MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014. i 2014-2016 bio je predsednik poslaničke grupe SDPS u Skupštini Srbije. Obavlja funkciju potpredsednika stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Javne nabavke su vrlo važne i vrlo bitne. Zakonitosti koje moramo poštovati u javnim nabavkama je takođe veoma bitna. Nema tog zakona koji može sve da reguliše i nema tog zakona koji može život da uvede u paragrafe i stalno se mora nešto popravljati, tražiti bolje i novo.

Ono što mogu da kažem to je sledeće, tačno je, bio sam 2013. godine u svim komisijama za testiranje kandidata. Javno, odgovorno pred javnošću Srbije mogu da izjavim, sve je rađeno u skladu sa svim principima takve vrste posla. Sam sam dugo godina profesor, testirao sam mnogo studenata, mnogo učenika, budite uvereni da su se sva pravila tu koristila, počev od izbora pitanja, bilo je uvek mnogo više od sto pitanja, a bira se, odnosno uzima se u poslednje vreme 42 pitanja. To znači niko ne zna koja će pitanja doći.

Dalje, kandidati kada dođu na testiranje tada su u situaciji da oni rade svoje testove pod šifrom i komisija kada ispravlja ne zna koga ispravlja. Znači, isključujem svaku mogućnost da se nekom dodeljuju poeni koji nisu zasluženo dobijeni. Testiranje kandidata je po meni bilo veoma dobro iz prostog razloga kada je zakon donesen imali smo mnogo neznanja. Mi smo čak u prvo vreme davali mogućnost da se koristi zakon, dakle, da kandidati koriste zakon pored sebe, imali su kraće vreme. Međutim, vremenom kako se zakon primenjivao kandidati su dolazili sve bolje pripremljeni i samim tim dobili smo i prvi put činjenicu da jedan kandidat osvoji sve poene. To je veoma dobro.

Druga stvar koju želim da naglasim, a to je da osim testiranja kandidata imamo i razgovore, a razgovori su takvi da često kandidat bude i neubedljiv u konkretnim pitanjima koja su čak često i jednostavnija nego što su bila pitanja na testu.

Svaki član Odbora ima svoje pravo da glasa za koga misli. Dobro je kada se usklade broj poena i utisak koji članovi Odbora imaju. Tada je to najbolje rešenje. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Gospodine potpredsedniče, uopšte ne mislim da oponiram gospodinu Mirčiću iz prostog razloga, mislim da je želja i vas kao opozicije i nas kao pozicije da imamo što bolji i što kvalitetniji rad te komisije i da dođemo do takvih kriterijuma da tu dolaze oni koji najbolje znaju posao da urade i koji će ga uraditi. Zbog toga i radimo ovu raspravu i zbog toga ovog trenutka i razgovaramo.

Da vas odmah razuverim, meni imena ne znače ništa. Ni jedno od tih imena koje ste vi spomenuli nisam zapamtio, niti su na mene ostavila neki utisak, jer ljude ne znam. Ta komisija se često menja. Ljudi odlaze zbog težine posla i zbog toga imamo često ova testiranja, pa ne može čovek da zapamti sva imena. Ona ovog trenutka nisu ni bitna. Mi to radimo pod šifrom, pa i ne znamo ko je u pitanju.

Mogu samo da kažem sledeću stvar, da upravo posle ovih testiranja i posle ovog rada i posle velike fluktuacije koja postoji u toj komisiji ljudi odlaze zbog težine posla. Mi dobijamo kandidate koji su sve kvalitetniji i kvalitetniji. Broj poena koje osvajaju je mnogo veći i zbog toga taj princip zaista je veoma dobar.

Naravno, oni koji rade u komisiji, tu ima i vrednovanje njihovog rada, broj predmeta koji su uradili, kako su radili itd. Suviše je to složen postupak. Naravno, cilj nas svih je da imamo bolji kvalitet rada i da zaista javne nabavke budu što čistije, da bude što bolje, što kvalitetnije, da ne bi bilo mogućnosti uticaja. Da li je ovo najbolji način, kao što je rekla koleginica Tomić, nisam siguran, ali zaista mislim da je ovo dobar način do sada. Ako smatramo da treba nešto drugačije, bolje, dajte da predložimo izmene zakona, a mislim da to možemo uraditi. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 19.06.2019.

Hvala.

