DUBRAVKA FILIPOVSKI

Srpska napredna stranka

Rođena je 1967. godine u Novom Pazaru. Živi u Beogradu.

Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine.

U periodu od 1992–1994. godine radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao asistentkinja u grupi za andragogiju na predmetu Istorija pedagogije. U periodu od 1994–2001. godine radila kao vlasnica i direktorka u preduzeću „Dionis“, Beograd. Od 2000. do 2004. godine radila je kao savetnica direktorka u preduzeću „Fil trade“, Beograd.

Članica Nove Srbije postaje 2004.godine, nakon čega je imenovana za portparolku stranke. U novembru 2005, na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu Nove Srbije. Članica je Predsedništva stranke. Obavljala je funkciju pomoćnice predsednika opštine Voždovac.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Novu Srbiju napušta januara 2017. godine, pri čemu postaje samostalna poslanica.

Govori ruski i engleski jezik.

Udata, majka dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Nova Srbija
  • Beograd
  • Novi Pazar
  • 27.01.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U finišu smo ove današnje rasprave, uvaženi članovi Agencije za borbu protiv korupcije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, borba protiv korupcije predstavlja jedan od prioriteta u procesu reforme Srbije o njenoj važnosti, za svaku zemlju ne treba posebno govoriti, ali ona ne može da bude uspešna bez koordinacije i saradnje sa svim relevantnim akterima i institucijama u ovoj oblasti.

Zbog toga je mnogo važno da država na svim nivoima obezbedi konkurentnost, važna je transparentnost, prevencija, ali i povećanje ukupne efikasnosti Agencije za borbu protiv korupcije.

Parlamenti treba da budu na prvoj liniji u borbi protiv korupcije, kroz donošenje adekvatnih zakona i njihov nadzor. Mi već nekoliko godina imamo odličnu saradnju sa Agencijom za borbu protiv korupcije kroz resorne odbore, ali i kroz nacionalni ogranak GOPAK, koji smo formirali pre nekoliko godina i koji je jedan od 56 ogranaka formiranih u svetu, jer smatramo da parlament treba da bude na prvoj liniji u borbi protiv korupcije i javnost u radu, nadzor nad javnim finansijama i borba protiv korupcije su glavni naši prioriteti.

Smatram veoma važnom činjenicu da 14. avgusta treba da počne primena Zakona o lobiranju, novim Zakonom o agenciji proširena je nadležnost vaše institucije, jača se vaša nezavisnost kao i finansijska samostalnost.

U izveštajima o kojem danas raspravljamo, izneli ste da je izvršena provera za 275 funkcionera u 2018. godini, da se još uvek razmatraju izveštaji za 186 funkcionera sa republičkog nivoa, a da je na lokalnom nivou u postupku 116 funkcionera.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije, želim da kažem i da su u pitanju ministri, i poslanici, i državni sekretari, i gradonačelnici, i članovi veća, dakle, ovo je nesumnjiv dokaz da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije, nema prakse iz prethodnih godina kada se čekalo da zastari sudski proces, pa da se tek onda krene u njegovo rešavanje, svaki slučaj se procesuira, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom ili bogatstvom, nema više ni čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da bi se protiv njega pokrenula istraga.

Država je u poslednjih nekoliko godina prepoznala potrebu da se sistemski bori protiv korupcije, posvećena je u toj borbi i u prilog tome govori i činjenica, da je primenom Zakona organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, za samo godinu dana doneto 444 osuđujuće presude. Dobri rezultati se ostvaruju i kada je reč o pranju novca i u drugim oblastima.

Međutim, ozbiljan problem vidim u tome što je na delu negiranje svega što se u Srbiji radi i to od dela opozicije koja nije ovde u parlamentu i koja na ulici nasiljem pokušava da preuzme vlast, ali nikako da objasne kako su se obogatili i kako je samo jedan čovek, Dragan Đilas, zaradio 500 miliona evra, dok je stotine i stotine hiljada građana Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine, ostalo bez posla.

Nema ni objašnjenja ko je Patrik Ho i odakle da računu Vuka Jeremića novac od čoveka koje je osuđen za proneveru, samo najava pokretanja istrage protiv Dragana Đilasa je pokrenula hajku na ministra Nebojšu Stefanovića, koji je unapredio u svakom smislu reči, rad MUP i koji redovno ispunjava svoje zakonske obaveze i kao ministar šalje izveštaje resornom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, čija sam ja članica izveštaja o svom radu.

U narednom periodu, želim vam, da se hrabro i u skladu sa svojim nadležnostima borite sa svim izazovima, da preporuke koje ste dali budu ispunjene, da nastavite vašu međunarodnu aktivnost, jer korupcija je kao korov ako se sistematski ne borimo protiv nje, nezaustavljivo se širi. Zahvaljujem.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani gospodine Zaštitniče građana, pred vama nije bio lak zadatak i nije još uvek. Kada uporedim ovu instituciju Zaštitnika građana sa vašim prethodnikom i činjenicu da se prethodni Zaštitnik građana Saša Janković, pre svega, bavio politikom sa tog mesta, da je pravio veštačke afere, da je tvitovao za vreme svog rednog vremena, vređao narodne poslanike, na kraju se i kandidovao za predsednika države. Veliki broj građana je prezreo i prethodnog Zaštitnika građana i poverenje u ovu instituciju.

Nasledili ste teško breme. Zaštitnik građana treba da radi po Ustavu i zakonu i vaše nadležnosti Zaštitnika građana su veoma jasno definisane. Vi ste, bez obzira na velike izazove sa kojima ste se suočili, uspeli da vratite poverenje velikog broja građana u vašu instituciju. Ove godine smo pre nekoliko meseci imali prilike da diskutujemo i polemišemo i na Odboru za prava deteta o delu koji se odnosi na prava deteta i ja sam i tada rekla, a i sada želim da ponovim, da je za mene najvažnije to što ste vi kao novi Zaštitnik građana, sa vašim timom, do sada uspeli da depolitizujete ovu instituciju i da vratite njen integritet.

Dakle, uspeli ste da instituciju Zaštitnika građana približite i vratite građanima, da ih efikasnije zaštitite od zloupotrebe i to govore i podaci u ovom izveštaju i podaci koje ste vi izneli danas ovde. Praksa prijema građana se pokazala dobro, kao i kampanja u gradovima, u Beogradu, pa onda u gradovima širom Srbije. Nedavno sam pratila vašu posetu gradu Čačku, upravo tamo ste izneli ove ekološke probleme o kojima je i govorio prethodni narodni poslanik, a i uveli ste još jednu dobru praksu da se direktno čujete sa građanima Srbije. To su sve pokazatelji da vi sa vašim timom ispravljate greške vašeg prethodnika i da približavate instituciju Zaštitnika građana građanima.

Svakako da jedan od prioriteta u vašem budućem radu treba da bude osnaživanje ove institucije. Podržavam i najavljene izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana, koje treba da, pre svega, ojačaju samu poziciju Zaštitnika građana i da na neki način ojačaju nezavisnost ove institucije.

Takođe, jedan od važnih aspekata Zaštitnika građana treba da bude i koordinacija sa zaštitnicima građana u lokalnim samoupravama. Mislim da je to veoma važno. To nije mali posao. Dakle, 170 lokalnih samouprava, sa Kosovom i Metohijom, nije lako koordinirati, ali mislim da je to veoma važno i da vi shvatate značaj toga.

Takođe, suočavate se sa velikim izazovima kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom, osoba sa autizmom, kada je u pitanju rodna ravnopravnost, položaj Roma, prava deteta. Veliki problem imamo u toj oblasti sa nasiljem nad decom, sa iskorišćavanjem dece, sa zloupotrebama dece, sa prisutnošću dece na ulicama gradova koja prose. To je jedan ogroman problem, ali ne samo problem, nažalost, naše zemlje.

Treba, po mom mišljenju, da razmenjujete iskustva sa vašim kolegama iz regiona i drugih zemalja i treba da upravo to povezivanje iskoristite i da ukažete i na probleme koje imaju Srbi u zemljama u regionu. Strašno je da u Albaniji, u Sloveniji još uvek nije priznata srpska nacionalna manjina, da imamo zemlje kao što je Bugarska, da po svom ustavu i zakonu uopšte ne priznaju nacionalne manjine, da ne govorimo danas o položaju Srba u Crnoj Gori, Srba u Hrvatskoj. Ogromni su to problemi.

Iskoristite tu priliku i ukažite im na prava njihovih sunarodnika koje oni imaju u Srbiji i samo im recite da mi želimo reciprocitet, ništa drugo, da ta prava koja imaju Hrvati ili drugi narodi, Bugari, u Srbiji, da to imaju i Srbi u zemljama u okruženju u kojem žive.

Na kraju, želim da iskoristim priliku i da vas ohrabrim i da vam kažem da prosto morate da budete jači i snažniji kada su u pitanju neke pojave u društvu, da se glas Zaštitnika građana čuje jače kada su u pitanju zloupotrebe dece, pa i zloupotrebe dece predsednika države, jer na taj način vi šaljete jasnu poruku i ohrabrujete i građane Srbije da vam se jave i da im pomognete u ugrožavanju njihovih ljudskih prava.

Evo, ovih dana imamo jednu besomučnu kampanju na Nebojšu Stefanovića, potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, samo zbog toga što je javno rekao da se skupljaju dokazi protiv jednog političara, u pitanju je Dragan Đilas i odmah kreće besomučna kampanja. Da, Nebojša Stefanović je javna ličnost, kao i svi mi, ali i svi mi imamo pravo da se glas Zaštitnika građana čuje.

Završiću ovo svoje izlaganje sa konstatacijom koliko su ljudska prava i dalje ugrožena u Srbiji, a na koje je ukazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom autorskom tekstu od juče. Citiraću ga samo u jednoj rečenici. Verujem da će to biti jedna dobra pouka i za vas u budućem radu, a i za sve nas. „Pređena je svaka granica učtivosti i elementarne pristojnosti u sveprisutnoj kampanji omalovažavanja svih koji misle drugačije od onih koji su umislili da pripadaju eliti.“ Zahvaljujem.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pažljivo sam pročitala izveštaj Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i slušala jutros vaše obraćanje, gospođo Mandić, u uvodnom delu. Za mene su, kada je u pitanju Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja ključne dve stvari. Prva je, potpuna depolitizacija te institucije i drugo, vratiti tu instituciju građanima.

Izveštaj je nesumnjivo sa političkom konotacijom čiji je osnovni cilj da se predstavi da vladavina prava u Srbiji nije na nekom nivou, da institucije Srbije ne sarađuju u dovoljnoj meri sa Kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i da ignorišu i odbijaju vaše preporuke. Čak i sa osudom da Skupština Srbije nije razmatrala vaše izveštaje. Tačno je da nije zadnjih nekoliko godina ali 14 izveštaja je razmatrano i razmatra se i ovaj izveštaj.

Odmah da vam kažem da izmene zakona koje ste jutros pomenuli po mom mišljenju ne treba da budu sporne, ako se formira radna grupa, ako se konsultuju sve relevantne institucije, ako se organizuje adekvatna javna rasprava i svi akteri mogu da kažu svoje mišljenje, to ne treba da bude sporno i zbog toga što su to i preporuke evropskih institucija.

Dakle, po mom mišljenju izveštaj je suviše kritičan. Možda je on po vašem mišljenju realan, po mom nije, jer on ne ocenjuje, nije samokritičan i u njemu nema informacija ni kako je trošen novac Poverenika za informacije od javnog značaja ni kako su neki ljudi zapošljavani, a opet se slažem sa vama da kapaciteti te institucije treba da se povećavaju.

Imala sam i lično jedno neprijatno iskustvo 2009. godine, znači još pre deset godina, sa Poverenikom Šabićem kada sam ga lično pozvala zbog ugovora koji je tadašnji Telekom potpisao sa RTS-om i sve neke dileme sam još tada u svojoj glavi odstranila da će on reagovati i tada mi je bilo jasno da on ima svoje političke favorite i da se ta kancelarija koristi za njihovo ili zataškavanje ili njihovo protežiranje.

Ključni momenat za mene bio kada je u pitanju gospodin Šabić, kada se on na neki način indirektno kandidovao sa te pozicije za, odnosno bio je kandidat za gradonačelnika u jednom trenutku. Sticajem okolnosti i kritika javnog mnjenja odustao je od toga i kulminacija svega je bila po isteku njegovog mandata kada je objavio svoju sliku da je bio napadnut u centru grada, pa kada nije prošlo, od toga je odustao.

Znači, očekujem od vaše institucije da pojačava kapacitete, da radi svoj posao. Očekujem od novog Poverenika i od svih vas koji ste u Kancelariji profesionalnost i stručnost, jer je institucija nezavisna institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i te kako potrebna Srbiji, ali na jedan pravi način. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ste danas u skladu sa Poslovnikom ovde u NS RS i na kraju meseca zajedno sa ministrima odgovarate na naš poslanička pitanja.

Za mene i moje kolege iz poslaničke grupe NS, ali i većinu građana je ključno pitanje ekonomija, privredni razvoj i investicije koje donose bolji život građana Srbije.

Činjenica je da se i najbogatije zemlje bore za strane, direktne investicije i da ih privuku što više. Srbija je na vreme shvatila da mora u tom smeru da poboljša privredni ambijent, dakle u cilju privlačenja novih investicija u korist svih građana. Zato smo i ovde u parlamentu, a i vi u Vladi RS preuzeli sve neophodne mere u obezbeđivanju ekonomske i političke stabilnosti, poboljšanju kvaliteta zakona i čineći našu birokratiju efikasnijom.

S tim u vezi, Srbija je smanjila stopu nezaposlenosti, sa 24% koliko je bila 2012. godine, danas je 17%. Smanjili smo inflaciju sa 12% na 1,7%, povećan je izvoz, a BDP u ovom trenutku iznosi 2,7%. Sve se to odrazilo i na položaj Srbije na svetskoj duing listi, napredovali smo sa 91 mesta prvo na 59, a sada smo na 47 mestu.

Potpuno je jasno da na osnovu strukturnih reformi Srbija planira da postane još atraktivnija za strane direktne investicije. Zbog toga moje pitanje vama koje želim da uputim je može li Vlada Republike Srbije da dostigne nivo stranih direktnih investicija do tri milijarde dolara s obzirom da su u prošloj godini iznosili 1,8 milijardi evra?

Procena je ekonomista da za dostizanje održivog razvoja neophodno je da sadašnje ukupne investicije iznose 25% BDP. O tome ste govorili u ekspozeu, ali mislim da je to veoma važno za našu ekonomsku stabilnost i budući period. Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Zadovoljna sam odgovorom koji ste mi dali u vezi direktnih stranih investicija, ali moje pitanje za vas je, s obzirom da ste

spomenuli javni dug da zbog građana Srbije takođe kažete koliki je javni dug u ovom trenutku?

Mi smo ovih dana u parlamentu raspravljali i o međunarodnim sporazumima i o zajmu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ministar Vujović je vrlo precizno i tačno odgovarao na sva naša pitanja, ali ja ipak želim vas da pitam - ako smo u suficitu, zašto uzimamo taj zajam i da li postoji opasnost, odnosno rizik negativnih kursnih razlika s obzirom na taj zajam?

Imovinska karta

(Beograd, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 98000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39