razvoj privrede i označava nastavak razvoja, što u suštini znači nastavak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Sa druge strane, Predlogom budžeta izdvojeno je više sredstava za plate i penzije, što znači podizanje standarda građana na viši nivo.

Svakako, otežavajuća okolnost kod planiranja budžeta za 2021. godinu je situacija izazvana pandemijom korona virusom i nemogućnost sagledavanja posledica ove pandemije, za šta je potrebno planirati određena sredstva.

Radi podsećanja, prema podacima RZS, rast BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine iznosio je 5,1% i bio je praćen pozitivnim kretanjem u svim privrednim sektorima, iako je rast ekonomske aktivnosti bio solidan tokom prvog kvartala, početak blagog usporavanja privredne aktivnosti, primećen je tokom marta kao posledica dramatičnih promena u međunarodnom okruženju, a sve izazvano pandemijom korona virusom.

Svakako postoje neki nedostaci u Predlogu ovog dokumenta i mi iz PUPS-a verujemo da će se amandmanima ovaj zakon popraviti. Poslanička grupa PUPS – Tri P će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i za njega glasati.

Ja kao predstavnik PUPS-a i poslaničke grupe PUPS – Tri P, partija koja se svojim programskim načelima opredelila za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starijih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojim će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Vlada u celini, ali i ministarstva pojedinačno, treba daleko veću pažnju da posvete našim najstarijim sugrađanima, kroz konkretne pozicije finansijskih sredstava kojim će se obezbediti sagledavanje problema i potreba starih osoba.

Imajući u vidu da je država Srbija, država sa izuzetno starijom strukturom stanovništva i spadamo u sam vrh Evropskih nacija i država koje imaju stariju populaciju stanovništva i važe za starije nacije u Evropi, onda svakako moramo i budžet i ostala zakonska rešenja da prilagođavamo i ovoj strukturi stanovništva.

Srbija je potpisnik madridskog dokumenta, pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“, koji je usvojen još 2002. godine, koji označava prekretnicu u odnosima društva i države prema starijim osobama i predviđa izgradnju društva za sve uzraste. Ovaj dokument traži od vlada potpisnica da se pristupi novom odnosu pitanja starosti i starenja u 21. veku, a nosioci tih aktivnosti je Vlada u celosti i pre svega, Ministarstvo rada, zdravlja, Ministarstvo prosvete, omladine i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i jedinice lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

U skladu sa ovim dokumentom, Vlada Republike Srbije je 2005. godine, usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo i privredu i pre svega, zdravstvo i socijalnu, tržište rada, obrazovanje i kulturu, sport, uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životno doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Strategija se zasniva na sledećim osnovnim principima, doživotnog razvoja pojedinca, unapređenje i zaštita svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, obezbeđivanje ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u starosti, omogućavanja pune integracije i participacije starih u zajednicu, eliminacija svih oblika društvenog zanemarivanja, usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnost. Angažovanje na ostvarivanju rodne ravnopravnosti, poštovanje različitosti i posledično drugačijih potreba među populacijom starih. Promovisanje međugeneracijske tolerancije, solidarnosti, dijaloga, uspostavljanje partnerstva na svim nivoima, Vlade, nevladinog sektora, privatnog sektora između samih starih ljudi.

Stare osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, velio iskustvo i mudrost, što je karakteristika starih osoba. Zbog toga je neophodno da se oni uključe u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoće da pomognu društvenoj zajednici.

U ime 1,7 miliona penzionera i još 300 hiljada starih osoba, koji nemaju nikakva primanja, jer nisu ostvarili pravo na penziju, a ne mogu da ostvare vidove socijalne pomoći zbog posedovanja neke imovine na kojoj ne mogu da ostvaruju prihode, zbog raznoraznih razloga, što ukupno čini oko dva miliona stanovnika ove naše prelepe Srbije, pokušaću da uverim nosioce, pre svega izvršne vlasti, da kod planiranja budžeta, ne samo republike, već i pokrajine i lokalnih samouprava, da na adekvatan način sagledavaju naše najstarije sugrađane.

Madridski međunarodni plan akcije o starenju, na kome se zasniva Strategija o starenju Vlade Republike Srbije insistira da Vlada i ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa preko 650 hiljada svojih članova, kao i „Pokret trećeg doba Srbije“, koji je takođe reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba su takođe nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji, u delu socijalnih potreba, zdravstvene potrebe, kulturno-zabavnih aktivnosti, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivnosti.

Zbog toga Vlada, državni organi, sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i „Pokret treće doba Srbije“, doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa starijom populacijom stanovništva.

Vlada Republike Srbije u skladu sa Madridskim sporazumom donela je odluku o obrazovanju Saveta za pitanja starenja i starosti 2017. je potvrdila 2019. godine, kao stručno savetodavno telo koje razmatra pitanja starosti, starenja, društvenog i ekonomskog položaja starih lica, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i učešće u razvoju društva, privrednom i javnom životu.

Nažalost, većina lokalnih samouprava se nije rukovodila ovom odlukom Vlade, i nisu obrazovali ovo telo. Koliko je meni poznato, jedino grad Niš, gradska opština Crveni krst Niš i još par gradova i opština u Srbiji su obrazovali ovo telo, a ostali kao da nemaju stariju populaciju stanovništva u svom sastavu.

Ako gradimo društvo za sva životna doba, onda je neophodno da na nivou lokalnih samouprava treba da se obrazuju saveti za stare, kancelarije za stare, kako bi stare osobe imale mogućnosti da preko njih iskažu svoje potrebe i probleme i daju određene inicijative i predloge.

Civilizacijski nivo jednog društva meri se odnosom prema najmlađima i prema najstarijima. Ako nam je taj odnos valjan onda smo postigli nešto veoma vredno. Penzioner nije samo stanje duha. Dostojanstvo, pre svega, jer su to kreativni i vredni ljudi. Korisnici penzija su ljudi koji su i dalje profesori, lekari, radnici, trgovci, umetnici, ljudi koji i dalje rade i stvaraju. Svoditi te ljude samo na običajnu frazu: „to su samo penzioneri“ ili pogrdno „penzosi“ je nedopustivo.

Poslanička grupa PUPS – Tri P, je pokrenula društveni dijalog o reformi penzijsko-invalidskog sistema prošlogodišnjim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju predstavlja nastavak započete reforme sistema penzijsko-invalidskog osiguranja kojim se definitivno isključuje mogućnost arbitrarnosti, grupe pojedinca ili organizacije o usklađivanju penzija, već se novim zakonskim rešenjem definišu pravila u ovoj oblasti.

Mi iz PUPS smo stava da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate. S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja.

Postoje veoma pozitivni primeri brige o penzionerima i mi iz PUPS pozdravljamo inicijativu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, o isplati 5.000,00 dinara, svim penzionerima kao vid pomoći, ali i priznanje da su penzioneri podneli najveći teret u vremenu konsolidacije i stabilizacije državnih finansija.

