Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi Ministarstva, uvažene kolege poslanici, uz sve uvažavanje razloga koje je dao ministar i članovi Ministarstva, a koje smo imali prilike da čujemo prethodno na Odboru za pravosuđe, a prethodno i na Odboru za ustavna pitanja, s obzirom na jučerašnju diskusiju i o potrebi da se proširi broj sudova, a moja diskusija se odnosila na sudove u Inđiji i Bajinoj Bašti. S obzirom na osetljivost materije i na hijerarhiju sudstva, moralo je da dođe i do ovog amandmana 2. na član 4, gde se tačka 21, a koja se odnosi na Viši sud u Sremskoj Mitrovici za područja Osnovnog suda u Rumi, Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Osnovnog suda Inđije i Osnovnog suda u Šidu, menja tako da glasi – Viši sud u Užicu za područje Osnovnog suda u Požegi, Osnovnog suda u Priboju, Osnovnog suda u Prijepolju, Osnovnog suda u Užicu, Osnovnog suda u Bajinoj Bašti.
Ovim amandmanom pridodat je u nadležnost Višeg suda u Sremskoj Mitrovici i Osnovni sud u Inđiji i nadležnost Višeg suda u Užicu, Osnovni sud u Bajinoj Bašti, s obzirom na to da je osnivanje ova dva osnovna suda predloženo u amandmanu na član 3. Predloga zakona.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici bi trebao da bude za područje Osnovnog suda Inđije, a da Viši sud u Užicu bude za područje Osnovnog suda u Bajinoj Bašti. Ista rešenja predložili smo i za osnovna javna tužilaštva, ali pošto je to sadržina člana 9. o tome ćemo raspravljati kada bude na dnevnom redu član 9. Hvala na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, članovi Ministarstva, kolege poslanici, na član 9. smo podneli amandman iz razloga što je tačkom 52. Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi predviđeno bez odeljenja u Inđiji, odnosno bez suda u Inđiji, pa bi tačka 56. trebala kao izmenjena da glasi da Osnovno javno tužilaštvo u Užicu za područje Osnovnog suda u Užicu i Osnovnog suda u Bajinoj Bašti, sa odeljenjem u Bajinoj Bašti.
Ovim amandmanom predloženo je da se u Inđiji i Bajinoj Bašti osnuju odeljenja za osnovna javna tužilaštva iz razloga što su amandmanom na član 3. Predloga zakona predložili osnivanje osnovnih sudova u ovim mestima, takođe i osnivanja odeljenja osnovnih javnih tužilaštava. U Inđiji i u Bajinoj Bašti je potrebno zbog velikih količina KI predmeta, odnosno istražnih predmeta i krivičnih predmeta, budući da ovaj Zakon o krivičnom postupku predviđa tužilačku istragu, što je novina, pa samim tim to znači da će tužilac morati da postupa na godišnjem nivou u nekoliko stotina predmeta. Iz tog razloga je neophodno da postoje i tužilaštva, osim predloga za postojanje sudova. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege poslanici, amandman je podnet na član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova, s tim što smo predložili da se tačka 58. menja tako da glasi da Osnovni sud u Staroj Pazovi ostane za teritoriju opštine Stara Pazova, a da se doda tačka 58a koja glasi da Osnovni sud u Inđiji bude za teritoriju opštine Inđija.
Takođe smo predložili da se tačka 63. menja tako da glasi da Osnovni sud u Užicu za teritoriju opštine Čajetina i za grad Užice bude, a da se posle člana, odnosno tačke 63. doda nova tačka 63a koja glasi – Osnovni sud u Bajinoj Bašti za teritoriju opštine Bajina Bašta.
Ovim amandmanom predložila sam osnivanje osnovnih sudova u Inđiji i Bajinoj Bašti. U Predlogu zakona za Inđiju Osnovni sud je u Staroj Pazovi sa sudskom jedinicom u Inđiji, a za Bajinu Baštu Osnovni sud je u Užicu sa sudskom jedinicom u Bajinoj Bašti.
Razlozi za Osnivanje osnovnog suda u Inđiji su sledeći. U 2009. godini, a pre izvršene reforme, Opštinski sud u Inđiji je u krivičnoj materiji imao ukupno 3.060 predmeta, u parničnoj 1.558 predmeta, u vanparnici 924, u izvršnoj 1.147, kao i 7.276 izvršnih predmeta. U periodu od 2010. do 2013. godine priliv predmeta je povećan. Sudska jedinica u Inđiji ima sedam sudija i 30 zaposlenih.
Inače, Opštinski sud u Inđiji je osnovan 1956. godine. Zgrada je sazidana 1965. godine i ima ukupno površinu od 1.250 metara i dva sprata u samom centru Inđije. Opština Inđija ima teritoriju od 384 kilometra, ima 49.000 stanovnika različite nacionalnosti koji su raspoređeni u 11 naselja.
Postoji nekoliko udruženja lica sa invaliditetom i sa posebnim potrebama. Stanovnici 10 naseljenih mesta morali bi do Stare Pazove da koriste dva prevoza, odnosno da presedaju u Inđiji, što je, sigurno ćete se složiti, vrlo neracionalno i za njih je to vrlo otežan pristup pravdi.
Što se tiče osnivanja Osnovnog suda u Bajinoj Bašti, činjenica je da je reč o osnovnim kriterijumima i desetogodišnjem proseku potrebnog broja sudija u Bajinoj Bašti, koji prelazi svakako broj od sedam sudija. Sudećih predmeta u 2008. godini, pre reforme, bilo je oko 2.500, a isti trend predmeta zadržan je i u 2010. do 2013. godine, mada se iz baze automatskog uvođenja podataka u Užicu ne može dobiti tačan podatak, s obzirom da ovu bazu Užice nije vodilo.
Kada je reč o dopunskim kriterijumima, Bajina Bašta zahvata površinu od 673 kilometra, ima 36 naselja, granična je opština sa Bosnom i Hercegovinom, a dužina granice je preko 100 kilometara. Ima 30.000 stanovnika. Poseduje odličnu funkcionalnu zgradu suda. Vrlo je važno da se kaže da su Osnovni sud u Užicu uz drugi Osnovni sud u Beogradu sudovi sa najvećim prosečnim prilivom. Nažalost, takva situacija je uticala na ažurnost u velikom broju predmeta u Osnovnom sudu u Užicu zbog čega Bajina Bašta trpi, odnosno građani Bajine Bašte trpe. Smatra se da bi podatke koje je dostavio opštinski sud u Užicu trebalo proveriti, a oni su vezani za ukupan broj, odnosno priliv predmeta u Bajinoj Bašti.
S obzirom da je u Predlogu zakona predviđeno osnivanje osnovnih sudova u Aleksincu, Brusu, Gradištu, Dimitrovgradu, Knjaževcu, Kuršumliji, Lebanu, Surdulici, Sjenici i Priboju, smatramo da su ovakva rešenja pozitivna. Smatramo da su građani ovih mesta svakako zadovoljni ovim predlogom, ali želela bih da istaknemo da Bajina Bašta ima u odnosu na njih veći priliv predmeta. U materijalnom smislu, ukoliko se osnuje osnovni sud u Bajinoj Bašti, sud u Užicu bi bio rasterećen, odnosno imao bi manje troškove za broj sudija koji bi bili u Bajinoj Bašti.
Stoga, molimo ministra pravde da proveri tačnost podataka, posebno podatke o prilivu predmeta, te da uvaži ove razloge koje smatramo da su osnovani da bi se sud u Inđiji i sud u Bajinoj Bašti osnovali kao osnovni sudovi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege i koleginice, s obzirom da ćemo danas u objedinjenoj načelnoj raspravi govoriti o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova, javnih tužilaštava, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, za početak ističemo činjenicu da je Ustavom Republike Srbije propisano da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuje zakonom, te je to razlog da se ovi predlozi nađu pred parlamentom Republike Srbije.
Svakako, ova materija je i ranije bila uređena zakonom, ali su tokom njihove primene uočeni određeni normativni nedostaci, koji su se sastojali i od neadekvatne teritorijalne organizacije, od neadekvatne podele nadležnosti između osnovnih i viših sudova, od neujednačenosti prakse, što sve dovodi do problema u funkcionisanju sudova i ostvarivanju prava građana, pre svega na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku, kao fundamentalnih ljudskih prava, koja su zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i koja su imanentna demokratskim društvima.
Kako je ova materija podeljena u četiri različita, ali međusobno komplementarna zakona, govorićemo pojedinačno o svakom od ovih zakona.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, važeći zakon je u primeni od 1. januara 2010. godine i po ovom zakonskom rešenju u Srbiji trenutno postoji samo 34 osnovna suda i veliki broj sudskih jedinica, njih 102. Taj broj je zamenio prethodni broj od 138 opštinskih sudova.
Uočeno je da je ovakvo rešenje neodgovarajuće, te da bi bilo celishodno povećati broj sudova na 66 i izvršiti redukciju sudskih jedinica. Ovakav predlog je zasnovan na analizi dosadašnjeg rada, godišnjem prilivu predmeta i potrebi da se sudska vlast učini dostupnijom stanovništvu kako bi se ostvarila potpuna, efikasna zaštita prava.
Veliki broj sudskih jedinica, između ostalog, doveo je do neefikasnosti, povećanja troškova, budući da su se mnogo postupci vodili izvan sedišta suda, što je sveukupno pokazalo nedovoljne kapacitete, uz bezbednosni rizik stalnih izmeštanja sudskih spisa izvan zgrade suda.
Postojeća mreža sudova i javnih tužilaštava pokazala se kao nefunkcionalna, skupa, sa nejednakom opterećenošću sudova i sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, pokazala je neujednačenost sudske prakse, što samo po sebi dovodi do neravnopravnog pristupa sudovima, odnosno pravdi, nejednakosti građana i stranaka, pravnoj nesigurnosti i neefikasnosti, kao i u velikim nedostacima u radu, a i u neopravdano dugom trajanju sudskih postupaka, što se može smatrati i pravnim, a takođe i političkim problemom.
Da bi se ovi problemi rešili, tj. da bi se doprinelo efikasnijem radu sudova, ne samo da je potrebno unaprediti mrežu, već je neophodno i izvršiti i primeniti i druge zakone, ne samo sadržane u ovom setu zakona, već i one koji po svojoj materiji takođe unapređuju rad sudova i rasterećuju građane do sada uočenih velikih problema, a to su Zakon o javnom beležništvu, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji će naročito uticati na to da se izmesti deo dosadašnje nadležnosti osnovnih sudova sa samih sudova, a to bi bilo u interesu građana.
Jedno od zakonskih rešenja mreže sudova za područje Beograda kao glavnog grada je da se umesto dosadašnja dva osnovna suda, Prvi i Drugi sud, sa četiri sudske jedinice, osniva šest sudova i to Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda i osnovnih sudova u Lazarevcu, Obrenovcu i Mladenovcu sa sudskom jedinicom u Sopotu.
Slično rešenje je dato i za mrežu tužilaštava, isto kao što je dato i za sudove. Promena mreže sudova podrazumeva osnivanje novih sudova, kao i izmenu područja, odnosno teritorije za određene više sudove. Na primer, Viši sud u Beogradu ima područje šest beogradskih osnovnih sudova, kao i područje nadležnosti apelacionih sudova, kojima se takođe proširuje teritorijalna nadležnost u odnosu na onu koja je utvrđena postojećim zakonom.
Cilj koji se svakako želi postići ovim zakonom je da se uspostavi delotvorno, efikasno, moderno i ekonomično pravosuđe, radi ostvarivanja prava na pristup pravdi, efikasno rešenje problema građana i privrednih subjekata sa što manje troškova, sa brzim donošenjem odluka u interesu društva u celini.
Pravo na suđenje u razumnom roku i pravo stranke u sudskom postupku da sud o njenim pravima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, ovo pravo je zagarantovano Konvencijom za zaštitu ljudskih prava, koju je Republike Srbija ratifikovala, čime je prihvaćena i obaveza poštovanja tog istog prava.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, važeći zakon je donet 2008. godine, a primena je počela 1. januara 2010. godine. Postojeći važeći zakon je u svojoj primeni pokazao određeni broj nedostataka, pre svega kod podele nadležnosti između osnovnih i viših sudova, neujednačenost sudske prakse u postupanju Apelacionog suda, što je ukupno sa neadekvatnom mrežom sudova doprinelo velikom problemu u funkcionisanju sudova i ostvarenju prava građana na suđenje u razumnom roku.
Zakonska rešenja kojima se predlaže bolji pravni okvir radi poboljšanja sudske prakse i radi efikasnije suđenja, rešenja koja su do sada predložena imaju efekte na sve sudove. To je Visoki savet sudstva, Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, na građane i na pravna lica.
Nadležnost višeg suda u prvom stepenu se proširuje za sva krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kao i za krivično delo korupcije, bez obzira na zaprećenu kaznu. Proširuje se nadležnost ovog suda za odlučivanje po žalbama na odluke osnovnih sudova u svim merama obezbeđenja prisustva okrivljenog, kao npr. što je pritvor, kao i za krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina. Nadležnost privrednih sudova se proširuje na uređenje autorskih i srodnih prava i ostalih prava vezanih za ovu materiju, s tim što se iz njihove nadležnosti izuzima vođenje postupka u sporovima koji se odnose na likvidaciju i stečaj.
U pogledu nadležnosti prekršajnog i drugostepenog prekršajnog suda uređuje se nadležnost prekršajnog apelacionog suda za suđenje u drugom stepenu, koji u prekršajnom postupku donose organi uprave, što je spadalo u nadležnost prekršajnog suda. Proširuje se i nadležnost upravnog suda za pružanje međunarodne pravne pomoći u okviru svoje nadležnosti.
Značajna novina koja se propisuje ovim odredbama zakona je u odredbi člana 2. gde se dodaju članovi 8a do 8b, kojim odredbama se daje mogućnost strankama koje smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku da se obrate neposrednom višem sudu sa zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te bi shodno predloženom rešenju neposredno viši sud, ukoliko smatra da je ovakav zahtev opravdan, odredio nižem sudu rok u kome je dužan da završi postupak, a takođe može stranci odrediti i privremenu nadoknadu za povredu prava koja se isplaćuje iz budžeta. Ukoliko bi viši sud našao da je ovakav zahtev neopravdan, doneo negativnu odluku, dozvoljava se mogućnost žalbe Vrhovnom kasacionom sudu.
Ideja predlagača zakona je da se poveća sudska disciplina i da se smanji broj podnetih ustavnih žalbi Ustavnom sudu, kao i broj predstavki Evropskom sudu za ljudska prava. Međutim, u ovom trenutku građani i stručna javnost se suočavaju sa jednom vrstom dileme u pogledu svoji h mogućnosti za ostvarenje prava koja su zajamčena Ustavom Srbije. Ustav Srbije je predvideo mogućnost podnošenja ustavne žalbe kao sredstva pravne zaštite ne samo onih ljudskih prava koja su garantovana Ustavom, već i onih prava koja su garantovana i koja proističu iz Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Naime, ustavna žalba predstavlja vrlo efikasno pravno sredstvo u okviru pravnog sistema i preduslov je za građane Srbije za sačinjavanje i mogućnost predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Iz zakonskih mogućnosti koji se nude ovim zakonom, a kao što je pomenuto, moguće je obraćanje neposredno višem sudu u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku, nije precizno rečeno da li građanima, koji smatraju da im je povređeno pravo zagarantovano Ustavom, ostaje i dalje paralelna mogućnost sačinjavanja ustavne žalbe uz mogućnost koja se nudi ovim zakonskim rešenjem ili se ta mogućnost u buduće gubi, budući da Ustavni sud štiti ljudska prava u slučajevima kada u okviru pravosudnog sistema nije predviđena mogućnost sudske ili druge zaštite Ustavom zagarantovanih prava, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku.
Ukoliko je ovakvo zakonsko rešenje način da se pozicija Republike Srbije pred Evropskim sudom poboljša, da se smanji šteta u tom smislu da bi se broj predstavki smanjio, onda bi ovako predloženo zakonsko rešenje trebalo prihvatiti.
Predlogom ovog zakona i proširenjem nadležnosti pojedinih sudova i organizacionim promenama bio bi smanjen broj starih predmeta budući da analize pokazuju najveći broj predmeta kod osnovnih sudova.
