Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Krkobabiću, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koristim priliku da u ima poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ zbog smrti našeg kolege Muamera Zukorlića izrazim najdublje i najiskrenije saučešće njegovoj porodici i stranci. Neka mu je večna slava.

Na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se predlozi zakona koji su veoma značajni za naše građane u delu zaštite životne sredine, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, takođe koji je predložila Vlada.

Na samo početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Na početku rasprave, a u vezi sa današnjim tačkama dnevnog reda, najpre bih pohvalio rad Vlade Republike Srbije, koja je u poslednje vreme više puta u praksi dokazala svoju stvarnu nameru da se pozabavi vrlo kompleksnim problemom zaštite životne sredine kroz predlaganje novih zakonskih inovacija u različitim segmentima ove široke oblasti o kojima ćemo danas raspravljati.

Mislim da smo i mi kao Narodna skupština makar i na simboličnoj ravni, stavljajući upravo ove dve tačke kao prve po redu u toku Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja, takođe pokazali da smo svesni da ovakvi zakonski predlozi i sada, a i ubuduće moraju imati prioritet u postupcima razmatranja i usvajanja, a na opštu korist svih nas.

Prva tačka današnje diskusije – Predlog zakona o biocidnim proizvodima. Za naše građane, tu je reč o raznim vrstama herbicida, pesticida, insekticida i ostalih hemijskih proizvoda koje svako od nas, bez obzira da li se poljoprivredom bavi kao profesijom, pomoćnim izvorom prihoda ili iz neke vrste hobija i razonode, koristi u manjoj ili većoj meri u toj proizvodnji upravo te proizvode. Ovde svakako spadaju i drugi proizvodi koji se koriste u svakodnevnom životu - za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha. Takođe, to su i proizvodi za suzbijanje glodara, za zaštitu gotovih proizvoda, dok su u originalnoj ambalaži i mnogi drugi.

Složićemo se da su biocidni proizvodi nezaobilazni u svakodnevnom životu svih nas. Običan čovek najčešće ne razmišlja puno kada rutinski kupi neko od ovih sredstava i primeni ga u svakodnevnom životu.

Međutim, malo nas je svesno da se u proizvodnji ovih sredstava po pravilu koriste razne neorganske materije, da se u njihovoj proizvodnji koriste složeni industrijski procesi, da za krajnje efekte tih proizvoda treba dosta vremena da se pokažu u svom punom svetlu i što je najvažnije da se takvim proizvodima mora pažljivo i brižljivo rukovati prilikom uskladištenja, trgovanja, neposredne primene i odlaganja.

Zbog svih svojih svojstava oni mogu predstavljati rizik po ljude, životinje i životnu sredinu u celini. Upravo zbog ovih razloga potrebno ih je proceniti i odobriti pre puštanja u promet.

Evropska unija već više decenija nastoji da sva ova pitanja što je više moguće pažljivije prati i detaljnije reguliše svojim propisima. Stalno osavremenjavanje, praćenje i približavanje domaćih propisa sa propisima EU predstavlja veliku obavezu prema svim građanima.

Ukratko, ono što predstavlja glavnu novinu u ovom zakonu je to da će se ubuduće iz pravnih tekovina EU automatski preuzimati liste odobrenih aktivnih supstanci i materija koje čine sastavni deo biocidnih proizvoda, odnosno da će se u našoj zemlji moći stavljati u promet samo oni proizvodi koji sadrže supstance sa ovih listi.

Sa druge strane, aktivne supstance koje ne mogu da se koriste u EU neće moći da se koriste ni u biocidnim proizvodima koje se stavljaju u promet u našoj zemlji. Time se može postići značajna ušteda i kod proizvođača koji neće morati da u našoj zemlji pribavljaju razne vrste dozvola i dokaza da je njihov proizvod ovde kod nas prošao neposredna ispitivanja i na čiji je postupak izdavanja trošio dragoceno vreme i novac, dok će neposredni krajnji korisnici ovih sredstava i dalje uživati visok stepen zaštite i pouzdanja u sredstva koja kupuje i koja će biti izjednačena sa onim standardima u EU.

Predviđa se da se pored ove pozitivne, u našem „Službenom glasniku“ javno objavljuju i ostale tzv. negativna lista, odnosno lista aktivnih supstanci za koje je na nivou EU dobijen upis jer imaju neprihvatljive efekte na zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, odnosno aktivne supstance za koje nije dostavljena kompletna dokumentacija radi sprovođenja postupaka procene, kao i liste onih koji se još uvek nalaze na čekanju za upis u pozitivnu listu zbog toga što nisu u potpunosti završena sva bitna ispitivanja.

Te liste koje se objavljuju će u odnosu na sadašnje sadržati i veći broj podataka o svojstvima tih supstanci, što će omogućiti njihovu lakšu identifikaciju u prometu.

Sve ovo treba da olakša rad naših inspekcijskih organa koji će sada imati daleko jasniju sliku o tome koji su proizvodi dozvoljeni za stavljanje u promet, a koji nisu. Naposletku, mislim da je dobro što se ovim zakonom uspostavljaju i definisanije procedure saradnje sa nadležnim organima EU po pitanju razmene raznih vrsta podataka o neposrednoj praktičnoj primeni ovih proizvoda u praksi, jer to može biti od velike koristi domaćim proizvođačima, ali i onima u inostranstvu, imajući u vidu klimatske specifičnosti i raznovrsnosti naše poljoprivredne proizvodnje, gde razni biocidni proizvodi u praksi mogu se pokazati u različitim uslovima sa različitim neposrednim efektima.

U drugom zakonskom predlogu izmena i dopuna Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, predviđa se da se za tri godine produži rok za izdavanje tzv. integrisanih dozvola za rad postojećih privrednim postrojenja ili obavljanje aktivnosti koje izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a kojima se jamči da su aktivnosti tih postrojenja u granicama propisa koji se odnose na životnu sredinu.

Napominjem da se to odnosi samo na subjekte za koje je procenjeno da su najveći zagađivači životne sredine.

Produženje ovog roka predviđeno je zbog prolongiranja konačnog datuma našeg pristupanja EU. Dakle, reč je o pravnom, a ne faktičkom prilagođavanju domaćeg zakonodavstva, jer je u obrazloženju zakona navedeno da se takve dozvole nakon sprovedenih posebnih provera i upravnih postupaka već uveliko i izdaju.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je svesna da se na zaštiti životne sredine mora raditi kontinuirano, da je to proces koji se ne može završiti i dati rezultate preko noći. To je proces u kome svako od nas mora dati svoj pun doprinos.

Mi kao narodni poslanici to ćemo učiniti tako što ćemo u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakonskih predloga koji treba da stvore dalju osnovu za unapređenje stanja naše životne sredine.

Zato će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se ova tri predloga zakona, koja su veoma značajna za naše građane, a to su, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koje je podnela Vlada, drugi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je takođe podnela Vlada i pod tri, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za njihovo usvajanje.

Dva zakona o kojima danas raspravljamo odnose se na manje izmene i dopune zakonske regulative vezane za različite registre koji se vode pri Agenciji za privredne registre.

U prvom slučaju menja se krovni Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Glavna namera predloženih izmena je da se još više ubrza postupak registracije formiranja privrednih društava, ortačkih, društava za ograničenu odgovornost i akcionarskih društava i da se on od momenta pune primene ovih izmena kroz godinu i po dana vrši isključivo u elektronskom postupku preko organa Agencije, kako se predviđa u predloženoj dopuni u članu 4. postojećeg zakona.

Takva namera predstavlja jedan vrlo krupan i važan korak u dodatnom poboljšavanju poslovnog ambijenta digitalizacije i ubrzanju postupka pred državnim organima, a što u krajnjoj liniji treba da rezultira privlačenjem kapitala i novim investicijama i daljim pozitivnim rezultatima u ekonomskom razvoju naše države.

Promena koja se planira izvršila bi se tako što bi se uz pomoć, da bi se uz već regulisanu zakonsku mogućnost elektronske prijave, sada dodavanjem člana 11a, stvara zakonski osnov da se u postupku podnošenja prijave uz nju prilože i neophodna digitalizovana akta, a taj postupak bi u skladu sa propisima elektronskog poslovanja mogli da obave i advokati.

Pisani otpravak rešenja registratora bi se dostavljao i slanjem u elektronskom adresaru elektronske pošte ili na jedinstveni elektronski sandučić.

Pored ovih glavnih izmena, učinjene su još neke manje ispravke u postojećem zakonskom tekstu u cilju izbegavanja postojećih nejasnoća u nekim situacijama.

Drugi zakon odnosi se na centralni registar stvarnih vlasnika. I ovu evidenciju takođe vodi APR, s tim da je ona vezana za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. O tome je bilo dosta reči, ne bih da se ponavljamo.

Ove izmene su povezane sa onima koje su predložene oko postupka registracije u APR i predviđa se kada se registruju privredna društva elektronskim putem, istovremeno evidentiraju i stvarni vlasnici i da će se tačnost prijave odnositi i na njih. A ako se ta mogućnost ne iskoristi prilikom podnošenja elektronske prijave, onda će ostati važeća odredba po kojoj se stvarni vlasnici prijavljuju u roku od 15 dana od dana registracije u APR-u.

Pored ova dva zakona, u današnjoj objedinjenoj raspravi nalazi se potvrđivanje jednog međunarodnog sporazuma – Ugovora o garanciji za tzv. pametna brojila, kojim je naša država prihvatila obavezu da bude garant vraćanja zajma u vrednosti od 40 miliona evra, koji je Elektrodistribucija Beograd podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a u cilju zamene starih brojila za električnu energiju novim modelima na daljinsko očitavanje.

Ovo je jedna veoma značajna investicija, jer smo u skorašnjim izveštajima Agencije za energetiku, koje smo razmatrali, mogli da vidimo podatke da se jedan dobar deo energije preko svih normi gubi u prenosnoj mreži usled nesavesnih pojedinaca koji se nelegalno priključuju na mrežu ili na različite načine ilegalno oštećuju brojila starog mehaničkog tipa kako bi prikazali manji utrošak struje.

Verujem da će se ovim sistemom ovih pametnih brojila to onemogućiti ili svesti na mnogo manju meru.

Sa novim brojilima takve stvari će biti svedene na najmanju meru, a njime će biti moguće i daljinsko očitavanje vrednosti, pa će se i na tom polju postići ušteda u bržoj i efikasnijoj naplati, nižim troškovima i manjim čekanjima za naplatu krajnjim korisnicima.