Gospodine Petroviću, predsedniku Fiskalnog saveta, članovi Fiskalnog saveta, ja sam veoma zadovoljan što mi raspravljamo o vašem izveštaju ovde na plenumu.

Smatram da je to vrlo veliki rezultat i to želim posebno da istaknem, a vaš rad, rad Fiskalnog saveta pratim od 2012. godine. To pratim vrlo redovno, čitam vaše analize. To činim iz prostog razloga što se sa mnogim stvarima koje vi iznosite slažem, sa nekim stvarima se ne slažem, to vam javno i kažem. Nažalost, desi se to, ono što sam ja mislio da sam u pravu, vreme pokaže da ste vi bili u pravu. Zbog toga i dalje cenim ono što vi govorite. Da li ćemo se u svemu složiti, ne znam, ali da možemo civilizovano raspravljati, to upravo pokazuje i današnji dan, bez obzira što postoje razlike u nekim stvarima, ali mi ipak razgovaramo, razmenjujemo argumente i međusobno se poštujemo, što je i cilj svake demokratske rasprave.

Ono što je najvažnije, a rezultat, moram da kažem, nedvosmisleno je da država Srbija ima veoma velike rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To vi potvrđujete, to potvrđuje MMF, to potvrđuje Svetska banka i izveštaj EU. Znači, posao koji je urađen zaista zaslužuje punu pažnju. On se ogleda u mnoštvu činjenica. Ogleda se u činjenici da imamo sređene finansije. Mi ih do sad nismo imali.

Moram da se setim 2012, 2013. godine, budžeta i rasprave o budžetu, tada se često dešavalo da nešto iskoči, iskoči neka dubioza, neki raniji krediti ko zna kad uzimani. Jednostavno, nismo imali predvidivo ponašanje u budžetu. To smo često govorili, uvek iskoče neki kosturi iz ormana.

Sad toga više nema. Budžet je jasan, transparentan, predvidiv, pravi se po konzervativnim metodama. Tačno se zna šta su prihodi, šta su rashodi. Rezultat te činjenice jeste da mi imamo suficit. Ponekad i nisam zadovoljan što imamo suficit. Ja bih voleo da mnogo više ulažemo u infrastrukturu ili nešto drugo, pa nek bude taj deficit od 0,5% koji je za mene 2012, 2013. godine bio misaona imenica. Nisam nikada verovao da ćemo do toga doći kada smo imali deficit od 6%, 7% BDP.

Dakle, rezultati koji su postignuti su zaista veoma veliki. Cena je plaćena dosta velika. Naravno, dosta tih mera ima gde ste i vi predlagali te mere i rezultate svi vidimo.

Ono što je ovog trenutka najvažnije, a to je da zaista u budžetu više nemamo ispod crte. Tačno znamo sa čim raspolažemo. Evo, već nekoliko godina ne pravimo rebalanse, ništa nas ne iznenađuje. Imamo predvidivo ponašanje, održivo ponašanje i to je ono što je veoma važno ovog trenutka.

Suficit budžeta traje već tri godine. To je dobro. Javni dug nam pada, trajektorija duga pada. On je sad trenutno na 51% BDP. On će i dalje padati, ne nekim matematičkim metodama ili nekakvim preraspodelama, već stvarno pada.

U stanju smo zbog viška sredstava koje imamo neke kredite, koji su uzimani u ranijem periodu sa visokim kamatnim stopama, otplaćujemo i zamenjujemo sa znatno jeftinijim kreditima, jer sad imamo i dosta povoljnu situaciju na finansijskom tržištu i država može da uzima kredite po povoljnim uslovima.

Znate, mi imamo 51%, a bila su preko 70 i nešto, uslovi Mastrihta su 60%. Naša zakonska odredba je 45% BDP. Lično smatram, a nadam se da ćemo i o tome razgovarati, da možda tu zakonsku odredbu promenimo, da se pridržavamo Mastrihta. to bi bilo za zemlju naše jačine, sasvim povoljno u ovom trenutku, ali o tome možemo razgovarati na način na koji smo i do sada razgovarali.

Dve moje teme koje su uvek omiljene i koje uvek spominjem kada govorim o budžetu su penzije i plate. Počeću od penzija. Godine 2018. sam podržavao vaš stav da se ukine Zakon o penzijama, 2019. godine smo insistirali, jedan narodni poslanik i ja, da se uvede indeksacija penzija. Znate, tada nije bilo razumevanja sve dok MMF nije rekao da moramo to uraditi. To ćemo uraditi. Dobro je. Da li će to biti švajcarska formula ili nešto drugo ostaje da se preračuna.

