MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 25. novembra 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka. Od 1972. do 1976. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, od 1974. do 1975. asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, od 1990. do 1992. godine predavač na Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a od 1992. do 1999. predavač i viši predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu (prethodno Viša škola za organizaciju i informatiku, Novi Sad). Od 1999. do 2007. u istoj obrazovnoj ustanovi bio je profesor, a od 2007. profesor je strukovnih studija na Visokoj poslovnoj škola strukovnih studija u Novom Sadu i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014, 2014-2016 i 2016-2020 bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije. U XI sazivu (2016-2020) bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Obavlja funkciju potpredsednika stranke SDPS-a.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 21. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, Socijaldemokratska partija Srbije izražava veliko zadovoljstvo što raspravljamo o zakonu o socijalnim kartama. Zašto to naglašavam? Ovo je jedan izuzetan zakon. Ja ga stavljam u red Zakona o poreklu imovine i Zakona o platama. Na ta tri zakona insistiram već dugo vremena. Mi smo ova prethodna dva zakona doneli i sada idemo da raspravljamo i donesemo zakon o socijalnim kartama. Smatram da je to značajan dan za Srbiju.

Ovaj zakon čekam već 20 godina. Pre toga sam radio u sindikatu. Kada je počelo vreme tranzicije stalno sam insistirao da se donese zakon o socijalnim kartama. Stalno su postojale neke nepremostive teškoće. Jednom je bilo opravdanje u ovih 20 godina – to puno košta, zatim, nemamo dovoljno informatičkih podataka, nemamo pratnju, ne možemo sve da pratimo. Sada su se konačno stekli uslovi da donesemo ovaj zakon. Šta će to značiti za Srbiju i za građane Srbije? Značiće jednu socijalno uređenu državu. To je ono zašta se bori Socijaldemokratska partija Srbije, što znači – želimo i insistiramo na socijalno uređenoj državi. To je, kao što je predsednik parlamenta rekao, i ustavna odredba, to znači poštujemo Ustav i idemo ka tome. Stekli su se uslovi da donesemo i ovaj treći zakon, a to je za nas veoma važno.

Kad kažem socijalno uređena država, insistiramo na tome da svako u našoj zemlji ima pravo na dostojanstveni život. Svako ima pravo i treba da ima pravo da ima redovnu ishranu, da ima tekuću vodu, da ima struju, da ima sanitarije, da ima gde da stanuje, da ima obrazovanje, da ima lečenje i naglašavam – zdravu životnu sredinu. Srbija teži ka tom cilju.

Ova tri zakona, za mene krucijalna zakona, sada ćemo ih doneti. Puna primena će početi tek od 2022. godine. Ne očekujem da će to biti preko noći. To je suviše ozbiljan korak napred, trebaće i podzakonski akti, trebaće i uhodavanje, ali težimo ka onome što znači socijalno uređena država. Nema uspeha preko noći. Očekujem da u državi Srbiji neće biti više takvih ekstremnih socijalnih razlika gde se već sada privikavamo na to.

Znate, raslojavanje nije počelo juče. Ono je počelo 90-tih godina. Mi smo rekli jednu reč tada – tranzicija, privatizacija i znamo šta se dešavalo. Društveno bogatstvo koje je postojalo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji vrlo brzo je prešlo u džepove nekih pojedinaca i došli smo u situaciju da imamo veoma malo bogatih, a veoma mnogo siromašnih. Zašto je to? Zato što je naše bogatstvo ograničeno. Ako veliko bogatstvo malo njih uzme, onda će veliki broj njih imati malo. To je ono što moramo stalno da imamo na umu i da doživimo situaciju i da se borimo za situaciju da nema tih ekstremnih razlika, da negde imamo mogućnosti da budemo svi u nekom koridoru gde ćemo moći da živimo dostojanstveni život.