Neke novine zakona kao što su uvođenje upravitelja sudova, racionalniji odnos po pritužbama građana, profesionalizacija rada sudijskih pomoćnika i prelazak nadležnosti ministarstva na Visoki savet sudstva u svakom slučaju su znaci modernizacije i nove percepcije vladavine prava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, važeći zakon koji je usvojen 2008. godine, a primenjuje se od 2010. godine, uređuje položaj sudija, postupak njihovog izbora, prestanka sudijske funkcije i razloge razrešenja, zatim položaj sudija porotnika i disciplinsku odgovornost sudija.
Pošto je praksa ukazala na to da odredbe koje se odnose na nezavisnost sudija, kao i druga načela koja garantuju njegov položaj, upućivanje na rad u drugi sud, odredbe o disciplinskoj odgovornosti, nisu dovoljno precizne, te se pristupilo izmenama. Govorićemo sada o najvažnijim kako bi se rad pravosuđa u celini unapredio.
Svakako da bi trebalo skrenuti pažnju na odredbe koje se odnose na odgovornost sudije za štetu koju prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom.
Naime, kada je odlukom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, sudija će biti odgovoran za štetu samo ako je učinjena namerno, čime se izostavlja mogućnost naplate štete prouzrokovane krajnjom nepažnjom.
Odredbama članova 11. i 12. sada se jedinstveno uređuje vrednovanje sudija i predsednika sudova, te se vrednovanje sudija poverava Komisiji Visokog saveta sudstva na koji način će sudije i članovi Komisije višeg stepena vrednovati rad sudije nižeg stepena, budući da raspolažu i sa dužim radnim iskustvom na sudijskoj funkciji i zbog mogućnosti neposrednog uvida u rad sudija nižeg stepena. U slučaju neslaganja postoji mogućnost prigovora i mogućnost vođenja upravnog spora.
Odluka o prestanku sudijske funkcije mora biti obrazložena, što do sada nije bilo propisano, a postupak za razrešenje pokreće se po službenoj dužnosti ili na predlog drugih lica i drugih organa. Predlogom zakona se ograničava vreme na koje može biti postavljen za vršioca funkcije predsednika suda, te će se propisati kraći rokovi za trajanje ovakve situacije.
Značajna novina se odnosi na član 100. u političkoj stranci, političkom delovanju, te se ograničava u tom smislu pravo za sudiju porotnika i ta prava za sudije porotnike su identična, kao i za ograničenja vezana za sudije.
Odredbom člana 30. zakona preciziraju se odredbe koje se odnose na teške disciplinske prekršaje zbog kojih se sudija razrešava, pa se na primer zastarevanje predmeta smatra teškim disciplinskim prekršajem ukoliko se nađe da je u pitanju nesavestan rad sudije, osim kada su u pitanju okolnosti na koje sudija ne može da utiče, kada predmet fizički nije u njegovoj ingerenciji.
Cilj navedenih izmena je da se dosledno primene ustavne odredbe koje uređuju položaj sudije i usklađivanje sa međunarodnim standardima. Znači, daje se jedan neophodan pravni okvir za poboljšanje rada pravosuđa u celini, da ono bude delotvorno, efikasno i moderno uz smanjenje nagomilanih zaostataka.
Imajući u vidu obim i sadržinu izmena, od kojih su pomenute samo najvažnije, smatramo da će zakon pozitivno delovati na sudije u sistemu sudstva u celini, uključujući i Visoki savet sudstva kao nezavisni i samostalni organ koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija u odnosu na druge učesnike u postupku i društvo u celini.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, pošto je praksa pokazala da pojedine odredbe važećeg zakona koje su vezane za samostalnost javnog tužioca, hijerarhijski odnos tužilačke funkcije, trajanje funkcije postupka izbora i vrednovanja, treba precizirati i dopuniti s međunarodnim standardima. To se upravo čini ovim predlogom zakona.
Ovim predlogom zakona takođe se predviđa i dužnost javnog tužioca da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši svoju funkciju, pri čemu je dužan da posebno vodi računa o zaštiti oštećenih, kao i o sprečavanju diskriminacije po bilo kakvom osnovu.
Novi zakon daje mogućnost da se jednim javnim tužilaštvom pokrije područje viših osnovnih sudova, što je u skladu sa principima racionalnosti.
Obavezno uputstvo koje se od strane neposrednog višeg javnog tužioca upućuje nižem, mora biti u pisanom obliku, a obaveza je nosioca javno-tužilačke funkcije da odbije svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužioca, čime se ojačava jedno od osnovnih načela, načelo samostalnosti funkcije.
Značajna izmena se odnosi na postupak izbora na javno-tužilačku funkciju, te se predviđa da Državno veće tužilaca prilikom predlaganja izbora kandidata sastavlja rang listu kandidata na osnovu unapred propisanih merila, koja se objavljuje na internetu, dok postupak razrešenja može biti javan ukoliko to zahteva javni tužilac protiv koga se vodi postupak.
Na osnovu svega što je do sada izneto možemo zaključiti da bi na osnovu predloženih izmena i dopuna zakona koji se nalaze danas pred nama mogli pravdu u Srbiji učiniti dostupnom, efikasnom, nezavisnom u svim delovima zemlje, ispravljajući greške koje su učinjene stvaranjem nove mreže sudova, identifikacijom problema sa kojima se sreću sudovi i tužilaštva, posebno oni sa kojima se sreću građani Srbije.
Mislimo da je predloženi set zakona iz oblasti pravosuđa odgovor na uočene probleme, da će svakako doprineti ukupnoj zakonodavnoj i pravosudnoj reformi, kao i evropskim integracijama Republike Srbije. Na osnovu toga što je izneto, ističemo da će SDPS u danu za glasanje podržati predložene zakone.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice poslanici, Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, a to jest pred parlamentom, trebalo bi da uredi uslove, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, a potom da uredi i pribavljanje, odnosno izdavanje upotrebne dozvole. Predlog zakona jasno definiše za koje objekte se ne može naknadno izdati građevinska dozvola, dakle, objekte koji su izuzeti iz mogućnosti legalizacije.
U svakom slučaju, intencija zakonodavca prilikom sačinjavanja ovog predloga je svakako u tome da se prevede bespravna gradnja u režim pravom priznatih odnosa, čime bi se uvećala tržišna vrednost tih objekata, zatim, da se uspostavi pravna jednakost u obavezama između lica koja su gradila objekte bez dozvole i lica koja su to pravo ostvarili u redovnom postupku, da se uspostavi pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, da se preciziraju prava i obaveze svih učesnika u postupku i građana i administracije, kao i da se povećaju prihodi u budžetima lokalnih samouprava koje će poslužiti za izgradnju komunalne infrastrukture.
Predlog ovog zakona je po svemu sudeći i onako kako to proizilazi samog teksta predloga proizašao iz razloga što se, s obzirom da je Zakonom o planiranju i izgradnji već prethodno uređena materija koja se odnosi na planiranje, građevinsko zemljište, izgradnju i legalizaciju, odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine zaključeno je da je neophodno pristupiti pripremi posebnog zakona koji će urediti legalizaciju objekata, odnosno precizirati, odlukom Ustavnog suda prestaju da važe odredbe člana 185. i 200. Zakona o planiranju i izgradnji. U jednom momentu je došlo do pravnog vakuma, koji svakako treba urediti novim odredbama.
Ustavni sud je konstatovao da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su prestale da važe, uspostavljen poseban režim u vezi sa izgradnjom i upotrebom objekta koji je različit u odnosu na pravila predviđena za režim gradnje koji je redovan, tako da se moralo intervencijom Ustavnog suda izbeći paralelizam režima ostvarenja istog prava i određenih pogodnosti za neke grupe lica u odnosu na druge grupe lica.
S tim u vezi, da bi se stvorio osnov za ostvarivanja prava građana, kako bi se objekti koji su izgrađeni bez dozvole vratili u zakonske okvire i ostvarili očekivani efekti rešavanja svih podnetih zahteva, data su u ovom predlogu zakona neophodna zakonska rešenja radi što boljeg ekonomskog razvoja i radi uspostavljanja prava svojine na objektu koji je predmet legalizacije ili pak na delu tog objekta, kao i daljeg prava uknjižbe tog prava u javnim knjigama i u potrebnim registrima.
Istovremeno bi se prevazišlo postojanje pravnog vakuma koji je nastao u regulaciji ove oblasti posle donošenje odluke Ustavnog suda Srbije. U vezi odredaba ovog zakona, sprovedena je javna rasprava, što se pokazalo kao veoma korisno zbog velikog broja korisnih sugestija od strane relevantnih predstavnika koji su u toj raspravi učestvovali, tako da se došlo do rešenja koja treba podržati, bar što se tiče nekih rešenja koja su nova i neophodna.
Kao i svaki predlog zakona koji u izvesnom smislu menja pristup građana u ostvarivanju njihovih prava i primedbi koje su se odnosile mahom na mogućnost koja je data opštinama da same odrede npr. popuste prilikom plaćanja naknade, mi u SDPS smatramo da je veoma važno da se tom prilikom povede računa o tome da lokalne
samouprave svojim odlukama ne diskriminišu građane kod odlučivanja o visini naknade i davanju mogućih popusta, takođe i prilikom odlučivanja o mogućnosti plaćanja naknade jednokratno ili na rate, kao i u pogledu rokova plaćanja, o kojima se takođe odlučuje lokalno, u samim opštinama.
U SDPS smo mišljenja da ovakva vrsta bojazni ne treba da postoji iz razloga što je zakonom propisano da se naknade za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuju na osnovu kriterijuma, a to su stepen komunalne opremljenosti, godišnji program za uređenje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekata.
Iz tih razloga, ne otvara se zapravo mnogo prostora za različita tumačenja i nejednake kriterijume od opštine do opštine, te se nadamo da će lokalne samouprave na ovaj način rešiti postojeću problematiku, a istovremeno, da će povećati i svoje prihode u budžetu.
Uvažavajući realno stanje, odnosno postojanje velikog broja izgrađenih objekata, kao i potrebu njihove legalizacije, a kako bi se okončalo postojanje bespravnosti, uvažavajući potrebu da se nešto što je protivpravno zasnovano prevede u režim pravno regulisanih odnosa, ocenjeno je od strane zakonodavca da bi bilo korisnije uvesti institut legalizacije umesto sankcije, odnosno uklanjanja rušenja objekta. Na ovaj način, primenom predloženog zakona, održalo bi se faktičko stanje izgrađenosti objekata, uz izvršenje svih obaveza u pogledu izgradnje, u pogledu tereta svakog investitora, a koji se odnose na zakonitu izgradnju.
Polazeći od odredaba člana 1. Ustava koji utvrđuje zasnovanost pravnog sistema Republike Srbije na vladavini prava i socijalnoj pravdi, u SDPS smatramo da bi predložene odredbe osigurale ustavne garancije pravne jednakosti i da bi zabranile diskriminacije zajemčenih Ustavom, kao i odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Mi iz SDPS smatramo da bi Predlog zakona o legalizaciji trebalo podržati u danu za glasanje. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, predstavnici Ministarstva, predstavnici Državnog veća tužilaca, htela bih da napomenem da je važeći Zakon o prekršajima donet u novembru mesecu 2005. godine, ali da je počeo da se primenjuje posle četiri godine od dana donošenja, s tim što su dve izmene vršene 2008. i 2009. godine.
Predlog novog zakona o prekršajima je urađen u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i jurisprudencijom Evropskog suda za ljudska prava i drugim važećim međunarodnim dokumentima i to je, između ostalog, razlog što će Socijaldemokratska partija Srbije podržati donošenje ovog zakona. Novi zakon je potreban s obzirom na neophodnost izmena velikog broja postojećih zakonskih normi, kao i potrebe usvajanja novih, savremenijih zakonskih rešenja.
. Najvažniji razlog za donošenje ovakvo zakona je svakako nastavak započete reforme prekršajnog prava. Budući da je primećeno da nekoliko desetina hiljada prekršajnih predmeta godišnje zastareva uglavnom zbog opstrukcije stranaka koja je važećim zakonom strankama široko omogućena. Ovako veliki broj neizvršenih i ne završenih predmeta predstavlja veliki problem u radu prekršajnih sudova, kako sa stanovišta efikasnosti rada sudova, tako i u smislu negativnog ekonomskog efekta na budžet Republike Srbije.
Pored ovoga što je već navedeno, u sadašnjoj praksi prekršajnih sudova se najčešće javljaju teškoće u vezi sa pozivanjem i obezbeđenjem prisustva okrivljenih i drugih učesnika u postupku u suviše kratkim rokovima za postupanje u vrlo lošoj procesnoj disciplini stranaka, u negativnom ovlašćenju podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i postupku pred sudom, u njihovoj, zapravo krajnjoj nezainteresovanosti za uspešan ishod postupka, u problemu procesuiranja stranih fizičkih i pravnih lica itd.
Iz tih razloga tokom rada Radna grupa je izvršila intervencije u 220 članova važećeg zakona. Uvedeni su neki novi instituti, neka nova poglavlja, dok su neka poglavlja izostavljena. Ovaj nacrt za osnov ima važeći zakon. Zadržana je osnovna struktura postojećeg zakona uz dodavanje novih i brisanje nepotrebnih glava zakona.
Ono što su novine, to su npr. prekršajna odgovornost pravnog lica, što je bilo potrebno kako bi se sprečila praksa da pravna lica putem izmena u svom statusu izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazni.
Zatim je to kao novina, rad u javnom interesu, čijim su preciznim uređenjem zapravo stvoreni uslovi da se ova sankcija najšire primeni, što je nesumnjivo korisno kako za počinioca prekšaja tako i za samu državu.
Korigovanje postojećih rokova zastarelosti u tom smislu što su rokovi produženi sa jedne na dve godine, odnosno kod apsolutne zastarelosti sa dve godine na četiri godine, svakako će proizvesti odgovarajuće rezultate. Jer, kratak rok zastarelosti je redovno istican kao razlog za nastupanje zastarelosti bilo prekršajnog gonjenja bilo zastarevanja izvršenja prekršajne sankcije.
Obaveza suda je da utvrdi materijalnu istinu i izmenjen je zapravo odredbama zakona teret dokazivanja obeležja postojanja prekršaja i prekršajne odgovornosti sa suda na podnosioca zahteva za pokretanje prekršaja.
U sadašnjem postupku celokupan teret dokazivanja je zapravo bio na sudu, što ga je dovodilo u izuzetno nepovoljnu situaciju, s obzirom da se sud u toku postupka suočava sa poslovičnom neaktivnosti stranaka u postupku, sa čestim izbegavanjem prijema poziva ili pojavljivanjem na ročištima. Uvođenjem osnovnog pravila da je stranka zapravo ta, koja je dužna da pribavi dokaze čije izvođenje predložila, značajno poboljšava procesnu disciplinu stranaka, s obzirom da je nesumnjivo u interesu stranaka da sudu pribave dokaze u korist svojih tvrdnji u cilju zaštite prezunkcije nevinosti, kao i radi poštovanja načela jednakosti pred sudom sud može pribavljati dokaze u korist okrivljenog ako on nije u stanju to sam da učini.
Dostavljanje, je takođe mnogo bolje regulisano sadašnjim zakonom nego što je to bilo prethodnim zakonom. Pismena se dostavljaju ili preko pošte ili preko odgovarajuće službe koja je ovlašćena za dostavu, te se uvodi mogućnost konkurencije, kao načina da se podigne ukupni nivo uspešnosti dostave. Uvodi se nov način dostavljanja, kada za to postoje uslovi, recimo elektronsko dostavljanje, što do sada nije postojalo. Naravno da je potrebna odgovarajuća tehnološka opremljenost suda za elektronsko dostavljanje i za elektronsku adresu.
Posebno je regulisano dostavljanje na kućnu adresu, dostavljanje na radno mesto, dostavljanje odsutnom licu, dostavljanje, odnosno mogućnost dostavljanja preko oglasne table suda, što takođe nije postojalo. Izbegnuta je mogućnost da se u nekim slučajevima mora izvršiti lična dostava, dakle, može se izvršiti dostava i preko oglasne table.
Ono što je takođe uvedeno kao pravilo, to je da sud može naložiti stranci da pozove i da obezbedi prisustvo svedoka čije je saslušanje predložila. Dakle, izmešta se mogućnost i obaveza sa suda na stranku, odnosno na onoga ko je zapravo počeo i inicirao postupak.
Neuspešna dostava je jedan od najvećih problema prekršajnog postupka i ukupno problema rada našeg pravosuđa, naročito, kada su u pitanju veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš. Procenat uspešnih dostava nije prelazio ni 20% što dovodi upravo do neopravdano dugog trajanja postupka, do čestog nastupanja zastarelosti upravo zbog nemogućnosti izvršenja dostave i nemogućnosti otpočinjanja i vođenja postupka.
Iz tih razloga ovim odredbama je poklonjena posebna pažnja, a sve sa ciljem da se detaljno uredi, da se unapredi, da bi se mogućnost zloupotrebe zapravo svela na neki minimum i da bi se izbegla mogućnost prijema, odugovlačenja postupka kao i mogućnost izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Ono što je novina u zakonu jeste prekršajni nalog koji predstavlja novi pravni institut koji se uvodi ovim zakonom. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja u značajno smanjenje troškova za državne organe. Kako se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju postojanja i plaćanja polovine izrečene kazne u roku za doborovoljno plaćanje, na taj način se ostvaruje značajna ušteda za ukupan prihod budžeta Republike Srbije, jer se povećava broj dobrovoljno plaćenih kazni.
Primenom ovoga instituta prestaće mogućnost za plaćanje fiksne novčane kazne na licu mesta, a što je opet u vezi sa smanjenjem mogućnosti korupcije policijskih i inspekcijskih organa. Osnovna karakteristika zakona je sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.
Moram da dodam da je novim zakonom ustanovljena mogućnost formiranja dva jedinstvena registra, kako elektronske baze podataka o okrivljenima, tako i o izrečenim prekršajnim sankcijama. Konkretno zakonom se uspostavlja registar sankcija kao jedinstvena evidencija izrečenih prekršajnih sankcija, kao i registar neplaćenih novčanih kazni takođe kao jedinstvena evidencija neplaćenih kazni i drugih osuđenih novčanih iznosa. Ovi su registri uvedeni radi centralizovane evidencije, a u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uzimajući u obzir primedbe iznete od strane Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje su radnoj grupi tokom rasprave dali svoje primedbe i određene sugestije koje su svakako bile na mestu i koje su kao takve prihvaćene.
Karakteristično je i pohvalno sve ovo što je izneto do sada u ovom zakona iz tih razloga će SDPS podržati taj zakon. Sama definicija prekršaja koja sada obuhvata i fizička ali i pravna lica u skladu je sa Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. U pogledu instituta kao što su npr. nužna odbrana, krajnja nužda, sila i pretnja, pravna zabluda, vrši se izjednačavanje sa krivičnim zakonodavstvom što je zapravo bila i intencija prilikom donošenja ovog zakona. Prekršaj se novim odredbama zakona može izvršiti i u produženom trajanju u situaciji kada učinilac sa jedinstvenim umišljajem učini više istovremeno vremenski povezanih radnji prekršaja koji čine jednu celinu.
Postojećim zaštitnim merama koje se izriču zajedno sa kaznom o prekršaju, uvedene su dve nove zaštitne mere, a to su obavezno psihijatrijsko lečenje i mera oduzimanja životinja i zabrana držanja životinja kao druga mera u situaciji mučenja životinja, a što je bilo doneto u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja. Naravno da se ovo obavezno psihijatrijsko lečenje izriči učiniocu koji počini prekršaj u stanju neuračunljivosti i u situaciji kada postoji opasnost da će ponoviti izvršenje prekršaja.
Kod kažnjavanja starijih maloletnih lica zatvorska kazna se pomera sa 15 dana novom zatvorskom kaznom od 30 dana, što znači da se duplo povećava mogućnost, odnosno daje se mogućnost zakonodavstvu da izrekne duplo dužu zatvorsku kaznu za maloletno lice.
Svakako da pažnju posebno zaslužuju odredbe zakona koje se odnose na zastarelost pokretanja postupka i izvršenja kazne, koje su zapravo predviđene u duplo dužem iznosu, odnosno u duplo dužim rokovima sa godinu na dve i sa dve na četiri godine.
Radi veće efikasnosti u postupanju nužno je bilo izmeniti odredbe koje se odnose, kao što sam već napomenula na dostavu, pa se propisuje mogućnost da nije obavezna u svakom slučaju lična dostava, tako da se može naložiti stranci da sama, znači bez učešća suda, što će opet da se odrazi na troškove budžeta Srbije, da obezbedi dostavu i da se na taj način reguliše i dostava odsutnim licima, kao i mogućnost da se recimo, pismeno podigne u sedištu suda u određenom roku posle čega se smatra da je dostavljanje izvršeno uredno i postupak može da otpočne odnosno postupak može da se nastavi.
Ono što je još karakteristično, što se svakako mora izneti, to je da se uvodi mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja, do donošenja prvostepene presude po uzoru na Zakonik o krivičnom postupku.
Radi povećanja učinka i poboljšanja rezultata ukupnog prekršajnog postupka, uvodi se mogućnost donošenja rešenja o izvršenju po proteku roka za dobrovoljno izvršenje.
To znači da, kada se učiniocu prekršaja ostavi rok za dobrovoljno izvršenje a on se ogluši o taj rok, odnosno ne izvrši dobrovoljno ono što mu je naloženo da izvrši, sledi postupak prinudnog izvršenja koji će se, radi postizanja svrhe postupaka odlučiti da li će se zameniti kaznom zatvora, da li će se zameniti merom rada u javnom interesu ili možda naplatom putem prinude, znači skidanjem sa računa ili blokadom računa u zavisnosti od toga ko je učinilac prekršaja. U svakom slučaju, shodno će se primenjivati odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Smatramo da su predložena rešenja dobra i nova i ova koja su data kao nova i rešenja koja su izmenjena, pa kako je reforma pravosuđa važan prioritet Republike Srbije u smislu pripreme celokupnog pravnog sistema za nove izazove, a u skladu sa evropskim standardima i vrednostima, sve u cilju uspešnog sprovođenja izmene normativnog okvira, smatramo u SDPS da predloženi tekst zakona treba podržati u celosti.
Socijaldemokratska partija Srbije će podržati predložena rešenja, budući da smatramo da će rezultati koji se budu ostvarili između ostalih i primenom ovog novog zakona, povećati poverenje građana u pravosudni sistem, što je u svakom slučaju cilj i naše stranke a i države u celini. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege poslanici, pred nama je danas nekoliko predloga zakona koji su važni radi kompletiranja zaštite naših građana u krivično-pravnoj oblasti, pa ćemo o svakom od tih zakona reći nekoliko rečenica, s tim što bih napravila drugi raspored, odnosno zakon koji se odnosi na mere za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv maloletnika bih ostavila za kraj, budući da SDPS. Predlažem određene preporuke, odnosno preporuke koje bi bile preventivne, da se ne bi bavili samim zakonom tako, nego vas pozivamo da saslušate i preventivne mere koje bi mi danas predložili.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, taj zakon ima nekoliko novina, odnosno nekolio izmena koje se odnose na mogućnost zastupanja okrivljenog od strane branioca bez obaveze da branilac poseduje poseban staž kao advokat za krivična dela za koje je izrečena zaprećena kazna zatvora od 10 godina i teža kazna.
Pošto je pravo na izbor branioca ustavno pravo okrivljenog i predloženom izmenom se zapravo ovo pravo ne ograničava, kako je to ranije činjeno, takođe se izmena odnosi i na uvođenje posebnih dokaznih radnji za krivična dela koja su uvrštena u krivični zakonik iz decembra 2012. godine a koja se vrše protiv privrede, zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom i slična dela. Zatim, na uvođenje mogućnosti za određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude, ukoliko za to postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika, pa se na taj način popunjava pravna praznina nastala u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine. To znači da će sudsko veće posle izricanja presude zapravo preispitati da li postoje razlozi za pritvor, pa ukoliko postoje, pritvor će biti produžen do upućivanja osuđenog lica u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.