Dobro je da se u Beogradu počelo sa ovim procesom tehnološke modernizacije sistema, gde se to može obaviti najbrže i sa najmanjim troškovima, a u perspektivi bi trebalo poraditi da se otpočne sa zamenom i u ostalim gradovima, pre svega, većim gradovima, ali i ostalim gradovima i opštinama širom Srbije.

Poštovani narodni poslanici, ovim zakonom vrši se dvostruka modernizacija. Sa jedne strane, njima se vrši pojednostavljenje administrativnih procedura u privredi, a sa druge, tehnička modernizacija u segmentima praktičnog života. Ali, i jedni i drugi imaju za krajnji cilj da se popravi život naših građana.

Stoga će naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se dva predloga zakona, koji su veoma značajni za naše građane, a to su Predlog zakona o Zaštitniku građana i izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Zakoni o kojima danas raspravljamo spadaju u red specifičnih, veoma važnih zakona iz razloga što oni detaljnije regulišu rad i postupanje pred državnim organima koje je propisao i sam Ustav i čije donošenje time predstavlja i ustavnu obavezu i dodatnu razradu ustavnih odredaba.

Na prvom mestu to je novi Predlog zakona o Zaštitniku građana. Svi znamo da se radi o izuzetno značajnom republičkom organu, čije je postojanje u ustavnoj praksi prethodnih 15 godina u punoj meri potvrdilo opravdanost njegovog uvođenja u naš pravni sistem. No, primena zakona i iskustva iz praktičnog rada Zaštitnika pokazala su da postoji određeni prostor za unapređenje pravnih odredbi zakona o pitanju regulisanja određenih segmenata njegovog rada, a na to su pažnju skretali i predstavnici međunarodnih organizacija i raniji zaštitnici građana u svojim redovnim izveštajima, što ukazuje da ove izmene znače i usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU. Mi sada donošenjem novog zakona nastojimo da se izvrše ta neophodna poboljšanja u cilju potencijalno još kvalitetnijeg rada ove institucije Zaštitnika građana.

U tom pravcu novim zakonom je najpre liberalizovan postupak izbora kandidata za Zaštitnika građana tako što je umesto dosadašnjeg rešenja da pravno predlaganje kandidata imaju isključivo samo poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, sada je predviđeno da se svako zainteresovano lice, koje ispunjava uslove, može prijaviti i na javni poziv za izbor koji će raspisivati predsednik Narodne skupštine određenim preciziranim rokovima, tako da se neće desiti da ovo značajno mesto u sistemu vlasti ostaje dugo upražnjeno u slučajevima isteka mandata, ostavki i drugih nepredviđenih slučajeva.

Predviđena je i novina u trajanju mandata što će on ubuduće trajati osam, umesto sadašnjih pet godina, ali bez prava na reizbor istog lica u drugi mandat, što mislim da je možda bolje rešenje nego sadašnje, jer će duži mandat svakako omogućiti veću nezavisnost u njegovom radu.

U članu koji se bavi zamenicima Zaštitnika građana sada su ispunjene međunarodne obaveze koje smo preuzeli, te će biti određeni zamenici koji će se baviti određenim pitanjima prava osoba sa invaliditetom i trgovine ljudima.

U članu 14. koji se bavi mogućnostima za razrešenje predviđa se i mogućnost da se Zaštitnik građana suspenduje i u slučaju da eventualno bude osuđen za krivično delo i na osnovu prvostepene presude, ali se naravno nadamo da primene ove odredbe nikada neće doći u praksi.

Nadležnosti rada Zaštitnika građana novim zakonom detaljnije su normirani. Tu bih istakao proširenje ovlašćenja Zaštitnika da ubuduće kontroliše bez najave pored ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, još i ustanove socijalne zaštite i domove za smeštaj starih lica.

Odredba u članu 20. Predloga zakona gde je uvedena obaveza razmatranja predloga Zaštitnika građana u odborima Narodne skupštine i Vlade i obavezno povratno obaveštavanje Zaštitnika u određenom roku, odnosno u roku od 60 dana.

Sa druge strane, u odredbama o postupanju pred ovim organom sada se uvode i precizne obaveze Zaštitnika građana i njegovih službi da na svaku pritužbu koju prime moraju da postupe u roku od 15 dana, tako što će pritužbu odbaciti ili sprovesti ispitni postupak koji maksimum može trajati do 90 dana, a samo izuzetno i duže.

Novitet predstavlja i mogućnost da se vodi skraćeni postupak ako se činjenično stanje može utvrditi iz priloženih dokumenata.

U članu 37. detaljnije su regulisana pitanja vezana za okončanje ispitnog postupka i eventualne mere koje treba preduzeti, a to se pogotovo odnosi na proceduru za preporuku za razrešenje sa funkcije i nepostupanje po zadatim preporukama i merama.

Drugi zakon, kojim se danas bavimo, vezan za izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i ovaj institut i državni organ koji treba da štiti primenu ustavnog načela prava na slobodu pristupa informacijama su svakako od velikog značaja za puno ostvarivanje demokratskih načela pravne države, što svakako Srbija i jeste.

Mi smo svedoci da je u dužem vremenskom periodu unazad dolazili do neadekvatne realizacije ovog prava u praksi, odnosno da su se mnogi državni organi i ostali subjekti koji su bili u obavezi da daju podatke na zahtev zainteresovanog lica na te svoje obaveze u značajnom broju slučajeva jednostavno oglušili i pored svih zakonskih mehanizama, o čemu svedoče i egzaktni podaci koji su dati u obrazloženju ovog Predloga zakona.

Izmenama i dopunama postojećeg teksta najpre je precizirano šta se podrazumeva pod pojmom organa javne vlasti kako se ne bi dešavali nesporazumi oko toga ko ima, ko nema obavezu davanja informacija.

U članu 9. predviđeni su i novi osnovi za uskraćivanje prava na uvid informacije, a to su povreda prava intelektualne svojine i zaštiti prirodnih dobara, a postojeći osnovi su dodatno precizirani.

Ono što je najvažnije, brisan je postojeći član 13. izmenjen je član 16. zakonskog teksta gde se viši organi i vlasti neće moći pozivati na izgovor da se traži preveliki broj informacija, da zahtev odbiju, a samo postupanje organa kada primi zahtev je preciznije regulisano.

Takođe, dodavanjem čl. 27a. i 27b. sada je postupanje Poverenika u slučaju kada organ ne želi da izda informaciju u potpunosti usklađeno sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tako da će se izbeći dosadašnja neusklađenost koja je stvarala mogućnost da se ovi postupci u nedogled blokiraju korišćenjem raznih vrsta zloupotreba pravnih sredstava.

Što se tiče samog Poverenika dopunom zakona stvara se mogućnost da on može otvoriti svoje kancelarije izvan Beograda kako bi se postupci lakše vodili, a izvršene su izmene i u načinu izbora u trajanju mandata koje su analogne sa izmenama koje se predlažu za Zaštitnika građana.

Na kraju, povećane su novčane kazne za prekršaje koji su propisani ovim zakonom pa se treba nadati da će to uticati na bolju i efikasniju primenu samog zakona.

Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je oduvek podržavala rad nezavisnih organa vlasti, a pogotovo onih koji imaju za cilj kontrolu rada i postupanja ostalih organa, pravilnu primenu zakonskih propisa i zaštitu onih građana kojima je potrebna pomoć u postupanju.

Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja svakako spadaju u te kategorije i zato će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona. Takođe, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje će podržati i ostale predloge i zakonska rešenje razmatra na ovoj sednici i glasati takođe za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici ministarstva, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se više međunarodnih sporazuma koji su značajni za naše građane.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove sporazume sa ovog zasedanja i glasati "za".

Na današnjoj sednici nalazi se nekoliko međunarodnih sporazuma od kojih se po svom neposrednom značaju za naše građane izdvajaju tri sporazuma, zaključena sa Bosnom i Hercegovinom, pre svega, bitna za pogranično stanovništvo jedne i druge države. To su sporazumi vezani za pitanje prelaska državne granice u različitim segmentima, od uspostavljanja zajedničke kontrole, preko određivanja mesta za granične prelaze do pitanja pograničnog saobraćaja. Njima se najpre predviđa da se postepeno uvodi zajednička granična kontrola na svim graničnim prelazima, način postupanja carinskih i inspekcijskih organa i službi, njihove nadležnosti, te prava službenosti organa jedne države ako se zajedničko mesto nalazi na teritoriji druge države i obrnuto.

Drugim sporazumom određeni su granični prelazi koji će se koristiti u pograničnom saobraćaju i njihove kvalifikacije i radno vreme. Tu se radi uglavnom o onim graničnim prelazima koji su kao takvi već bili određeni prethodnim sporazumom dve strane iz 2005. godine, s tim što su sada dodatno prepoznate specifičnosti graničnih prelaza, kao što su rečni granični prelaz Perućica-Višegrad, železnički Mokra Gora-Vardište i još četiri granična prelaza za pogranični saobraćaj, od kojih su dva skelska.

Ova su vrlo važne dopune u postojećoj mreži graničnih prelaza, jer će one s jedne strane omogućiti da se dodano valorizuju turističke vrednosti Drine, grada Višegrada i muzejske železnice uskog koloseka na Mokroj Gori. Ali još je važnije što će se običnim ljudima koji žive neposredno uz granicu omogućiti lakši svakodnevni život, odnosno dolazak do svojih imanja koja se nalaze u drugoj državi. Nažalost, sada u drugoj državi, a ranije iste države i istog naroda.

Na njih se pogotovo odnosi treći sporazum u ovom paketu, onaj o pograničnom saobraćaju u kome su takođe izvršene određene promene tako što je nekoliko povećan broj naseljenih mesta uz granicu čiji će žitelji imati privilegiju da dobiju pogranične propusnice i da tako olakšano prelaze državnu granicu i izvan graničnih prelaza, na tzv. prelaznim mestima koja predstavljaju novu kategoriju i dodatnu mogućnost za lakši i brži prelazak granice ovim kategorijama stanovništva, kao što sam već naglasio, stanovništva i jedne i druge države, pre svega u pograničnom regionu.

U sva tri sporazuma predviđa se i nastavak rada postojećih međudržavnih komisija koje će nadgledati njihovu primenu i rešavati eventualne nesporazume. Imajući u vidu sadržinu ovih sporazuma koji treba da zamene raniji sporazume iz 2005. godine njih svakako treba sa zadovoljstvom podržati. No, jasno je da u odnosima između dve države i dalje ostaje da se u perspektivi rešava pitanje preciznog određivanja i definisanja protezanja granične linije.

Mi smo do sada mogli da se uverimo da je ovo vrlo teška i složena problematika, da postoji više konkretnih tačaka gde su viđena rešenja dve strane o tome kud i kamo ne slažu i gde se granične linije drastično razlikuju, a da se sve to negativno održava pre svega na svakodnevni život ljudi, kao što su nelegalne eksploatacija šljunka i peska na Drini koju niko ne može da sankcioniše, a njome se menja rečni tok podlokavanjem obala i odnošenjem plodnog zemljišta, što u krajnjoj liniji ugrožava i same mostove i prelaze na reci. Rešavanje ovih otvorenih pograničnih pitanja neće biti lako, ali na njima se mora kontinuirano raditi u dogovoru sa drugom stranom.

Takođe bih se zapitao da li je moguće ako se već toliko čeka na međudržavni sporazum on da otpočne makar sa rešavanjem onog što se jednostrano može uraditi sa naše strane. Konkretno, ako već tri decenije imamo praksu da žitelji nekih sela u opštini Priboj ne mogu da dođu do svog opštinskog sedišta bez da ulaze na teritoriju BiH da li se u tom slučaju razmišlja da se istrasiraju i urade novi lokalni putevi koji bi to tih naseljenih mesta išli isključivo našim nespornim teritorijama? Ako se stalno pominje problem da desetak kilometara pruge Beograd – Bar ide teritorijom BiH, da smo mi zbog toga devedesetih imali slučaj u stanici Štrpci i da nam je NATO u vreme agresije 1999. godine na istom mestu razbojnički razrušio i presekao ovu važnu železničku vezu, da li je onda iko u našim železnicama i ministarstvima uopšte razmatrao mogućnost da se izgradi projekat nove pruge koja bi jednostavno zaobišla ovu osetljivu tačku?

Svestan sam da su za ovakve stvari neophodno velika novčana sredstva i građevinski resursi, ali deluje mi da je do sada više novca potrošeno u štetama zbog njihovog ne rešavanja nego što bi se utrošilo da se ove zaobilaznice i premošćavanja izgrade i time makar neka pitanja razgraničenja skinu sa dnevnog reda. Zato, mislim da bi predstavnici Vlade, lokalnih samouprava i javnih preduzeća trebali da zajednički makar otpočnu neku delatnosti na njihovom potencijalnom rešavanju.

Pored Sporazuma sa susednom BiH na dnevnom redu današnje sednice su i dva sporazuma sa Egiptom i Austrijom o saradnji u oblasti odbrane, odnosno zaštite od katastrofa. To su standardni međunarodni sporazumi iz ovih oblasti. Mislim da se tu nema oko čega polemisati, jer je važno da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što je više moguće država u svetu.

Mi smo imali priliku da nedavno vidimo veliko interesovanja predstavnika država Pokreta nesvrstanih za proizvode naše namenske industrije, a mi preko saradnje u ovoj oblasti možemo da imamo velike koristi, pogotovo ako se zna da je Egipat jedna od najvećih i najznačajnijih afričkih država.

Sa druge strane, Austrija spada u jednu od najrazvijenijih evropskih zemalja i iako nam nije neposredni sused naše države povezane su Dunavom. Puno naših žitelja odavno živi i radu u noj, pa su time međusobne veze ipak izražene u značajnoj meri. Mogućnosti za međusobno ispomaganje, razmenu informacija i iskustva mogu stoga biti od značaja za obe države.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da se radi o kvalitetnim rešavanjima koja treba da unaprede pre svega odnose sa susednom državom BiH u kojoj živi naš narod, ali i da otvore nova polja saradnje sa Egiptom i Austrijom, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Agencije i Saveta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice i objedinjenoj raspravi nalaze se četiri Izveštaja o radu raznih nezavisnih agencija i saveta za prošlu godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u Danu za glasanje nakon ove rasprave odlučiti i doneti odluku da li će glasati za sve izveštaje ili će za neke biti uzdržana.

Na početku današnje rasprave, ja bih najpre pohvalio to što se danas na dnevnom redu nalaze ova četiri izveštaja o radu nezavisnih agencija za prošlu godinu, čime mi kao Narodna skupština ispunjavamo deo svojih obaveza u postupku kontrole njihovog rada, a iz ovih materijala mogu se saznati interesantne informacije o nekim aspektima našeg društvenog i privrednog života koji na prvi pogled nisu tako vidljivi široj javnosti.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije vidi se da je ona u 2020. godini uspela da smanji broj predmeta, a da se najveći broj postupaka u njoj odnosi na oblasti telekomunikacija, trgovine, IT sektora i hemijske industrije.

Koliko se može primetiti, radnici Komisije uspeli su da smanje broj prenetih predmeta u svim vrstama postupaka koji su pred njom vođeni, a da u svom radu ostvare i prihode u svom poslovanju u visini od 173 miliona dinara, koji će biti uplaćeni u budžet Republike Srbije.

Mislim da je daleko važnije to što je ova Komisija registrovanjem donela adekvatne mere u nekoliko desetina slučajeva, pokušaja stvaranja nezakonitih sporazuma kojima bi se nanela daleko veća šteta na domaćem tržištu stvaranjem kartela ili monopola.

Fiskalni savet nam je u svom izveštaju uputio i ponovio više svojih sugestija i viđenja makro-ekonomskih prilika i pojedinih njenih segmenata koje nam je ova institucija pojedinačno već bila upućivala u širem obimu tokom prethodne godine, a u zavisnosti od ličnih ili stranačkih stavova, sa tim analizama se možemo ili ne moramo složiti.

Tako mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ svakako pozdravljamo iskazan stav Fiskalnog saveta da je potrebno povećati iznos penzija, ali naravno da se ne bi složili sa kritikom jednokratne isplate novčane pomoći penzionerima, socijalno ugroženim i institucijama koje su zbog korona virusa bile u nemogućnosti da ostvare svoje rezultate.

Kada govorimo o stavu Fiskalnog saveta da je potrebno povećati penziju, vidimo sve nedostatke švajcarske formule o usklađivanju penzija koje stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zbog toga je formula PUPS – „Tri P“ penzije prate plate najbolje rešenje i neophodno je da se u dogledno vreme izmeni Zakon o PIO u skladu sa dogovorom predsednika Srbije, gospodina Vučića i predsednika PUPS, gospodina Milana Krkobabića.

Kada govorimo o obračunu penzija, onda moramo znati da je penzija izvedena iz radnog odnosa, te da je ista ekonomska kategorija i onda je jasno da je formula PUPS – „Tri P“ najrealnija.

Dragi prijatelji, drage kolege, sutra ćemo svi biti koji jesmo ili nismo u penziji i onda ćemo insistirati na tom stavu da penzije prate plate.

Stav PUPS da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji će se u slučaju pada penzija ispod određenog procenta, na primer 60%, vanredno usklađivati penzije ina taj način sprečiti drastičan pad kao što sada imamo, jer švajcarska formula konstantno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate, što svakako nije dobro ni za penzionere, ali i za nas koji o tome odlučujemo.

Još jednom želim da istaknem obećanje predsednika Vučića na sednici Glavnog odbora PUPS-a, da će sve učiniti da se poboljša švajcarska formula, koja će vremenom dostići predlog PUPS – „Tri P“, odnosno penzije prate plate.

Lično verujem da će i Fiskalni savet podržati tu formulu iz ekonomskih, ali pre svega iz onih socijalnih potreba za naše najstarije sugrađane. Bez obzira na sve to Fiskalni savet je ova svoja stanovišta argumentovano obrazložio i time je pored pravovremeno datih ocena predloga budžeta, njihovih rebalansa i završnih računa ranijih budžeta u potpunosti ispunio svoje zakonom propisane obaveze.

Agencija za energetiku je u okviru svojih nadležnosti izdala 68 raznovrsnih licenci za rad operatorima u oblasti proizvodnje, prenosa, snabdevanja različitih vidova energenata, od električne struje do bio-goriva. Verujem da su i njeni stavovi sada se pokazali kao dobri, obzirom da Srbija nije u nekoj velikoj krizi što se tiče tih energenata ili proizvodnje struje.

Iz podataka da je broj tužbi Upravnom sudu u ovim postupcima bio svega sedam u 2020. godini, a u odnosu na 14 u 2019. godine vidimo da je rad Agencije u protekloj godini bio kvalitetniji. Pored ovih podataka o neposrednom radu izveštaj Agencije pokazuje i neke pozitivne parametre energetske politike, gde bih istakao da je ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji u 2020. godini povećana, te da je najveća u zadnje četiri godine.

Vrlo pozitivno je i to što se vidi da raste proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetro-elektrane, ali nije dobro to što i dalje imamo značajan procenat gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži, mada je on ostao na nižem nivou nego u nekim ranijim godinama i decenijama.

Dužina gasovodne distributivne mreže je u prošloj godini je povećana za oko 600 kilometara, iz čega se vidi da sve veći broj građana i privrednih subjekata uviđa prednost gasa kao čistog i jeftinijeg energenta. Nama svakako ostaje da u budućem periodu poradimo da se ove delatnosti u energetici podstiču i dobiju sve veći značaj u kontekstu zaštite životne sredine.

Poslednji po redosledu tačaka današnjeg dnevnog reda je izveštaj DRI. Radi se o izuzetnoj važnoj nezavisnoj instituciji sa osnovnim ciljem kontrole trošenja javnih sredstava i računovodstvenih dokumenata raznovrsnih državnih organa i pravnih lica koji koriste ta sredstva. Pohvalno je to što možemo videti da se DRI potrudio da u prošloj godini sprovede sve planirane procese revizije, uprkos problemima sa koronom, kao i to da je rezultat tih procesa konstatovano da je ukupan obim uočenih grešaka u finansijskim izveštajima opao sa 441 na 376 milijardi dinara.

Ono što može da nas na drugoj strani zabrine iz ovih izveštaja je to da istovremeno konstatovano značajno povećanje u kategoriji zabeleženih nepravilnosti u poslovanju čiji je ukupan iznos skočio sa 10 milijardi iz prethodnog izveštaja na 130 milijardi u sadašnjem. Iz izveštaja vidi se da su gotovo sve te nepravilnosti u iznosu od 128,96 milijardi dinara bile konstatovane u različitim segmentima postupka javnih nabavki, te da to povećanje dolazi isključivo odatle, dok su iznosi nepravilnosti kod prihoda i primanja te rashode i izdatke čak i smanjili u odnosu na prethodne izveštaje.

Ovaj podatak svakako nije prijatan, ali od 1. jula 2020. godine na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo da ubrza i pojednostavi procedure vezane za javne nabavke pa će naredni izveštaj DRI pokazati kakve on konkretne efekte je dao početkom svoje primene.