Ne mislim da se sada zalažem za neku raspodelu, da uzimamo od bogatih da bi davali siromašnima, već da imamo poresku politiku, da imamo uređen sistem, da se tačno zna šta se treba dati državi, a šta država onda može dati pojedincima. Nema u ekonomiji besplatnog ručka. U ekonomiji morate nešto stvoriti da biste podelili.

Odmah da vam naglasim zašto su nam potrebne socijalne karte. Potreba je da oni koji preživljavaju konačno budu vidljivi. To znači da znamo ko je taj ko nema mogućnost da živi od svog rada ili je došao u takvu situaciju, zatim da obezbedimo pravilniju raspodelu sredstava i smanjivanje zloupotreba.

Ja sam pristalica selektivnog pristupa, što znači, nismo svi u istoj situaciji. U javnosti je trenutno mnogo priče oko poskupljenja električne energije. Ona je viša za 3,4%. Po domaćinstvu to je 150 i 300 dinara. Za većinu porodica u Srbiji to nije neki značajan izdatak. Međutim, za nekog i jeste značajan izdatak. Ja se zalažem za ekonomsku cenu struje. Oni koji to mogu da plaćaju, a dosta je takvih ljudi, oni će to platiti, a oni koji to ne mogu, koji su prepoznati putem principa socijalnih karata, oni će imati privilegije da budu oslobođeni ili da plaćaju neku simboličnu cenu. Znate, socijalni mir ne možemo stvarati na način da govorimo populistički, već da jednostavno znamo ko šta može. Ili na primer u Novom Sadu gde živim mi imamo besplatna obdaništa, dakle, svako ima pravo da može da se svoje dete da u obdanište i da bez ikakvih problema može da koristi te usluge. Postavljam pitanje – a zašto bi neko ko ima skupi džip od 600.000 evra imao besplatno obdanište? Treba omogućiti onom ko ne može da plati da ima obdanište, a ti koji imaju, oni imaju mogućnost da to rade. Zalažem se za to da bogati treba da plaćaju više.

Znate, nisam od onih koji smatraju da će socijalne karte rešiti problem siromaštva, ali će dati jednu objektivnu sliku i doprinećemo tome da se socijalni dinar povoljnije raspoređuje. Sami ste rekli da negde izdvajamo oko 106 milijardi dinara za socijalne potrebe. Ja ću vas podsetiti, a malo da i razmislite, gospođo ministarka, da od 2015. do 2019. godine mi smo od ukupnih državnih rashoda za socijalnu zaštitu dali 36,6% 2015. godine, a sada dajemo 34,1%, dakle, imamo malo smanjenje.

Ja bih bio vrlo srećan da je jedan veliki broj ljudi izašao iz te socijalne zone, međutim, smatram da pogotovo sada u doba pandemije, gubitka radnih mesta, posebno onih koji su bili zaposleni u neformalnoj ekonomiji, njima će biti potrebna takođe socijalna pomoć i tu je prostor da mi mislimo da u narednom budžetu za svoje ministarstvo tražite mnogo više sredstava za socijalne potrebe da bismo postigli da svi mogu da dobiju ovu socijalnu pomoć, onima kojima je neophodna i veoma potrebna.

Želim da pohvalim vrlo ozbiljan i studiozan pristup izradi socijalnih karata. Svako ko je pročitao ovaj zakon, posebno one dodatne tabele, koji su ciljevi, šta je svrha, video je da se išlo studiozno, da se išlo vrlo precizno, jer radi se o jednom vrlo teškom zadatku. Da je to bilo lako, to bi bilo doneto pre 20 godina. Da bismo do ovde došli nama je bila potrebna i informatička podrška. Mi je sada imamo. Znači, imamo različite baze podataka. Iz tih baza podataka na jednom mestu možemo dobiti sve ono što je potrebno da bi zaista onaj ko treba da ima socijalnu pomoć nju dobio.