U vezi Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, postojećim Zakonom su utvrđeni nadležni specijalizovani državni organi za otkrivanje, gonjenje i suđenje u postupcima krivičnih dela organizovanog kriminala, visoke korupcije i drugih teških dela.
Kako je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika izmenjen i preciziran veći broj krivičnih dela, onda je potrebno izvršiti izmene i ovog zakona, da bi se nadležnost specijalizovanih državnih organa, koji postupaju po tom zakonu, proširila i na nova dela koja su opisana, da bi ovi organi postupali i u novim slučajevima. Misli se na krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, teroristička dela i sl.
Isto tako je bilo potrebno da odredbe postojećih zakona koje se odnose na službenu tajnu usaglase se sa Zakonom o tajnosti podataka, pa je to učinjeno i ovim predlogom. Službena tajna je definisana kao tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka, dok se oblast čuvanja službene tajne određuje kao čuvanje tajnih podataka.
Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, odredbama ovog zakona je propisano da će državni organi u sprovođenju zakona, smatramo da je to važno, voditi računa o časti i dostojanstvu vlasnika, kao i da će voditi računa o tome da su podaci koji su prikupljeni, tajni podaci koji se ne mogu davati niti odavati u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
Ovim zakonom se, s obzirom da su izvršene izmene Krivičnog zakonika kao i ažuriranje krivičnih dela, uređuju uslovi i postupak, kao i organi koji su nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom fizičkih i pravnih lica, a koja su proistekla iz krivičnog dela. Zapravo se tu radi o imovini vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Oduzimanje imovine može biti privremeno, može biti trajno, a krug lica protiv kojih se vodi postupak obuhvata osumnjičenog, okrivljenog, saradnika, ostavioca, naslednike ili treće lice na koje je preneta imovina. Postupak je pokrenut finansijskom istragom, koju pokreće i rukovodi javni tužilac, a tokom koje se prikupljeni dokazi o imovini zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog saradnika i ostavioca.
Privremeno oduzimanje imovine postoji kada postoji opasnost, da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, dok trajno postoji po dostavljanju pravosnažne presude, kojom je utvrđeno krivično delo. Ovo je vrlo značajna izmena pošto se na ovaj način zapravo izbegava paralelno vođenje postupka za oduzimanje imovine i krivičnog postupka.
Oduzetom imovinom upravlja Direkcija, s tim da ukoliko je u pitanju imovina od neke istorijske ili kulturne vrednosti, ona će se predati na čuvanje odgovarajućim ustanovama.
Vrlo je važno da se imovina može prodati i da će se sredstva nakon toga uneti u republički budžet. Ono što je posebno važno je to što se radi usklađivanje postojećih zakona i da se vodi računa prilikom donošenja ovih predloga o međunarodnim dokumentima iz ove oblasti koje je potvrdila Republika Srbija, kao što je, recimo, Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama, Konvencija Saveta Evrope o pranju, otkrivanju, konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i druge konvencije. Pri tome su korišćena iskustva drugih zemalja, kao i iskustva, odnosno presude koje su relevantne, Evropskog suda za ljudska prava.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da će se donošenjem ovakvog zakona zapravo priliti u budžet Republike Srbije znatna sredstva, kao što se to pokazalo u dosadašnjoj primeni ovog zakona, koji je dao dobre rezultate, pa će to uticati na bolji standard građana Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, smatramo da se ovim predlogom propisuju posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode, a koje su izvršene prema maloletnim licima, da se uređuje uvođenje posebne evidencije za lica koja su osuđena za takva krivična dela.
Članom 37. Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, koju je potvrdila Narodna skupština u maju 2010. godine, države članice su obavezne da radi sprečavanja, gonjenja učinioca krivičnih dela, ustanovljenih u skladu sa ovom konvencijom, preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere za prikupljanje podataka koje se odnose na identitet i genetski profil lica koja su osuđena za krivična dela ustanovljena ovom konvencijom, a isto tako postoje preporuke EU u borbi protiv seksualnog iskorišćavanja, kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Svrha zakona jeste da se onemogući učinioci dela protiv maloletnika da ubuduće vrše ova dela, da se utvrđuje krug lica na koja se ona primenjuje, a tiče se učinioca krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima. Važne odredbe su i da su zakonom propisane zabrane ublažavanje kazni, uslovnog otpusta učinioca krivičnih dela, kao i to da je danom pravosnažnosti osude za ova dela obavezno nastupanje pravnih posledica osude, a to je prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, vršenje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima, zabrana zasnivanja radnog odnosa za ta lica i obavljanje poziva koje se odnosi na rad sa maloletnicima. Ove pravne posledice traju 20 godina nakon izdržane kazne zatvora.
Nakon izdržane kazne zatvora, primenjivaće se posebne mere, a to su obavezno javljanje nadležnom organu policije i uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletnici, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta i boravišta, kao i radnog mesta, kao i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo radi međunarodne saradnje u suzbijanju krivičnog dela seksualnog iskorišćavanja dece i dečje pornografije.
Zakon predviđa posebnu evidenciju učinioca, gde se osim opštih podataka unose i podaci o DNK profilu, što je novina u našem zakonodavstvu. Ovi podaci se čuvaju trajno i nije dozvoljeno brisanje podataka.
Državni organi, poslodavci i ostala lica koja rade sa maloletnicima su dužna da zatraže podatke da li lice koje zasniva radni odnos da li je ono upisano u posebnu evidenciju, kako bi se na taj način onemogućila primena i sprečila zasnivanje radnog odnosa i kontakt tih lica sa maloletnicima.
Iz odredaba Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja može se videti i primetiti da su seksualno iskorišćavanje i seksualno zlostavljanje dece do te mere učestali da su dosegli zabrinjavajuće razmere, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, a posebno kada se radi o tome da deca i počinioci sve češće koriste informacione i komunikacione tehnologije, kao i da je za sprečavanje seksualnog iskorišćavanja i borbi protiv njih potrebna i neophodna međunarodna saradnja. Smatrajući da su blagostanje i najbolji interes dece osnovne vrednosti koje dele sve države, oni moraju biti promovisani bez ikakve diskriminacije.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da bez obzira na data zakonska rešenja, koja su dobra i koja ćemo mi podržati u danu za glasanje, naročito pažnju treba posvetiti u svakodnevnom životu na preventivne mere kako do ovoga ne bi došlo, odnosno da se maloletna lica ne nađu u položaju da moraju da dokazuju da je počinjeno krivično delo.
Ono što smatramo da je neophodno kao preventiva, a to je da se spreče svi oblici seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, da se zaštite deca, da se više radi na obuci i podizanju nivoa svesti lica koja su u kontaktu sa decom, da se podstakne svest o zaštiti dece, o pravima dece među licima koja su u redovnom kontaktu, svakodnevnom, sa tom decom, a radi se o oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravosuđa i policijskog delovanja, kao i u drugim područjima, kao što je sport, kultura i druge aktivnosti.
Smatramo da je neophodno da se zakonodavnim i drugim merama obezbedi da lica o kojima je reč imaju odgovarajuće znanje o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju, kao i da mogu da identifikuju iskorišćavanja.
Takođe, obezbediti da se uslovi za bavljenje profesija koje podrazumevaju redovni kontakt sa decom, da kandidati koji rade sa decom ili stupaju u redovne odnose nikada ne budu u situaciji da budu osuđeni za takva dela protiv polne slobode. Takođe, značajno je podstaći medije da pruže odgovarajuće informacije u vezi sa svim aspektima iskorišćavanja i zlostavljanja dece. Bilo bi dobro podsticati projekte i programe koji se bave ovim problemima.
Socijaldemokratska partija Srbije smatram da će se usvajanjem predloženih zakonskih rešenja dati doprinos uspostavljanju zaštite od nasilja, kao uslovu za dostizanje demokratije, ispunjenja ljudskih prava i usklađivanju sa evropskim vrednostima, te ćemo, u tom smislu, dati podršku usvajanju predloženih zakona.

Pitanje je za ministra pravde, u ime radnika, akcionara iz preduzeća "Beko", koje je posle postupka privatizacije otišlo u stečaj.
Naime, udruženje akcionara "Beka" a.d. u stečaju, osnovano je rešenjem Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ono ima ukupno četiri hiljada akcionara. Tako je registrovano u Beogradu, s tim što akcionari, radnici "Beka" žive širom Srbije.