Ako se sagleda ukupan kvalitet datih ocena za izveštaje subjekata revizije vidimo da je on uglavnom nepromenjen, odnosno da su tada pozitivna mišljenja daleko pretežu nad negativnim, ovoga puta, u iznosu od 35 prema četiri i da uvek ima najviše onih mišljenja koja se daju sa rezervom, ovog puta, čak 98.

Moram da kažem da je dobro što se uočava da makar na nivou korisnika budžeta Republike i pokrajine već u dva navrata nije bilo datih negativnih mišljenja na rad tih organa. Moglo bi se razmisliti o tome da se u ovom slučajevima zauzme jedan principijalan stav da kada DRI izda negativno mišljenje o izveštajima rukovodioci tih organa, javnih preduzeća i ustanova moraju snositi političku odgovornost i biti smenjeni sa tih položaja, jer negativno mišljenje znači da su to već vrlo drastične i sistematske nepravilnosti u računovodstvu i poslovanju, a ne one koje su sporadične, od manjeg značaja i nastale uslede nenamernih grešaka i neznanja, a koje se otklanjaju izdavanjem preporuka i njihovim sprovođenjem.

U tom delu vidi se da se najveći broj izdatih preporuka uglavnom sprovodi u praksi, a da su u postupanjima po njima ostvarene značajne uštede javnih sredstava koje su u zbiru veće od milijardu dinara i svakako premašuju budžetska sredstva koja su odobrena za godišnji rad DRI i time pokazuju koliko je od značaja njena uloga i gledano u nekom čisto finansijskom smislu. Pored svoje osnovne delatnosti DRI je u ovom izveštaju naveo i niz preporuka i skrenuo pažnju na mnogobrojne praktične probleme i pravne praznine u sistemu javnih finansija i na njihovom rešavanju bi trebalo da obrate pažnju subjekti kojima su te preporuke upućene.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može i zaključiti da ovi izveštaji najvećim svojim delom verno oslikavaju rad nezavisnih državnih institucija, uostalom o tome su i naše kolege u resornim skupštinskim odborima već dali svoj pozitivnu ocenu dajući pozitivne zaključke na njih.

Posebno bih naglasio da su sva četiri slučaja u svim bilansnim stanjima i uspeha konstatovali pozitivne rezultate bez gubitaka, a planirani rashodi su ostvarivani u manjem obimu nego što je bilo planirano budžetom i njihovim finansijskim planovima, pa i tako domaćinsko i racionalno poslovanje u prethodnoj teškoj godini treba da pohvalimo i pozdravimo.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje, kao što sam već najavio, odnosno kazao, dati svoju podršku ovim izveštajima, a o ovim institucijama i zaposlenima u njima dajemo punu podršku za budući rad uz želju da u budućnosti bude još struktivniji i kvalitetniji.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarsko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se predlog novog Zakona o zaštiti od buke.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za. Predlogom novog Zakona o zaštiti od buke koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice predstavlja i u praksi dokazuje proklamovane namere ove Vlade da u narednom periodu veću pažnju posveti rešavanju problema zaštite životne sredine kao bitnog faktora očuvanja prirode.

Većina nas koji živimo u velikim gradovima, pa sve više i u većim mestima može i lično da posvedoči da je buka kao povišeni i ometajući zvuk odavno sve više onaj faktor koji štetno utiče na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje, te da je stoga potrebno da se sistematski poradi na njenom smanjenju normalno kroz određene zakonske okvire.

Iako je ovaj problematika na prvi pogled možda ne tako značajna i javnosti vidljiva kao drugi aspekti životne sredine ipak se u praksi može videti da su i na ovom planu učinjeni određeni koraci na zaštiti najugroženijih od buke, kao što su na primer postavljanje zvučnih barijera na pojedinim deonicama našeg glavnog autoputa koji prolazi kroz veća naseljena mesta gde su stambene zgrade bile u njegovoj neposrednoj blizini.

Međutim, moram da naglasim da nije svuda to urađeno. Na primer na autoputu na Koridoru 10 autoput prolazi kroz dobar deo naselja grada Niša, kroz naselje Ratko Jović i Branko Bjegović, tik uz same zgrade i kuće i da nisu postavljene barijere niti na jednom mestu i to već u dužem periodu. Zato je važno, poštovana ministarko, da imate ovu informaciju i da eventualno utičete na otklanjanje ovih nedostataka.

Sa druge strane, sa ponosom mogu da kažem da je naša gradska uprava u Nišu među prvima od većih gradova ispunila svoje zakonske obaveze i uz partnerstvo sa IPA fondovima uspela da izgradi strateške karte buke za urbano gradsko područje razvrstano prema njenim izvorima. Posebno je zadovoljstvo što smo danas isto čuli od kolega da je Niš jedini grad koji je to uradio.

U odnosu na važeći zakon predlog o kome danas raspravljamo donosi daleko razrađenija rešenja u tom pravcu. U novom Predlogu zakona je za razliku od starog precizirano na koje se slučajeve ovaj zakon ne primenjuje, a kao takvi su definisani i izvori buke koji nastaju u radnom mestu i okolini, u prevoznim sredstvima, odvojenih aktivnosti od zvučnog oglašavanja, u vršenju verskih obreda i slično.

Takođe, može se zaključiti da su u ovom zakonu na korektni način definisane nadležnosti subjekata zaštite životne sredine, a to su Republika preko ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajina, jedinice lokalne samouprave i naučne i stručne organizacije i pravna lica i preduzetnici.

U novom zakonu su sada prepoznate i neke konkretne situacije, a posebno važnom smatram onu iz člana 19. u kome se predviđaju mere zaštite od buke iz ugostiteljskih objekata po kojoj će vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima se emituje muzika biti dužni da obezbede uslove i mere zvučne zaštite, a u članu 32. je definisano da će tu kontrolu moći da vrši komunalna milicija, uz pravo naplate kazni uz privremeno oduzimanje predmeta koji su izvor buke, uz mogućnost pokretanja postupka za zabranu obavljanja delatnosti, što u prethodnom zakonu nije bio slučaj.

Nadamo se da je ovim, napokon, stvoren jasan pravni osnov za razgraničenje nadležnosti i postupanja državnih organa u ovakvim slučajevima kada će se u buduće znatno oštrije i efikasnije postupiti po prijavama za galamu iz tih objekata u sitnim noćnim satima kad joj vreme nije.

Pored ove najvažnije odredbe novi zakonski predlog detaljnije definiše i obaveze i ostalih subjekata u ovoj oblasti. Tu će u perspektivi najveći posao biti na jedinicama lokalne samouprave koje će u narednom periodu morati da izvrše akustično zoniranje svojih teritorija i urbanih područja, te da u skladu sa dobijenim rezultatima odrede tzv. tihe zone, pre svega oko bolnica i škola, gde će nastojati da se sistematskim merama buka svede na najmanju moguću meru.

Na Republici i pokrajini će takođe biti veliki posao da izvrše dovršenje karata ugroženosti bukom duž svih važnih putnih i železničkih pravaca u državi i da se u skladu sa tim reaguje postavljanjem novih zvučnih barijera na najugroženijim mestima. Ta mesta su, pored ostalih i ova mesta koja sam naveo u prethodnom delu, u delu grada Niša.

Kod drugih pitanja životne sredine mislim da će najvažnije biti da sami kao građani podignemo svest o tome da nas buka sve ugrožava i da nastojimo da je što manje pravimo. Na žalost svedoci smo da to nije slučaj, jer je dovoljno samo izaći iz ove zgrade i slušati stepen buke na ovoj raskrsnici koja je jedna od najprometnijih u Beogradu, a tako je verovatno u svakom većem gradu.

Zato apelujem, iako je naša saobraćajna policija opterećena raznim drugim stvarima, ona bi definitivno trebala da deo pažnje posveti i ovom besomučnom nesavesnom korišćenju automobilskih sirena u našim gradovima, te da se za takve pojave sistematičnije i češće izdaju prekršajni nalozi, pa bi se onda i stepen te buke u gradskim aglomeracijama bar malo smanjio.

Poštovani narodni poslanici s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima koji treba da pruže našim građanima zaštitu od buke, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona. Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovana ministarko, u potpunosti podržavam izražene ocene i stav potpredsednika Skupštine Stefana Krkobabića o radu vašeg ministarstva i vas lično i ja vam zahvaljujem na tome. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodi poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se četiri zakonska predloga iz oblasti finansija, finansijskog poslovanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ova zakonska rešenja i ostale predloge koji su na ovom zasedanju i glasaće - za.

Od ova četiri zakonska predloga iz oblasti finansija i finansijskog poslovanja prve dve tačke su delimično povezane u svojoj materiji i odnose se na proces fiskalizacije, odnosno osavremenjivanja sistema praćenja i naplate poreza prilikom trgovine u maloprodaji.

Izmenama Zakona o fiskalizaciji vrše se određena preciziranja postojećeg zakonskog teksta, tako što se pojašnjava da dobavljači elektronskih fisklanih uređaja moraju da budu registrovana pravna lica, ili preduzetnici koji se nalaze u domaćem poreskom sistemu, odnosno imaju domaći poreski identifikacioni broj.

Predviđeno je da se na izdatom fiskalnom računu može prikazati i šifra za evidentirani promet dobra ili usluga, ako je kao takvu znači obaveznik fiskalizacije čime se može postići kvalitetnija zaštita prva i veća diskrecija podataka krajnjih korisnika, odnosno kupaca, naročito u pojedinim uslužnim delatnostima kako je npr. zdravstvo Republike Srbije.

U prelaznim odredbama izmenjeni su oni stavovi koji se odnose na početak primene ovog zakona, pa je predviđeno da već usvojeni zakon stupa na snagu za manje od mesec dana, odnosno 1. novembra za one subjekte koji su prethodno već izvršili neophodne pripreme i već su spremili da uđu novi sistem fiskalnog poslovanja, a da se za one koji nisu uspeli da nabave nove uređaje i da se prilagodi rok za definitivni prelazak na novi sistem je malo pomeren, odnosno sa 1. januara na 1. maj naredne godine. To je urađeno po zahtevu zainteresovanih subjekata.

Ovo je svakako jedan veliki posao koji nam predstoji da se obavi u relativno kratkom vremenu, ali država planira značajna finansijska sredstva za pomoć, za kupovinu novih savremenih uređaja, koji će i samim trgovcima značajno olakšati rad i smanjiti troškove, a da ne govorimo koliko će ubrzati rad poreskoj upravi i podići efikasnost stope naplate poreza, od čega ćemo svi imati koristi.

U vezi sa ovim nalaze se i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se već postojeća korišćena terminologija usklađuje sa novom u Zakonu o fiskalizaciji.

Pored ovih međusobnih usklađivanja naglasio bih kao veoma važnu i dopunu ovog zakona u predloženom novom članu 41b, kojim se ovlašćuje poreska uprava da može po službenoj dužnosti umesto poreskog obaveznika da podnese poresku prijavu za doprinose za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednih društava.

Za nas u PUPS-u, kao partija koja se posebno stara o zaštiti interesa penzionerske populacije i starih ljudi ovo je vrlo značajna odredba koja će imati za cilj da poveća stopu naplate ovih doprinosa, a time i veću socijalnu sigurnost naše penzionerske populacije, odnosno najstarijih naših sugrađana.

U trećem Predlogu zakona, takođe se radi o manjim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o registru građana kojima se uplaćuje novčana pomoć zbog pandemije virusa korona. Međutim, tim manjim izmenama ostvariće se značajna mogućnost da se svim našim punoletnim građanima jednokratno isplati još po 20 evra bespovratne novčane pomoći u decembru mesecu povrh svih do sada već isplaćenih tranši građanima koje će ovim dostići minimalni zbir od najmanje 180 evra po svakom stanovniku, a za većinu njih, odnosno za većinu naših sugrađana ti iznosi su bili, odnosno biće i viši.

Mora se biti pošten i priznati da je malo koja vlada u regionu pa i šire u Evropi uspela da pokaže toliki stepen socijalne solidarnosti sa svojim građanima, a naročito sa najranjivijim kategorijama poput penzionera i starih osoba i da omogući isplatu za naše uslove, relativno visoke iznose novčane pomoći, što je takođe posebno pokazatelj da nam je ekonomija dobro stoji i posle gotovo godinu i po dana od izbijanja korona krize i nadamo se da će se ove pozitivne tendencije nastaviti i u narednom periodu.

Naposletku, četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnosi se na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod novosadske OTP banke u iznosu od 170.000.000 evra namenskog kredita u cilju generalne rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš-Segedin.

Predviđa se da se ova sredstva utroše i da se ova pruga potpuno remontuje, kompletno zamene svi koloseci novim, da se uradi elektrifikacija, srede sve zapuštene železničke stanice i pružni prelazi, čime će ovaj put i pravac ponovo zaživeti u svojoj punoj zamisli.

Subotica, kao peti po veličini grad u državi postaće važno železničko tvorište. Naša železnica dobija nove mogućnosti za povećanje prihoda kroz mogućnosti da se preuzme i deo teretnog saobraćaja iz Mađarske i kroz ponovno uspostavljanje putničkog saobraćaja put omogući našim građanima udobno putovanje.

S toga, treba pozdraviti i podržati napore da se sredi ovaj putni pravac, iako se radi o pruzi koja je klasifikovana kao regionalna.

Takođe, ja ću podsetiti i još jednom iskoristiti priliku da apelujem da se što pre krene i u generalnu rekonstrukciju, sređivanje pruge Niš-Dimitrovgrad koja predstavlja deo glavne železničke magistrale u državi, a koja se nalazi u izuzetno lošem stanju, s obzirom na činjenicu da putničkom vozu po zvaničnom redu vožnje treba čak tri sata da prevali rastojanje od svega 90 kilometara od Niša do Dimitrovgrada, a da ne govorimo koliko se vremena gubi usled toga što pruga nije elektrifikovana, pa se u Nišu i Dimitrovgradu moraju menjati lokomotive.

Posebno za Niš i građane Niša, izmeštanje pruge iz centralnog jezgra grada je najznačajniji projekat koji treba realizovati.

Mi već unazad desetak i više godina u Nišu donosimo neke odluke koje upućujemo Vladi Republike Srbije, odnosno višim institucijama i ministarstvima da se taj projekta konačno uradi, jer je mnogo bitan za sve građane Niša.

Izmeštanje pruge, o čemu smo mi iz Niša stalno ukazivali, je obaveza države, odnosno Republike Srbije, tako da što se tiče grada, on je svoje obaveze u delu projekta izmeštanja pruge rešio. Očekujemo da će Vlada Republike Srbije na adekvatan način i u izvesnom vremenskom periodu pokrenuti i ovaj projekat.

Ovo zaista mora da postane prvi prioritet našim železnicama, kada se napokon dovrše radovi na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte. Ja se iskreno nadam da će se na tome krenuti da se radi što pre.

Poštovani gospodine ministre, iskoristiću priliku da vas pitam kada će na red doći rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad, imajući u vidu da je na pravcu Koridora 10, koji je veoma bitan i kao drumski saobraćaj i kao železnički? Kada se planira konačno njena elektrifikacija i konačno kada će se izmestiti deo pruge koji se nalazi u centralnom jezgru grada?

Samo na tom delu pruge kroz grad postoje 14 pružnih prelaza koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja, ali ugrožavaju i bezbednost svih ljudi koji koriste taj deo grada.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima, koji treba da olakšaju funkcionisanje našeg fiskalnog i poreskog sistema, ali i da finansijski pomognu našim građanima, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Mi iz PUPS-a smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja koja će se razmatrati na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvažena potpredsednice Vlade i ministre Popoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koji je podnela Vlada.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Mi smo na prethodnom zasedanju razmatrali i jednoglasno usvojili Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Ovim Predlogom zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar mi konačno posvećujemo punu pažnju duhovnosti srpskog naroda.

Kada govorimo o manastiru Hilandar, svako od nas, pravoslavnih vernika, ali i građana ostalih veroispovesti agnostika, ateista, odmah pomisle na pojam koji je neraskidivo vezan za ceo srpski narod i predstavlja jednu od njegovih najvećih simboličkih identifikacija.

Već i sam predlagač je u članu 2. Predloga zakona dao jednu duhom pravničku, ali emotivnu definiciju Svetog manastira Hilandar, kao manastira koji je od svog osnivanja 1198. godine neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova koja predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, i predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe i upisan je zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u Listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESK-a.

Mislim da se ovoj definiciji nema šta ni dodati, ni oduzeti. Ako je to tako, onda je valjda najprirodnija dužnost ove države i naroda da se o takvoj svetinji stara na najbolji mogući način, u granicama svojih objektivnih mogućnosti.

Nažalost, kada se osvrnemo kroz prošlost mi moramo sebi priznati da to nije bilo uvek tako i da je u nekoliko navrata malo nedostajalo, pa da naš narod izgubi ovu jednu od svojih najvećih svetinja. Navešću ukratko samo dva interesantna poučna primera kada je krajem 19. veka zapretila mogućnost da Hilandar bude izgubljen zbog velikih dugova koje je manastir imao, kralj Aleksandar Obrenović dao je pozamašnu sumu novca iz svoje lične apanaže kako bi isplatio manastirske dugove i osigurao srpsku upravu nad manastirom, za uzvrat je od monaha dobio na poklon čuveno Miroslavljevo jevanđelje.

Kada se pola veka kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, nad Hilandarom nadvila nova opasnost, ovoga puta da ostane bez srpskih monaha usled spoljno-političkih sporenja ondašnje Jugoslavije i Grčke, kao i sve prisutne komunističke ateizacije u našoj zemlji na poziv Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, brojni politički emigranti su se zamonašili u Hilandar i time spasili i očuvali našu monašku zajednicu i njeno srpske ime i korene.

Iz ovih primera vidimo da su čak i oni, koje su u protok vremena istorije oslikali u našem sećanju i nauci pretežno negativnim bojama, ipak imali u sebi taj osećaj o svesti, veličini i značaju Hilandara za ceo naš narod, za ceo srpski narod, i bili spremni da mu prilože i pomognu na način na koji su najbolje mogli i umeli.

Baš zato, da nam se ovakve priče jednoga dana u budućnosti ne bi ponavljale, a naši potomci nas, nas sadašnje generacije pominjali po nebrizi, mi sada donosimo ovaj predlog zakona uz zahvalnost Ministarstvu kulture koje je ovaj zakon iniciralo i predložilo.

Njime će se po prvi put stvoriti osnove za sistematsko i kontinuirano očuvanje, zaštitu i unapređenje kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara.

Iako je srazmerno kratak, zakon u članovima 3. i 4. iscrpno navodi brojne delatnosti na kojima će se raditi u skladu sa zakonom, postavljenim ciljem, kao i poslove koji će se vršiti u cilju obavljanja tih delatnosti. Oni će obuhvatiti očuvanje tradicije, pratnje stanja i istraživanje, interpretaciju pokretnog i nepokretnog nasleđa, konzervaciju, zaštitu i restauraciju postojećeg nasleđa, podizanje ukupne svesti o značaju Hilandara.

Ono što je u ovom zakonu ključno je odredba u članu 6. stavovi 2. i 3. kojima se predviđa da će se obnova, rekonstrukcija i očuvanje Hilandara sprovoditi uz finansijsku podršku iz budžetskih sredstava Republike Srbije i da će ona ubuduće opredeljivati u skladu sa usvojenim planovima i izveštajima o realizaciji prethodnih radova koje će zajednički pripremati i rukovoditi sam manastir, njegova zadužbina u Srbiji i posebna Vladina komisija za Hilandar.

Dakle, tu se radi o ubuduće stalnim prihodima koji će se obavezno izdvajati u ove svrhe i time će se izbeći svaki budući voluntarizam ili oslanjanje na nečiju dobru volju u vezi finansiranja ovih delatnosti.

Naposletku, predviđa se da naziv, ime i lik manastira i njegovog nasleđa u komercijalne svrhe mogu koristiti samo manastir i njegova zadužbina, a druga lica samo po posebnom odobrenju.

Ovde bih samo morao da primetim da ovako ispravnoj pravnoj normi nedostaje sankcija za njeno eventualno kršenje u praksi, a mislim da se tu nalazi određena nedorečenost samog zakonskog teksta, koji bi mogli da korigujemo dok još imamo vremena za to.

Poštovane kolege, Hilandar postoji još od 1198. godine, što znači da se ove godine navršava 823 godine njegovog postojanja. Kao jedan od najstarijih srpskih pametnika, čuva istoriju srpskog naroda, uvek predstavljajući siguran putokaz kojim treba ići, čak i kada ga ponekad nismo videli.

Čuvajući pravoslavnu duhovnost i srpsko ime, kroz Sveti manastir Hilandar, kroz njegove svodove prošlo je mnogo monaha i u njih utkalo deo sebe koji mi danas možemo da vidimo i da mu se divimo.