U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, PUPS pokreće inicijativu da i lokalne samouprave u okviru svojih mogućnosti iz svojih budžeta planiraju sredstva za te namene kao što je jednokratna ili višekratna novčana pomoć, pomoć u paketima hrane, nabavka lekova i drugih vidova pomoći.

Budžetom za 2001. godinu je od 1. januara, predviđeno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9%, čime se pokazuje opravdanost prošlogodišnjeg donošenja novog Zakona o penzijskog i invalidskog osiguranja.

Smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali isti, nažalost, na duže staze stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zato PUPS predlaže model usklađivanja penzija Tri P – penzije prate plate, jer je daleko najpravedniji i najpravičniji.

Kada govorim o ovo modelu Tri P, to znači koliko profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku koji je u penziju.

Nas iz PUPS posebno raduje stav predsednika Aleksandra Vučića koji je uvideo nedostatke francuske formule i u dogovoru sa predsednikom PUPS, Milanom Krkobabićem najavio poboljšanje švajcarske formule po predlozima PUPS iz 2019. godine.

To znači da usklađivanje treba vezivati za rast plata u javnom sektoru i da penzije u proseku ne padnu ispod 50% prosečne plate.

Ako se obistine predviđanja predsednika Vučića, da će prosečna plata 2025. godine, biti 900 evra, što za naše najstarije sugrađane znači prosečna penzija 2025. godine, biće 450 evra. Nažalost, danas smo čuli da će ona biti 430 evra. Ministre, molim vas da promenite svoj stav i da to bude najmanje 50% proseka plate.

Ovom prilikom bih posebno apostrofirao da ministarstvo rada iznađe mogućnost povećanja najnižih penzija svih kategorija penzionera od poljoprivrednih, starosnih, invalidskih i drugih. Žao mi je što ministarka za rad nije tu, ali bi trebalo razmišljati, pre svega o tim najnižim penzijama, odnosno minimalnim penzijama.

Druga tema o kojoj bi govorio je sledeća. Oktobra meseca ove godine usvojili smo Zakon o ministarstvima, kojim je izvršena delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu. Osnivanje tri nova ministarstva doprineće jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšanje stanje u tim oblastima.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstava za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Budžetom su izdvojena sredstva za rad ovog ministarstva. Ona su i mala i velika. Mala, jer su potrebe velike, a sredstva su nedovoljna, ali su velika jer se po prvi put država na ovaj način brine o selu.

Selu nedostaje društvena nadogradnja u svim oblastima, kulturi, zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi i dr. Očekujem da će ministar Ministarstva za brigu o selu izaći sa konkretnim predlozima za celokupnu društvenu nadogradnju sela i naredna godina će biti osnovni pokazatelj za buduće vlade i buduće ministre Ministarstva za brige o selu.

Milan Krkobabić, dosadašnji ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za ravnomerni regionalni razvoj, pokazao je da hoće i može da pokreće i realizuje projekte bitne za naše selo. Podsetimo se – 52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije; Država Srbije u selima Srbije dovođenjem lekara, poštara, državnog službenika u selima Srbije; projekat – 500 zadruga u 500 sela, prevazišao je sva očekivanja i za nepune tri godine osnovano je preko 760 zadruga. Na predlog ministra Krkobabića formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauke i umetnosti.

Dalje, urađen je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji tretira sve aspekte života na selu, od egzistencijalnih preko infrastrukturnih segmenata kulture, očuvanja kulturne baštine u seoski sredinama, sporta, obrazovanja, zdravstva, pa sve do starih zanata u seoskom turizmu.

Od 4.700 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, dok manje od 500 stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

To su poražavajući podaci koji ukazuju da je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, koja bi omogućila razvoj poljoprivrede u vangradskim sredinama u kojima živi preko 40% građana Srbije.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom mislite da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život – putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Kad govorimo da su sredstva opredeljena za selo mala ali i velika, sa pravom se može reći da će koncept Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog programa za preporod sela Srbije biti naslonjen na plan „Srbija do 2025. godine“, kojim se predviđaju sredstva u iznosu od pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, tri milijarde evra za kanalizaciju i vodovod u 80 lokalnih samouprava južno od Save i Dunava, dodatnih 300 miliona evra za poljoprivredu, 86 miliona EU za

navodnjavanje, 50 miliona za nabavku traktora i druga sredstva koja će Ministarstvo za brigu o selu ugraditi u svoje programe za obnovu i oživljavanje srpskog sela, kroz programe strateškog sagledavanja položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje i promociju tradicija i kulturnog nasleđa u seoskim sredinama, projekti u saradnji sa EU.

Delovanje Ministarstva biće usmereno i na otkup praznih kuća u seoskim sredinama, radi dodele bračnim parovima koji odluče da žive na selu. Dalje, besplatna dodela poljoprivrednog zemljišta na korišćenje do 50 hektara mladim bračnim parovima, bez nadoknade. Zatim, adaptiranje postojećih domova kulture ili zadružnih domova u gravitacionim selima u multifunkcionalne objekte sa neophodnim sadržajem i uslugama za mlađe i starije stanovništvo; program ekonomsko-finansijskog podsticaja za zemljoradničke poljoprivredne, zanatske, turističke, socijalne i druge zadruge, u cilju unapređenja poslovanja starih i novoosnovanih zadruga; informaciono-tehnološku podršku u seoskim sredinama, opremanje računarskih učionica u seoskim školama sa internetom i priključkom, pojačavanje signala u ruralnim predelima; podrška najznačajnijim kulturnim manifestacijama u ruralnim područjima, kao i pokretanje novih manifestacija koje neguju tradiciju i oživljavaju društveni život na selu; dodatne aktivnosti u cilju poboljšanja društvenog standarda seoskog stanovništva, nabavka mini-buseva i kombi vozila u cilju razrešavanja osnovnih potreba za kretanje seoskog stanovništva; podrška razvoju sportskih aktivnosti na selu i drugo.

Za sve projekte predviđene su adekvatne edukativno-promotivne aktivnosti, koje imaju za cilj da najširem auditorijumu približe vrednosti i mogućnosti života i rada na selu.

Pozivam sve narodne poslanike da u svojim lokalnim samoupravama utiču na lokalnu vlast da u saradnji sa Ministarstvom za brigu o selu pomognu obnovi i oživljavanju sela Srbije i na taj način stvori adekvatne uslove za preko 40% stanovništva koje živi na selu.

U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon i druge zakone i glasati za. Zahvaljujem se na pažnji.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku želeo bih da uputim čestitke novoizabranom rukovodstvu Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega predsedniku Ivici Dačiću, potpredsednicima, kojih ima šest, i generalnom sekretaru Narodne skupštine. Želim im uspešno vođenje sednica Skupštine i svih skupštinskih poslova koji su u nadležnosti predsednika i potpredsednika.

Danas kad govorimo o Zakonu o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se uvedu neka nova ministarstva.

Osnivanje tri nova ministarstva će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u tim oblastima i poboljšati stanje takođe u tim oblastima. Ja ću se težišno zadržati danas na ova tri ministarstva, ukazujući na neke dobre predloge koji su uokvireni u ovim ministarstvima.

Članom 12. Predloga zakona predviđa se ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pre svega, u stavu 2. ovog člana biće detaljno uređena opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, mada i do sada Republika Srbije je pružala najviše standarde u oblasti položaja nacionalnih manjina.

Stavom 3. predviđa se detaljnija uređenost ravnopravnosti polova, antidiskriminaciona politika, kao i pitanja u vezi unapređenja rodne ravnopravnosti. Ovo ministarstvo bi trebalo da posebnu pažnju poklanja antidiskrecionoj politici, jer postoje veoma osetljive grupe stanovništva, koje trpe diskriminaciju, prvenstveno deca, starije osobe i marginalne grupe stanovništva.

Stavom 4. definišu se oblasti pripremnog popisa kojim se uređuje položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva. Kada govorimo o propisima koji uređuju položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva smatram da je jedan od prioritetnih zadataka ovog ministarstva priprema predloga o izmenama i dopunama Zakona o udruženjima, a posebno izmena člana 10. u kojem je definisano da udruženja mogu osnovati najmanje tri osnivača, što ne doprinosi reprezentativnosti udruženja.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativna organizacija koja ima oko 650.000 članova, je pokrenuo inicijativu o izmenama Zakona o udruženjima i ovo ministarstvo bi trebalo upravo sa reprezentativnim udruženjima, odnosno Savezom penzionera Srbije, usaglašavati izmene i dopune novog Zakona o udruženjima.

Članom 20. Predloga zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o porodici, demografiji, koje bi obavljalo poslove državne uprave i odnosi se na sistem porodično-pravne zaštite, brak, populacionu politiku, planiranje porodice, podršku i decu, unapređenje i razvoj demografske politike i druga pitanje. Osnivanjem ovog ministarstva pokrećemo strateška pitanja od interesa za državu Srbiju.

Ako znamo da Srbija sve godine gubi jedan osrednji grad sa oko 30.000 stanovnika, onda je ovo prava stvar da konačno posvetimo pažnju ovom problemu. Mi smo u dosadašnjem periodu stalno govorili o ovom problemu i bila su nam puna usta, ali u praksi nije to bilo sasvim onako kako smo promovisali.

Navešću samo grad Niš iz koga dolazim. Odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša svake godine podnosi predloge za izradu budžeta grada Niša, imajući u vidu da su to sve realni predlozi, ekonomski opravdani, i ostvarljivi, delimično se ugrađuju u budžet grada Niša.

Nažalost, jedan predlog koji je iz domena ovog ministarstva, odnosno biće iz domena ovog ministarstva godina se ne prihvata u Nišu, a to je predlog podrške rađanja i roditeljstva.

Naime, PUPS insistira da grad Niš ima isti tretman prema svim trudnicama i porodiljama na teritoriji grada Niša, odnosno da svim porodiljama koje nisu u radnom odnosu grad isplaćuje mesečnu nadoknadu u iznosu od 10.000 dinara na mesečnom nivou, a u trajanju od jedne godine. Po statističkim podacima takvih slučajeva ima oko 600, što bi na godišnjem nivou iznosilo oko 72 miliona dinara, što nije veliki izdatak za grad Niš. Nažalost, prethodnih godina nije bilo sluha za taj predlog.

Sada grad Niš, po prvi put u svojoj istoriji, na čelu ima ženu, odnosno za gradonačelnicu je izabrana gospođa Dragana Sotirovski i nadamo se da će konačno ovaj predlog PUPS-a ući u budžet grada, imajući u vidu da je Dragana porodična žena.

Godine 2016. gospodin Aleksandar Vučić u ulozi premijera, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije donosi odluke da sednice Vlade izmesti iz Beograda i iste drži u Nišu, odnosno, kako bi mi rekli, u Niš. Tada su, kao zaduženje ministra za regionalni razvoj, pokrenuta neka pitanja koja su težišno bila usmerena prema jugoistočnoj Srbiji i u saradnji sa kabinetom ministra za regionalni razvoj, u saradnji sa SANU, pokreće i realizuje projekte na obnovi i oživljavanju srpskog sela.

Konačno, Predlogom zakona o ministarstvima osniva se i ministarstvo za brigu o selu. Članom 23. predlogom zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o selu obavlja poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje tradicije i tradicionalnog načina života na selu a radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina. Reorganizacija postojeće strukture ministarstva i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za opstanak srpskog sela, a samim tim i opstanak Srbije, jer znamo da je srpsko selo uvek u najtežim slučajevima hranilo Srbiju.

Izneću samo deo podataka koji ukazuju na sumornu sliku sela i puno opravdanje za osnivanje ovakvog jednog ministarstva. Podatke je obradio naš poznati publicista Milan Gulan. Iz ovih podataka videćete da i uloga i poslovi koje će obavljati ministarstvo za brigu o selu biće veoma veliki.

Procenjeni broj stanovništva u Srbiji u 2019. godini je oko 6.945.235 osoba koji žive u 2.487.886 domaćinstava. Polna struktura 51,3% čine žene i 48,7% čine muškarci. Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika, što iznosi 40,5% stanovništva. Ovo je potvrda da je ovo ministarstvo veoma bitno, jer mora da vodi brigu o 40% stanovništva Republike Srbije.

U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi, između 30 i 40.000 stanovnika. Ako se tako nastavi Srbija će u nekom narednom periodu ostati bez svojih žitelja.

Stanje u selima. Ja bih vas molio da propratite ove podatke koji su frapantni. Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi izumiranja. U 86% naselja opada broj žitelja. U 1.034 sela je manje od po 100 žitelja. U 550 ima manje od 50 stanovnika. U Srbiji, čak 73% sela nema dom kulture, što znači da ovo ministarstvo sa Ministarstvom za kulturu i informisanje mora biti u neposrednoj komunikaciji radi obezbeđivanja. Starije generacije sećaju se da je ranije, maltene, u svakom selu bio dom kulture.

U Srbiji oko 50 praznih naselja, dok još njih 85 ima manje od po deset stanovnika. U velikoj broju naselja postoji veliki broj praznih kuća i veliki broj kuća koje se prazne. U 230 sela nema osnovne škole. Čak u 173 osnovne škole u 2015. godini imali smo samo po jednog đaka. U 500 sela nedostaju asfaltni putevi i veza sa svetom. U 400 sela u Srbiji nema prodavnice. U 2.760 sela nema vrtića. Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo sa 43,6 godina života u zavisnosti od grada gde je 41,3 godine. U dve trećine sela 2.140 nema ambulante. Onda možemo videti kakva je uloga Ministarstva zdravlja da se ovaj problem sa ovim ministarstvom rešava.

Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 ha poljoprivrednog zemljišta površine, od toga je obradivo nešto oko četiri, dok je preko 840.000 ha neobrađeno i zaparložene zemlje. Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 ha, a učešće stočarstva u ukupnoj proizvodnji je oko 35% za razliku od svetskih podataka da je to preko 60%. U Srbiji se uzgaja mali broj stoke. Što se tiče mehanizacije, mehanizacija koju poseduju srpska domaćinstva ili gazdinstva je u proseku stara 20 do 25 godina.