Pitanje se konkretno odnosi na radnike, akcionare, njih 300, koji žive u Kovinu. Preduzeće je u stečaju, pokrenut rešenjem Trgovinskog suda 1996. godine. Do sada je prodata imovina preduzeća "Beko" u vrednosti od 66 miliona i poverioci su uglavnom namireni, još 2008. godine, sa svojim potraživanjima, što će reći da je njihovo potraživanje sada neaktuelno.
Radnici "Beka", akcionari, koji raspolažu sa 59,83 akcije ovog preduzeća, postavljaju pitanje – kada će biti okončan stečajni postupak koji je pokrenut 2003. godine i kako će biti namirena njihova potraživanja iz stečajne mase preduzeća? Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, predstavnici ministarstva i poštovane kolege poslanici, htela bih da napomenem da kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika postoje određene obaveze za Republiku Srbiju, koja proizilaze iz međunarodnih ugovora, kao i zahtev EU u procesu pridruživanja.
Iz tih razloga je bilo potrebno da se izvrše određene izmene, u tom smislu što bi se uvela neka nova krivična dela, što bi se izvršila dekriminalizacija nekih postojećih krivičnih dela i otklonile određene nepreciznosti zakonskog teksta, kako je on postojao.
Što se tiče ovih novih krivičnih dela, vrlo je bitno napomenuti da je važenje i primena krivičnog zakonodavstva Republike Srbije proširena na učinioce krivičnog dela terorizma, koje je upravljeno i van ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, ukoliko za to postoji međunarodni ugovor. Osim postojećeg krivičnog dela i bića tog krivičnog dela, onako kako je ono sačinjeno u zakonu, postoje i nova krivična dela terorizma, a to su javno podsticanje na izvršenje terorističkog dela, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje, oštećenje nuklearnog objekta, terorističko udruživanje. Ovakva vrsta dela je usklađena sa nizom konvencija, kojima je cilj da spreče akte terorizma, što je i bio razlog da zakonodavac interveniše u tom smislu.
Novina ovog zakonika je da se prilikom odmeravanja kazne, uvodi kao obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela koja su učinjena iz mržnje, što znači da će se u slučaju prepoznavanja ovakve motivacije prilikom izricanja kazne učiniocu, obezbediti strožije kažnjavanje. Time će se pojačati krivično-pravno zaštita u odnosu na pojedine ranjive grupe, koje su obično kao što je poznato i meta za vršenje ovakvih krivičnih dela i sa pobudom koja je prepoznata kao mržnja.
Umesto postojećeg krivičnog dela, nesavesnog rada u privrednom poslovanju, uvodi se delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Ovo je iz razloga što postoji razlika između službenog i odgovornog lica, pošto ta lica imaju različita ovlašćenja u različitim oblastima. Službeno lice deluje organima, na primer organima uprave, dok odgovorno lice vrši određeni krug poslova u delovanju subjekta privrednog poslovanja. Dakle, postoji bitna razlika u njihovom položaju.
Takođe, postoji novo krivično delo u vezi sa javnim nabavkama, jer je zakonodavac, imajući u vidu štetnost i proširenost ovog dela, kao i čitav niz zloupotreba, trebalo je ovim delom obuhvatiti i naručioca, tj. službenog lica kao naručioca i ponuđača, s tim što bi kvalifikovani oblik dela činila visina vrednosti javnih nabavki.
Novo krivično delo je omogućavanje zloupotreba ostvarivanja prava azila u stranoj državi. Inkriminacija ovog dela je rezultat proširene aktivnosti radi pomaganja našim državljanima koji zloupotrebljavaju mogućnost za dobijanje azila u stranoj državi. Te radnje se odnose na organizovanje njihovog putovanja i na drugi način, omogućavanja zloupotrebe prava na traženje azila u stranoj državi. Posledica ovakvog krivičnog dela, odnosno vršenje ovakvog krivičnog dela je nesagledivo za status naše države, kao i za bezvizni režim koji je odobren.
Kod dela primanja i davanja mita, proširuje se zakonski opis, pošto se inkriminiše mogućnost vršenja dela, ne samo u okviru svojih ovlašćenja, nego i u vezi sa njim. Novina krivičnog zakonodavstva jeste što se dekriminalizuje krivično delo klevete. Zapravo, to je delo koje nestaje iz Krivičnog zakonika. Razlog ovoga je veliki broj zahteva svih udruženja, stručne javnosti, naročito novinarskih udruženja, koja su apelovala na to da je ovo jedno anahrono krivično delo. Zakonodavac je sada izvršio brisanje ovog dela iz teksta zakona.
Osim naznačenih novih krivičnih dela i ukidanja postojećih dela, radi se o otklanjanju nepreciznosti zakonskog teksta, pa se recimo, predviđa kao niža granica u pogledu novčanog iznosa, krivično delo sitne krađe, utaje i prevare, čime se proširuje osnovni oblik krivičnog dela. To će značiti mogućnost da se ta dela više ne gone po privatnoj dužnosti, biće u nadležnosti javnog tužioca. Ne radi se o tome da se delo uopšte neće goniti kao što se moglo pretpostaviti iz nekih izlaganja, nego će se javni tužilac uključiti samo u slučaju veće vrednosti. Razlog za pomeranje granice, sa 15 na deset hiljada je nizak životni standard i prosečne zarade u Srbiji. Gonjenje se radi po službenoj dužnosti.
Republika Srbija je započela proces sistematskog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Ovaj proces je 2003. godine unapređen usvajanjem velikog broja zakona i podzakonskih akata, a brojni standardi su preuzeti i u domaći pravni sistem. Nažalost svedoci smo loše izvršene reforme pravosuđa, koja je zaustavila proces reformi i duboko unazadila pravosudni proces. Posledice će biti vidljive u našem pravosudnom sistemu još dugi niz godina.
Proces evropskih integracija predstavlja usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. U Republici Srbiji su na snazi mnogi propisi, koji su nastali u različitim fazama državnog uređenja. Mnogi propisi i pojedine oblasti su preregulisane ili su nedovoljno regulisane ili su uređene neusklađenim normama, čime se otvara prostor za jednu pravnu neizvesnost, koja dovodi do ostvarivanja prava i obaveza, usporava privredne aktivnosti, povećava troškove i takođe rastuću sivu ekonomiju, kao i podsticaj korupcije.
Kontinuirano unapređenje zakonodavnog procesa je jedan od najznačajnijih instrumenata za upravljanje društvenim promenama i principu vladavine prava, kao i poverenja u institucije države. Sigurnost za građane kao i za privredu je preduslov pravne sigurnosti uopšte. Ovo što je izneto, a vezano je za odgovarajuće izmene postojećeg zakonodavstva, koje su put u harmonizaciju našeg zakonodavstva sa Savetom Evrope i međunarodnim ugovorima, bilo je presudno za to. Iz tih razloga će SDPS podržati tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, htela sam samo da ukažem da je Zakonom o autorskim i srodnim pravima uređeno pravo autora književnih, stručnih, umetničkih i drugih dela, pravo interpretatora, pravo prvog izdavača slobodnog dela, pravo proizvođača fonograma, videograma, emisija, baza podataka, pravo izdavača štampanih izdanja, kao i prava srodnih i autorskih prava, način ostvarivanja autorskog i srodnog prava, kao i sudska zaštita.
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu i drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštenja njegove sadržine. Autorskim delom se između ostalog smatraju pisana dela, knjige, brošure, članci, govorna dela, kao i predavanja, govori, dramska, dramsko-muzička i koreografska dela, muzička, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, kartografska dela, planovi, skice i pozorišna režija. Autor, kao takav, ima i uživa moralnu i imovinsku zaštitu. On ima prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela.
Sva prava autora regulisana su već postojećim Zakonom o autorskim i srodnim pravima. U jednom delu odredbi zakona, postojeći i sada važeći zakon, govori se o umnožavanju autorskog dela bez dozvole autora. U tom smislu, zakon predviđa pravo autora na posebnu naknadu i uzima u obzir verovatnu štetu koja nastaje kada se njegovo delo bez odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe. Tu naknadu plaćaju proizvođači, prodavci informatičke opreme, a posredno je plaćaju i građani koji kupuju i koriste uređaje.
Razlog za predlaganje i donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, a u članovima koji su bliže opredeljeni u predlogu, su ti što su se merila za određivanje tarife za naknade uopštena, oni su previše apstraktno postavljeni. Osim toga, nedovoljno su prilagođena pojedinim oblicima iskorišćavanja autorskog i drugog srodnog prava.
Ove izmene su naročito važne da bi se uvela egzaktna merila za određivanje visine naknade. Radi se o dve vrste naknade. Jedna je posebna naknada, a to je ona koja je predviđena u članu 39. zakona. Druga je naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma iz člana 171. zakona.
Posebna naknada se ne plaća za uređaje i predmete koje potencijalni obveznik kupuje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Vlada donosi akt kojim se utvrđuju uređaji za koje se plaća posebna naknada u slučaju sumnje da neki uređaj ili predmet ima više funkcija. Postojanje obaveze plaćanja posebne naknade se utvrđuje na osnovu namene tog uređaja.
Što se tiče naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, plaća se kada je javno saopštavanje nužno za obavljanje delatnosti korisnika. Visina se vezuje za minimalnu zaradu u Republici Srbiji, a kao dopunski kriterijum za određivanje visine naknade uzima se površina komercijalnih poslovnih prostorija korisnika. Kod ovog vida naknade vodi se računa o tome da li je javno saopštavanje muzičkih dela nužno za obavljanje delatnosti korisnika ili je ono samo korisno i prijatno, pa se u tom smislu i naknada određuje u nižem iznosu ukoliko ona nije nužna za obavljanje delatnosti. Dakle, vrši se odgovarajuća kategorizacija korisnika. Takođe, prilikom kategorizacije se vodi računa o tome koje je to geografsko sedište korisnika, kao i o finansijskom prometu koje korisnik ostvaruje.
Ono što je takođe sadržano u predlogu zakona, a to je da sa datumom stupanja na snagu prestaje sa radom Komisija za autorska i srodna prava, te njene obaveze, predmete i sredstva preuzima Zavod za intelektualnu svojinu. Zavod za intelektualnu svojinu ima taj značaj što će se upisom autorskih dela ili srodnog prava evidencijom i deponovanjem kod zavoda obezbediti dokazi o postojanju tog dela. Zavod nema funkciju da ispituje sadržinu predmeta deponovanja, a prijemom se obezbeđuje dokaz o činjenici, a koji mogu biti od značaja za neki sudski spor oko zaštite autorstva ili neku drugu potrebu, a u vezi sa predmetom deponovanja.
Kao zaključak navodim da će SDPS podržati predložene izmene ovog važnog zakona, budući da on u svojoj suštini spada u reformu ekonomskog sistema koji će redefinisati ekonomsku i socijalnu krizu, a takođe voditi ka reformisanju i unapređenju političkog sistema.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, povodom predloženog zakona o vanparničnom postupku želela bih da kažem da u Republici Srbiji živi zaista nepoznat broj ljudi bez pravnog identiteta. To su osobe koje ili nikada nisu bile upisane u matične knjige rođenih ili su matične knjige uništene i nestale, a oni ne raspolažu dokumentima ili drugim dokazima o tome da su bili upisani. Za pravni sistem države oni su nevidljivi i zbog toga ne ostvaruju građanska i druga prava.
Političku zajednicu i modernu državu omogućava pravo. Integracije modernog društva, upravljanje njime i regulisanje društvenih odnosa zasniva se na zakonu i on je konstitutivni temelj moderne države i politike.
Činjenica rođenja i određivanje imena kao osnove ličnog identiteta bi trebalo da budu nesporno priznati svakom novorođenčetu na teritoriji Republike Srbije. Na to nas obavezuje Konvencija o pravima deteta UN, u kojoj stoji da strane ugovornice ove konvencije moraju poštovati i obezbeđivati prava utvrđena konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurizdikcijom, bez ikakve diskriminacije, bez obzira na rasu, boju kože, pol, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko, socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. To ljudsko pravo nije na odgovarajući način dostupno deci čiji roditelji nemaju lična dokumenta, jer ona ne mogu biti upisana u matičnu knjigu rođenih u redovnom postupku upisa, a postojeći propisi im otežavaju ili onemogućavaju da ga ostvare u postupku naknadnog upisa i činjenice rođenja. Najčešće je reč o licima romskog porekla, a u javnosti postoje oprečni podaci o njihovom broju.
S obzirom na to da se o broju pravno nevidljivih raspravlja već duže od decenije, bilo bi dobro da se prikupi ta dokumentacija tokom popisa stanovništva. Međutim, taj popis koji je urađen 2011. godine nije zapravo učinio vidljivim ove stanovnike. Dugo vremena je vođena rasprava da li da se donese poseban zakon kao najefikasniji način za rešavanje problema pravno nevidljivih, a Vladin resor državne uprave ili lokalne samouprave je isticao dugo da problem može da se reši efikasnijom i kvalitetnijom državnom upravom. Međutim, brojevi predmeta koji su rađeni u prvostepenom i drugostepenom postupku i koji su razmatrani zapravo ne govore o tome šta je stvarno utvrđeno u ovim postupcima.
Nerešivi problemi se javljaju kada građani koji nemaju nikakav dokaz o činjenici u vezi sa svojim rođenjem, zato što pravni propisi Republike Srbije ne omogućavaju da se činjenica rođenja utvrdi ni u upravnom, a ni u sudskom postupku prema sadašnjem sadržaju propisa.
Zaštitnik građana je svojom inicijativom inicirao izmene dva zakona koja su prihvaćena od strane ove narodne skupštine, tako da je došlo do izmene Zakona o ličnoj karti i Zakona o prebivalištu i boravištu, kako bi se osobama bez stalne adrese omogućilo da dobiju privremena lična dokumenta. Međutim, to je tek početak rešavanja ovog problema. Razlozi zbog kojih problem priznavanja identiteta, odnosno pravnog statusa, pravno nevidljivih jeste činjenica da javna uprava ne preduzima sva raspoloživa pravna sredstva, niti uređuje jedan efikasan postupak u kome bi se dokazivala činjenica rođenja.
Različita tumačenja zakona i postupanja organa, recimo u upravnom postupku, ali i u sudskim postupcima, odlučuju o dokazivanju činjenice rođenja doprinoseći pravnoj nesigurnosti i stvarajući nejednakost građana u jedinstvenom pravnom sistemu.
Ovaj neefikasan, nejasan i komplikovan postupak naknadnog upisa činjenice rođenja uslovljava to da nepoznat, ali po svim raspoloživim podacima, značajan broj građana, ne može da ostvari osnovna ljudska prava, što je teško građanima da shvate, pogotovo je teško da se suoče sa izazovima ukoliko su oni neuki, siromašni i ukoliko se ispred njih pojavi javna uprava. Često oni iz tih razloga i odustaju od vođenja komplikovanih upravnih i sudskih postupaka i ustuknu pred ovom društvenom nebrigom. Posledice su vidljive u ličnim dramama ovih ljudi i u povećavanju njihovog broja.
Problem površne zainteresovanosti uprave je veći ako se zna da je princip pravnog identiteta jedno osnovno ljudsko pravo koje je utvrđeno univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima UN i da je utemeljeno u međunarodnom Paktu o građanskim i političkim pravima i u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Reč je o međunarodnim dokumentima koje je naša država ratifikovala, a koje je Ustav Srbije iz 2006. godine usvojio i zajamčio građanima.
Donošenje i primene ovog zakona o vanparničnom postupku će omogućiti ostvarivanje ljudskih i drugih prava, sprečiće narastanje broja apartrida, a takođe će eliminisati i nedostatke u postojećim postupcima i omogućiti efikasno ostvarivanje ovog prava u sudskom vanparničnom postupku, ne isključujući mogućnost ostvarivanja ovih prava i u upravnom postupku, ukoliko za to budu postojali uslovi.
Kao Socijal-demokratska partija Srbije zalažemo se za navedene demokratske principe i poštovanje međunarodnih standarda koje je usvojila naša zemlja, koji su sadržani u Ustavu i predlažemo da se prihvati predložena izmena Zakona o vanparničnom postupku.