Sveti manastir Hilandar bio je i ostao rasadnik izuzetnih crkvenih velikodostojnika. Za vreme svog postojanja, manastir je do sada dao stotine igumana, na desetine vladika, 12 arhiepiskopa i tri patrijarha, kao i 16 svetitelja.

Treba imati u vidu da je Autonomna monaška Republika Sveta Gora pod direktnom zaštitom Republike Grčke, da u PROTAT-u, odnosno monaškoj vladi uvek sedi predstavnik Republike Grčke u svojstvu guvernera Svete Gore.

Na Svetoj Gori postoji desetak policijskih stanica radi sigurne bezbednosti, imajući u vidu veliki protok ljudi vernika ovim prostorom, odnosno Svetom Gorom.

S druge strane, nad Svetom Gorom duhovno vođstvo ima Cdžarigradski patrijarh Vartolomej. Takođe, u monaškoj vladi, koja ima pet članova, Sveti manastir Hilandar uvek daje svog predstavnika. Često puta je naš predstavnik bio prot, tj. predsedavajući PROTAT-a, odnosno monaške vlade. Ovakvu specifičnost treba imati u vidu, pa bi trebalo da jedan član zakona izrazi želju za tesnom saradnjom naše komisije Vlade sa Svetim manastirom Hilandar kao državnog tela, sa PROTAT-om guvernerom Svete Gore i Carigradskom patrijaršijom, naravno, pre svega sa upravom Svetog manastira Hilandar.

Mi obični ljudi koji sada sedimo u ovim klupama ćemo neminovno jednog dana biti bivši, ali usvajanjem ovog zakona ćemo makar delić sebe ugraditi u budućnost Hilandara i pamćenje naših potomaka. Stoga ću ja lično kao iskreni pravoslavni vernik, a verujem i svi ostali poslanici, sa velikim zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakonskog predloga.

Poštovani narodni poslanici, raspravom o ovom Zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar sigurno smo dobili nove informacije, ne samo o fizičkom postojanju ove naše svetinje, već i njegov duhovni značaj za srpski narod i srpsku državu, što smo u prethodnim izlaganjima kolega poslanika i čuli.

Sve ovo se može višestruko upotpuniti ličnom posetom svetoj zemlji, autonomnoj monaškoj republici Sveta gora Atonska i Svetom manastiru Hilandar. Daću vam jednu informaciju, a za sve one koji su zainteresovani i žele da prodube svest o značaju ove naše svetinje. Profesor dr Hadži Jovan Živković, inače član gradskog veća grada Niša, zadužen za obnovu i oživljavanje sela Niša i Niškog okruga, uz blagoslov Niške eparhije, organizuje višednevnu posetu Svetoj gori i Svetom manastiru Hilandar. Inače, prof. dr Hadži Jovan Živković je svojevremeno izvesno vreme proveo na Hilandaru, radeći kao lekar u ambulanti na Hilandaru. Ako ima zainteresovanih poslanika, možemo se organizovati i posetiti ove, pre svega, duhovne svetinje i time promovisati i ovaj zakon. Nije uzalud Sveti Sava zapisao da ne podiže Hilandar zbog sebe, nego radi svog naroda i pozvao sve predstavnike srpskog naroda, sve muške glave srpskog naroda, da bar jednom u svom životu posete Sveti manastir Hilandar.

Poštovane kolege i poštovani prijatelji, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje dati sa zadovoljstvom svoju podršku za usvajanje ovog zakona i glasati za njegovo usvajanje.

Takođe, poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu, današnje sednice, nalazi se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri-P“, u danu za glasanje podržati ovaj zakon i odluku, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Dva akata o kojima danas raspravljamo su u čvrstoj međusobnoj vezi i pokazuju jednu, rekao bih, zaista iskrenu nameru ove Vlade i nas, u Narodnoj skupštini, da se svi zajedno izborimo sa takvom pošasti, kao što je korupcija.

Stalno popravljanje, preciziranje i usavršavanje zakona i nižih pravnih akata, u ovoj oblasti, ne treba posmatrati, kao nekakav nedostatak postojećih rešenja, već upravo suprotno, kao stalnu nameru da se prati stvarnost i blagovremeno reaguje na nove negativne praktične pojave u obliku korupcije. U tom smislu, predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, u više članova postojećeg teksta, unose preciznije definisanje određenih pojmova i procedura.

Na početku, dobro je što se ovim zakonom postavljaju dodatni uslovi koji se zahtevaju za izbor direktora Agencije, u vidu posedovanja posebnih znanja, iz oblasti sprečavanja korupcije, što treba da doprinese u perspektivi još kvalitetnijem izboru, potencijalnog kadra i na ovaj položaj, ali i na radna mesta unutar same Agencije i njenog opšteg rada a da se sa druge strane svede na minimum mogućnosti da na takvo mesto eventualno može da dođe neki potencijalno neadekvatan direktor ili kandidat za direktora.

Sa druge strane, izmenama i dopunama u članovima 17. i 18. važećeg teksta, otklanjaju se određene postojeće nedoumice oko trajanja dužine mandata i preciziranja zamenjivanja direktora, kako ne bi došlo u situaciju da starom direktoru istekne mandat, a da se na izbor novog čeka duži vremenski period i na taj način se parališe rad same Agencije. Takve slučajeve, ne u Agenciji, ali svuda smo imali, tako da se ovom zakonskom regulativom to sprečava.

Najveću izmenu pretrpeo je član 53, gde su postavljena još strožija ograničenja u vezi davanja obaveštenja o javnim nabavkama, koja obavljaju pravna lica, u kojima funkcioner ima učešće, a tiču se drugih javnih subjekata.

Umesto dosadašnjeg rešenja, po kome su se ova obaveštenja davala samo u slučajevima kada su se ovi ugovori zaključivali sa onim pravnim licima kojima Republika Srbija, pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština imali preko 20% svog kapitala. Sada je taj prag brisan i ubuduće će se zahtevati da se prijavljuju apsolutno svi ovakvi slučajevi u kojima može doći do potencijalnog sukoba interesa.

Još je važnije to što će ovim zakonom Agencija biti ovlašćena da napravi javno dostupnu evidenciju i ovih funkcionera i takvih pravnih lica i svih poslova koje bi oni obavljali. Mislim da i sami shvatamo važnost ovih rešenja kako bi ovi potencijalni slučajevi koji su do sada ostajali ispod radara, takođe bili podvedeni pod postojeći zakon, odnosno zakonska rešenja.

Javno objavljivanje ovih podataka će podstaći širu javnost i medije da se oni uključe u praćenje svih postupaka u znatno većem broju nego do sada pa će i to biti dodatni mehanizam za kontrolu. U delu koji se odnosi na prijavljivanje imovine novinu predstavlja dopuna po kojoj je pojašnjeno da se pod pojmom drugih bitnih podataka koji se prijavljuju podrazumevaju pre svega gotov novac, digitalna imovina u vidu digitalnih valuta kao i sva druga pokretna imovina ili vrednost koja prelazi pet hiljada evra.

Podsećam vas da smo mi pre izvesnog vremena u ovoj Skupštini usvojili zakonska rešenja koja precizno regulišu sticanje i trgovinu digitalnim valutama, a imajući u vidu da se radi o delatnosti koja dobija sve širi zamah dobro je da je i u ovu oblast uvedena u pregled imovine javnih funkcionera.

Naposletku, završnim odredbama zakona predviđeno je pooštravanje donjeg praga iznosa novčanih kazni za prekršaj iz ovog zakona, što svakako treba pozdraviti samo što bih ovde stavio jednu malu napomenu. Naime, svako od nas zna da je bilo slučaja kolega koji nisu podnosili izveštaje o imovini i prihodima u zakonski propisanom roku, i neću kriti da se to ranije jednom ili dva puta desilo i u našoj poslaničkoj grupi, ali ja želim ovde da javnosti kažem da su tu u ogromnom broju slučajeva radilo i radi samo o pukom previdu i zaboravu, odnosno nehatnom prekoračenju zakonom propisanih rokova. Naravno, to ne može biti adekvatno opravdanje za ovakve slučajeve, a naročito se mora primetiti neki vid sankcije, da se mora primeniti neki vid sankcije, samo mislim da se mora voditi računa u ovakvim postupcima i da se odmah izriču najviše novčane kazne kako se to nekome desilo prvi put i samo jednom, a da takve funkcionere Agencija svakako treba vrlo detaljno da proveri kako bi se otklonio svaki vid sumnje.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može zaključiti da se ovde radi o kvalitetnim poboljšanjima postojećih rešenja vezanih za borbu protiv korupcije, samim tim naša poslanička grupa PUPS - „Tri - P“ će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za njihovo usvajanje.

Na kraju bih samo želeo dodam da bi sama Agencija mogla da uputi nama i Vladi pored redovnih godišnjih izveštaja jedno svoje viđenje da li bi možda trebalo izvršiti i još neke izmene teksta zakona, pa da se o njima otvori javna rasprava i da ih razmotrimo, jer sam siguran da nema nikoga ko bi se protivio daljem usavršavanju i preciziranju ovih pravnih odredbi.

Drugi akt koji se nalazi na današnjoj raspravi su izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. One se pre svega odnose na detaljna pojašnjenja vezana za Komisiju za etiku, jer je postojećim tekstom ovog propisa bilo predviđeno da će se o njenom radu usvojiti poseban akt. Stoga se to pitanje reguliše ovim izmenama i dopunama tako što se dodavanjem desetak novih članova precizira sastav te Komisije i način njenog izbora.

Predviđa se da ova Komisija broji pet članova i to tri iz redova fakultetsko-nastavnog osoblja sa državnih fakulteta koje je angažovano u oblasti etike i morala i dva zaposlena u službi Narodne skupštine i da će ih birati Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora.

Način selekcije kandidata iz reda fakultetsko-nastavnog osoblja, kakav je predviđen u članu 23v. vrlo dobar i predstavlja jedan model kome bi generalno trebalo težiti i u drugim slučajevima izbora na funkcije pa i zapošljavanja tamo gde je to moguće, jer konačno mora da se ustanove kriterijumi za sve pozicije. Naime, tu je predviđeno da će jedini kriterijum za predlaganje i rangiranje kandidata biti, broj bodova vezan za objavljene naučne radove iz ovih naučnih oblasti.

Dakle, neće biti nikakvih mogućnosti za nečiji subjektivizam i diskreciono pravo ili diskrecione ocene, već će troje prvoplasiranih sa te list biti predloženi i za članove Komisije, što stvara osnovnu pretpostavku u objektivnosti u njihovom budućem radu.

