Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Hadži Milorad Stošić

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Pitanje

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon izbora nove Vlade Republike Srbije i formiranja Ministarstva za brigu o selu, tema sela je značajno predstavljena u medijima Srbije i svakako približena našim građanima širom Srbije.

Nakon vaših odgovora i objašnjenja datih na moja pitanja postavljena na prošloj sednici Skupštine Republike Srbije, pitanja Vladi, dobio sam veliki broj poziva, mejlova, i imao puno direktnih ličnih kontakata sa podrškom da se nastave aktivnosti koje je preduzelo Ministarstvo za brigu o selu uz podršku Vlade Republike Srbije.

Nema poslanika u ovoj Skupštini, ni pojedinca u Srbiji, koji ne želi ili koji deli mišljenje vaše i akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Vlade Republike Srbije, normalno, i predsednika Republike Srbije, da je verovatno ovo poslednji momenat da se preduzmu ozbiljne mere za poboljšanje pozicije sela u sistemu Republike Srbije i poboljšanje položaja stanovnika Srbije.

U tim razgovorima osetio sam i optimizam kod stanovnika sela da će Republika Srbija kroz započete aktivnosti zaista dosledno uraditi sve što je realno i moguće za poboljšanje pozicije sela i stanovnika sela. Ali, uočio sam, s druge strane, i ozbiljnu brigu o dosadašnjem njihovom uključivanju u odlučivanju njihovih lokalnih samouprava u delu brige o selu.

Zbog toga vas pitam da li je po pitanju Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi, vaše Ministarstvo preduzelo neke aktivnosti, odnosno definisalo modele koji bi omogućili bolji položaj selima Srbije?

Takođe, kakva iskustva zemalja EU možemo iskoristiti, te posebno kakva su iskustva bivših jugoslovenskih republika u odnosu prema ruralnom području, seoskim sredinama i specifičnim područjima, kao što su naša brdsko-planinska i pogranična područja?

Primera radi, Srbija ima 170 gradova i opština. Sa druge strane, Hrvatska ima 128 gradova i 428 opština, Slovenija, takođe mnogo manja od Srbije, ima 211 gradova i opština. Da li bi nova teritorijalna organizacija, ili da tako kažem, reorganizacija, bila u skladu sa ovim nekim standardima evropskih zemalja?

Takođe, da li postoje neke ideje da se donesu neki novi zakoni kojima bi se na bolji način tretirali pojedini regioni ili delovi Srbije?
Hvala, gospodine ministre, na ovim odgovorima i vi ste u delu odgovora već načeli drugo pitanje koje želim da postavim, a iskoristio bih priliku da vas pitam za operativne, praktične korake za direktnu pomoć pojedincima koji upravo sada žive i rade na selu.

Pričali ste o potrebi udruživanja. Kada govorimo o tom pitanju, onda moramo da napomenemo da je u prethodnom periodu, po projektu „500 zadruga u 500 sela“, formiran veliki broj novih zadruga i to je, koliko imam nekih podataka, 804 zadruge. Sve one imale su mogućnosti da projektno konkurišu i dobiju određena sredstva za svoja rad. Po informacijama koje imam, 152 zadruge su dobile sredstva, i to 80 novih zadruga, 68 starih i četiri složene zadruge, a sredstva koje je Vlada, preko tada kabineta ministra Krkobabića, izdvojila i podelila tim zadrugama nisu ni malo mala. To je negde oko jedne milijarde i 700 miliona dinara.

Prema mojim saznanjima, ove godine se osnivaju nove zadruge za razliku od prethodnog perioda gde je bilo težište na poljoprivrednim zadrugama, a sada već imamo ideje za osnivanje novih socijalnih zadruga, zanatskih zadruga. Imamo u najavi formiranje turističkih zadruga, što bi posebno u ovim vremenima pandemije i ove bolesti mogle da dođu do punog izražaja.

Zbog toga bih vas pitao – da li je i ove godine u pripremi konkurs za podsticajna sredstva za podršku zadrugarstvu, kao jednom veoma bitnom elementu u Srbiji?

Takođe, naveli ste da će Ministarstvo za brigu o selu operativno pomoći lokalnim samoupravama pri adaptaciji i rekonstrukciji određenih seoskih domova, a znamo činjenicu da je u prethodnom periodu svako selo ili zaseok imalo takav prostor. Kroz to renoviranje ti bi objekti postali multifunkcionalni, mogli bi da budu neki elementi i za zdravstvo, i za druženje, i za poštanske usluge itd.

Poštovani ministre, možete li nam reći – kakve modele podrške ste u Ministarstvu još planirali kao direktnu operativnu pomoć stanovnicima sela?
Uvaženi predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za Ministarstvo za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, po prvi put je formirano Ministarstvo za brigu o selu kao nasušna potreba da se selo Srbije sagledava na jedan celovitiji način.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za ostanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Kao što je u prethodnoj diskusiji ministar neki reče da je jaka vojska jaka Srbija, jako selo je takođe jaka Srbija.

Imajući u vidu vaš prethodni rad po pitanjima obnove i oživljavanja sela Srbije, kao i vaša uspešna saradnja sa Odborom za selo SANU na raznim projektima o selu, pre svega mislim na projekat „52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije“, gde smo pružili mogućnost žiteljima sela da ispunjavaju svoje zahteve i da svoje potrebe realizuju na jedan civilizovan način.

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ koji je planiran za tri godine i formirano je po tom projektu preko 700, čini mi se da je 750, zadruga koje su dobile određene benefite ove države i uspešno danas funkcionišu. Država Srbija u selima Srbije gde smo po tom projektu omogućili žiteljima da imaju lekara, da imaju državnog službenika i da imaju poštara i da svoje potrebe direktno rešavaju u mestu življenja, odnosno u selu.

Molim vas da nam bliže pojasnite šta ovo ministarstvo planira da čini u narednom periodu? Pre svega, mislim na nastavak programa koji se odnosi na osnivanje zadruga, izgradnja infrastrukture, obnove domova kulture, otkup seoskih domaćinstava i drugih vidova pomoći kako bi omogućili žiteljima sela Srbije da žive na jedan dostojanstven način, odnosno da svoje potrebe realizuju kroz sve ono što mogu i stanovnici gradova. To je prvo pitanje u okviru ovoga.
Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd.

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava.

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi.

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja.