Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milorad Mijatović

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicama, ulazimo u osmi sat naše rasprave o rebalansu budžeta. Mnogo štošta je ovde rečeno i bojim se da ću i ponoviti neke stvari. Ali, prva pomisao koja mi je došla u glavu jeste ako u Srbiji želite da vas svi napadaju, omalovažavaju, prikače etikete postignite rezultat. Ako imate rezultat tada budite sigurni da ćete biti napadani i da više ne važe nikakvi argumenti, nikakve cifre, jer jednostavno. kad sagledavamo stvari, tada budite uvereni racionalnosti nema.

Često će vam reći da ste populista. Ja priznajem da sam populista. Veoma mi je drago što smo postigli 50 milijardi viška sredstava i to u prihodima, realno zarađenih sredstava o kojima danas raspravljamo kako ih podeliti.

Kažu populistički je deliti penzionerima 5.000 dinara, da je to populizam. Pa, molim vas to kažu onih nekoliko desetina hiljada koji imaju velike penzije, a milion i 700 penzionera čeka tih 5.000 i očekuje ih kao nagradu za sve ono što su imali. Kažu to je populizam. Pa, neka je populizam. Gde imate dva penzionera to je 10.000, i te kako značajne pare za tih milion i 700 ljudi koji se nalaze u tim situacijama sa tako malim penzijama.

Ministar je u svom izlaganju rekao – ja sam se uvek za to zalagao. Da, ovo je jednokratna mera, ali da bismo penzionere obezbedili insistiramo na švajcarskoj formuli. Ja očekujem da će ta švajcarska formula zaživeti od 1. januara i da će penzioneri jasno i predvidljivo znati šta ih čeka.

Moram da kažem i jednu sledeću stvar. Znate, sećam se vremena, a dugo sam u ovom parlamentu, kada smo imali budžetski deficit preko 120 milijardi. Kada su bile u pitanju isplate i plata i penzija tada niko ništa nije rekao zašto je tako, a mi sada raspravljamo kako podeliti sredstva koja smo zaradili.

To što mi sada imamo budžet stabilan, predvidljiv, održiv, to je veliki rezultat. To je rezultat kojim se moramo svi ponositi. Ova vladajuća koalicija, koja je za ovo kratko vreme, u jednom teškom periodu došla da možemo da raspravljamo o realnim sredstvima, da raspravljamo o ekonomiji koja se uzdiže i da raspravljamo kako poboljšati život u Srbiji. Da ne pomislite da ja hoću da kažem da se u Srbiji trenutno dobro živi u onom smislu da smo sad došli u neko srećno doba. Ne. U Srbiji se još teško živi, ali postoji nada da idemo dobrim koracima napred. Idemo dobrim koracima napred što znači imamo pozitivne stope rasta BDP, i to tako da možemo očekivati u svim sledećim godinama da će Srbija nedostatak i svoj zaostatak sa drugim zemljama nadoknaditi svojim ekonomskim razvojem, bržim razvojem.

Zašto ovo govorim? Znate, devet milijardi koje delimo penzionerima po 5.000 neko će reći – to je velika suma. Ne, nije velika. To je zarađena suma, suma koju možemo jasno podeliti.

Isto tako i podržavam tu činjenicu da jedan deo sredstava dajemo za kapitalne investicije. Trinaest milijardi koje se daju za autoput Pojate-Preljina su značajna sredstva. Ulaganje u infrastrukturu sigurno znači dalji porast BDP i zalagaću se za to. Isto tako, zalagaću se za ulaganja i u kanalizacije, prečistače otpadnih voda.

Ministru sam u predlogu budžeta za 2019. godinu, naglasio da želim da u budžetu bude jasno naglašeno šta se daje za ciljeve održivog razvoja, šta je to što Srbija planirano usmerava ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Ono što je dobro u ovom budžetu, i to želim da naglasim, jeste činjenica da je rashodna strana veoma dobro planirana, znači, rashodi nisu probijeni. Rashodi su dobro procenjeni, što znači da mi imamo budžet koji je stabilan, nema više iznenađenja.

Sećam se vremena kad vam odjednom iskoči neki dug, sećam se vremena kada su neke cifre bile sakrivane, mi to kažemo ispod crte, pa se odjednom pojave. Ovaj budžet je jasan, transparentan, predvidljiv. Ja ovu raspravu o rebalansu, i dobro je što je takva, vidim kao uvertiru za raspravu o budžetu.

Moje pitanje ide direktno ministru finansija – da li se predviđa poštovanje budžetskog kalendara? Ja to od vas očekujem. To znači očekujem da budžet za 2020. godinu, bude u skupštini 01. novembra ove godine, da poslanici imaju dovoljno vremena da prouče budžet i da mi, u skladu sa budžetskim kalendarom taj budžet usvojimo do 15. decembra.

Zašto to naglašavam? Ja očekujem da ćemo imati duplo vreme za raspravu, što znači da ćemo jasno, transparentno, pred građane Srbije izaći i da više ništa ne krijemo. To znači da vodimo odgovornu politiku, politiku koja je jasna, koja je transparentna i gde nema nikakvih skrivenih namera. To i jeste rezultat ove vladajuće koalicije. To i jeste ono što građani pokazuju, puno poverenje, jer ono što obećamo, to i ispunimo. Jednostavno, građani vide te rezultate, kao što vide i otvorene autoputeve, kao što će videti završen „Koridor 10“, „Koridor 11“ i otvaranje radova na drugim koridorima.

Nešto što želim dalje da kažem, pitanje plata u javnom sektoru. Neko će reći – opet je to populizam. Ja vam moram reći da u potpunosti podržavam izdvajanje sredstava za povećanje plata u javnom sektoru. To je istina u ovoj godini dve milijarde, ali će u sledećoj godini biti 24 milijarde, ali očekujem dalji rast BDP, očekujem da će ta sredstva jednostavno sigurno biti ostvarena u budžetu, i samim tim, povećanje plata dajemo iz realnih sredstava.

Znate, često se govori da su plate prerasle naš privredni rast. Ja vam moram reći da je učešće plata 2017. u BDP bilo 9,1%, da nakon ovih povećanja u 2020. biće 9,6%. Nama treba 9,4% BDP. Ovo malo odstupanje je zaista malo, ali ova Vlada je socijalno odgovorna vlada i SDP upravo to i podržava i zato smo deo ove naše koalicije koja ima rezultate. Vodimo računa da smo socijalno odgovorna država.

Ako malo bolje vidite, probijanje rashoda je bilo upravo u socijalnim davanjima, za dečije dodatke, za sve ostalo, što znači da smo socijalno osetljivi i to je ono što SDP podržava i što će podržavati.

Mi imamo 460.000 zaposlenih u javnom sektoru. Ja smatram da to nije velika cifra, obzirom za Srbiju u ovolikom stepenu razvoja, ali moram reći i dalje. Znate, vi ste rekli gospodine ministre da nema zabrane zapošljavanja, ima kontrole zapošljavanja. Zvali ovako ili onako, igrali se rečima, ja želim da imamo jasnu, efikasnu upravu, da se u njoj ceni rad i upravo plaća rad, stvaran kvalitetan rad. Zato podržavam ovo što ste predložili da imamo diferencirano povećavanje plata, da najviše ide medicinskim sestrama, lekarima i ostalima.

Jedan sam od zagovornika, ma koliko to zvučalo, a potičem iz sindikata, za platne razrede. Ja znam da je to težak posao. To je izuzetno težak posao. Svaka grupa, a imamo uticajnih grupa, prosvetne radnike, zdravstvo itd. sebe vidi uvek u nekoj boljoj poziciji. Kad postignemo razgovorima, socijalnim dijalogom, onda ćemo sigurno moći kroz neke popravke da uvedemo platne razrede. Oni ne mogu odjednom u potpunosti zaživeti, ali korak po korak moramo uvesti upravo nekakvu ravnomernost u isplaćivanju plata gde i ide.

Ja podržavam i uvek ću podržavati u ime SDP povećanje minimalne cene rada. To što je ona sa 27.020 povećana na 30.020 je veoma veliki rezultat. To povećava i dalje da u privatnom sektoru mora se povećavati najmanja zarada, a verujem, uvek sam pristalica korak po korak, da će se vrlo brzo doći da minimalna zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu. U tom smislu u potpunosti podržavam sindikate što se za to bore.