Druge izmene odnose se na uređenje uvođenje mogućnosti i za novčano kažnjavanje poslanika koji bi se eventualno ogrešili o odredbe Kodeksa i to je takođe pozitivna novina, jer predviđa javno objavljivanje mera opomene, što realno znači da imaju uticaja na prekršioce.

Poštovani narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanja ovog zakona i ove odluke.

Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS-au danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon i glasati za.

Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma predstavlja svojevrsnu dopunu same ustavne materije. Naš Ustav u članu 10. stav 1. izričito propisuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Ta ustavna odredba je detaljnije razrađena Zakonom o službenoj upotrebu jezika i pisma, koji je na jedan vrlo detaljan način regulisao način upotrebe jezika i pisma u radu državnih organa i na saobraćajnim znacima, kao i upotrebu manjinskih jezika i pisma prema najvišim svetskim standardima u ovoj oblasti. Zato bojazan pojedinih predstavnika nacionalnih manjina su neosnovani da će biti njihova prava ugrožena u upotrebi jezika i pisma kojim se oni služe.

Ipak, materija i sam cilj zakona nije bio da se bavi upotrebom jezika i pisma u privatno-pravnoj oblasti, tj. onoj koja nije striktno vezana za samu državu. Svako od nas se može uveriti da je stanje u toj oblasti kod nas, najbliže rečeno, na jednom vrlo niskom nivou.

Kada prođete bilo kojim centralnim gradskim ulicama ili trgovima, upalite televizor ili kupite dnevnu ili periodičnu štampu na kiosku, u predominantnom broju slučajeva će vas sačekati latinično pismo, a sve više navala stranih reči i izraza uvedenih u srpski jezik, koji se sve više udaljava od svoje izvorne forme i suštine. Više je razloga za takvo aktuelno stanje srpskog jezika.

Mi smo još ulaskom u bivšu saveznu državu, odnosno federativnu, kao narod iskreno i prostodušno prihvatili principe jedinstvenog tadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika sa dva načelno ravnopravna pisma.

No, činjenica da su drugi narodi imali daleko viši stepen nacionalne osvešćenosti, pa tako i po pitanju upotrebe i zaštite svojih jezičkih standarda i pisama, da je ubrzana industrijalizacija, razvoj tehnike i telekomunikacije i sve veće otvaranje prema svetu sve više pogodovalo ekspanziji latinice i postepenom potiskivanju ćirilice, a da neka naša generacija, naša deca kasnije naprosto o tome nisu razmišljali i to videli kao problem.

Mi smo se ovde, nažalost, sopstvenom krivicom poslednji odrekli principa ranijeg jugoslovenstva, a masovna upotreba latinice u svim segmentima javnog života je tu ostala po nekoj inerciji iz tog perioda.

Naravno, ne želim da kažem da sada treba ići u neku iracionalnu, drugu krajnost, da se ide na potpunu zabranu latinične transkripcije srpskog jezika u javnosti. Kao što su se po ovom pitanju promenom menjale ustavne odredbe i zakonski popisi o službenoj upotrebi jezika i pisma, tako je odavno sazrelo vreme da se srpski jezik i ćirilično pismo zaštite i promovišu i u ostalim sferama javnog života, a ne da budu zapostavljeni u državi koja je dala jednog Vuka Karadžića koji je reformom ćiriličnog pisma uticao, ne samo na razvoj srpskog jezika, već i na okolne srodne slovenske jezike, poput bugarskog i makedonskog, gde je paradoksalno ćirilica daleko bolje zaštićena, nego u samoj Srbiji. Ministarka je napomenula i primer da se u Bugarskoj ćirilicom ispisuju i natpisi na firmama stranih investicija.

Slavni irski pisac Džordž Bernard Šo, jedina osoba u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu i nagradu Oskar, smatrao je srpsku ćirilicu najsavršenijim pismom na svetu. U svom testamentu Bernard Šo je ostavio novčani iznos od 367 hiljada funti Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu: jedno slovo - jedan glas. Do danas niko nije uzeo tu nagradu, jer se još uvek nije pojavio neki britanski Vuk Karadžić, jer Vukovo pravilo – „Piši kako je izgovoreno, čitaj kako je natpisano“ višestruko bi uprostio svetske jezike. Ova dva Vukova principa svakako su veoma bitni i oni bi u mnogome uprostili učenje stranih jezika.

Imajući sve ovo u vidu, mislim da bi u našem glavnom gradu trebalo slično drugim piscima i Bernardu Šou podariti jednu ulicu, čiji bi naziv bio ispisan njegovom omiljenom ćirilicom.

Radi zaštite ćirilice ovim zakonom se predviđaju neka, rekao bih, najuža moguća rešenja koja imaju za cilj da povećaju udeo ćirilice u javnim oblastima. U članu 3. definisano je u kojim će oblastima ćirilica od sada morati da se upotrebljava, a to su privredna društva sa većinskim delom javnog kapitala, naučno-istraživačke ustanove, profesionalna i strukovna udruženja na nacionalnom nivou, kao i RTS i RTV. Precizno je definisano i u kojim konkretnim oblastima rada ovih preduzeća i ustanova će morati da se upotrebljava ćirilica.

Mislim da je to jedno korektno rešenje kojim će se obavezna upotreba ćirilice nametati, pre svega, onima koji se finansiraju iz javnih sredstava koja se prikupljaju putem poreza i naknada od samih građana, pa je stoga i logično da se u ovim slučajevima insistira na višem stepenu korišćenja matičnog nacionalnog pisma.

Druga bitna odredba u ovom zakonu je sadržana u članu 5. gde se jednom opštom normom stvara mogućnost da se ustanove poreske i druge vrste olakšica za sve one privredne subjekte i medije koji su se odlučili da u svom radu koriste ćirilicu. Ovo je jedna sasvim solidna odredba koja stvara mogućnost da se na jedan osmišljen način dodatno pomognu ono koji žele da rade na zaštiti i promociji matičnog pisma srpskog jezika, umesto da se ide na nekakve sisteme restrikcija ili kažnjavanja.

Iskoristio bih priliku da u tom smislu predložim da se poradi na tome da se proizvođačima omogući da svoje zaštićene znakove, žigove, modele i dizajne proizvoda široke potrošnje besplatno, bez naknada u određenom roku zaštite kod Zavoda za intelektualnu svojinu i u ćiriličnim verzijama naziva i oznaka. U medijskoj sferi može se, recimo, smanjiti stopa poreza na dodatnu vrednost za one dnevne novine i časopise koji izlaze na ćirilici. Mislim da bi samo ove dve mere drastično povećale vidljivost ćirilice u našem svakodnevnom okruženju.

Naposletku, u nekoliko članova zakona reguliše se zaštita srpskog jezika na jednom širem i sistematskom nivou, kroz formiranje Saveta za srpski jezik i načela za društvenu brigu o zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćirilice.

Poštovani narodni poslanici, naša partija, PUPS, još pre 10-ak godina samoinicijativno je pokrenula jednu kampanju o podizanju svesti o značaju korišćenja ćirilice. Nažalost, u to vreme, ona je ostala bez većeg odjeka u javnosti. Stoga nam je veoma drago što smo dočekali da vidimo da su mnoge od naših tadašnjih ideja sada pretočene u zakonske okvire, odnosno zakonske tekstove.

Stoga ćemo mi iz PUPS-a sa zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakona. No, zakon sam po sebi može da doprinese da se situacija u praksi delimično popravi, ali ovde će ključno biti da mi sami usvojimo svest da je ćirilica primarno pismo srpskog jezika i da se prema tome ravnamo, te da negujemo i čuvamo svoj jezik, bez da su nam za tako nešto potrebne zakonske odredbe.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim rešenjima, poslanička grupa PUPS- „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona i želim da zahvalim Ministarstvu kulture, pre svega ministarki Gojković što je ova inicijativa konačno došla u jednu zakonsku regulativu i koja će biti, verujem, jednoglasno usvojena u Danu za glasanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice, nakon letnje pauze, nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i vlada nekih zemalja.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U današnjoj raspravi o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz više oblasti, ja ću se najpre osvrnuti na četvrtu tačku dnevnog reda, odnosno zakona koji se odnosi na potvrđivanje Međunarodnog sporazuma o zajmu kod Banke za razvoj Saveta Evrope, a za potrebe studenskog stanovanja.

Ovim sporazumom predviđa se zaduženje Republike Srbije kod pomenute institucije u vrednosti od 32 miliona evra, a za izgradnju, odnosno dovršetak izgradnje novih studenskih domova, pre svega u Nišu i Beogradu.

Mislim da ne moram da objašnjavam koliko je bitna i važna izgradnja ovakvih objekata, kako za same studente koji dolaze na naše univerzitetske centre iz provincije, tako i za njihove porodice, i to ne samo zbog finansijske olakšice, već i svih drugih pogodnosti koje pruža smeštaj u studenskim domovima.

Ovaj segment studenskog standarda u ovim gradovima bio je u praksi skoro potpuno zapostavljen, ne godinama i decenijama, već nažalost, gotovo pola veka, ako se zna da su poslednji potpuno novi studenski domovi u oba grada izgrađeni još polovinom 70-ih godina, dakle, u vreme kada su se rađali očevi i majke današnjih studenata.

Istina, izgradnja novog objekta u Nišu počela je još negde 2008, 2009. godine, ali je do sada nekoliko puta prekidana, nastavljena, pa zatim ponovo prekidana, usled nedovoljnog dotoka finansija i nepouzdanih angažovanih izvođača radova. Na tom objektu su do sada izvedeni samo najosnovniji građevinski radovi i on tako nezavršen stoji već godinama, na sramotu svih nas, a pre svega nas Nišlija.

U prethodne dve godine bilo je dobre volje da se konačno taj posao u Nišu završi do kraja, ali nas je ova opaka bolest Korona u tome sprečila, pa su planirana sredstva za taj objekat prenamenjena za izgradnju bolnica i zdravstvenih objekata širom Srbije, što je delimično i razumljivo i opravdano.

Ovim zakonom bi trebalo da se napokon stvori čvrsta finansijska konstrukcija. Vidimo da će i republika dati značajna budžetska sredstva od oko 16 miliona evra, pa se osnovano može očekivati da će se ovaj objekat u bližoj perspektivi napokon završiti i privesti građevinskoj nameni.

Od kolikog je to značaja za Niš i niški Univerzitet, najbolje svedoči činjenica da je u akademskoj 2019. – 2020. godini, na Univerzitetu u Nišu studiralo ukupno preko 23 hiljade studenata. Istovremeno, prema aktuelnom konkursu za prijem u studenske domove, Studenski centar u Nišu, u svoja četiri postojeća objekta, od kojih je, da podsetim, najmlađa zgrada sazidana 1977. godine, može da primi tek 948 stanara, odnosno nešto manje od hiljadu. To je izuzetno nizak procenat, ako se zna da se tu radi o najmarljivijim studentima, koji se školuju na teret budžeta. Po prvi put upisuju određenu godinu studija i imaju visoke proseke ocena, kao i to da se na te konkurse nekoliko godina unazad prijavljuje po dve i po do tri hiljade zainteresovanih studenata koji bi želeli da koriste smeštaj u studenskim domovima.

Kada bude završen novi dom, sa 400 kreveta, situacija će se značajno popraviti i za isto toliko studenata možemo očekivati da će postizati još bolje rezultate u svom školovanju, a njihove porodice će biti rasterećene značajnog dela materijalnih troškova i briga, sve ono što donosi studensko vreme.

Pošto na ovom primeru vidimo da čak ni završetak ove investicije neće do kraja rešiti problem studenskog smeštaja u Nišu, mislim da bi u skladu sa materijalnim mogućnostima već trebalo polako razmišljati o izgradnji daljih, novih objekata, kako u Nišu, tako i u drugim univerzitetskim centrima, u državi, kako bi u nekoj daljoj budućnosti mogli da postignemo da svi vredni studenti koji se školuju na budžetu mogu da istovremeno imaju i ostvare pravo na domski smeštaj.

Izneću i neke podatke koji ukazuju na veliki nedostatak studenskog prostora za stanovanje. U Beogradu ima nešto manje od 10 hiljada mesta, što je svakako nedovoljno za jednu prestonicu kao što je Beograd. Niš, kao što sam već naglasio, 958, a studira oko 23 hiljade studenata. Za mesto u studentskom domu konkuriše, na godišnjem nivou, dve i po do tri hiljade studenata. Onda se iz ovoga može videti koliko studenata i mladih ljudi želi da bude u domskom smeštaju, zbog uslova koje domski smeštaj i pruža.

Ništa bolje ni drugi naši univerzitetski ili fakultetski centri nisu u boljem položaju. Primera radi, Kragujevac ima jedva 771 mesto, Čačak 325, Bor 255, Užice 274, Novi Sad 2.663, Zrenjanin 208, Sombor 143, Subotica 802, Kosovska Mitrovica 1.135, Zvečan 46, Blace 112, Leposavić 384, ukupno 17.634 mesta u čitavoj Srbiji. Ako imamo podatak da je na studijama u Srbiji upisano preko 240.000 studenata, onda se vidi koliko nam ovog prostora nedostaje.

Zbog svega iznetog, smatram da je ovaj sporazum od veoma važnog značaja za širu populaciju naših sugrađana i verujem da ćemo u danu za glasanje bez problema i izglasati, odnosno verifikovati ovaj sporazum.

Pored ovog sporazuma, na dnevnom redu današnje sednice se nalaze i još nekoliko sporazuma. Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Maroko na najbolji način pokazuje i oslikava politiku ove Vlade, da sarađuje i gradi mostove prijateljstva svugde gde je to moguće, i u Evropi, ali i na svim ostalim kontinentima, kako među velesilama članicama NATO pakta, tako i sa manjim zemljama sa kojima nas vežu tradicionalno dobri odnosi u prethodnom vremenu.

Sporazumom sa Ukrajinom se predviđa izmena dosadašnjeg sporazuma o ukidanju viza, tako da će umesto sadašnjeg maksimalnog boravka bez vize do 30 dana u periodu od 60 dana, to biti podignuto na uobičajeni međunarodni standard od 90 dana u periodu od 180 dana.

Mi tradicionalno imamo dobre odnose sa Ukrajinom i svakako ovaj sporazum treba podržati i omogućiti taj bezvizni režim po predloženom sporazumu.

Sporazum sa Rusijom o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara stvara se mogućnost da se otvori kulturni centar Srbije u Moskvi, gde takođe ne moram posebno da obrazlažem zašto je to bitno, jer država Srbija sa državom Rusijom ima duge uspešne međudržavne odnose i imamo priliku da ovim sporazumom omogućimo još bolju saradnju u još jednom segmentu, pre svega u kulturnom i informativnom.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih sporazuma o kojima sam govorio i ostalih o kojima nisam govorio. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije na dnevnom redu naše prve sednice nakon letnje pauze nalazi se Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati – za.

Ova materija svakako spada u temeljne oblasti trgovinskog prava, ali se istovremeno neposredno tiče svakodnevnog života svakog od nas građanina, jer smo svi mi u izvesnom smislu i potrošači. Mislim da nema nikoga ko se makar jednom u svom životu nije susreo sa problemima kupovine neispravne robe, nesavesnih trgovaca, odbijanja reklamacije i sličnih, svakako, neprijatnih iskustava.

Svakako da uređena država nastoji da takve pojave, ako već ne može da sasvim iskoreni, ono da ih svede na minimum, pa nije ni čudo da se uz razvoj novih oblika elektronskog trgovanja i usluga istovremeno u Evropskoj uniji velika pažnja posvećuje i u ovoj problematici.

Predlogom novog zakona mi pokušavamo da na najbolji način ispratimo te tendencije i tako istovremeno učinimo novi korak na ispunjavanju zahteva za usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim pravnim sistemom i normama.

Ono što predstavlja suštinu novog zakonskog rešenja ne ogleda se toliko u odredbama koje definišu samu zaštitu potrošača. Te odredbe su suštinski i do sada bile na jednom korektnom i visokom nivou standarda, mada će one ovim zakonom biti i dodatno poboljšane.

Tu pre svega mislim na zaštitu prava potrošača u oblasti turizma i turističkih usluga, koje su za sada znatno opširnije i detaljnije regulisane ovim zakonom. Naročito one koje se odnose na izmene cene i drugih uslova ugovora, na saobraznosti, odustajanju od putovanja, na učenička i studentska putovanja, kao i neke druge situacije. Ova nova regulisanja bi trebala da umanje potencijalne zloupotrebe i prevare u ovoj oblasti, kojih prema izveštaju u medijima, nažalost, nije bilo toliko malo u poslednje vreme.

No, od samih zakonskih odredbi daleko je važnije njihovo ostvarivanje i primena u praksi. Opšte je poznato da su zakonska rešenja uglavnom dobro uređena, samo se javlja problem kod primene istih i zbog toga je na Ministarstvu realno bitno da sve to u narednom periodu proprati i ustanovi kako se sprovode ove zakonske odredbe.

Kako je u obrazloženju zakona rečeno, primetno je da se kod nas, iako postoji veliki broj građani koji traće savet od službi za besplatnu pravnu pomoć iz oblasti zaštite potrošača, vrlo malo broj takvih slučajeva dolazi do suda ili vansudske arbitraže. Stoga je vrlo značajno da se novim zakonom u članovima 149. do 169. sada precizno reguliše vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Njih će rešavati posrednici pravnici sa liste koju će odobriti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, a oni će biti diplomirani pravnici sa najmanje dve godine radnog iskustva iz oblasti građanskog prava.

Predviđeno je da se postupak rešavanja pokreće predlogom potrošača ministarstvu koje će ga proslediti posredniku u mestu prebivališta potrošača, što na neki način je veoma dobro, jer će Ministarstvo imati mogućnosti da ceni i ocenjuje svoje predstavnike u lokalnim samoupravama. Posrednici će moći da donesu preporuku o načinu rešavanja spora i da posreduju u zaključivanju pismenog sporazuma u rešavanju spora. Ako se ne može doći do obostrano prihvatljivog rešenja, nezadovoljne strane će uvek biti u mogućnosti da se koriste odredbama o potrošačkim sporovima iz Zakona o parničnom postupku.

Pored poslova posredovanja, posrednici će biti dužni da vode i precizne evidencije podataka o vrsti sporova i učesnicima, što bi trebalo da doprinese stvaranju jedne prave slike o tome na šta se i na koga se potrošači najviše žale. U tom cilju, novim zakonom daju se veća ovlašćenja inspektorima iz ove oblasti. Ali, moram da primetim da ako se želi pojačana disciplinska odgovornost trebalo se ići na više iznose novčanih kazni, pa možda i da se razmisli o mogućnosti da se uvede i trajna zabrana obavljanja delatnosti kao poslednja mera za one koji u kontinuitetu tendenciozno i drastično vrše razne zloupotrebe u ovoj oblasti.

U prelaznim odredbama zakona ostavljen je rok od mesec za pripremu za početak rada posrednika za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Sada će na Ministarstvu biti zadatak da valjano ovo pripremi, uvođenje ovog instituta u pravni sistem, ali bi bilo korisno da se u isto vreme poradi na javnom promovisanju ovih novih zakonskih rešenja, kako bi se građani bolje upoznali sa zaštitom svojih prava i mogli da koriste ovaj institut za ostvarivanje tih prava.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona.

Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Poštovani gospodine ministre, još jednom se zahvaljujem na ovim iscrpnim informacijama, naročito u ova dva nova projekta koja je ministarstvo definisalo i koji će pružiti mogućnost mladim ljudima da svoju budućnost vide u životu na selu, jer selo daje takođe velike pogodnosti za život, naročito sada u ovim uslovima.

Ako realizujemo program koji je najavio predsednik Republike Aleksandar Vučić – izdvajanje sredstava za rešavanje najbitnijih životnih pitanja u ruralnim područjima, u selima i u delu kanalizacije i vodovoda i putne mreže i ostale infrastrukture, onda svakako imaće mogućnost da mladi ljudi jednostavno se opredele da žive, da stvaraju svoju budućnost, da stvaraju svoje porodice samostalno uz pomoć Ministarstva za brigu o selu i drugih ministarstava, normalno uz punu podršku i Vlade i predsednika Republike.

Informacije koje ste izneli su od izuzetnog značaja, pre svega za građane koji su zainteresovani za ove pogodnosti koje nudi Ministarstvo za brigu o selu i Vlada Republike Srbije.

Lokalna samouprava, ja sam malo u prethodnom periodu pozvao građane koji su zainteresovani, da potraže informacije i da konkurišu na ovim javnim pozivima, ali pozivam i lokalne samouprave da one pruže mogućnost da građani dobiju prave informacije, da dobiju prava uputstva kako bi mogli da realizuju svoje potrebe preko ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Sve vas puno pozdravljam i želim puno zdravlja.

Hvala.