Srbija za mene postaje informatičko društvo, ja to moram s ponosom da kažem. Sećam se kada je sadašnji premijer 2017. godine podnosila svoj ekspoze, kao glavni cilj je stavila upravo na prvo mesto informatičko društvo u Srbiji. Zar treba nekom reći da ono što je postignuto sa vakcinacijom u Srbiji izvanredan rezultat? Dobijete poruku, odete, bez velikog čekanja dobijete vakcinu i dobijete poziv za revakcinu. Znate, to je Srbija koju nismo znali, a sada se u njoj nalazimo. Nadam se da ćemo i mi, kada ovaj zakon ide 2022. godine u punu primenu, doći u situaciju da ćemo imati istu situaciju. Znate, kada imate pravilnu evidenciju, tada i sredstva koja imate za tu raspodelu vi možete racionalnije deliti i ljudi će imati više mogućnosti da dođu u situaciju da izbegnu situaciju u kojoj se nalazimo.

Rekao sam na samom početku da socijalne karte neće rešiti problem siromaštva. Rešiće jedna bogatija Srbija, Srbija koja je ekonomski snažnija i to je ono što moramo stalno da naglašavamo, ali isto tako da vam kažem kako izaći iz siromaštva? Znate, nisu ni svi siromašni jednaki, neko u jednoj situaciji dođe do siromaštva, ostao je bez posla. Znate, imate situaciju ekstremnih slučajeva kao što su ratovi, kao što je izbeglištvo, kao što je gubitak posla, razvod, bolest člana porodice, smrt nosioca prihoda i vi ste u jednoj situaciji da danas imate, a sutra nemate. Sam sam bio u ovoj, znate ovo zapadni Balkan, ja sam sam 1992. godine živeći u Sarajevu, jedno jutro imao sve, seo u autobus sa jednim koferom i više nisam imao ništa. Ali, imao sam izlaz. Gde je izlaz? Izlaz je u obrazovanju, izlaz je u kompetencijama. Znate, možete imati koju god hoćete kakvu imovinu, ne znam šta imate, ali ako nađete se u takvoj situaciji, jedino što možete sa sobom da nosite to je ovo što imate u svojoj glavi i ono što svojim radom, svojim zalaganjem kada dobijete negde šansu možete da se izvučete iz te situacije.

Znate, postoji jedna kineska poslovica - ako hoćete da pomognete siromašnom čoveku dajte mu, poklonite mu jednu ribu, ako hoćete da mu pomognete za čitav život tada ga naučite da peca. Naravno, pade mi na pamet ove kineske poslovice, ja sam primio kinesku vakcinu, s time se ponosim i naglašavam zbog građana Srbije - da, vakcinisao sam se i jedva čekam da primim revakcinu i dalje ću nositi ovu masku zbog činjenice da je to veoma važno i veoma bitno.

Naglašavam, da ako hoćemo da izađemo iz siromaštva, moramo više ulagati u obrazovanje. Onaj podatak koji sam vam rekao da u socijalnu zaštitu od 2015. godine do 2019. godine manje smo ulagali, ali smo zato više ulagali u obrazovanje sa 7,4% rashoda na 7,7%. Ulagali smo više i u zdravstvo, to je činjenica i kada budemo imali podatke za 2020. godinu to će biti enormna ulaganja.

Ulaganje u obrazovanje, u nova radna mesta, to je ono što će nas izvesti iz siromaštva i tada socijalne karte više neće biti u prvom planu, jer će i veliki broj ljudi izaći iz siromaštva. Međutim, jedan broj ljudi ne može da izađe iz siromaštva. To su bolesni, to su ljudi iz, ja bih rekao, nekih manjinskih grupa da ne bih uvredio moje prijatelje romske zajednice. Isto tako, to su ljudi koji žive na selu. Znate, dva, tri puta je veća šansa da budete siromašni ako živite na selu, nego ako živite u gradu. To je istina.

Evo vama, gospođo ministarko, dajem jedan izazov. A to je - hajmo obezbediti svakom ko ima više od 65 godina da ima neku vrstu penzije. Ta penzija, naravno ne može biti velika, ali će značiti jednu sigurnost, svako ima pravo na dostojanstvenu starost. Nama je populacija 65 godina plus veoma osetljiva populacija, veliki broj siromašnih ima. Upravo zbog toga, mislim da kao društvo budemo ekonomski jačali, da razmišljamo u tom pravcu a to je zbog činjenice da negde se približavamo 2030. godini gde govorimo o ciljevima održivog razvoja, Agendi 2030 i jedna od tih stavova jeste da upravo ti moraju da imaju mogućnost na neku vrstu dostojanstvenog života.

Govorio sam nešto o ulaganju obrazovanja. Naravno, to je veoma bitno. Vi znate da je u Srbiji je osnovna škola obavezna i besplatna. Socijaldemokratska partija Srbije se zalaže da i srednja škola bude obavezna i besplatna. Znate, kad imate srednju školu, imate informatičku pismenost, imate neka znanja, a tokom života će se mnoga znanja unapređivati, menjati. Sam u svom životu sam mnogo toga učio i dan danas učim. Znate, nisam nikad ni mislio da ću govoriti na raznoraznim platformama, Zum platformama itd, ali nije mi teško da učim i nije mi teško da se borim da jednostavno u novim informatičkim vremenima, živim kako se to dolikuje i kako treba da bude.

Na samom kraju Socijaldemokratska partija Srbije, njena poslanička grupa će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, dajemo vam punu podršku da na teškoće na koje ćete nailaziti, a veoma ćete nailaziti na velike teškoće, da ih prebrodite i da u narednom periodu konačno Srbija teži ka socijalno uređenoj državi. Namerno nisam spomenuo švedski model, namerno nisam spomenuo Skandinaviju. Puno sam boravio u tim zemljama ali želim da težimo ka tome, a to jeste suština socijaldemokratije, socijalno uređena država i pravo svakog na dostojanstveni život i pravo svakog da radom, svojim radom uz jednake šanse ima pravo da pristojno živi. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Hvala uvažena potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja se radujem što u našem parlamentu, parlamentu Srbije, čujemo različite tonove. Pa zato i služe parlamenti da čujemo politička mišljenja različitih političkih partija. Ali, znate, još nešto, mi ovde razgovaramo, razgovaramo na jedan civilizovan način i meni daje nadu da onaj Kodeks o kojem smo raspravljali pre nekoliko dana daje rezultate.

Ja u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije pozdravljam odluku da se Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu stavi u raspravu u plenumu. Znate, mi šaljemo na taj način vrlo značajne poruke.

Prvo, poruka je da zaista parlament države Srbije ima strateški cilj da država Srbija bude u članstvu EU, da se Srbija ponaša odgovorno u procesu pridruživanja i da je istinski posvećena integracijama u EU. A zašto to činimo? Pa, činimo zbog činjenice da 64,1% građana Srbije je za članstvo Srbije u EU.

Za partiju kojoj pripadam, a to je SDPS, takođe je strateški cilj da Srbija bude članica EU. To smo se i do sada borili u ovom parlamentu, to ćemo činiti i ranije.

Znate, bilo je ovde govora da li je ovaj izveštaj pozitivan, nije pozitivan, da li imamo dovoljnu brzinu u pristupanju EU. Ja moram da vam kažem da zaista otvorenih 18. poglavlja, dva zatvorena poglavlja, jeste rezultat. Nismo srećni zbog činjenice da pridruživanje ide dosta sporo. Ponekad i sam imam utisak da nas EU neće, ali ne samo Srbiju, već čitav Zapadni Balkan.

Evropska unija, kao što je rekla i premijerka, treba Zapadni Balkan i treba Srbiju, kao što mi u Srbiji i Zapadnom Balkanu trebamo EU.

No, mi smo svesni činjenica šta se sve dešava u EU i nadam se da će pojedine članice ipak biti prijemčivije za zemlje Zapadnog Balkana. To je nama veoma važno jer se nalazimo u tom stavu i nalazimo se u situaciji da se prilagođavamo standardima EU.

Nama Srbiji, državi Srbiji, trebaju standardi EU, pa zato se i mi menjamo, zato se reformišemo. Ne može niko da kaže da država Srbija zaostaje. Država Srbija 2012. godine i 2020. godine se znatno razlikuju. Samo da naglasim šta smo napravili u ovom periodu. Zar nismo doveli do promena političkog sistema što se ogleda i u javnim upravama, donošenjem zakona itd? Zar nismo korenito promenili ekonomski sistem? Zar nismo promenili infrastrukturu? Imamo nove autoputeve, imamo nove železnice koje će uskoro početi da rade i još nešto, standard građana Srbije je poboljšan. Više plata nije onakva kakva je bila ranije, mi se približavamo EU u tom delu. Istina, nije to još dovoljno, treba još mnogo toga raditi. Samo da naglasim činjenicu da smo imali nezaposlenost 26%, a da je sada ispod 10%.

No, znate, ne bih da se olako obećava brzina ulaska u EU. Ne treba se čak ni opterećivati tom činjenicom. Treba da se menjamo, da se reformišemo, da uvodimo te nove standarde. To je dobro za Srbiju.

Znate, u Izveštaju stoji da moramo da posvetimo pažnju vladavini prava. Naravno, to je neophodno, to je važno. Dalje, veoma je važno da institucije rade svoj posao nezavisno i u skladu sa Ustavom i zakonom.

Naravno, EU i ovaj Izveštaj je potpuno skenirao politički i ekonomski život Srbije. Ocene i stavovi koji su rečeni u ovom izveštaju, znate, oni su rečeni jednim diplomatskim rečnikom. Postoje kritički tomovi, dobro je da postoje. Mi te kritičke tomove moramo dobro proučiti, o njima razmisliti i shvatiti da je to samo jedan ugao gledanja. Mi imamo i drugi ugao gledanja i zato smatram da su zaključci Odbora za evropske integracije odmereni, rečeni su jednim diplomatskim rečnikom i poslanička grupa SDPS će glasati za ove zaključke.

U analizi pojedinih delova Izveštaja, ja ću krenuti prvo od Narodne skupštine Republike Srbije. Znate, uvek polazim od činjenice da treba krenuti iz svog dvorišta, krenuti od sebe. Da li je Narodna skupština u ovom periodu postigla odgovarajući napredak? Ja moram reći da jeste. Za to navodim sledeće činjenice. Smanjeno je usvajanje zakona po hitnom postupku, bolje se planira rad, nemamo više 60-70 tačaka dnevnog reda, već se tačno tačke grupišu prema njihovom značaju i prema tome da li ima sličnosti. Postoji znatno dogovaranje šefova poslaničkih grupa. Imamo, već smo imali i jedno javno slušanje gde su bili predstavnici i stručne i naučne javnosti, zatim nevladinog sektora. Formirali smo neformalne grupe "Žensku parlamentarnu mrežu", zatim "Zelenu parlamentarnu mrežu". Najavljujem da ćemo uskoro formirati i "Fokus grupu za kontrolisanje održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030". Tu ćemo uključiti nevladin sektor.

Smatram da je najveći rezultat koji smo postigli jeste upravo donošenje Kodeksa ponašanja poslanika, jer, kao što vidite, već i na ovoj sednici vidimo veću toleranciju za poštovanje različitih mišljenja. Isto tako očekujem i dalje poštovanje ličnosti i naravno manje zapaljivih govora. Očekujem u narednom periodu i da će početi međustranački dijalog, gde je upravo mesto ovde u Narodnoj skupštini i budite uvereni da ćemo to i uraditi.