Dobro je da znamo da smo izdatke za penzije sveli na podnošljivih 11% BDP i penzioneri za koje kažemo da su podneli najveći deo tereta, a jesu, moraju da osete. Oni su osetili u povećanjima koje su imali u ovoj godini. Pretpostavljam da će povećanja biti i krajem ove godine. Za to prostor postoji i moramo tim ljudima vratiti to što su se u datom trenutku žrtvovali za ono što su činili.

Isto tako sam nezadovoljan što mi nemamo platne razrede. Oni su trebali da dođu 2019. godine, pa je prolongirano za 2020. godinu, pa sada se to prolongira za sredinu 2020. godine. Tu se apsolutno slažem, nećemo verovatno moći do 2021. godine, jer morate u budžetu imati sredstva za to, a rebalanse praviti polovinom godine je dosta teško, sami znate, jer moramo imati jasno i predvidivo ponašanje u budžetu. Ne možemo svaki čas nešto menjati, jer kad budžet donesete na početku godine vi imate pravila ponašanja za celu godinu.

Zalažem se za platne razrede. Znate, raspon plata u Srbiji je 1:7,5. Ja se zalažem za 1:12. Neko će reći – da, ti si pripadnik Socijaldemokratske partije, a jesam, ali nisam za uravnilovku. Jesam da se nagrađuje rad, stvaran rad, znanje, a u našoj državnoj administraciji, ako želimo da idemo korak napred, moramo imati najkvalitetnije kadrove, jer najkvalitetnije kadrove iz naše državne uprave uzimaju privatnici i velike strane kompanije, kojih je mnogo u Srbiji. Hajde da se onda manemo populizma, idemo platiti stvarni rad, stvoriti uslove, a mislim da u finansijskoj konsolidaciji smo stvorili uslove i sredstva da možemo imati platne razrede.

Moje konkretno pitanje je nadležnom ministarstvu – zašto se to prolongira, da čujemo koje je objašnjenje? Ja ne znam objašnjenje, pa samim tim mogu da se kritički prema tome odnosim, ali bi želeo da čujem koje je to objašnjenje zašto i zbog čega mi nećemo imati platne razrede 1. januara 2020. godine, a to smo obećali MMF, i to je ono što se od nas traži.

Treće pitanje koje ja uvek govorim, a to su javne investicije. Mi smo u budžetu za 2019. godinu negde imali već izdvojenih 220 milijardi. Pre neku godinu mi smo imali samo 120 milijardi. Dokaz šta znači kada imate rezultate u finansijskoj konsolidaciji da možete izdvajati više sredstava za javne investicije.

Apsolutno podržavam da se izdvaja za infrastrukturu, i to u infrastrukturu koja će kasnije doneti određene rezultate. Ponosan sam na činjenicu da je završen Koridor 10, da ćemo vrlo brzo imati završen Koridor 11 do Čačka, da pružni pravac Beograd-Budimpešta počne da se gradi. Isto tako ono za šta sam se zalagao u budžetu za 2019. godinu su investicije u zaštiti životne sredine.

Podsećam, ciljevi održivog razvoja ili Agenda 2030 o kojoj stalno govorimo u ovom parlamentu zahtevaju da se u tu oblast mnogo toga ulaže. Možda je tu prostor da naš BDP raste brže od 3,5%, da dođemo do tih potencijalnih 5%, pa čak i više, jer Srbija da bi išla napred, da bismo stigli do većeg BDP, moramo imati veći stepen rasta, tražiti načina kako do njih da dođemo. Upravo tu vidim šansu i insistiraću na budžetu za 2020. godinu više sredstava u zaštitu životne sredine, a isto tako nečemu što se ovde manje govori, a to je zelena ekonomija.

U Evropi vi imate mnogo ulaganja u zelenu ekonomiju, u održivu energetiku, u održive zgrade, očuvanje energije. Mi smo to jednostavno zapostavili, pa imamo mnogo veću potrošnju, nego što imaju i mnoge razvijenije zemlje od Srbije.

Ma koliko mi govorili da imamo visoke stope zapošljavanja, ta stopa, da li je neko merio onako ili ovako, je na 11,3%, bilo kojom metodom, ali da bismo imali dalje rast BDP moramo imati dalji rast zapošljavanja, i to u privatnom sektoru i činiti ono što možemo.

Ono o čemu je, takođe, bilo govora jesu domaće investicije. Zaista je i tu prostor da li u državi moramo tražiti način, kako stimulisati mala i srednja preduzeća, kako stimulisati start ap programe, kako učiniti sve u cilju rasta BDP. Rast zapošljavanja znači i rast BDP.

Socijaldemokratska partija, kao partija leve orijentacije, naglašavam, insistiraće upravo na tim delovima. Naravno, kad neko kaže leve orijentacije, svi pomisle da se oni više bore za neke socijalne programe. Ne, borimo se za nova radna mesta, nove tehnologije, borimo se za novo zapošljavanje, borimo se za pristojne plate, da ljudi mogu da žive i, naravno, da ljudi ostanu ovde u našoj zemlji, da žive na način koji dolikuje jednoj modernoj evropskoj Srbiji za koju se zalažemo.

Prošle godine smo govorili, nismo postigli neke veće rezultate, a to je kako da smanjimo poresko opterećivanje plata. Tu je prostor. Sva ušteđena sredstva, znate, kada vi nešto stvorite, ona pametnom raspodelom vi možete doći do boljih rezultata. Možda je to prostor. Upravo sad će nam se stvoriti, jer procedure u donošenju novog budžeta ćemo poštovati, imaćemo sve parametre početkom oktobra, odnosno imaćemo budžet, siguran sam, u novembru, početkom novembra i imaćemo prostora i vremena da razgovaramo, da vidimo taj višak sredstava koji imamo, da li će on biti veći od 220 milijardi, ne znam koliko će biti, kako pametno da ga usmerimo da Srbija oseti taj uzlet koji je neophodan, ne u sledećoj godini, već u sledećih pet, šest godina. O tome pričamo. Vaše znanje, naše političko umeće, iskustvo, a i želja da Srbiju menjamo i idemo napred, moraju dati rezultate.

Naravno, kao Socijaldemokratska partija prihvatićemo vaš izveštaj, davaćemo podršku vašem radu, nekad ćemo se slagati, nekad nećemo, ali rezultat toga mora da bude bolja, modernija Srbija. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče i predsedavajući.

Ja svoje pitanje upućujem Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a radi se o Partizanskom putu.

Kao što vam je poznato, negde 70-ih godina, preko Fruške gore, omladinskim radnim akcijama izgrađen je Partizanski put, koji je imao veoma veliki značaj u turističkom, ali i u saobraćajnom smislu. Taj put se u poslednje vreme naziva „Grebenski put“, ja ne znam zašto, kao da se stidimo svoje antifašističke prošlosti i uloge partizana u Drugom svetskom ratu. No, nije moje pitanje ka tome, iz prostog razloga jer mi već i menjamo imena ulica, pa i gradova, kao da se stidimo zaista svoje antifašističke prošlosti.

Taj Partizanski put je vrlo značajan, značajan zbog toga jer on povezuje južnu i severnu stranu Fruške gore, a isto tako značajan je i za građane opštine Šid i građane Republike Srpske. Zašto? Pa, to je najkraći put između tih opština Republike Srpske i Novog Sada i veoma je opterećen. Međutim, taj put se vrlo neredovno i veoma loše održava. Na tom putu postoje i klizišta koja se već 20 i nešto godina ne opravljaju.

Postavljam ministarki saobraćaja sledeća pitanja: prvo, ko je nadležan za održavanje Partizanskog puta? Drugo, da li se planira rehabilitacija ovog puta u ovoj godini? Da li se planira sanacija klizišta od Ležimirske petlje do naseljenih mesta Divoš i Vizić? Naime, taj deo je vrlo frekventan i upravo taj deo je najoštećeniji. Tu postoji jedno klizište koje već 25 godina niko ne opravlja.

Znajući značaj Fruške Gore u turističkom smislu, znajući činjenicu da se na Fruškoj Gori, jednoj veoma lepoj planini nalazi 17 manastira, naše kulturno nasleđe, postavljam pitanje – pošto puno ulažemo u turizam, želimo da turisti dolaze u našu lepu Srbiju, u Vojvodinu, kao i u Srem, da li će se u ovoj godini izvršiti rehabilitacija tih puteva i samim tim da li ćemo omogućiti da građani opštine Šid, naseljenih mesta, građani Republike Srbije najkraćim putem dođu do Novog Sada? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39