Još nešto, da ne pomislite da je Srbija neka bogata zemlja, mi u 2018. godini imali smo BDP 47 milijardi dolara. MMF je rekao da je naš BDP po glavi 7.207 dolara, a do 2023. mi ćemo doći na 10.394. To će biti 44% više. Da bismo do 2023. stigli do ovog rezultata treba puno rada, puno pametne politike i puno rasta BDP, a to ćemo moći ukoliko ravnomerno raspolažemo viškove koje stvaramo i onoga što smo stvorili. Zbog toga će poslanička grupa SDP u danu za glasanje podržati ovaj rebalans budžeta, a isto tako, gospodine ministre, željno očekujemo raspravu o budžetu 2020. godine i ponovo vas podsećam Agenda 2030 i ciljevi održivog razvoja. To ću vas pitati šta ste predvideli. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Slušajući ovu raspravu, možda se u javnosti može steći utisak da unutar vladajuće koalicije postoje šumovi. Ja vam moram reći, ne postoje. Mi smo jedinstveni, mi smo svi ušli u koaliciju zbog određenih ciljeva. Ti ciljevi se ostvaruju.

Znate, kada govorimo da li dovoljno branimo Aleksandra Vučića ili ne, moram vam reći da Aleksandra Vučića brane rezultati, brane otvoreni autoputevi, brane otvorena radne mesta, brane rezultati postignuti u finansijsko konsolidaciji, brane rezultati postignuti u spoljnoj politici, prema tome to je ono što ovu vladajuću koaliciju krasi i to je ono što smo mi svi zajedno unutar te vladajuće koalicije.

Mi smo programski, u nekim stvarima nismo isti, u krajnjem slučaju mi smo i različite partije, ali rezultati koje postižemo jeste ono što nas krasi i to je ono što će uvek Socijaldemokratska partija kao partija vladajuće koalicije stalno naglašavati. Ponosni smo na činjenicu da su otvorena poglavlja, da imamo rezultate. Stojimo zajedno svi iza tih rezultata. Iza tih rezultata, naravno, SNS je složena stranka. Aleksandar Vučić je vodeći političar i naravno najveći uticaj, najveće rezultate i zasluge, upravo ima SNS. Mi smo deo vladajuće koalicije, ali molim vas deo i našeg rada i našeg zalaganja doprinosi ovim rezultatima koje imamo. Doprinosi upravo i uticaju koji imamo unutar ove vladajuće koalicije.

Želim da naglasim još neke stvari. U javnosti se često spočitava da mi kalkulišemo, da se mi nekome udvaramo. Ne gospodo, Socijaldemokratska stranka je bila korektan koalicioni partner unutar vladajuće koalicije, bila je, biće i želimo dalju saradnju. To stalno naglašavamo, stalno cenimo i stalno naglašavamo i to činimo.

Dakle ne kalkulišemo sitno, nikome se ne udvaramo, mi smo partija koja ima određeni uticaj i u skladu sa našom jačinom, sa našim uticajem mi ćemo biti u delu koalicije, naravno ukoliko to kaže stranka koja o tome odlučuje, koja ima nož i pogaču, a to je SNS.

Dalje, ono što moram posebno da naglasim. Mi imamo poslanike koji su i naučni radnici. I sam sam i naučnik i političar, ali vas molim da o mom naučnom doprinosu, onome što sam uradio u nauci, nek to govore moje kolege, kolege naučnici, matematičari, kao što sam i sam. Za to postoje vrlo bitni kriterijumi, postoje časopisi, postoje referativni časopisi i svako može da pogleda koliko imam SCI citata, šta sam uradio, šta nisam i samim tim ne može i ne sme nikog nikoga da napada zato što je naučnik, a da to prebacuje na politički teren.

Kao političara može me napadati svako, može reći argumentima gde se ne slaže ili slaže s nama. E, u tom delu, ja mislim da unutar ove naše Skupštine moramo da napravimo tu distinkciju šta je nauka, šta su naučne metode i šta se može govoriti naučnom metodologijom, a šta je politika. Kao političara možete me napadati po svim linijama, ali ne možete dirati moj naučni dignitet i ono što sam kao naučnik, kao čovek, kao profesor napisao i uradio.

Zato vas molim da unutar Narodne skupštine ipak se vratimo na amandmane, da se vratimo na ovaj značajan zakon o dualnom obrazovanju i to je jedan od rezultata iza kojeg svi stojimo, jedan od značajnih rezultata gde se Srbija menja, gde Srbija ide napred. E, to je ono što moram da afirmišemo, a pustimo sve ove stvari koje idu i stalno napravimo distinkciju između političkog rada, naučnog rada i svega onoga što se čini. Imam utisak da mnogi bilo gde upravo to čine.

Još nešto da kažem, za razliku od drugih, Socijaldemokratska partija nije ta partija koja će napadati bilo koga. Mi stojimo iza stanovništva da unutar ove koalicije imamo konzistentnu, jasnu politiku, gde građanima Srbije kažemo šta ćemo uraditi, polažemo račune i idemo pred građane Srbije. Njima ne pričamo bajke, već pričamo realne stvari i to pokazujemo rezultatima. Pokazujemo rezultatima povezanih penzija koje će doći, pomoći penzionerima, zatim plata koje će ići i svemu onome što ide dalje. E, na osnovu toga, to je politika Socijaldemokratske partije Srbije i molim vas da se u javnosti jasno zna da smo mi zaista deo koalicije i da nema za nas sitnih kalkulacija kao što se to želi napraviti, a radom, iskrenošću i korektnošću, branimo našu politiku. Hvala.
Zahvaljujem potpredsedniče.

Gospodine ministre spoljnih poslova, odmah na početku da naglasim da će Socijal-demokratska partija glasati za ove sporazume. To čini iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste da Srbija mora da bude otvorena zemlja, zemlja u koju će dolaziti građani sveta i zemlja koja će svakog prihvatati kao prijatelja. Pri tome, država Srbija mora da vodi spoljnu politiku koja je uravnotežena, koja je otvorena, ali koja vodi računa o državnim i nacionalnim interesima.

Jedan od velikih rezultata koje je ova koalicija postigla, vladajuća koalicija jeste upravo spoljna politika. Spoljna politika je uradila mnogo toga što možda u javnosti nije dovoljno vidljivo.

Počeću o nekoliko stvari. Prvo, šta su prioriteti. Prioritet suštinski za državu Srbiju jeste da postane članica EU. Procesi koje smo do sada imali i sve ono što smo radili, rezultovalo je da imamo 17 otvorenih poglavlja i jedno zatvoreno poglavlje. Naravno, voleo bih kao predstavnik Socijal-demokratske partije da imamo mnogo više otvorenih poglavlja i mnogo više zatvorenih poglavlja, ali to zavisi i od nas, ali i od EU.

Bez obzira šta mislila EU, država Srbija se mora menjati, mora postati članica EU. Drugim rečima, reformske procese koje smo započeli, izmene zakona, otvaranje puteva, autoputeva, otvaranje granica, naš odnos prema migrantskoj krizi upravo nas kandiduje kao zemlju koja može već sutra biti članica EU, pa čak i mnogo bolja i uređenija je od nekih drugih članica. No, to je političko pitanje i država Srbija mora upravo da nastavi ovaj proces.

Naravno, ono što želim da naglasim, jeste da smo ekonomski veoma vezani za EU, 65% našeg izvoza ide u EU, a isto tako i investicije, strane direktne investicije gde smo lideri u regionu dolaze iz EU, donacije takođe. Naravno, ako je naš suštinski prioritet EU, jel Srbija je zemlja koja je u Evropi, mi ne trebamo zapostavljati i ostale zemlje. Pre svega, odmah da kažem, to su velike zemlje od kojih veoma zavisi gde će i kada će se nalaziti Srbija bilo gde i konkretno od ovog našeg najvećeg državnog interesa rešavanje pitanja Kosova. To ne možemo uraditi bez obzira koliko god mi želeli bez dijaloga, ali i bez pomoći onih velikih.

Moramo da znamo da je Srbija mala zemlja, ako smo mala zemlja ne mora da znači da nemamo svoje dostojanstvo, svoje nacionalne interese svoje državne interese. Kad govorim o saradnji sa velikima, a mislim da tu imamo rezultate, otvaraju se stvari i sa SAD i sam sam bio prisutan kada ste bili u poseti SAD gde ste razgovarali sa visokim zvaničnicima SAD, neću da naglašavam Kineze i Kina, njihova pomoć, njihove investicije, posete i razgovori koje imamo s njima, naravno, neizostavna je tu i Rusija i sve druge zemlje koje su, što se nas tiče, veoma bitne i veoma važne i za rešavanje našeg značajnog i najvažnijeg državnog problema, a to je pitanje rešavanja Kosova.

No, isto tako, meni je veoma drago što ste posećivali mnoge zemlje u Južnoj Americi, u Africi i Aziji. Zašto? Mi imamo veliko nasleđe od bivše Jugoslavije, to je pokret nesvrstanih. Ko malo više putuje po svetu, a ja sam jedan od onih koji putuje veoma mnogo, kad odem u takve zemlje svi govore o politici nesvrstanih i želja da se sarađuje sa Srbijom. Srbija koja je, odnosno bivša Jugoslavija, pa Srbija koja je ostavila značajan utisak u tim zemljama ne samo u političkom pogledu, već u ekonomskom pogledu, u vojnom pogledu i prosto i nešto što smo ranije imali, a to je da se njihovi studenti školuju kod nas, budite uvereni da takvi rezultati i te kako u Africi, a bio sam u nekoliko zemalja i znam kako oni reaguju i kako žele sa nama da sarađuju.

No, svet se menja, svet se veoma brzo menja, a Srbija se takođe menja, što je jasno i vidljivo. Nekad ne treba zaboraviti neke zemlje koje su vrlo bitne, koje su vrlo uticajne mislim i na Iran, mislim i na Irak, mislim na Indoneziju, dakle, one zemlje koje su naklonjene, Indija, koje su naklonjene Srbiji i čiji su interesi da s nama imaju veoma, veoma važnu i značajnu saradnju.

Ja bih se u svom izlaganju takođe osvrnuo na jedan vrlo značajan segment diplomatije. To je parlamentarna diplomatija, možda je često zapostavljena, a veoma je važno da svi parlamentarci kada su u delegacijama u Evropi i van Evrope zastupaju interese zemlje. Ja vam moram reći da se tu mogu učiniti veliki proboji, značajni proboji, pa i samo najveće priznanje koje smo dobili u okviru parlamentarne diplomatije jeste 141. zasedanje Interparlamentarne unije koje će sredinom oktobra biti održano u Beogradu. To je veliko priznanje i ovom parlamentu i našoj delegaciji u Interparlamentarnoj uniji, jer je delegacija činila sve da zemlje sveta ubedi šta je Srbija i kakva je Srbija.

Mi moramo znati da EU ima 28 zemalja, a u svetu je 193 zemlje koje su nezavisne. Naš uticaj jeste u tome da zaista, kod tih zemalja, objašnjavamo šta je to bitno u Srbiji, koji su problemi i da svi na svoj način obaveštavamo šta je to učinjeno kada je deo naše zemlje odvojen i nastala tzv. nezavisna država Kosovo. Većina tih zemalja čak i ne zna našu situaciju, ali kada im objašnjavate, kada sa njima sedite i razgovarate, budite uvereni da vrlo brzo shvataju i zato ja cenim vaš doprinos, ali i doprinos i drugih, oko ukidanja priznanja tzv. države Kosovo. To moramo činiti iz prostog razloga, mnogi su to formalno učinili, a i interesi mnogih lobija u svetu i nekih zemalja koje prosto male i siromašne zemlje ucenjuju da priznaju nezavisnu državu Kosovo. To smo i sami videli na mnogo skupova, kako u UN, tako i šire.

Govoreći uopšte o spoljnoj politici države Srbije, ja moram reći da su tu postignuti značajni rezultati, to je potrebno istaći i ova vladajuća koalicija je učinila taj proboj mnogo više nego što su to činili drugi, samo se oslanjajući na neke velike ili neke uticajne krugove i lobije u svetskoj politici. Država Srbija je to činila prema svima otvoreno, jasno, konstruktivno, sa željom da objasnimo našu poziciju i šta su naši državni i nacionalni interesi. Da se zna, i građani Srbije moraju znati, da vodimo spoljnu politiku isključivo u interesu države Srbije. To je osnovna vodilja naše spoljne politike.

Zahvaljujem se i naglašavam na kraju da će Socijaldemokratska partija glasati za ove sporazume koje ste predložili. Hvala.
Hvala potpredsedniče.

Ja u ime Socijaldemokratske partije u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije isto osuđujem. Ja nemam neku težu reč da kažem, jer zaista što smo ovih dana doživeli prevazilazi sve granice normalnosti.

Ja se pridružujem svim narodnim poslanicima koji insistiraju da država reaguje. Moram da naglasim i sledeće. Građani Srbije su na izborima 2016. godine ovoj vladajućoj većini dali podršku od skoro 70%. Mi smo dali podršku Vladi, od Vlade, nadležnih ministarstava tražim da rade svoj posao. Tražim da se poštuju zakoni i da oni koji remete, koji čine ove monstruozne stvari zaista imaju posledice.

Želim još nešto da kažem. Znate, mi smo političari, mi smo javne ličnosti, građani Srbije, naš rad, naše postupke ocenjuju na izborima, samo na izborima. Mi čekamo izbore 2020. godine. Budite uvereni da rezultate koje smo postigli da ćemo ih i ovoga puta veoma velikom razlikom pobediti. Zbog toga tražim i insistiram da radimo svoj posao, jer građani Srbije to od nas očekuju. Zato su nam dali poverenje.

Političari zaista treba da jedino odgovaraju pred građanima Srbije koji ih biraju, a da se prestanu crtati mete na svima, a posebno nama iz vladajuće pozicije. Zalažem se da politički prostor bude normalan prostor, da se on više ne zagađuje iz prostog razloga da bi smo mogli imati rezultate i državu Srbiju voditi i ići ovim putem, kao što to čini vladajuća većina, kao što to čini predsednik Aleksandar Vučić. Mi moramo postati normalna evropska država. Za to se zalažemo i borimo. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Javne nabavke su vrlo važne i vrlo bitne. Zakonitosti koje moramo poštovati u javnim nabavkama je takođe veoma bitna. Nema tog zakona koji može sve da reguliše i nema tog zakona koji može život da uvede u paragrafe i stalno se mora nešto popravljati, tražiti bolje i novo.

Ono što mogu da kažem to je sledeće, tačno je, bio sam 2013. godine u svim komisijama za testiranje kandidata. Javno, odgovorno pred javnošću Srbije mogu da izjavim, sve je rađeno u skladu sa svim principima takve vrste posla. Sam sam dugo godina profesor, testirao sam mnogo studenata, mnogo učenika, budite uvereni da su se sva pravila tu koristila, počev od izbora pitanja, bilo je uvek mnogo više od sto pitanja, a bira se, odnosno uzima se u poslednje vreme 42 pitanja. To znači niko ne zna koja će pitanja doći.

Dalje, kandidati kada dođu na testiranje tada su u situaciji da oni rade svoje testove pod šifrom i komisija kada ispravlja ne zna koga ispravlja. Znači, isključujem svaku mogućnost da se nekom dodeljuju poeni koji nisu zasluženo dobijeni. Testiranje kandidata je po meni bilo veoma dobro iz prostog razloga kada je zakon donesen imali smo mnogo neznanja. Mi smo čak u prvo vreme davali mogućnost da se koristi zakon, dakle, da kandidati koriste zakon pored sebe, imali su kraće vreme. Međutim, vremenom kako se zakon primenjivao kandidati su dolazili sve bolje pripremljeni i samim tim dobili smo i prvi put činjenicu da jedan kandidat osvoji sve poene. To je veoma dobro.

Druga stvar koju želim da naglasim, a to je da osim testiranja kandidata imamo i razgovore, a razgovori su takvi da često kandidat bude i neubedljiv u konkretnim pitanjima koja su čak često i jednostavnija nego što su bila pitanja na testu.

Svaki član Odbora ima svoje pravo da glasa za koga misli. Dobro je kada se usklade broj poena i utisak koji članovi Odbora imaju. Tada je to najbolje rešenje. Hvala.
Gospodine potpredsedniče, uopšte ne mislim da oponiram gospodinu Mirčiću iz prostog razloga, mislim da je želja i vas kao opozicije i nas kao pozicije da imamo što bolji i što kvalitetniji rad te komisije i da dođemo do takvih kriterijuma da tu dolaze oni koji najbolje znaju posao da urade i koji će ga uraditi. Zbog toga i radimo ovu raspravu i zbog toga ovog trenutka i razgovaramo.