Najveće rezultate, što nam priznaje i EU u ovom izveštaju postigli smo u ekonomiji. To je činjenica koju ne može niko da ospori. To su rezultati koji su postignuti u finansijskoj konsolidaciji, smanjenju spoljnog duga. Naglašavam, to smanjenje spoljnog duga je bilo do Kovida-19 i da smo kojim slučajem nastavili dalje, mi bi smo došli vrlo brzo i do onog našeg zakonskog uslova 45% BDP. Međutim, pandemija Kovida-19 ne samo Srbiju, već i sve ostale zemlje je naterala da se drugačije ponaša.

Mi smo imali rast BDP koji je, kako je počeo, bio bi u narednom periodu, istina u 2020. godini očekujemo pad, ali on će biti najmanji pad koji ćemo imati. Poštujemo fiskalna pravila i ono što je najvažnije, imamo stabilnu i veoma nisku inflaciju.

Pored činjenice da imamo pandemiju, vrlo tešku, mi i dalje ulažemo u kapitalne investicije. Ni jednu kapitalnu investiciju nismo stavili u drugi plan.

Naprotiv idemo dalje, jer gledamo dalje. Treba živeti i posle ove pandemije i to je ono što želim da posebno podcrtam.

Srbija je upravo vodeći računa o Zapadnom Balkanu inicijator i Mini Šengena. Svesni smo činjenice da na ovim prostorima moramo sarađivati, razgovarati, trgovati, živeti zajedno. Mi ćemo biti uvek na ovom prostoru, biće i drugi na ovim prostorima i za sve nas će biti bolje da sarađujemo, da imamo otvorene granice, da se razvijamo, jer ćemo tada svi bolje živeti.

Naravno, ovde su date mnoge ocene. Ovde je u raspravi mnogo toga već rečeno. Ja neću to spominjati. Mislim i na javnu upravu, na pravosuđe, na borbu protiv organizovanog kriminala, na korupciju, na prava građana. Znate, tu imaju ocene koje već i naša predsednica Odbora za evropske integracije rekla, to su manje-više diplomatske ocene, neke nisu prijatne. Znate, postignut ograničen napredak, postignut dobar napredak, jako ograničen, izvestan napredak ili dobar ili nema napretka. Nekad nije diplomatski, ali je rečeno i mislim da mi moramo o svim tim ocenama dobro razmisliti, dati odgovarajuće odgovore, a odgovori mogu biti da izmena zakona, menjanje pravila ponašanja, poštovanje onoga što trebamo menjati da bismo bili u ovom procesu pridruživanja što bliže EU.

I da se mi ovde puno ne zavaravamo. Odluka kada ćemo postati članica EU jeste politička odluka. To je nama sasvim jasno, čak to stoji u prvom pasusu ovog izveštaja. Naravno, tu je u pitanju vladavina prava i pitanje rešavanje i postizanje tog sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Znate, sve su ove ocene bile, bar što se tiče EU u velikoj meri diplomatske, ali što se tiče Kosova, moram to da pročitam, a to je: „Srbija treba da učini dalje značajne napore i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i presudan.“ Znate, ovde je manje diplomatije. Ovde je jasno naglašeno šta treba raditi. I bez obzira na ovu formulaciju, ja prihvatam onu ocenu, a to je da treba da razgovaramo, da je Srbija spremna da razgovara, ali za razgovor je uvek potrebno dvoje i potrebna je klima da se dođe do onog rešenja koje nas zaista u ovom trenutku najviše zanima.

Naravno, želim u ime Poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije da uputim i građanima Srbije, ali i EU sledeće poruke: Srbija je strateški zainteresovana za članstvo u EU, sposobna je da preuzme obaveze koje proističu iz članstva. Znate, sada je usklađenost spoljne i bezbednosne politike već 60%, nije mali procenat. U ovoj fazi pridruživanja naša poruka je – da, mi ćemo i dalje imati strateška partnerstva sa SAD, sa Rusijom i Kinom. Kada budemo članica EU budite uvereni da ćemo slediti sve ono stavove koje bude EU nama propisivala. Ovog strateškog partnerstva u ovoj fazi mi se nećemo odreći.