Bez obzira što je vodni režim veoma povoljan u Srbiji, samo 3% se koristi u navodnjavanju, otprilike 100.000 ha zemljišta, dok je taj prosek u svetu 17%. Osigurava se samo 10% površina i imanja. Penzioni fond uplaćuje samo 155 hiljada i 720 poljoprivrednika. Na početku 2000. godine u Fond je novac uplaćivalo preko 500.000 poljoprivrednika, a prosečna penzija poljoprivrednih penzionera je nešto iznad 10.000, što govori da je to veoma malo i da je nemoguće živeti sa tom cifrom. Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti. Ako se nastavi ovako i ako se ne preduzmu konkretne mere i preko ministarstva novog za selo i preko ostalih ministarstava, biće još katastrofalnije.

Iskoristiću neke podatke koje je obradio prof. dr Subić, višegodišnja saradnja odnosa u prethodne četiri godine Vlade Republike Srbije i SANU, prve te vrste u novoj istoriji Srbije, već je dala dva veoma značajna i konkretna učinka.

Prvo, misija obnove zadrugarstva koju su 2017. godine pokrenuli kabinet Ministarstva za regionalni razvoj u Vladi Srbije i zadužen je akademik Vladan Škorić, predsednik akademskog odbora za selo, premašili su sva očekivanja.

Za nepune tri prateće godine vraćen je duh i vera u udruživanje, pri čemu snažno svedoči podatak da je u tom periodu na teritoriji Srbije osnovano čak 750 zadruga. To je podatak za istoriju i za ponos cele Srbije. Uspeh akcije „500 zadruga u 500 sela“ je doprinelo i što je u zadrugama dodeljeno podsticajnih sredstava u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara, a to je bio novac za osnovna stada, višegodišnje zasade, opreme, mehanizaciju, a dobilo je ukupno 152 novoosnovane ili već postojeće zadruge.

Drugo, posle višegodišnjih upozorenja akademskog odbora za selo SANU da više decenija propadaju sela u Srbiji, koje gotovo niko nije uvažio na pravi način, kabinet ministra za regionalni razvoj je predložio, a akademik Škorić oberučke prihvatio osnivanje nacionalnog tima za preporod Srbije.

Ideja je naišla na ogromno interesovanje, tako da taj tim danas broji 78 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agronomije, infrastrukture, zdravstva, prosvete, kulture, sporta. Među njima je 37 univerzitetskih profesora, više šefova katedri, direktora instituta, kao i slavnih reditelja, glumaca, pesnika, muzičara čiji su koreni na selu. Svojim prisustvom i otvorenom podrškom na konstitutivnoj sednici održanoj 13. juna 2019. godine, izradu programa za spas i preporod sela Srbije, snažno je podstakao i podržao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Podrška je stigla i od njegove svetosti Patrijarha srpskog Irineja, od Matice srpske, Zadružnog saveza Srbije, Zadružnog saveza Vojvodine i skoro svih bitnih institucija koje se bave selom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS-a će svakako podržati ovaj zakon i naročito glasati za, uz potrebu da se zahvalim onim ljudima koji su pripremali sadržaj ministarstava na ovakvoj odluci. Nacionalni tim za preporod sela Srbije sačinio je program za preporod sela Srbije. promovisan je u Palati Srbije 9. oktobra 2020. godine. Program je poziv na akciju da se zaustavi propadanje srpskog sela i zaštite strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdskom planinskim područjima, da nas ne zadesi usud puste zemlje.

Program za preporod sela Srbije, kao nadstranački dokument od nacionalnog značaja predlaže konkretna rešenja, od kojih neka ako se primete mogu imati istorijski značaj i mogu temeljito na bolje da promene odnos države prema selu, a time i stanje na selu.

Između ostalog, prelaže se formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebno finansijske podsticaje za mlade bračne parove, žene i dece koje žive na selu, ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, dodela kuća onima koji žele da žive na selu i obrađuju zemlju po najpovoljnijim uslovima, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Predlaže se i osnivanje nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, osnivanje državne agrarne razvojne banke i poljoprivredne komore Srbije. Nacionalni program za preporod sela Srbije je sveobuhvatan dokument u kome su razrađene sve oblasti od ratarstva, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i drugih segmenata poljoprivredne proizvodnje. U okviru društvenog standarda program obrađuje zdravstvenu, kulturnu na selu seoske škole, kulturu i sport. Novu nadu ljudima na selu uliva činjenica da je na investicionom petogodišnjem planom za budućnost preporoda naše zemlje Srbije 2025. godine, vrednog 14 milijardi evra, ogromna sredstva planirana su za rekonstrukciju regionalnih, lokalnih puteva, kao i da mnoga sela u Srbiji dobiju kanalizacionu mrežu i čistu pijaću vodu. To je zalaganje i obećanje predsednika države, a sve seoske i ljudi koji žive na selu su oduševljeni sa takom jednom podrškom.

Još optimizma donela je izjava premijerke i mandatarke za formiranje buduće Vlade Srbije Ane Brnabić, koja je na svečanoj promociji izjavila da će nacionalni program za preporod sela Srbije imati pred sobom pri pisanju svog ekonomskog ekspozea, na predstavljanju programa nove Vlade Republike Srbije. Program je poziv za akciju - sela Srbije čekaju sa punom verom.

Kao što sam već kazao, u danu za glasanje, PUPS će podržati ovaj zakon i glasati za.

Još jednom zahvaljujem na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri i gospodo generali, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije, zakonu kojim se regulišu uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, kao i podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme. Samim tim, obezbeđuje se i sigurnost kako za pojedinca pripadnika vojske, tako i za porodicu istog pripadnika vojske, što u dosadašnjem periodu nije bilo baš tako.

U objedinjenoj raspravi govoriću o Predlogu strategije odbrane Republike Srbije, jer odbrana je funkcija države kojom se obezbeđuje zaštita i ostvarivanje odbrambenih interesa koji se stavljaju iza najviših vrednosti i opštih potreba građana. Takođe, govorićemo i o Predlogu strategije nacionalne bezbednosti Srbije, kao najvišeg strateškog dokumenta, čijim sprovođenjem se štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretnji u svim oblastima društvenog života, kao i briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije. Svedoci smo da su sada veoma ugrožena prava tog dela našeg naroda u državama van Republike Srbije.

Skupština će raspravljati i o Predlogu odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. O svim ovim predlozima i zakona i strategije dosta je govoreno, a ja ću ukratko ponoviti neke stvari i ukazati na neke konkretne stvari koje poboljšavaju prethodna dokumenta i zakone i strategije.

Ova odluka je u skladu sa Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Vojske Srbije. Upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u uspostavljanju i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Time se takođe značajno doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU.

Gospodine ministre, malopre ste pitali da li će poslanici podržati ove zakone i ove strategije, mislim bez imalo sumnje da će velika većina narodnih poslanika podržati i zakone i strategije i odluke, a poslanička grupa PUPS u danu za glasanje glasaće za ove izmene zakona, strategija i odluka.

Razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije proizilaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema bezbednosti, kao i potrebe usklađivanja važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni zakona koji je donet 2018. godine, otklanjanje uočenih pravnih praznina i nepreciznosti u pojedinim rešenjima koja stvaraju nedoumice prilikom primedbe odredaba ovog zakona.

Predloženim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, kao i za uvođenje nekih činova koji su postojali u ranijem periodu i sve to radi efikasnijeg rukovođenja i obezbeđivanja efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije sa mogućnošću predvidivog karijernog vođenja profesionalnih vojnih lica.

Članom 1. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 22. uvođenjem činova vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, a u cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu Vojske Srbije, čime bi se izbeglo da pojedine starešine provedu veoma dugi vremenski period u jednom činu, što je ujedno i bio negativan motivacioni faktor za oficire, odnosno podoficire kada se duži period nalaze u jednom činu.

Takođe, obezbeđuje se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službi u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice za prijem u profesionalnu vojnu službu, a cilj izmena i dopuna je da se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika, već da isti ostanu u službi i da im se omogući pravna i egzistencijalna sigurnost. I sami ste u prethodnom javljanju govorili upravo o ovoj izmeni ovog dela zakona i omogućavanju da se 350 podoficira može proizvesti u čin oficira.

Članom 2. Predloga zakona predlažu se izmene u članu 39. stav 1. tačke 7) i 9). Tačkom 7) povećava se starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu, čime se proširuje krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu. Dosadašnja granica je veoma nepovoljno uticala na sigurnost i pojedinca pripadnika Vojske i na familiju o daljem statusu njegovom i obezbeđivanju najosnovnijih uslova života porodice.

Dosadašnjim zakonskim rešenjima zakona član 39. i 41. bili su neusaglašeni. Članom 39. stav 1. tačka 7) kojim je regulisan prijem lica u svojstvu oficira do navršene 45 godine, a sa druge strane proizvodnja podoficira u čin oficira bila je ograničena na 43 godina. Sadašnjom odlukom i sadašnjim rešenjem ta se granica izjednačava na 45 godina i omogućuje isti tretman podoficirima koji su završili visoko obrazovanje da mogu konkurisati i postati oficiri u skladu sa postojanjem oficira iz civilnih sektora. I sama činjenica će omogućiti veći broj podoficira koji će preći u činove oficira, a samim tim i velikim svojim iskustvom dotadašnjim radom preneti u dalji rad službe.

Takođe članom 5. i 6. poboljšani su članovi 42. i 43. Data su bolja rešenja u delu prijema u profesionalnu vojnu službu čime se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika već je ideja da ostanu i da im se omogući pravna i egzistencionalna sigurnost, odnosno da se kod unapređenja u viši čin u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme računa i vreme provedeno u činu i statusu profesionalnog vojnog lica na određeno vreme. Dosadašnja rešenja su negativno uticala na status i položaj pripadnika Vojske Srbije dok se ovim rešenjem stvaraju uslovi sigurnosti, kako za pojedinca tako i za njegovu porodicu.

Ovim zakonom se pored pogodnosti za pojedinca pripadnika Vojske Srbije definišu i obaveze pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tako što je propisana obaveza ostanka u Vojsci Srbije najmanje trostruko vreme provedeno u multinacionalnoj operaciji u koju je upućen. Takođe, predviđeno je da u slučaju neizvršenja obaveza pripadnik Vojske Srbije dužan je da plati ugovornu kaznu predviđenu ugovorom o učešću u multinacionalnim operacijama.

Za jedinice Vojske Srbije je bitno i neophodno da učesnici u multinacionalnim operacijama budu zadržani u profesionalnoj vojnoj službi kako bi preneli iskustva i stečena znanja na profesionalna vojna lica koja će biti upućivana u multinacionalne operacije u nekom narednom periodu. Ta iskustva su veoma bitna za ljude koji nastavljaju tu proceduru slanja u mirovne misije.

Postavlja se pitanje da li će predloženo materijalno rešenje koje se odnosi na obavezu trostrukog ostanka nakon povratka iz multinacionalnih operacija uticati na smanjenje broja lica koja su spremna da prođu odgovarajuću obuku za multinacionalne operacije. Odgovor je svakako, neće biti smanjena zainteresovanost za angažovanje, jer je prethodnih godina vladalo veliko interesovanje za angažovanje po ovom pitanju, ali i pored tog materijalnog stanja ovakva angažovanja predstavljaju veliki izazov za svakog pripadnika Vojske Srbije.

Svakako veoma je pozitivno što se pripadnici Vojske Srbije izjednačavaju sa državnim službenicima u pravima korišćenja godišnjih odmora. Ovo je urađeno dopunom člana 104. postojećeg zakona tačkom 4. kojim je propisano da profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 dana ako ima službu preko 30 godina, što je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Ovim predlogom dopuna i izmena Zakona o Vojsci Srbije na bolji način je uređen prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog ili vanrednog stanja iz razloga što ne bi bilo primereno da profesionalno vojno lice zahtev za prestanak profesionalne vojne službe podnosi za vreme ratnog ili vanrednog stanja, što smo u nekom periodu takođe imali slučajeve. Nemoralno je u tim uslovima omogućiti nekome da izađe iz službe zbog bilo kojih razloga.

Sva nova zakonska rešenja svakako će jačati Vojsku Srbije, ali od posebnog značaja je jačanje Vojske Srbije i odbrambene moći Republike Srbije, odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojom se reguliše povratak najboljih i najhrabrijih vojnika. Vraćanjem elitne 63. padobranske brigade i 72. specijalne brigade u sastav Vojske Srbije.

Danas na sreću imamo u ovoj sali i jednog od komandanata 63. padobranske brigade koji bi mnogo šta mogao da nam kaže o tome, ali svakako ova odluka predsednika države je na najvišem patriotskom nivou.

Da se podsetimo da je 2000. godine stalno rađeno na slabljenju Vojske Srbije raznim zakonskim rešenjima, a 2006. godine po nalogu NATO pakta ukinute su dve slavne brigade 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstva. Dve najslavnije brigade Vojske Srbije koje su tokom ratova 90-tih i NATO agresije 1999. godine podnele najveći teret borbe.

Imam zadovoljstvo da ovde pozdravim i mog kolegu, gospodina Drecuna koji je pratio sve vreme agresije NATO snaga na Srbiju, koliki su doprinos dale i 63. i 72. brigada za specijalna dejstva. Elitne 63. i 72. brigada jesu najmobilnije, najbrže, najobučenije formacije za brzo reagovanje koje se posebno ističe u borbi protiv terorizma i drugih oblika spoljnih pretnji po bezbednost države. Srbija će sada sa ponovo formiranim specijalnim jedinicama značajno podići borbenu gotovost Vojske Srbije radi odbrane Republike Srbije.

Padobranska 63. brigada formirana je u decembru mesecu 1967. godine u Nišu i Nišlije su sve vreme bile ponosno na ovakvu jednu jedinicu vojske koja je bila stacionirana u njihovom gradu. Od samog formiranja moto 63. padobranske brigade glasi – za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast. Padobranci 63. brigade stalno na tome rade. Brigada 72. za specijalna dejstva formirana je juna meseca 1992. godine u Pančevu, legendarne 63. 72. brigada uvek su imale veliki ugled u narodu i davale veliku moralnu podršku stanovništvu.

Nekadašnji komandant, legendarnog Prištinskog korpusa, general potpukovnik, Vladimir Lazarević izjavio je da je ukidanje 63. i 72. brigade bio koncept slabljenja Vojske Srbije i njene organizacijske strukture i ukupne borbene spremnosti. Ukinuti te dve brigade i svesti ih na nivo bataljona bilo je potpuno neodgovorno i nestručno, ne samo prema jedinicama i vojsci nego i prema čitavom našem narodu.

Ovom odlukom predsednika Srbije da se ponovo formiraju 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstava konačno je ispravljena velika nepravda i prema samim jedinicama i prema pripadnicima tih jedinica ali i prema Vojsci Srbije u celini. Kao što sam već napomenuo u danu za glasanje PUPS će podržati ove zakone, strategije i odluke i glasati za. Još jednom zahvaljujem na ovim suštinskim izmenama ovih dokumenata.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo set zakona o poreskim obavezama i pred nama je jedan veoma bitan zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o penziono-invalidskom osiguranju.

Danas govorimo o zakonu kojim se regulišu neka pitanja koja se tiču preko milion i 700 hiljada naših sugrađana i to onih najstarijih, velikog broja naših sugrađana prema kojima će ovaj zakon u narednom periodu, odnosno po odlasku u penziju imati i određene prinadležnosti za njih. Zato je neophodno da se nekim dodatnim predlozima ovaj zakon poboljša i bude u funkciji zaštite naših najstarijih sugrađana.

Svakako razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze i potrebe daljeg uređivanja sistema PIO i stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost ekonomskog sistema sa jedne strane i stvaranja uslova kojim će se obezbediti pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Reformu PIO o penziono-invalidskom osiguranju vršimo već duži niz godina i kao što je i ministar napomenuo juče – od 2002, 2003, 2005, 2010, 2014. i 2012. godine i mere koje su sprovedene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, što ovaj zakon delimično i poboljšava. Neki će reći da su te mere bile prilagođene ekonomskim uslovima države i društva, demografskim kretanjem, negativnim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera i drugo.

Međutim, mi iz PUPS-a smatramo da je pored navedenih razloga i možda nedovoljna briga za naše najstarije sugrađane, odnosno za sadašnje i buduće penzionere.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu i kao takav neposredno ili posredno je izuzetno značajan za skoro sve stanovnike države. Ovim sistemom pre svega obezbeđuju se primanja našim najstarijim sugrađanima, sadašnjim penzionerima i onima koji će postati u budućnosti.

Zbog toga, kao što je poznato PUPS i gospodin Milan Krokobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzijsko-invalidskog sistema i Zakona o PIO. Partija ujedinjenih penzionera Srbije je pokrenula dijalog i svi su bili pozvani. Mi smo ponudili neke predloge, ali ne i konačna rešenja. Verujemo da će se kroz rešenja u konstruktivnoj saradnji i atmosferi doneti najbolja rešenja i što se tiče penzionog sistema i što se tiče Zakona o PIO.

To su razgovori koje ne bi trebalo da zaobiđu udruženja penzionera pre svega kao predstavnika najveće populacije u državi, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike rada i relevantne političke partije. Jasno je da će o konačnim rešenjima ipak rešiti i odlučiti narodni poslanici u ovom parlamentu, a sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je preko 60 godina ukupno 70 narodnih poslanika koji će imati malo veći obzir prema ovom zakonu jer ih to očekuje u veoma bliskoj budućnosti primenom ovog zakona na njih lično.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvorila je prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma treba da bude etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku i mi danas, upravo, imamo jedan zakon koji će pokušati na neki način da pravno-formalno reguliše sve što se tiče penzija i penzionog osiguranja.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PIO, zakona koji treba da osigura bezbrižniji život naših najstarijih sugrađana. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, treba potpuno da isključe bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da je penzija povećana ili ne i koliko će biti povećana. Zato je bitno da se zakonom regulišu sva ta pitanja da nema dileme i nema razmišljanja o tome.

Kada govorimo o penzionerima, mi smo svedoci da su svima puna usta brige o penzionerima, ali mogu da konstatujem da se malo ko prijavio, odnosno malo ko je učestvovao u diskusijama i o dijalogu o izmenama i dopunama iz penzijskog invalidskog sistema i Zakona o PIO.

Kada govorimo o Zakonu o PIO, u opticaju je bilo više predloga izmene i dopune i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada manje su se pitali oni kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i stabilizaciji budžeta Republike Srbije.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godinama zalaže za usklađivanje penzija po formuli 3P - penzije prate plate, i smatramo da je to najpravednija formula kojom se obezbeđuje rast penzija sa rastom plata. Ovom formulom obezbeđuje se da penzioneri ne budu građani drugog reda, kao neko prelazno rešenje PUPS bi takođe bio za predloge Fiskalnog saveta koja u obzir uzimaju inflaciju, odnosno rast zarada, a to je da se penzije usklađuju 40% sa troškovima i 60% sa rastom zarada, kao što je slučaj sa Slovenijom našom bivšom Republikom Jugoslavije, ali je predloženi i model 30% na osnovu uvećanja troškova života i 70% na osnovu uvećanja zarada, kao što je tu slučaj sa Maltom i sa još nekim evropskim zemljama. Svakako, kada bi se švajcarska formula zamenila sa ovim predlozima Fiskalnog saveta, dala bi puno veću sigurnost penzionerima.

Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO predlažu se rešenja švajcarskog modela, usklađivanje penzija 50% sa rastom zarada i 50'% sa rastom potrošačkih cena. Ovaj švajcarski model usklađivanja penzija mi smo imali 2003. do 2005. godine, koji je tada prosečnu penziju spustio na 42% prosečne plate sa tendencijom daljeg pada prosečne penzije.

Kada govorimo o zakonskim formulacijama, nameće se pitanje u predlogu zakona, šta se podrazumeva pod rastom potrošačkih cena, odnosno koji se indeksi koriste, koji će se indeksi koristiti za merenje tog rasta? To bi voleo da dobijemo danas odgovor od predlagača ovog zakona.

Takođe, nameće se pitanje kod drugih 50% usklađivanja sa rastom zarada, da li se misli na ukupne zarade, zarade u realnom sektoru ili na zarade u javnom sektoru? Neophodno je da se to precizno definiše ovim zakonom. Usvajanjem zakona u predloženom tekstu bez poboljšanja ili začetnih rešenje takođe će stalno umanjivati prosečnu penziju naspram prosečne plate.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će svakako amandmanima nastojati da poboljša ovaj zakon i time obezbedi da on bude prihvatljiv, pre svega u delu formule usklađivanja, odnosno člana 23. kojim se članom 80. menja. Predlažemo da se u stavu 1. ugrade predlozi Fiskalnog saveta i da usklađivanje penzija bude 40% sa rastom potrošačkih cena i 60% sa rastom zarada, odnosno bolja varijanta bi bilo 70% sa rastom zarada i 30% sa rastom potrošačkih cena. Na ovaj način delimično bi zaštitili penzionere kako bi se manjom dinamikom stvarala razlika između prosečne penzije i prosečne plata do sticanja uslova za prelazak na formulu 3P, odnosno penzije prate plate.

Takođe, neophodno da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji bi zaštitio umanjenje prosečne penzije ispod nekog, odnosno prosečne plate, na primer da se novim amandmanom reguliše da u slučaju pada prosečne penzije od prosečne plate ispod nekog procenta, da li je to 60%, 55% ili 50%, da se penzije vanredno usklađuju.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije je takođe podneo amandman radi regulisanja ovog pitanja na taj način da zaštiti penzionere, da prosečna penzija ne pada ispod 50% od prosečne plate. Mislim da su ta rešenja prihvatljiva, imajući u vidu da su finansije stabilizovane i budžet stabilizovan i da trebamo izaći u susret našim najstarijim sugrađanima.

Ovim zakonom bi trebalo regulisati, pored visine prosečne penzije i najniže penzije, mi iz PUPS-a smatramo da najniže penzije ne omogućavaju dostojanstven život u starosti i da je potrebno popraviti ovo stanje.

Jedan od načina određivanja najniže penzije trebalo bi da se veže ili da se reguliše ili da bude sličan kao određivanje najniže cene rada prema radno sposobnom stanovništvu.

Drugi način je definisati novu socijalnu politiku, koja bi jasno i precizno sagledavala materijalnu situaciju građana sa malim penzijama, kao što je bio slučaj sa beogradskim penzionerima koji su u jednom periodu primali kvartalnu pomoć, svi oni koji su imali niže penzije, a bilo ih je oko 65 hiljada, kao što je bio slučaj i 2012. do 2014. godine kada je zakonom bilo uređena kvartalna pomoć za sve penzionere sa nižim primanjima i tada je obuhvatalo oko 400 hiljada penzionera koji su dobijali kvartalnu pomoć u iznosu od četiri hiljade, što je iznosilo na godišnjem nivou 16 hiljada, i tada popularno nazvanom kao trinaestom penzijom.

Partija ujedinjenih penzionera Srbija da je penzija ekonomska kategorija i ona je opredeljena prethodnim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zato je neophodna nova socijalna politika koja treba da izradi socijalne karte za penzionere i obezbedi potrebna sredstva za socijalna davanja mimo Fonda PIO.

Gospodine ministre, vi ste najavljivali izradu socijalnih karata i to je bila veoma dobra inicijativa. Ne znam dokle se stiglo sa tom inicijativom, ali ima mogućnosti i načina da se urade socijalne karte za sve penzionere.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će podržati izmene i dopune ovog zakona nakon poboljšanja amandmanima kao prelazno rešenje, ali i dalje predlaže i insistira na pravilu, odnosno 3P - penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom i Švedskom, a mi upravo težimo kao država tim standardima. Partija ujedinjenih penzionera Srbije se ne bez razloga zalaže za formulu 3P - penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom položaju sa zaposlenim i neće biti građani drugog reda.

Kada govorim o modelu 3P, to znači koliki procenat profesorima, doktorima, oficirima, policajcima i drugim javnim službenicima procenat rasta penzija treba da prati taj rast i procentualno bude sličan ili isti kao i za profesore, doktore, oficire, policajce i druge državne službenije koji su penzioneri.

Ako smo imali slučaj 2014. godine kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija. PUPS je tada podržao mere koje je predložio predsednik Vlade tadašnji, gospodin Vučić, radi stabilizacije javnih finansija. Zahvaljujući tim merama sprečio je bankrot države i javne finansije i budžet su stabilizovani. Upravo je to jedan od razloga stabilizacije finansija i budžeta, da se neka rešenja u PIO drugačije reše. Tada je važila formula 3P - penzije prate plate, koliko je bilo umanjenih plata toliko je bilo umanjenje i penzija. Penzioneri su prihvatili da budu tretirani kao i njihova deca i unuci koji su bili u radnom odnosu.

Odluka o prestanku umanjenja penzija prestankom važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2014. godine dobila je veoma široku podršku i kod penzionera i uopšte u društvu. Međutim, ostala su pitanja velikog broja penzionera i Udruženja penzionera o povraćaju umanjenih iznosa penzija.

Razmatrajući ova pitanja, 170 opštinskih i gradskih udruženja penzionera i Savez penzionera Srbije u celini, zauzeo je jedinstven stav o potrebi da se izvrši povraćaj umanjenih iznosa penzija.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije prihvatajući stavove Saveza penzionera, smatra da se ovom pitanju mora pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno, da se prvo utvrdi ukupna visina sredstava koja su penzioneri dali, te da se na osnovu utvrđenih podataka Vlada Srbije pripremi modele povraćaja ovih sredstava i definiše dinamika povraćaja u skladu sa finansijama, odnosno sa konsolidacijom i finansija i budžeta.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će u danu za glasanje, nakon poboljšanja ovog zakona amandmanima, glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Kada smo govorili o izradi socijalne karte za penzionere, gospodine ministre vi možete koristiti usluge Saveza penzionera Srbije kao reprezentativnog predstavnika penzionera i njihovih 170 članica širom i to uglavnom volonterskim radom. Ja verujem da će Savez penzionera Srbije odazvati vašem pozivu na saradnju i pomoći u izradi socijalnih karti za penzionere.

Napomenuću jedan podatak koji ide u tom pravcu, a to je da je pre par godina gradska organizacija penzionera Niš i Pokret trećeg doba Niša u saradnji sa Centrom za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš i Ministarstvo rada sproveo projekat popis samačkih, staračkih domaćinstava u Nišu i tom prilikom anketirao blizu 18.000 ispitanika.

Ta baza podataka je ustupljena Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu, a na osnovu koga je Centar za socijalni rad uveo nove usluge socijalne zaštite. Zbog takvog odnosa penzionera i penzionerskih organizacija, Vlada i Ministarstvo treba da Savezu penzionera poklone posebnu pažnju i da u celini Savezu penzionera i udruženjima gradova penzionera i Niša da ih tretira kao partnere koji mogu svojim doprinosom da daju mnogo i predloga, a da i mnoge konkretne stvari urade na nivou lokalnih samouprava.

Pored Zakona o PIO, govorio bih još ukratko o nekim pitanjima dnevnog reda, pre svega o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na izmene finansijskog plana Fonda SOVO kojim se predviđa da se poveća obim sredstava Fonu SOVO za 400 miliona i najveći deo tih sredstava bi se koristio u obezbeđivanju zdravstvene zaštite što je veoma pozitivno.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalo osiguranje, to je veoma bitno da se produžavaju sve olakšice za novozaposlene u 2020. godini što je isto takođe bitno pitanje za narednu godinu.

Kad se tiče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na poreskoj administraciji izvršena su pojednostavljenja određenih faza u poreskom postupku, što svakako omogućava lakšu proceduru.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, to je i u obrazlaganju ministra finansija i ministra rada kao najvažnija izmena, a odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 15.300 na 16.300 dinara mesečno, kao i olakšice za kvalifikovane novozaposlene u inovacionim delatnostima.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama izvršena su brojna usaglašavanja sa u međuvremenom usvojenim zakonima i definisani su iznosi iz taksi koje se plaćaju na pojedine radnje i usluge. Kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, suština izmene je ukidanje obaveze prijave poreza za slučaj nasledstva i poklona, kada je te postupke sprovodio javni beležnik.

Takođe ima još par zakoni koji su u ovoj jedinstvenoj raspravi i smatram da su uglavnom pozitivna rešenja koja su predložena tim zakonima i PUPS će u danu za glasanje glasati ne samo za Zakon o PIO, već za sve predloge zakona i odluke koje su predložene na ovoj sednici. Hvala i ako mogu da dobijem odgovore na ova pitanja koja sam postavio.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, budžet za 2019. godinu je planiran u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva. Dobra strana ovog što je realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Kao predstavnik PUPS veću pažnju ću pokloniti programskim načelima i aktivnostima kroz koje se sagledavaju sve strukture stanovništva, pre svega naši najstariji sugrađani. Srbija je potpisnica Madridskog dokumenta pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“ koji je usvojen još 2002. godine, a u skladu sa ovim dokumentom Vlada Republike Srbije je od 2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo privredu Republike Srbije, pre svega zdravstvenu. socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje i kulturu i sport uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Starije osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, veliko iskustvo, ali i mudrost, što je karakteristika starih osoba, zbog toga je neophodno da se oni uključuju u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoću da pomognu društvenoj zajednici.

Madridski dokument kao i strategija o starenju insistira da Vlada i Ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim, humanitarnim organizacijama i udruženjima građana. Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa oko 700.000 svojih članova, kao i Pokret trećeg doba Srbije, koji je, takođe, reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba, su nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji u delu socijalnih, zdravstvenih potreba, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivni.

Zbog toga Vlada, državni organi i sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i Pokret trećeg doba Srbije doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa najstarijom populacijom stanovništva.

Malo bih se osvrnuo na finansijski plan Republičkog fonda za PIO. Upravni odbor ovog fonda propisuje pravilnik o društvenom standardu korisnika penzija. Sredstva koja se opredeljuju ovim pravilnikom iznose 0,10% od doprinosa za PIO i na godišnjem nivou iznosi svega 465 miliona, što ne zadovoljava ni minimum potreba za poboljšanje društvenog standarda korisnika penzija. Godinama Savez penzionera Srbije i Pokret trećeg doba Srbije insistiraju na uvećanju procenta izdvajanja za ove potreba na bar 0,20%, čime bi se društveni standard primaoca penzija donekle poboljša.

Sledeća tema o kojoj bi govorio, a to je, nama predstoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koje je Vlada usvojila i dostavila ga je Skupštini. To je dokument koji rešava pitanje za 1.700.000 sadašnjih penzionera, ali i svih budućih penzionera.

Stav PUPS-a je da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate.

S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja, kao što je bio slučaj 2012. do 2014. godine, kada je za sve penzionere sa penzijom ispod 15.000 isplaćivana kvartalna pomoć, četiri puta u toku godine po 4.000 dinara.

Takođe, smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali je daleko najpravedniji i najpravičniji model usklađivanja penzija, predlog PUPS-a 3P, odnosno, penzije prate plate. Kada govorimo o ovom modelu 3P, to znači da koliko procenta profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i za tu strukturu penzionera. Ako smo imali slučaj 2014. godine, kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odlučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija.

Nešto bih govorio o ravnomernom regionalnom razvoju, kao bitnom elementu razvoja Srbije. Odluka predsednika države, Aleksandra Vučića, da se 2016. godine održi sednica Vlade u Nišu i da se da neka vrsta prioriteta jugoistočnom delu Srbije kao nerazvijenom delu Srbije, je bila prava odluka. Poveravanje tih poslova ministru Krkobabiću dalo je veoma dobre rezultate.

Posle uspešne akcije, "500 zadruga u 500 sela", koja je za dve i po godine realizovana, ministar Krkobabić je najavio novu akciju preporoda 100 srpskih sela u pet južnih upravnih okruga. U periodu od tri godine 100 sela mogu da računaju na nove infrastrukturne projekte, na nove zadruge i multifunkcionalne objekte, kako bi svako selo imalo zdravstvenu, obrazovnu, kulturne sadržaje, koje bi mlade ljude opredelili da ostanu i da žive na selu. Ovaj projekat zahteva mnogo veća ulaganja od onog što je planirano za kabinet ministra Krkobabića.

Na intervenciju PUPS-a, Vlada je svojim amandmanom uvećala ova sredstva za 50%, što je donekle poboljšalo tu poziciju, ali ne i dovoljno za suštinski ravnomerni regionalni razvoj.

Napomenuo bih par bitnih podataka, a to je da od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja. Ako se sadašnji proces nastavi, za par decenija u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom ističe da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život, a to su putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministara i ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Nedavno je na predlog ministra Krkobabića formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Posebno raduje što uz struku i nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, Srpsku akademiju nauka i umetnosti i poglavara svih verskih zajednica, ali i svih drugih subjekata u Srbiji.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravstvenog tržišnog ambijenta, poboljšanje, modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih i drugih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Opšti zaključak je da u ovom delu ne postoji pozicija i opozicija. Svi smo uvereni da je ovo jedan od najboljih načina rada da bi se selo pomoglo i opstalo.

U danu za glasanje PUPS će podržati budžet Republike Srbije za 2020. godinu i glasaće za.

Moja molba prema svim ministarstvima i ministrima je da se ovaj državni projekat podrži i spasi srpsko selo. Ja verujem da ćemo na tome istrajati i da ćemo u narednom periodu učiniti sve da selo dobije onaj status koji zaslužuje.

Zdravstvena zaštita kao segment koji se tiče velikim delom za najstariju populaciju - mislim da se ne daje dovoljno pažnje toj strukturi, a to bih upravo prezentovao jednim primerom grada Niša.

Na osnovu člana 46. i člana 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Gradsko veće grada Niša je pokrenulo inicijativu za formiranje zavoda za gerontološko zbrinjavanje. Skupština grada Niša je usvojila taj zahtev i dala je predlog za osnivanje tog zavoda. Na osnovu Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova u Nišu, osnovani su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za stomatologiju, Zavod za plućne bolesti, tuberkulozu, Zavod za kožne i venerične bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, a tiče se oko 65 hiljada penzionera koji žive u Nišu i oko 80 hiljada starih ljudi. Zato bih iskoristio priliku i prema Ministarstvu zdravlja i prema Ministarstvu finansija i državi uopšte, da se u nekom narednom kratkom periodu formira zavod za zdravstvenu zaštitu starih osoba u Nišu.

Ako postoji mogućnost, da iskoristim priliku da govorim za neutrošeno vreme poslaničke grupe, ja bih imao još dosta toga da kažem.
Zahvaljujem se još jednom i hvala na tom objašnjenju.