Da vas odmah razuverim, meni imena ne znače ništa. Ni jedno od tih imena koje ste vi spomenuli nisam zapamtio, niti su na mene ostavila neki utisak, jer ljude ne znam. Ta komisija se često menja. Ljudi odlaze zbog težine posla i zbog toga imamo često ova testiranja, pa ne može čovek da zapamti sva imena. Ona ovog trenutka nisu ni bitna. Mi to radimo pod šifrom, pa i ne znamo ko je u pitanju.

Mogu samo da kažem sledeću stvar, da upravo posle ovih testiranja i posle ovog rada i posle velike fluktuacije koja postoji u toj komisiji ljudi odlaze zbog težine posla. Mi dobijamo kandidate koji su sve kvalitetniji i kvalitetniji. Broj poena koje osvajaju je mnogo veći i zbog toga taj princip zaista je veoma dobar.

Naravno, oni koji rade u komisiji, tu ima i vrednovanje njihovog rada, broj predmeta koji su uradili, kako su radili itd. Suviše je to složen postupak. Naravno, cilj nas svih je da imamo bolji kvalitet rada i da zaista javne nabavke budu što čistije, da bude što bolje, što kvalitetnije, da ne bi bilo mogućnosti uticaja. Da li je ovo najbolji način, kao što je rekla koleginica Tomić, nisam siguran, ali zaista mislim da je ovo dobar način do sada. Ako smatramo da treba nešto drugačije, bolje, dajte da predložimo izmene zakona, a mislim da to možemo uraditi. Hvala.
Hvala.

Gospodine Petroviću, predsedniku Fiskalnog saveta, članovi Fiskalnog saveta, ja sam veoma zadovoljan što mi raspravljamo o vašem izveštaju ovde na plenumu.

Smatram da je to vrlo veliki rezultat i to želim posebno da istaknem, a vaš rad, rad Fiskalnog saveta pratim od 2012. godine. To pratim vrlo redovno, čitam vaše analize. To činim iz prostog razloga što se sa mnogim stvarima koje vi iznosite slažem, sa nekim stvarima se ne slažem, to vam javno i kažem. Nažalost, desi se to, ono što sam ja mislio da sam u pravu, vreme pokaže da ste vi bili u pravu. Zbog toga i dalje cenim ono što vi govorite. Da li ćemo se u svemu složiti, ne znam, ali da možemo civilizovano raspravljati, to upravo pokazuje i današnji dan, bez obzira što postoje razlike u nekim stvarima, ali mi ipak razgovaramo, razmenjujemo argumente i međusobno se poštujemo, što je i cilj svake demokratske rasprave.

Ono što je najvažnije, a rezultat, moram da kažem, nedvosmisleno je da država Srbija ima veoma velike rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To vi potvrđujete, to potvrđuje MMF, to potvrđuje Svetska banka i izveštaj EU. Znači, posao koji je urađen zaista zaslužuje punu pažnju. On se ogleda u mnoštvu činjenica. Ogleda se u činjenici da imamo sređene finansije. Mi ih do sad nismo imali.

Moram da se setim 2012, 2013. godine, budžeta i rasprave o budžetu, tada se često dešavalo da nešto iskoči, iskoči neka dubioza, neki raniji krediti ko zna kad uzimani. Jednostavno, nismo imali predvidivo ponašanje u budžetu. To smo često govorili, uvek iskoče neki kosturi iz ormana.

Sad toga više nema. Budžet je jasan, transparentan, predvidiv, pravi se po konzervativnim metodama. Tačno se zna šta su prihodi, šta su rashodi. Rezultat te činjenice jeste da mi imamo suficit. Ponekad i nisam zadovoljan što imamo suficit. Ja bih voleo da mnogo više ulažemo u infrastrukturu ili nešto drugo, pa nek bude taj deficit od 0,5% koji je za mene 2012, 2013. godine bio misaona imenica. Nisam nikada verovao da ćemo do toga doći kada smo imali deficit od 6%, 7% BDP.

Dakle, rezultati koji su postignuti su zaista veoma veliki. Cena je plaćena dosta velika. Naravno, dosta tih mera ima gde ste i vi predlagali te mere i rezultate svi vidimo.

Ono što je ovog trenutka najvažnije, a to je da zaista u budžetu više nemamo ispod crte. Tačno znamo sa čim raspolažemo. Evo, već nekoliko godina ne pravimo rebalanse, ništa nas ne iznenađuje. Imamo predvidivo ponašanje, održivo ponašanje i to je ono što je veoma važno ovog trenutka.

Suficit budžeta traje već tri godine. To je dobro. Javni dug nam pada, trajektorija duga pada. On je sad trenutno na 51% BDP. On će i dalje padati, ne nekim matematičkim metodama ili nekakvim preraspodelama, već stvarno pada.

U stanju smo zbog viška sredstava koje imamo neke kredite, koji su uzimani u ranijem periodu sa visokim kamatnim stopama, otplaćujemo i zamenjujemo sa znatno jeftinijim kreditima, jer sad imamo i dosta povoljnu situaciju na finansijskom tržištu i država može da uzima kredite po povoljnim uslovima.

Znate, mi imamo 51%, a bila su preko 70 i nešto, uslovi Mastrihta su 60%. Naša zakonska odredba je 45% BDP. Lično smatram, a nadam se da ćemo i o tome razgovarati, da možda tu zakonsku odredbu promenimo, da se pridržavamo Mastrihta. to bi bilo za zemlju naše jačine, sasvim povoljno u ovom trenutku, ali o tome možemo razgovarati na način na koji smo i do sada razgovarali.

Dve moje teme koje su uvek omiljene i koje uvek spominjem kada govorim o budžetu su penzije i plate. Počeću od penzija. Godine 2018. sam podržavao vaš stav da se ukine Zakon o penzijama, 2019. godine smo insistirali, jedan narodni poslanik i ja, da se uvede indeksacija penzija. Znate, tada nije bilo razumevanja sve dok MMF nije rekao da moramo to uraditi. To ćemo uraditi. Dobro je. Da li će to biti švajcarska formula ili nešto drugo ostaje da se preračuna.

Dobro je da znamo da smo izdatke za penzije sveli na podnošljivih 11% BDP i penzioneri za koje kažemo da su podneli najveći deo tereta, a jesu, moraju da osete. Oni su osetili u povećanjima koje su imali u ovoj godini. Pretpostavljam da će povećanja biti i krajem ove godine. Za to prostor postoji i moramo tim ljudima vratiti to što su se u datom trenutku žrtvovali za ono što su činili.

Isto tako sam nezadovoljan što mi nemamo platne razrede. Oni su trebali da dođu 2019. godine, pa je prolongirano za 2020. godinu, pa sada se to prolongira za sredinu 2020. godine. Tu se apsolutno slažem, nećemo verovatno moći do 2021. godine, jer morate u budžetu imati sredstva za to, a rebalanse praviti polovinom godine je dosta teško, sami znate, jer moramo imati jasno i predvidivo ponašanje u budžetu. Ne možemo svaki čas nešto menjati, jer kad budžet donesete na početku godine vi imate pravila ponašanja za celu godinu.

Zalažem se za platne razrede. Znate, raspon plata u Srbiji je 1:7,5. Ja se zalažem za 1:12. Neko će reći – da, ti si pripadnik Socijaldemokratske partije, a jesam, ali nisam za uravnilovku. Jesam da se nagrađuje rad, stvaran rad, znanje, a u našoj državnoj administraciji, ako želimo da idemo korak napred, moramo imati najkvalitetnije kadrove, jer najkvalitetnije kadrove iz naše državne uprave uzimaju privatnici i velike strane kompanije, kojih je mnogo u Srbiji. Hajde da se onda manemo populizma, idemo platiti stvarni rad, stvoriti uslove, a mislim da u finansijskoj konsolidaciji smo stvorili uslove i sredstva da možemo imati platne razrede.

Moje konkretno pitanje je nadležnom ministarstvu – zašto se to prolongira, da čujemo koje je objašnjenje? Ja ne znam objašnjenje, pa samim tim mogu da se kritički prema tome odnosim, ali bi želeo da čujem koje je to objašnjenje zašto i zbog čega mi nećemo imati platne razrede 1. januara 2020. godine, a to smo obećali MMF, i to je ono što se od nas traži.

Treće pitanje koje ja uvek govorim, a to su javne investicije. Mi smo u budžetu za 2019. godinu negde imali već izdvojenih 220 milijardi. Pre neku godinu mi smo imali samo 120 milijardi. Dokaz šta znači kada imate rezultate u finansijskoj konsolidaciji da možete izdvajati više sredstava za javne investicije.

Apsolutno podržavam da se izdvaja za infrastrukturu, i to u infrastrukturu koja će kasnije doneti određene rezultate. Ponosan sam na činjenicu da je završen Koridor 10, da ćemo vrlo brzo imati završen Koridor 11 do Čačka, da pružni pravac Beograd-Budimpešta počne da se gradi. Isto tako ono za šta sam se zalagao u budžetu za 2019. godinu su investicije u zaštiti životne sredine.

Podsećam, ciljevi održivog razvoja ili Agenda 2030 o kojoj stalno govorimo u ovom parlamentu zahtevaju da se u tu oblast mnogo toga ulaže. Možda je tu prostor da naš BDP raste brže od 3,5%, da dođemo do tih potencijalnih 5%, pa čak i više, jer Srbija da bi išla napred, da bismo stigli do većeg BDP, moramo imati veći stepen rasta, tražiti načina kako do njih da dođemo. Upravo tu vidim šansu i insistiraću na budžetu za 2020. godinu više sredstava u zaštitu životne sredine, a isto tako nečemu što se ovde manje govori, a to je zelena ekonomija.

U Evropi vi imate mnogo ulaganja u zelenu ekonomiju, u održivu energetiku, u održive zgrade, očuvanje energije. Mi smo to jednostavno zapostavili, pa imamo mnogo veću potrošnju, nego što imaju i mnoge razvijenije zemlje od Srbije.

Ma koliko mi govorili da imamo visoke stope zapošljavanja, ta stopa, da li je neko merio onako ili ovako, je na 11,3%, bilo kojom metodom, ali da bismo imali dalje rast BDP moramo imati dalji rast zapošljavanja, i to u privatnom sektoru i činiti ono što možemo.

Ono o čemu je, takođe, bilo govora jesu domaće investicije. Zaista je i tu prostor da li u državi moramo tražiti način, kako stimulisati mala i srednja preduzeća, kako stimulisati start ap programe, kako učiniti sve u cilju rasta BDP. Rast zapošljavanja znači i rast BDP.

Socijaldemokratska partija, kao partija leve orijentacije, naglašavam, insistiraće upravo na tim delovima. Naravno, kad neko kaže leve orijentacije, svi pomisle da se oni više bore za neke socijalne programe. Ne, borimo se za nova radna mesta, nove tehnologije, borimo se za novo zapošljavanje, borimo se za pristojne plate, da ljudi mogu da žive i, naravno, da ljudi ostanu ovde u našoj zemlji, da žive na način koji dolikuje jednoj modernoj evropskoj Srbiji za koju se zalažemo.

Prošle godine smo govorili, nismo postigli neke veće rezultate, a to je kako da smanjimo poresko opterećivanje plata. Tu je prostor. Sva ušteđena sredstva, znate, kada vi nešto stvorite, ona pametnom raspodelom vi možete doći do boljih rezultata. Možda je to prostor. Upravo sad će nam se stvoriti, jer procedure u donošenju novog budžeta ćemo poštovati, imaćemo sve parametre početkom oktobra, odnosno imaćemo budžet, siguran sam, u novembru, početkom novembra i imaćemo prostora i vremena da razgovaramo, da vidimo taj višak sredstava koji imamo, da li će on biti veći od 220 milijardi, ne znam koliko će biti, kako pametno da ga usmerimo da Srbija oseti taj uzlet koji je neophodan, ne u sledećoj godini, već u sledećih pet, šest godina. O tome pričamo. Vaše znanje, naše političko umeće, iskustvo, a i želja da Srbiju menjamo i idemo napred, moraju dati rezultate.

Naravno, kao Socijaldemokratska partija prihvatićemo vaš izveštaj, davaćemo podršku vašem radu, nekad ćemo se slagati, nekad nećemo, ali rezultat toga mora da bude bolja, modernija Srbija. Hvala.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, svesni smo činjenice da su događaji ponekad brži i od života. Upravo smo to videli jutros i ne mogu a da ne kažem svoje mišljenje, a to je da je ovo namerna provokacija Albanaca, vrhunac licemerja. No, gospodine predsedniče, vi ste to juče predvideli. Došlo je to brže nego što su mnogi od nas očekivali.

Sada, konkretno, na delu vidimo realnost vaše politike, vidimo delotvornost vaše politike.

Želim, gospodine predsedniče, da vam kažem, da od poslaničke grupe i Socijaldemokratske partije u celini, kao vašeg koalicionog partnera, imate punu podršku i poverenje za ono što ste radili, što mislite raditi. To činimo iz prostog razloga što znamo da znate štititi interese države Srbije, isto tako iz ovog parlamenta šaljemo reči mir i stabilnost. Pregovori, kompromis, mi to šaljemo, a kao odgovor dobijamo provokacije i licemerje.

Sve ono što sam napisao i što sam mislio govoriti, možda sada ne treba da ponavljam iz prostog razloga jer mnogo toga juče rečeno. Rečeno je, vi ste u svom iscrpnom izveštaju, napomenuli šta se sve radilo. Želim da kažem nekoliko reči.

Prvo, Albanci su uvek znali šta hoće na Kosovu. Imali su podršku međunarodne zajednice. Srbi često nisu znali šta hoće, ali su tačno znali šta neće. Ovog puta mi znamo i šta hoćemo. Postoji jedinstvo politike države Srbije, Srba koji su na Kosovu. Smatram da je to veoma veliki rezultat. Veoma veliki rezultat, jer tačno znamo šta želimo i šta želimo da ostvarimo u vrlo teškim uslovima u vrlo teškoj situaciji.

Kosovski problem nije nastao danas, nije nastao juče, on je nastao mnogo godina unazad. Mnogi su pokušavali da traže rešenje. Neki su olako prihvatali ono što se dešavalo, neki su pod stranim mentorima prihvatali sve ono što je bilo na štetu države Srbije.

Mi smo došli u jednu situaciju da u jednoj nemogućoj situaciji tražimo izlaz, a pre svega za zaštitu naših građana Srba, koji žive na Kosovu, ali i drugog nealbanskog stanovništva koje je vezano za državu Srbiju i koje u državi Srbiji vidi svog zaštitnika.

Da budemo jasni, Međunarodna zajednica i njen projekat da se na Kosovu stvori multietničko društvo je propali projekat. Kosovsko društvo je duboko podeljeno društvo.

Još nešto, mi ako mislimo da ćemo se vratiti na prethodno stanje, budite uvereni, nećemo iz prostog razloga ne može se više vratiti na prethodno stanje, ali da vidimo šta mi u ovom trenutku mi možemo uraditi.

Znate, Srbiji nije potrebna jedna nefunkcionalna teritorija gde će 1.700.000 građana mrzeti državu Srbiju, ali sigurno je da Kosovo ne može biti Međunarodni subjektivitet bez dogovora sa Srbijom i u saglasnosti sa Rusijom i Kinom.

Upravo, tu vidi mogućnost, prostor za naše delovanje, a to ste i vi juče u svom iscrpnom izveštaju naglasili da Kosovo nikada neće postati međunarodni subjektivitet ukoliko ne bude bilo dogovora sa Srbijom i kompromisa sa Srbijom i naravno, u saglasnosti sa Rusijom i Kinom.

Ovde posebno naglašavam koliko je važno da mi imamo međunarodne prijatelje, prijatelje koji će nas podržavati, koji će govoriti istinu. Nama je najveći problem, kao države, da naglasimo šta se dešava, kako prolazi naš narod na Kosovu i drugi nealbanci, koji su vezani za Srbiji, nekad kod njih često zaboravljamo, i upravo zbog toga mi moramo tražiti ova rešenja.

Znate, otpada politici kojom vi predlažete veoma mnogo. U Međunarodnoj javnosti, zemlje mentori koji su napravili ovu takozvanu državu Kosovo, oni smatraju taj projekat završen. Znate, mislim na SAD, na EU, deo EU jer postoje države koje je neće priznati. Drugo, domaća javnost, bar jedan njen deo ne prihvata nikakav konstruktivan prilaz. Oni su za Statua kvo, mi u SDPS smatramo da Status kvo nije u interesu države Srbije. Prvo, vreme nije saveznik Srbije, desiće se da više kada budemo rastezali, više Srba na Kosovu neće biti. Drugo, znate, Evropske integracije koji je naš suštinski interes, biće usporene. Poglavlje 35 je jedan mač koji nam stalno stoji na glavi i gde EU uvek može da stavlja vrane našeg prilaza u EU.

Ja neću da naglašavam kao partija koja je suštinski zainteresovana da država Srbija bude moderna, uređena država, da poštuje određene standarde, mi smo zainteresovani za ulazak u EU. Upravo zbog toga je vrlo bitno i vrlo tražiti ono rešenje, onaj kompromis koji će biti takav da država Srbija može da nastavi integracije koje smo počeli.

Znate, može neko da nam prigovara, ali da nismo potpisali Briselski sporazum, da nismo prigovarali, ne bismo imali 16 otvorenih poglavlja, ne bismo imali dva zatvorena poglavlja, bili bismo na samom početku. Ranije se dešavalo da su svima bila puna usta EU, a nisu ništa učinili. Nisu otvorili ni jedno poglavlje. Mi smo otvorio šest. Ja bih voleo da smo otvorili 26 ili više poglavlja i želim da Srbija bude što pre u EU, ali to ponekad ne zavisi samo od nas, već zavisi od političkih okolnosti.

Drugo, znate, nerešeno pitanje Kosova izaziva nacionalizme u našoj regiji. Videćete, na bilo koju našu reakciju, vama će se odmah javiti u našim okolnim zemljama ljudi koji će napadati Srbiju, govoriti o onoj Srbiji koja je bila nekada davno i ti nacionalizmi će generisati političku nestabilnost na ovom našem prostoru. Nećemo imati strane direktne investicije. Zar je potrebno da naglašavamo 3,4 milijarde koje smo dobili prošle godine, milijardu i dvesta do sada koje smo dobili? Zar je potrebno da naglašavam gotove autoputeve? Ja sam ponosan.

Govorio sam u ovoj sali stalno - epohalan je uspeh, istorijski uspeh otvaranja Koridora 10, da ništa više ne radi ova koalicija i vlast, to je istorijski uspeh. Upravo zbog toga mi moramo tražiti rešenje.

Da li u ovom trenutku možemo imati celovito rešenje za Kosovo? Mi mislimo da to nije moguće, jer ne postoje osnovne pretpostavke. Međunarodna zajednica je zaokupljena drugim većim problemima i nema većeg interesa da se ovaj problem rešava. Drugo, građani u Srbiji i na Kosovu nisu spremni za celovito rešenje.

Gospodine predsedniče, vi ste juče rekli, a mislim da nije potrebno da naglašavam da je Kosovsko pitanje najvažnije državno i nacionalno pitanje. Ovde nema političkih poena, već samo odgovornost za svaki potez i učinjen korak.

Podržavamo svaki dijalog, svako traženje rešenja, uključivanje svih društvenih činioca - crkva, Akademija nauka, svako ko može da da neki predlog iz svih društvenih činioca, ali i naših prijatelja iz inostranstva.

Zato je Socijaldemokratska partija kao odgovorna i državotvorna partija u okviru unutrašnjeg dijaloga među prvima predložila jedno rešenje. Mi smo naglasili normalizacija bez priznanja. To smo podelili u tri faze.

Ja neću obrazlagati, to smo dali u javnost, delom ću reći. Sada je situacija znatno izmenjena, ali u jednoj fazi da otklonimo sve barijere, ograničenja kretanja robe, tržišta, kapitala.

Predlažemo da se na severu Kosova formira slobodna ekonomska zona. Znate, politički uticaj u svetu se sada zamenjuje sa ekonomskim uticajem. To je veoma bitno i veoma važno. Znate i sami, uvođenje drakonskih, ja bih rekao i drskih, bezobraznih tarifa i carina od 100% je u znatnoj meri našu trgovinu smanjilo. Mi dnevno gubimo milion evra, što je za državu Srbiju, koja želi da bude moderna država, koja želi da napreduje, jedan veliki minus.

Ministar trgovine Rasim Ljajić juče je u Sarajevu razgovarao sa Bosnom i Hercegovinom, tražeći rešenje kontra mere, ali mi smo uvek za to da se dogovori, da postoji dogovor oko svih tih stvari.

Druga faza, znate, o tome nije bilo juče razgovora. Otvorimo pitanje imovine Srbije na Kosovu. Srbija ima veliku imovinu u zemljištu, 29% je u vlasništvu države Srbije, zgrade, preduzeća.

Mi isto tako imamo na Kosovu da javna preduzeća imaju imovinu koja više od 1,5 milijardi evra vredi. Dalje, mnogo je ulagano u Kosovo za vreme bivše Jugoslavije, ali Srbija je ulagala. U tom nekakvom razgovoru 35,4% te imovine pripada Srbiji.

I još nešto, mnoštvo privatne imovine na Kosovu je uzurpirano. Ta imovina treba da se vrati građanima i to najčešće srpske nacionalnosti i da se eventualno obešteti.

Juče smo govorili, a i vi ste o tome govorili, zaštita srpske kulturne baštine. Mi smo legitimni baštini i zakoniti čuvar spomenika kulture na Kosovu i Metohiji.

Drugo, moramo obezbediti posebnu zaštitu manastira, crkava i drugih objekata. Eksteritorijalne zone su od posebnog značaja i tu država Srbija ima veoma veliki interes.

Znate, mi imamo SPC jer se bojim za njene interese, a naglašavam, ateista sam. Objektima, osoblju i sveštenstvu pružiti neophodnu bezbednost i eksteritorijalnost. Sva pokretna i nepokretna imovina SPC je nepovrediva i njome isključivo upravlja SPC.

Isto tako, obaveza je poštovanja unutrašnje organizacije SPC i prava SPC da šalje sveštena lica u manastire i eparhije na Kosovu i Metohiji.

Znate, Briselski sporazum, gde smo mi mnogo uložili, neću da naglašavam od integracija, pravosuđa, policije, da naglašavam poštanski broj, da naglašavam još druge stvari, ali ono što smo insistirali to je zajednica srpskih opština gde se nije otišlo ni korak dalje. Znamo sve opstrukcije koje je radila prištinska administracija, braneći se nemogućnosti ustavnih rešenja tzv. države Kosovo do opstrukcije u pregovaračkom timu, onom timu koji je to trebalo da radi do toga da, jednostavno, izbegavaju, a imaju podršku svojih mentora.

Ne bih govorio o tome da, osim što imamo na severu Kosova, gde moramo imati teritorijalnu autonomiju, moramo imati kulturnu i personalnu autonomiju u enklavama i južnom delu.

Znate, sada ću da govorim nešto što je juče bilo. Vi ste juče rekli jednu veoma interesantnu i zanimljivu stvar. Država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina. Dajemo im sva prava u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, upotrebe jezika. Ako to damo nacionalnim manjinama u državi Srbiji, to pravo možemo tražiti i u okolnim zemljama i to pravo minimum za one, da ne shvate pogrešno, Kosovo smatram za tzv. državu, moramo tražiti za građane Srbije koji žive u enklavama, da mogu da se iskažu. O tome je veoma lepo govorio moj kolega iz mađarske nacionalne zajednice, koji je rekao najbolje što se može reći.

Isto tako, vi ste juče govorili i tu želim da vas pohvalim, sa zadovoljstvom o odnosima srpsko-bošnjačkim i svemu onome što se dešavalo u Raškoj oblasti ili Sandžaku. Tu vam dajemo punu podršku i budite uvereni da Bošnjačka nacionalna zajednica, a nadam se da će o tome biti govora i kasnije, njen najveći deo, osim pojedinaca koji gledaju samo svoje lične interese, su vezani za državu Srbiju. Zato vam u tom smislu i zahvaljujem na pohvalu koju ste juče rekli za lidera partije Rasima Ljajića. Budite uvereni, uvek smo državotvorno vezani za državu Srbiju.

Naravno, o trećoj fazi ne bih govorio, ali mislim da neko rešenje mora biti, kao dejton 2, ali o tom potom. Proći će mnogo vremena da se oko toga razgovara.

Znate, kada smo ovo predlagali, mi nismo pledirali da je ovo najbolje rešenje, jer takvo rešenje ne postoji. Ne očekujemo ni da je ovo ni najpravednije rešenje, jer i to je iluzija. Mi tragamo za rešenje koje je najmanje nepravedno.

Gospodine predsedniče, Socijaldemokratska partija je koalicioni partner i do sada je pružala punu i nedvosmislenu podršku pregovaračkom timu i vama. Mi smo to činili zbog činjenice da je postignuto jedinstvo svih bitnih činilaca u zemlji i na Kosovu u zaštiti interesa Srbije. To je veoma važno, jer Srbija je najviše na jedinstvo dovodila u tešku situaciju.

Prvi put tačno se zna šta se hoće, a ne samo šta se neće. Hrabrost i odlučnost su zaštita interesa Srbije. Državni, a ne stranački interesi su u prvom planu, istrajnost, rad, upornost u pregovorima.

Međunarodna podrška pri dobijanju novih prijatelja, povlačenje priznanja, odbaciti mitove, već prihvatati realnost u zaštiti naših državnih interesa. Osnovni cilj jeste zadržati Srbe i druge nealbance da ostanu na Kosovu i da normalno žive i rade. Ako Srba ne bude na Kosovu, svaka dalja borba je uzaludna.

Gospodine predsedniče, u traženju kompromisnog rešenja, kao i do sada, imaćete našu punu podršku i pomoć Socijaldemokratske partije Srbije.

Znamo da to u ovom trenutku deluje kao nemoguća misija, ali se nikada ne treba predavati, treba nastaviti pregovore i tražiti kompromis.

Citiraću našeg velikog nobelovca, Andrića – sve su Drine ovog svijeta krive, nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti, nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, ja mogu da izjavim da ćemo glasati za sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a isto tako i za sve sporazume.

Naravno, kao i svi koji su danas govorili, moja poenta će biti upravo na konverziji kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima, jer to je tema koja interesuje građane Srbije.

Radi se o cifri od 15.700 porodica. To je jedna velika grupa ljudi, i to je veoma važno da naglasimo. Svaka ozbiljna i odgovorna vlast vodi računa o svojim građanima. Svaka ozbiljna i odgovorna vlast rešava probleme svojih građana i na taj način pokazuje svoju ozbiljnost, svoj rad i rezultate koje ima. Ovo posebno naglašavam, jer se radi o jednoj vrlo teškoj i kompleksnoj temi. Dakle, o kreditima koji su uzeti u švajcarskim francima.

Ministru finansija odajem priznanje da je imao strpljenja da razgovara. Tu su bili građani, tu su bile banke i tu se pojavila država. Ne bi država mogla da učestvuje u ovom razgovoru da nema rezultate u finansijskoj konsolidaciji, da nema para u budžetu i upravo zato smo i ove godine bili u stanju da sednemo i odgovorno razgovaramo o ovome.

Ono što je sigurno, u pitanju je kompromis. Kad kažem kompromis, budimo sigurno da tad nisu svi ni zadovoljni, ali nisu svi nezadovoljni. Nisu dobili svi sve, dobili su neki nešto, neki nešto su izgubili. To je reč kompromis i ta reč kompromis koja je uvek u politici, vrlo bitna, vrlo važna, znači rešili smo problem. Ja lično smatram problem smo rešili dugoročno i građani Srbije mogu sada, oni koji su opterećeni kreditima, upravo u švajcarcima, mirno da žive.

Javljam se zbog onih ljudi, kao i moj prethodnik, koji je razgovarao i ja sam sa mnogo ljudi razgovarao, neki su me zvali. Znate, kredite u švajcarcima nisu uzimali oni koji imaju para, koji su bili bogati. Uzimali su oni koji nemaju para, koji su rešavali svoj najbitniji životni problem, a to je stambeno pitanje.

Poznajem jednu ženu sa kojom sa razgovarao i sa kojom već dugo vremena razgovaram, a koja je rešila svoju kuću, kupila je kuću, bila je izbeglica i upravo je osoba koja je na taj način rešila svoj problem i sama je rekla – ja nikada neću otplatiti ovaj kredit. Ja sam sa njom u ponedeljak razgovarao, objasnio sam joj neka rešenja. Njoj je laknulo. Neću spomenuti njeno ime, jer bi to bilo suviše lično u ovoj Skupštini, a ovo govorim zbog nje zato što će ta žena sada biti u situaciji da mi kaže – da, ja ću moći da otplatim ovaj kredit i neću biti u situaciji da razmišljam hoću li sutra biti na ulici.

Ovo pokazuje da ova vladajuća većina ima svoju socijalnu osetljivost, svoju socijalnu senzibilnost, a upravo to jeste cilj i zadatak svake vlasti, da razmišlja šta je to što tišti građane i kako naći taj problem.

Naravno, ovo rešenje ima svoju cenu. Ta cena nije mala. Naša država je spremna da plati tu cenu, ali isto tako i banke i građani. Nisam neki veliki ljubitelj banaka, ni kredita. Moram priznati da ih nisam nikada uzimao, ne mislim ih uzimati, ali isto tako svaki građanin koji uzima kredit vrlo dobro zna šta je dužničko ropstvo. Prema tome, neka ova rasprava i sve što se dešava bude jedna vrsta edukacije građana, da znaju kada potpisuju ugovore šta potpisuju i gde se nalaze.

No, naša zemlja je takva da mislim da smo se kroz ovaj period tranzicije naučili da krediti nisu uvek spas i da građani Srbije, za razliku od drugih okolnih zemalja, nisu se kreditno puno opteretili, što je dobro, ali zato smo mogli ovaj veliki problem da rešimo.

Naglašavam i zbog toga što rešavamo problem ljudi koji su imali mala primanja i morali su da uzimaju kredite. Nismo rešavali problem bogatih, problem tajkuna, pa da im donosimo zakone da im se nešto otpiše, da se oslobode. Rešavamo problem onih ljudi koji su bili u teškoj materijalnoj situaciji i situaciji kojom su rešavali svoj stambeni problem.

Ovo je dokaz da, ako vlast ozbiljno i odgovorno radi, ako razgovara sa svojim građanima, razume interese građana, uvek može naći rešenje, čak i najtežih problema. Mislim da je to ono poverenje koje stičemo kod građana, da ćemo to poverenje dobiti i u budućnosti, jer ćemo se uvek obraćati građanima, tražiti šta ih to tišti i koji su to problemi koji im znače, koje treba rešavati. Naglašavam i zbog toga, jer rezultate koje imamo u finansijskoj konsolidaciji su takvi da možemo sa ponosom reći da ćemo i druge značajnije probleme koje postoje u našoj zemlji, baš zato što imamo sredstava, moći da rešimo.

Očekujem, a to sam i govorio, kada smo govorili o budžetu, ministru finansija, da ćemo rešavati problem infrastrukture, da ćemo rešavati održivog razvoja, da ćemo rešavati problem zdrave životne sredine. Dakle, nešto što će građanima Srbije dati boljitak, da se živi bolje.

Naravno, kao što i danas u ovom zakonu povećavamo plate za ove koji rade u predškolskim ustanovama, ja se nadam da ćemo i u toku ove godine, već u septembru mesecu, moći govoriti o znatnijem povećanju standarda ljudi koji su zaposleni u javnim službama, a isto tako i standarda penzionera, jer to građani Srbije od nas očekuju. Ako imamo rezultate, a rezultate imamo. Da naglasim, poslanička grupa SDPS će glasati za sve zakone i sve sporazume iz ovog paketa zakona. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ovlašćeni predlagači, poštovana predsednice, pozdravio bih vašu odluku da se ove tačke dnevnog reda stave i da o njima raspravljamo. To činim iz više razloga.

Prvi razlog jeste što ovi predlozi dolaze iz jedne opozicione grupe – LSDV, i to je došlo na dnevni red, i o tome vrlo kulturno raspravljamo uz razlike koje postoje između nas.

Drugo, bez obzira o čemu ovde raspravljamo, imamo jednu vrlo značajnu činjenicu, otvaramo mnoga pitanja koja su za Srbiju koja treba da uđe u EU veoma bitna. To je pitanje decentralizacije, pitanje decentralizacije na lokalne uprave, pitanje autonomije Vojvodine i autonomije Kosova i Metohije. Uvek zaboravljamo da imamo dve autonomne pokrajine. Istina, stoji tamo negde da jedna pokrajina ima suštinsku autonomiju, a druga neku stvarnu. Razmišljao sam šta te dve reči znače, ali za mene je autonomija autonomija. Koji stepen? O tome možemo da razgovaramo.

No, želeo bih da kažem stav SDPS. Autonomna pokrajina Vojvodina je ustavna kategorija i mi se zalažemo da to ostane ustavna kategorija. Sama ta činjenica govori da smatramo da taj nivo vlasti treba da postoji, da ga treba razvijati i da autonomna pokrajina ne treba da postoji zbog pokrajinske administracije, već zato da bi se neke stvari na tom nivou bolje uredile, bolje uradile.

Sama ta činjenica kaže da, i dobro je što većina poslaničkih grupa ne osporava pitanje autonomije, ali pošto se mi zalažemo za ulazak u EU, u EU sigurno će biti dosta pitanja oko svih onih poglavlja koje mi otvaramo, jeste koji nivo autonomije, u EU postoje različiti nivoi autonomije. Mi ćemo svakako morati menjati Ustav. Menjanjem Ustava mi ćemo sigurno znati koji je to stepen autonomije koji odgovara u sadašnjem trenutku razvoja Srbije.

Kada uopšte govorimo o autonomiji, tada budite uvereni da stojim na stanovištu da je ovaj Ustav iz 2006. godine, ma koliko on bio za neke sporan, on postoji, on je važeći i smatram da u okviru ovog Ustava postoje mogućnosti da se mnoga pitanja razreše. Između tih pitanja jeste i pitanje finansiranja AP Vojvodine.

Zašto to naglašavam? Naglašavam zbog činjenice, znate, mi sad imamo i u državi Srbiji i u AP Vojvodini istu vladajuću većinu. Ta vladajuća većina je, molim vas, putem sinergije, mnogo toga uradila. Mi trenutno u tom delu naše zemlje AP Vojvodine nemamo problema. Projekti se realizuju, Vojvodina ide napred, a to je samo zato što postoji sinergija u vlasti i Vlade Republike Srbije i AP Vojvodine.

Šta ćemo sutra kad ne bude ista, ako se to desi, iste političke partije ili iste vladajuće većine? Zbog toga ovu oblast treba urediti da bismo konačno jedno pitanje razrešili. Znate, ne možemo svakih deset godina postavljati pitanje da kad dolazi neko iz Vojvodine, oni će reći – da, mi smo oštećeni. Ovde će se govoriti da iz države Srbije se puno ulaže u Vojvodinu. Znate, bio bih jako srećan da svi budu razvijeni kao što je razvijena Vojvodina, ali, pitanje istorijskog nasleđa, pitanje svega ostalog, tu smo gde jesmo. Želim da kažem, a stojimo iza tog stanovišta, da imamo jedinstven pravni sistem, da imamo jedinstven ekonomski sistem, ali da imamo jasne odnose šta, ko i s čim raspolaže.

Rekao sam neka pitanja oko kojih ćemo mi ovde govoriti, a to su lokalne samouprave. Znate, dobro je što se mnoga pitanja rešavaju projektima. Međutim, imam utisak da kad idem u lokalne samouprave, većina predsednika opština mene pita – kako možeš da me dovedeš do tog ministra ili do onog pomoćnika ministra i državnog sekretara, svi traže pare. Ja hoću da kažem jedno drugo pitanje, a koja je to onda odgovornost lokalne samouprave, koja je to zainteresovanost da razvijaju privredu u svojoj opštini, u svom gradu, da se tu stvaraju sredstva? Imam utisak da lokalne samouprave dovodimo u situaciju da one jednostavno traže zarađene pare da ih troše. Moje gledanje, a to je stav i evropskih integracija, da pare treba zaraditi, pa tek onda trošiti. U tom smislu, to zahteva i detaljnu promenu Ustava, a mislim da ćemo do toga doći i da ćemo znati šta i kako treba dalje ići.

Ne smatram da ovo pitanje koje smo danas otvorili da ćemo ga danas i zatvoriti, ali o njemu razgovaramo vrlo otvoreno, vrlo jasno šta želimo i gde želimo.

Ako ova vladajuća koalicija, gde i Socijaldemokratska partija pripada, je zainteresovana za evropske integracije i suštinski želi da bude sastavni deo EU tada ćemo znati i umeti da rešimo sve probleme. Ako smo mogli da provedemo ekonomsku konsolidaciju, ako smo mogli da rešimo mnoga pitanja, pa rešićemo i ovo pitanje koje nije teško za rešavanje, pogotovo kad imamo sredstva. Lako je raspoređivati sredstva koja su zarađena.

No, često kad govorimo o svemu ovome dolazimo u situaciju da često mislimo da je Vojvodina suviše razvijena. Tu se slažem sa kolegom Čankom, znate, Vojvodina nije autoput Beograd-Novi Sad i tih 80 kilometara, tu su i pogoni i deluje kao deo Evrope. Maknite se malo dalje od toga, maknite se van autoputa Beograd-Zagreb ili ovog kruga, prstena oko Beograda gde su Ruma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Inđija, koje su već razvijeni delovi, kao da ste u Evropi.

Mi moramo da govorimo o onim sredinama koje su u težoj situaciji, a te sredine postoje. Znate, ja sam rođen u Vojvodini, živim u Vojvodini, moji preci su tu rođeni, moji deda, pradeda i samim tim, veoma sam vezan za taj kraj, ali moram da vam kažem, možemo mi govoriti o Vojvodini, Vojvodina više nema dovoljno ljudi, ljudi odlaze iz Vojvodine. Tamo gde sam ja rođen, Erdeviku, bilo je 4.500 stanovnika, sada imate 800 stanovnika. Rađa se od 12 do 15 beba, a umire 60 ljudi. Mnogi ljudi odlaze želeći nešto drugo, odlaze u Slovačku, odlaze u Mađarsku i mi imamo prostore koji su izvanredni, koji su dobri, a imamo i probleme da nađemo ljude za pogone koji se otvaraju. U Vojvodinu je uvek neko došao, bilo kada, 30, 50, 100 godina. Više nemamo stanovnika koji mogu da dođu u Vojvodinu, osim ako ne očekujemo da će doći migranti. Pa ni oni tu ne ostaju, bar ovi koji su iz ovih delova Azije, već verovatno čekamo ove koji će da krenu iz subsaharske Afrike. Možda će se tu zadržati jer to su bogom dani prostori.

Kada o tome govorim, onda hajde da se vratimo životnim problemima, kako dalje unaprediti da Vojvodina ide napred, a ne samo Vojvodina, već i drugi delovi Srbije. Ja tu vidim veoma velike mogućnosti. Mene raduje, a ministar Nedimović je rekao da ćemo krenuti sa autoputem Ruma-Šabac, odnosno dalje brzim putem prema Loznici. Znači, otvaranje zapadne Srbije prema Vojvodini i prema Rumuniji. Sama ta činjenica kada imate jednu razvijenu sredinu, ona povlači i druge sredine, a to možemo ukoliko znamo čiste odnose, čiste račune.

Rešenje ovog problema vidim na sledeći način – prvo, da razgovaramo, da odredimo političke prioritete. Da li vam je sada politički prioritet da ovo pitanje stavimo u prvi plan, jer Srbija ima i drugih važnijih pitanja da rešava. Ovo pitanje ne smemo staviti pod tepih i možemo ga rešavati. Za mene prvi korak je vrlo jednostavan, Vlada Republike Srbije, Vlada AP Vojvodine sednu za jedan sto, naprave radne grupe i daju predlog. Ovo je sistemski zakon, ovo je vrlo važan zakon. On se ne može ni lako, ni brzo stvoriti, ali se razgovorima i dogovorima može doći do prihvatljivog rešenja.

Želim samo da kažem još nekoliko stvari. Mi imamo mogućnosti koje nam dozvoljava ovaj Ustav i smatram da nam Ustav daje mogućnost bez nekih izmena da rešimo ove probleme.

Za one koji žele da kažu da AP ne treba da postoji, njima uvek mogu da kažem – da, gospodo, vi o tome ne odlučujete, nećete nikada odlučivati i nećete imati tu snagu da o tome nešto kažete. Sama činjenica da ste često skloni teorijama zavera govori šta vi mislite. Uostalom, građani Srbije to kažu kada vam daju poverenje na izborima, a vidim da u svim izbornim ciklusima vas nigde više nema. Živim u uverenju da vas neće biti.
Zahvaljujem.

(Vjerica Radeta: Ne može replika, ja sam tražila Poslovnik.)
Ja sam spreman da razgovaram o političkim temama i političkim razlozima, a da blatim nekog, to ne želim, to nikada nisam radio, neću nikada raditi.

Prema tome, neću ni ovog puta odgovoriti na taj način kao što je govorila prethodnica, ponovo da iznosi, kao što je i ranije činila, nešto što nije istina. Ali, ja neću dalje govoriti, ne zbog toga što ja ne želim da govorim, već zato što smatram da stalno ponavljanje kao što se čini sa obe strane neistina, ne može nikada biti istina, tačka.
Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.
Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)