Još nešto, od EU očekujem veoma veliku pomoć. Znam da su donacije, da je trgovinska saradnja sa zemljama članicama EU, da su strane direktne investicije najveće, a dolaze iz EU, ali očekujem veću pomoć. Gde je očekujem? To je na realizaciji Agende 2030 ili ciljeva održivog razvoja. Srbija se nalazi tu u jednoj situaciji da se menja, ali su potrebna značajna sredstva i upravo tu očekujem pomoć. Da li od onih devet milijardi koje su ovde spomenute za čitav Zapadni Balkan? Ali, nama su posebno značajna sredstva u zaštiti životne sredine, u sprečavanju klimatskih promena. Imamo pandemiju Kovida 19. Tu smo postigli dobre rezultate, čak u izveštaju stoji da smo adekvatno reagovali. To puno košta Srbiju, državu Srbiju koja nije bogata zemlja. Za pomoć koju smo dobili mi smo zahvalni i dalje ćemo se boriti posebno u ovoj fazi u kojoj se sada nalazimo, a to je pitanje vakcinacije svih onih grupa koje su osetljive i tu budite uvereni da očekujemo pomoć od EU.

Zaštita životne sredine je takođe deo jednog paketa. Ako uredimo našu životnu sredinu, za klimatske promene isto poboljšamo stanje, tada ćemo imati manje ovakvih pandemija, tada ćemo imati zdraviji život i bolji život. Upravo to želimo, jer EU je upravo okvir koji to treba da stvori.

Na kraju takođe naglašavam Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije upravo je to ovde iskazala da je istinski posvećena integracijama Srbije u EU i za njeno punopravno članstvo. Poslanička grupa SDPS će glasati za sve zaključke Odbora za evropske integracije i u svakom sledećem potezu uvek stati iza onih stavova, onih zaključaka koji će Srbiju reformisati, menjati, učiniti je bolju za život svih građana i da bude punopravna članica EU.

Nadam se da će EU u narednom periodu uspeti da prevaziđe svoje unutrašnje probleme i da će biti spremna za prijem novih članova. Srbija je ta koja prva kuca na vrata EU i želi da bude članica EU. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Hvala.

Zadovoljan sam odgovorima koje sam dobio. Pre svega ću držati za reč ministarku Gordanu Čomić u vezi ciljeva održivog razvoja. Zajedno smo radili u prethodnom mandatu, čak smo i državu Srbiju predstavljali u različitim zemljama. Upravo rezultate koje smo postigli kao Narodna skupština, sada ste ministarka, sada imate mnogo više instrumenata za konkretne akcije i radujem se što je Vlada Republike Srbije prepoznala činjenicu šta znače ciljevi održivog razvoja, a šta znači Agenda 20-30.

Isto tako i ministarki Joksimović, ciljevi koji su postavljeni do 2025. i Agenda 20-30 su u korelaciji. Tu nema nikakve suprotnosti. Bolje je da što pre stignemo do određenih ciljeva, da nam Srbija izgleda drugačije.

Isto tako, predsednici Vlade želim da naglasim da zaista očekujem da će taj viši nivo sprovođenja ciljeva održivog razvoja biti vrlo brzo vidljiv i budite uvereni da će Narodna skupština zaista pratiti realizaciju tih ciljeva i da ću uvek u svojim diskusijama govoriti šta je urađeno, šta nije urađeno.

Želim saradnju, jer mislim da se kroz saradnju može mnogo više postići, nego kroz samu kritiku, ali ćemo raditi. U prethodnom periodu kada smo iznosili rezultate, a i sam sam bio prisutan, jer sam te rezultate iznosi u UN zajedno ministarkom koja je pratila ciljeve održivog razvoja, to je gospođa Slavica Dejanović, smo dobili pohvale iz mnogih zemalja iz UN.

Nastavićemo dalje da učinimo bolje, više i kvalitetnije. Hvala na odgovorima.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -