Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milorad Mijatović

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala, predsednice.

U poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije oštro osuđujem dešavanja, nasilje koje se desilo i koje se još uvek dešava ispred Narodne skupštine.

Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i sve ono što se dešava, sve političke razlike, moraju da se iznose ovde, u ovoj sali, a ne na ulici. Nasilje koje počne na ulici, obavezno završava u fašizmu, obavezno završava tako što počne nasilje na ulicama, a ljudi završavaju u gasnim komorama. Fašizam u Srbiji neće proći i ne sme proći. Zato insistiram da državni organi adekvatno odgovore, u skladu sa zakonima uređene države, kao što je Srbija.

Zbog toga, kao narodni poslanik, kao pripadnik Socijaldemokratske partije, moram da naglasim da nasilje, nekultura, netolerancija, vređanje, fašizam, nikad ne umire. Protiv njega se uvek moramo boriti.

Lepo je napisao naš veliki književnik, Branko Ćopić, koji je rekao za njih - Crni su im konji, crne potkovice, umnožavaju se po svetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri. E, to je fašizam i zna se gde završava. Zbog toga ja insistiram da državni organi reaguju, u skladu sa zakonima ove države.

Jedno je demokratija a drugo je anarhija. Anarhija vrlo brzo prerasta u sukobe i upravo zbog toga, ako želimo demokratiju, njoj je mesto ovde, u parlamentu, gde ćemo iznositi naše razlike. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospođo predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se u šestom satu naše rasprave, koja je vrlo široka. Ja ću neke stvari odbaciti što sam zapisao, iz prostog razloga jer je to rečeno, ali želim ipak da kažem nekoliko elemenata.

Prvo, Srbija ima najveći izazov, najveću krizu posle Drugog svetskog rata, ali ne samo Srbija, već i čitav svet, ali je Srbija našla odgovor na tu krizu. Ja reč „krizu“ ne volim. Više volim reč „izazov“, jer izazov znači traženje rešenja.

Da li je Srbija u borbi protiv ovog nevidljivog neprijatelja – Koronavirus-19, našla rešenje? Jeste. To pokazuju današnje brojke. Molim vas, mi danas imamo, u odnosu na broj testiranih, broj pozitivnih 4,07. Od 5.446 testiranih, 222 je pozitivno. To su brojevi koji nas ohrabruju. To su brojevi koji kažu – da, izabrali smo dobar put i tim putem moramo nastaviti dalje. Ne smemo stati, jer ako stanemo može nam se ponoviti da se desi ovo što smo do sada doživljavali.

Da li su mere koje je provodila Vlada Republike Srbije, odnosno da li su mere bile stroge, restriktivne? Jesu. To moramo jasno i otvoreno reći. Da li su dali rezultate? Jesu. Zašto? Pa, broj onih koji su izgubili živote, a život je nešto najvažnije i to je ono zbog čega se svaki zdravstveni radnik bori i danas u kovid bolnicama i u drugim bolnicama. To je ono za šta se bori i svaki vojnik koji čuva socijalnu ustanovu i bolnice. To je ono za šta se bori i svaki prodavac na ulici, svaka čistačica u bolnici ili bilo gde, jer se bori da pobedimo ovog nevidljivog neprijatelja, koji se zove Koronavirus-19.

Neko kaže da su ukinuta ljudska prava. Često smo skloni da govorimo o ljudskim pravima. Za mene ljudska prava prestaju onog trenutka kada je u pitanju ljudski život. I da ne bih dalje pričao, ja ću citirati jednog novinara „Politike“, koji je rekao „Bolje živeti u karantinu, nego umirati na slobodi“.

Prema tome, mere koje smo podržali, mere kojima smo krenuli, daju rezultate, ali moramo biti na oprezu, ne može, može da nam se ponovi, ne smemo lako olabaviti mere. Molim vas, treba strpljenja, treba upornosti.

Znam da su naši prijatelji iz Kine, koji su nam pomogli i u stručnim savetima, u materijalu i u iskustvu koje su imali, oni su drugačiji od nas, znate, Kinezi su disciplinovan narod. Mi smatramo da nama ništa ne može, da smo jači od svega. Ne. Moramo biti pažljivi, polako izlaziti iz ove situacije, jer rat još nije dobijen. On traje i on će još uvek trajati, sve dotle dok ne budemo imali nijednog bolesnog, odnosno pozitivnog.

Pratim te brojke, to je u krajnjem slučaju i moja profesija. Onog trenutka kad vidim da u bolnicama imamo mnogo manje ljudi od onih koji su ozdravili, sada je trenutno 2.517, pre sedam, osam dana je bilo 3.700 u bolnicama. To je jedan veliki korak napred.

Znate, naš zdravstveni sistem je trenutno usmeren samo u vezi Kovida–19. Ljudi boluju, bolovali su, ali naš sistem je trenutno tu usporen. Mi moramo svojom disciplinom, svojim ponašanjem doprineti da se zdravstveni sistem vrati na nivo koji je bio pre Korone 19. On će to sigurno uspeti i to moramo stalno imati na umu.

Znate, možda to zvuči nekako čudno malo, ali čuvaj sebe, da bi čuvao druge. To je ono što mi moramo stalno da imamo na svom umu, jer jedino tako možemo da pobedimo ovog neprijatelja, koji nije vidljiv, ali je vrlo opasan.

Pozdravljam činjenicu da je ova kriza nama otkrila i mnoge dobre stvari, ali i mnoge loše stvari. Reći ću ono prvo što je dobro. Dobro je, znate, oslanjamo se na svoje sopstvene snage. To znači - proizvodimo lekove, opremu, proizvodimo svoju hranu, i tu nam je prednost, ministar poljoprivrede to jako dobro zna, da je hrana nešto što je naš resurs i moramo ga stalno razvijati.

Još nešto, oslanjamo se i na svoj turizam, to znači, na svoju zemlju. Dosta o tome moramo voditi računa, jer verovatno svet posle Kovida–19 neće biti isti kao što je bio ranije, neće više biti globalizacije, neću sesti u avion pa ću začas biti u Njujorku, a sutra biti u Bangkoku. Nema toga više. Hajdemo upoznavati naša mesta, našu zemlju, hajdemo živeti lokalno, a misliti globalno, što bi se često govorilo.

Ovo kažem i zbog toga, jer znate, otkrilo je još neke druge stvari. Malo ću o slabostima da govorim. Vidite, jasno je pokazalo da država mora da ima kvalitetno zdravstvo. Postavljam pitanje i ministru zdravlja – a, gde su privatne klinike, gde su privatne bolnice, gde su ljudi koji rade u tim bolnicama? Ja nemam tu informaciju, možda vi imate, pa bih molio da nam date. Ali, ja insistiram, i to stalno govorim, da država, ozbiljna država, mora da ima dobro zdravstvo, dobro školstvo, dostupno svima.

Ovde je bilo govora, znate, da na zapadu vi ne možete da se lečite. Ne možete. Znam da u Americi, bio sam u jednoj javnoj bolnici gde oni koji nemaju osiguranje, pa tu su bili ogromni redovi, ljudi leže po hodnicima, niko ih ne gleda. Ako imate para, idete u najbolje bolnice. Kao socijaldemokrata insistiram da budemo socijalna država, to znači da zdravstvo, školstvo, bude dostupno svakom pojedincu.

Još jedno pitanje, opet za ministra zdravlja, gerontološki centri, socijalne ustanove, koji su to standardi,? Kako ljudi mogu da uđu? Najviše me je zaprepastilo da su neki hosteli držali ljude koji su u godinama. Da li je to moguće u državi Srbiji?

Zaključak, ako pravimo državu, moramo je praviti ozbiljnom, moramo je praviti na način da zaista svako ko radi, bio privatnik, bio državni, mora poštovati standarde. Ne smemo i ne možemo izigravati standarde, jer nepoštovanje pravila dovodi do ovih situacija u kojima se nalazimo.

Još nešto želim da kažem. Znate, pandemija traje i ako traje, nemojmo lako otpuštati. Prvi maj, pa nije valjda da smo toliko bogato društvo da jedva čekamo da trošimo pare po kafićima, po restoranima, da roštiljamo po Fruškoj Gori i ne znam gde, a do sad kukamo da smo siromašna zemlja, a sad jedva čekamo da dođemo u situaciju da trošimo pare. Pa, sačekajte, to nešto nije logično. Nešto to nije u redu. Nešto nije pravilno ono što treba.

Zašto ovo kažem? Pa, nemoguće je, ljudi moji. Zar je teško biti strpljiv i izdržati ovaj 1. maj. Posle toga, a vidim već Krizni štab je dao i konkretne mere, ali i bez tih mera, tih konkretnih olabavljenih mera, da moramo imati masku, moramo imati rukavice. Da, ja sam čovek koji ima 65 plus i znam šta to znači i znam da ću morati možda do kraja godine voditi računa o sebi i o svemu onome što se tu dešava.

Ovde je bilo govora i o ekonomskim merama. Ja moram reći, ja pozdravljam ekonomske mere, mi smo među prvim zemljama koje su donele te ekonomske mere, mere koje su dobile pohvale i od MMF i od svih relevantnih međunarodnih faktora, pa čak i Fiskalni savet je te mere u velikoj meri pohvalio.

Da li su sve te mere konzistentne, da li su one najbolje, teško je to u ovom trenutku reći, ali su one dobre. Šta je rezultat toga? Nemamo otpuštanja ljudi. Ljudi nisu u situaciji da nemaju od čega da žive. Mi pomažemo sa tim minimalnim platama, pomažemo sa mogućnostima da se doprinosi i porezi plaćaju negde u januaru 2021. godine. Dakle, omogućavamo ljudima da se preživi. Ljudi, ovo je period preživljavanja, a mislim da smo tu dali pravi odgovor.

Dalje, jeste da smo u velikoj krizi, a da li imamo nestašicu roba? Da li imamo probleme? Sad na početku moramo otvoreni biti. Bilo je problema i sa maskama i sa rukavicama itd. I kažemo, da, država je odgovorna što toga nije bilo. Znate, ja sam za Korona virus znao već krajem decembra i u januaru. A što nisam kupio i rukavice i maske i alkohol? Kada je već Italija bila, i to smo svi znali, a niko od nas nije kupio, a svi očekujemo da država nama kupi. Pa, država, to smo mi. Država, to smo mi, što znači građani Srbije. Naše predstavnike koje izaberemo, građani koji nas izaberu ovde u parlament, a mi izaberemo Vladu, mi u ime njih radimo poslove. Oni nas ocenjuju. Oni će o nama reći na izborima.

Ja sam u potpunosti siguran da ćemo imati pozitivno mišljenje. Čitao sam neka istraživanja, jutros sam čitao da 92% građana Srbije ima poverenje u mere koje je Vlada preduzela. Izvinite, to je veoma veliki procenat. To je veoma važno.

Još nešto, i to želim da pohvalim. Struka je ovde vodila glavnu reč, struka. Šta je zadatak politike? Zadatak politike je da stvori uslove da struka može raditi. E, to smo imali. E, zbog toga imamo ove rezultate. Zato molim da na kraju kažem i još nekoliko reči, a to je – nemojte da ove rezultate prokockamo. Znate, Dobrica Ćosić je rekao – Srbija pobeđuje u ratu, a gubi u miru. Nemojte da se opustimo. Dajte da budemo strpljivi. Polako, strpljivo da idemo napred. Postići ćemo ono što treba.

Odmah da kažem da će poslanička grupa SDPS podržati sve odluke koje će biti na dnevnom redu u danu za glasanje. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicom, želeo bih da kažem nekoliko reči o ovom predlogu zakona, o potvrđivanju protokola, o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka.

Pre toga, želim da naglasim da ova vladajuća većina, ova Vlada je suštinski zainteresovana za članstvo u EU, a suštinska zainteresovanost znači da mi naše zakone usklađujemo sa pravnim tekovinama EU. To je veoma važno naglasiti, jer pravne tekovine EU su inkorporirane u naše zakone i njihova primena čini državu Srbiju već delom i članom EU.

Formalno priznanje i formalno ulaženje u EU značiće da je država Srbija učinila sve da primenjuje od evropskih tekovina, do svih standarda EU. Upravo ti standardi EU su nešto što je neophodno državi Srbiji, jer država Srbija je deo Evrope i samo članstvo biće potvrda da smo sve učinili ono što se od nas očekuje.

Od nas se očekuje da uredimo državu Srbiju, ne samo u pravnom okviru, već i u svim drugim standardima koji nas obavezuju. Pre svega, mislim na autoputeve, mislim na vodovode, kanalizaciju, na zaštitu životne sredine, dakle, sve one tekovine koje država Srbija čini i radi da bismo bili sastavni deo EU.

Tu je sigurno veoma važno i veoma bitno i stabilna ekonomska situacija, jer stabilna ekonomska situacija, koja je postignuta, daje mogućnosti da sve ove stvari radimo, a da postajemo na taj način deo EU.

Ono što je ovog trenutka veoma važno, a to je zaštita ličnih podataka. Zaštita ličnih podataka za svakog pojedinca je veoma važna. Imamo nove tehnologije, imamo globalizaciju i ta razmena je veoma izražena.

Svi smo na društvenim mrežama, često dajemo i neke podatke koje ne bi trebalo da dajemo i zloupotreba podataka i te kako može da bude opasna i za pojedinca, a i za državu.

Nije iznenađenje da sve ono što znači napredak u kompjuterskim i ostalim tehnologijama, znači mogućnost i zloupotreba, uvek postoje oni koji to žele da urade. Upravo zbog toga moramo imati zakonske okvire, koji će omogućiti da se sve to što se nalazi na društvenim mrežama ne sme zloupotrebljavati, jer zaštita ličnosti, njegovih opredeljenja, njegove verske, polne i svake druge opredeljenosti, mora biti zaštićena. Ti podaci se ne smeju zloupotrebljavati.

Upravo država Srbija, koja je uvek prihvatala sve te izmene i dopune zakona i protokola, upravo inkorporira u svoja zakonska rešenja. To je ono što je veoma dobro, što znači da ne zaostajemo, naprotiv, u nekim stvarima idemo napred. Zbog toga i podržavamo Konvenciju Saveta Evrope, jer ta Konvencija omogućava da idemo korak napred i da zaista učinimo ono što se od nas očekuje.

Znate, da bi neko uzeo vaše podatke, vi morate dati ličnu saglasnost, a lična saglasnost znači da se to ne može i ne sme zloupotrebljavati. To je ono što je veoma bitno, veoma važno. Ti podaci se moraju samo koristiti na odgovarajući način iz prostog razloga jer se ne smeju zloupotrebljavati, a samo za one potrebe koje su tu veoma važne.

Ono što je nama vrlo bitno, a to je, mi imamo i nekih drugih podataka o kojima do sada nismo govorili. Znate, to su genetski podaci, biometrijski podaci. Oni identifikuju neko lice. Isto tako, podaci da li je neko član sindikata ili ne su veoma važni podaci. Ukoliko se to zloupotrebi, poslodavci to mogu da dovedu u situaciju da to lice koje je član sindikata bude u nepovoljnom položaju.

Upravo i donosimo izmene i dopune ovog zakona da se to ne može i ne treba zloupotrebljavati.

Tehnologija ide veoma brzo napred. Drago mi je što država Srbija upravo prihvata nove tehnologije. Evo, govorimo o 4G, četvrtoj industrijskoj revoluciji, što znači, država Srbija, ukoliko želi da ide napred, da bude bolja, prosperitetnija, mora sve te nove tehnologije da prihvati i unapređuje, ali istovremeno mora da postoji oprez da se te tehnologije ne zloupotrebe protiv pojedinaca.

Dakle, SDPS, koja prihvata sve novine, koja prihvata da država Srbija bude jedna uređena država, članica EU, gde će se pravo pojedinca poštovati, gde će biti zaštite podataka svakog pojedinca i upravo to nas motiviše da naglasimo da ćemo glasati za ove izmene zakona, ali i za sve druge sporazume, jer to znači da će Srbija biti u narednom periodu prosperitetnija zemlja.

Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer mi ne govorimo nešto što ne možemo da uradimo. Mi govorimo šta ćemo uraditi, uradimo, a građani Srbije vide te rezultate. Zbog toga naglašavam da će SDPS glasati za ove zakone.

Još nešto. Sam zakon ne donosi uvek ono što je najvažnije. Najvažnije je njegova primena i kontrola primene tih zakona. Zato smatramo da unapređenje kapaciteta Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti takođe je važno pitanje. Zajedno sa ovim zakonom i sa ovim nezavisnim državnim organom, mislim da ćemo postići cilj o kojem ovde govorimo.

Zato naglašavam da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, ovaj zakon nije velik, on ima samo 29 članova, ali je vrlo značajan za Srbiju. Značajan, jer će ovim zakonom biti ispravljene mnoge nepravde i država Srbija će biti uvrštena u red zemalja gde se poštuje uplata poreza, gde se poštuje rad i zalaganje da se samo radom i zalaganjem može stići do velike imovine.

Znate, jedan od osnovnih ciljeva svake države jeste efikasan poreski sistem. Zloupotreba poreskog sistema postoji svugde, ne samo u Srbiji već u svim zemljama i svako pokušava da nađe način kako da izbegne plaćanje poreza.

Međutim, ako je država uređena, ako se znaju pravila ponašanja, ako se poštuju određeni standardi, tada su mogućnosti da se izbegne plaćanje poreza malene, minimalne. Nije slučajno da postoje poreski rajevi, rajevi gde oni pojedinci koji žele da u svojoj državi gde zarađuju, gde stvaraju, da ne plaćaju porez svoje mesto boravka prijavljuju tim poreskim rajevima i to je mogućnost da se izbegne plaćanje.

Naravno, dolazi se do nezakonito stečene imovine. Naglašavam, pošto se ovde želi u raspravi naglasiti da će imovina biti oteta, ne. Govori se o nezakonito stečenoj imovini i mogućnost da se ta imovina kroz plaćanje poreza legalizuje, da jednom prestanemo pričati, da je neko stigao do velike imovine na nezakonit način i stalno vučemo tu crtu i stalno naglašavamo, da, mnogi su se obogatili.

Potreba za ovim zakonom je postala još mnogo ranije. Znate, možemo pričati što god hoćemo ali do 1990. godine imali smo jednu uređenu državu, koja je imala svoje zakone i ti zakoni su se poštovali i naravno porez se plaćao.

Međutim, došla je 1990. godina i kasnije 2000. godina, gde tačno možemo govoriti kako i na koji način je došlo do potpune evazije poreza, odnosno kako su se pojedinci počeli naglo bogatiti.

Ja neću govoriti o uzrocima. Uzroci tog nezakonitog bogaćenja jeste privatizacija, koju možemo zvati kako hoćemo, ali većim delom je bila pljačkaška privatizacija, ne funkcionisanje države i moram reći da postoje ipak dve faze u raslojavanju našeg društva.

Prva faza je bila o 1990. do 2000. godine. Počela je privatizacija, ali ona je imala i socijalnih elemenata. Podela akcija 60% zaposlenima, i sami znate da su pojedinci koji su radili u dobrim firmama, Beočinska fabrika cementa, Apatinska pivara, zaista dobili vredne akcije i zaista su ti ljudi dobro prošli.

Došlo je do otkupa stanova, istina na početku sa dosta realnim vrednostima, a kasnije u toku inflacije i hiperinflacije, odkup je bio ispod svih tržišnih vrednosti. Bila je inflacija, hiper inflacija i naravno, pojedinci koji su bili bliži vlasti, bliži primarnoj emisiji, oni su bili veoma privilegovani i došlo je do enormnog bogatstva.

Ali, takvih ljudi u to vreme, bilo je mnogo manje, ta raspodela, ta socijalna dimenzija je zaista dolazila do izražaja i tu su pojedinci, jedan veći broj ljudi došao do neke imovine.

Naravno, postoji druga etapa. Ta druga etapa je, ja je mogu slobodno nazvati pljačkaška privatizacija. Eksplozija koja je došla pod firmom demokratije i privatizacije, tada su nam neki koji su došli sa zapada, koji su školovani ko zna na kakvim univerzitetima, govorili, privatizacija po svaku cenu, bez kriterijuma i način da se sve privatizuje i da dođe u privatne ruke, i tada će zemlja Srbija procvetati.

Upravo tada je došlo do velikog raslojavanja. Četiristo hiljada je ostalo bez svojih radnih mesta, bez svojih plata i došli su u jedno teško vreme, imaju siromaštva i mnogi od tih ljudi se još ni dan danas nisu oporavili.

Došlo je do isisavanja društvenog i državnog kapitala u džepove privilegovanih pojedinca. Znate, to je ta druga etapa, etapa koje smo mi svi bili svesni, ali što je više trajala ta etapa, tada ste mogli videti kako se grade kuće na Dedinju i svim drugim atraktivnim lokacijama, gde se voze skupi automobili, gde se kupuju velike jahte itd. Zbog takvih činjenica i zbog takvih pojedinaca potreban je ovaj zakon i zato će SDPS podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će ovo doneti jednu veliku mogućnost da negde ovo društvo postane socijalno odgovornije.

Osnova ovog zakona jeste da se odnosi jednako na sve građane. Znači, nema privilegovanih. Često se u javnosti govori da političari su ti koji se enormno bogate. Nije tačno. Ja polazim od stanovišta da svako onaj ko se bavi politikom… a i sam se bavim politikom, verujte, za ovo vreme moja imovina nije uvećana. Naprotiv, ona je smanjena i svi ovde, većina nas koji sede u ovoj sali, te činjenice su veoma svesni, ali vi kod pojedinaca ne možete da tu iluziju razbijete. Zato se zalažem da nema privilegovanih, da počne od svakog pojedinca koji ima imovinu. koja je nesrazmerna primanjima koja ima.

Ta utvrđivanja nesrazmerna između prihoda i imovine, ja moram da naglasim, ne mogu da budu proizvoljna. Moraju da postoje standardi, principi, pravila. Ovo ne sme da bude kampanja, ne sme da bude lov na veštice, što smo večito imali u nekom ranijem periodu. Sećate se još ranije, imaš kuću, vrati stan, ili ovde je već bilo govora o ekstra profitu. Kampanja ne sme da bude. To ne može da bude kratkog daha, mora biti dugoročnog i mora biti kontinuirano, ali sa jasnim principima i standardima uz stručno vođenje i nepristrasno.

Još da vam kažem nešto, ne otkrivamo mi u državi Srbiji toplu vodu. U svim uređenim državama, u svim uređenim društvima i te kako postoji jaka poreska kontrola. Ne možete ni dinar, ni dolar, ni evro sakriti ukoliko ste ga nezakonito zaradili, korupcijom, raznoraznim švercovanjem, da ne kažem kriminalnim aktivnostima i zbog toga mi pokušavamo i ja mislim da će ovaj proces u koji smo krenuli upravo zbog kontinuiteta i ozbiljnosti dati rezultate.

Svi su obećavali ovaj zakon, ali ga niko nije doneo. Ja mislim da je država Srbija upravo sada spremna, da ima sposobnosti i kapacitete da ovaj zakon sprovede u delo. Na taj način postaćemo jedna socijalno uređena država, a to je ono što i želimo.

I ne samo to, mi se ovde pridružujemo i državama Evrope. Mi smo kandidat za ulazak u EU i ovaj zakon jeste taj koji nas približava tim uređenim evropskim društvima. Da, imali smo hrabrosti i imamo hrabrost da donesemo ovaj zakon. Građani Srbije to vide i oni to znaju.

Naglašavam ponovo da ne može se smatrati da će nečija imovina biti oteta. Govori se i poenta zakona je u nezakonito stečenoj imovini. Naglašavam, nezakonito stečenoj imovini. Ozbiljne stručne službe poreske uprave, koje ćemo formirati, ljude koji će biti kvalitetni i znaće sve šta treba uraditi u ovom poslu, siguran sam da neće praviti greške. Zato postoji više faznih postupaka i zbog toga podržavamo ovaj zakon.

Još nešto, SDPS, zalažući se za ovaj zakon, mi se ne zalažemo da budemo jednaki u siromaštvu, mi se zalažemo da u ovoj zemlji postoje i bogati ljudi, ali oni ljudi koji su do tog bogatstva došli svojim radom, svojom sposobnošću, svojim znanjem i pametnim upravljanjem svog kapitala.

Znate, velika je razlika između imati i nemati. Mi socijaldemokrate to najbolje znamo. E, upravo imati, ali na pošten način, svojim radom, uz poštovanje zakona, to je onaj motiv koji nas, socijaldemokrate, ali i sve poštene političare, upravo tera da radimo ovaj posao koji radimo.

Ono što želim da dalje naglasim, znate, u uređenim zemljama vi imate dve stvari koje su nesporne, a to je smrt i plaćanje poreza. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez ne može platiti. Kod nas u Srbiji je to postalo pravilo ponašanja - da prevarim državu, da steknem imovinu, jer država je svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo sve ostalo, i zdravstvo i školstvo. Ako se mi zalažemo za besplatno zdravstvo, za uređene puteve, auto-puteve, to država može isključivo iz svojih prihoda, a osnovni prihodi jedne države jeste porez. Ako se taj porez redovno plaća, onda je to ono što je naš osnovni zadatak.

Naglašavam da ćemo svesrdno podržati ovaj zakon, ali, isto tako molim, nemojmo u diskusijama da razvodnjavamo, da tražimo one mane koje će reći - da, biće mnogo grešaka. Borimo se da idemo konzistentan zakon, zakon koji će se verovatno u narednom periodu popravljati, ali isto tako daleko je važnije stvarati ekipe u okviru poreske uprave u toj posebnoj jedinici koja će stručno, kvalitetno raditi ovaj posao i na taj način bićemo u situaciji da imamo i rezultate.

Znate, nije tu samo suština da država ima pare. Daleko je važnija ta socijalna komponenta, komponenta gde će svako građaninu reći - da, u ovoj državi, državi Srbiji, više se ne može dolaziti do imovine, velike imovine na nezakonit način, bez poštovanja zakona i bez plaćanja poreza. Zbog toga SDPS će svesrdno podržati ovaj zakon i glasaćemo za njega u danu za glasanje. O nekim pitanjima ćemo govoriti i u pojedinostima, ali u globalu podržavamo ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS pozdravlja donošenje zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. To činimo iz više razloga.

Prvi i osnovni razlog jeste da je osnova politika SDPS antifašizam. Antifašizam koji je osnova politike naše partije, a to je, kao što znate, najveće zlo 20. veka. To zlo nije pobeđeno i uvek, stalno treba naglašavati da se treba boriti protiv toga. Upravo u tome i jeste važna kultura sećanja.

Kultura sećanja neće nastati sama od sebe, ona se mora negovati, stvarati, poštovati i stalno učiti. Biću srećan kada mladi bračni parovi nakon venčanja uvek, kao što je u Rusiji, odlaze u memorijalne centre, nose bukete cveća sećajući se onih koji su stradali, svojih predaka, poštujući svoje pretke. Što znači da na jednoj strani imamo sećanje, a i buđenje novog života. Jeste, to je istorija i ona je takva kakva jeste.

Gospođa Dragaš je u svom izlaganju rekla da narodni koji zaboravljaju svoju istoriju su osuđeni da im se ta istorija ponavlja, najčešće u tragičnijim razmerama. Nema nijedne srpske porodice koja nije stradala. Samo da se vratimo unazad od bombardovanja 1999. godine, ratova 90-ih godina, Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata, da ne idem unazad, svako od nas je imao nekog od predaka ili je učestvovao u svim ovim dešavanjima i znamo šta je bilo. Zbog toga ja i pozdravljam činjenicu da osnivamo Memorijalni centar „Staro Sajmište“. Pozdravljam činjenicu da se neguju i otvaraju memorijalni centri ali i one koje smo stvorili u Kragujevcu, Krljevu i u drugim mestima, da ih obnovimo jer čini mi se da smo u svom zaboravu doprineli da mnogo toga zaboravimo.

Zašto? Pa, naša boljka jeste da zaboravljamo. Ovde je bilo govora da li zaboravljamo i opraštamo. Ja sam pristalica stava da ne smemo zaboraviti. Oprostiti možda ponekada i možemo, ali zaboraviti nikada ne smemo. Polazeći od stanovišta da je osnova naše politike SDP anti-fašizam, moram da pomenem i činjenicu da jevrejski narod je stradao u Drugom svetskom ratu, jeste bio je genocid, to treba stalno naglašavati i taj stari narod koji veoma poštujem, tu svoju kulturu sećanja veoma neguje. Bio sam u Izraelu i video sam kako se to čini. Isto tako često, nažalost, se zaboravlja i stradanje Roma. Dakle, jedne nacionalne zajednice koja je u Drugom svetskom ratu veoma stradala. Nadam se da ćemo upravo u Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ imati upravo podsećanje na ta stradanja svih ljudi koje smo imali u Drugom svetskom ratu, ali i sve ono što je bilo i u ranijim ratovima.

Znate, najveću opasnost koju mi imamo u našoj zemlji jeste revizionizam istorije. Znate, kad ko dođe na vlast, kad ko pobedi, odmah pravi istoriju za sebe. Pustimo istoriju naučnicima, pustimo istoriju nauci, pustimo i naša sećanja, memorijalne centre ljudima koji znaju posao. Dajte konačno da utvrdimo koliko smo žrtava imali, koje su to žrtve, svaka žrtva ima svoje ime i svoje prezime.

Nisam sklon da delim žrtve po naciji, po veri, žrtva je žrtva. Znate, u nekim situacijama ljudi su stradali ne zato što su bili za jednu ideju, samo zato što je bio prisutan predstavnik jednog naroda, što je bio predstavnik neke vere i verovao, on je stradao. Ako zaboravimo žrtve, onda su te žrtve bile uzaludne. Zato negujmo kulturu i zato treba da imamo situaciju da svako ime mora biti zabeleženo, da svaka porodica, svaki pojedinac zna ko mu je bio predak, gde mu je stradao i kako je stradao.

Znate, ima mnogo toga da se kaže, a u svom izlaganju ću reći oko revizionizma. Najviše volim kada dođe dan obeležavanja oslobođenja Beograda, tada budu ovde predstavnici Rusije, i onda shvatim da oslobođenju Beograda su osim Rusa učestvovali i partizani.

Partizane više nigde niko ne pominje, a zato drugi neki, koji su bili pomagači neprijatelja, mislim i na Ljotića i na Nedića, moj kolega je o tome govorio, četnici, dakle, oni su u prvom planu. Bili su partizani i oni su učestvovali u oslobađanju Beograda, to moramo zapamtiti. Ali, ima još jedna stvar, molim vas, moramo shvatiti da su sve žrtve jednake, da ne možemo ih stavljati, osim onih koji su bili ratni zločinci.

Želeći da podržim ovaj zakon odmah naglašavam SDP koja baštini antifašizam, pozdravlja donošenje ovog zakona i uvek će podržati sve ove zakone koji znače kulturu sećanja, koji znače da više među Srbima nema podela, da istoriju ostavimo istoričarima, a da Srbija koja je krenula dobrim putem ide napred.

Mora ići napred, jer to je način da opstanemo kao zemlja, da idemo ovim koracima kojima smo krenuli. Nisam za podele. Dosta je podela među Srbima. Jesam za to da svako ko je onaj stradao za državu Srbiju bude njegovo ime zabeleženo, a istorija da svako, od malog deteta da proučava i da zna, i da bude ponosan na svoju državu, na svoju istoriju i da svi građani koji žive u Srbiji, a bilo ih je i drugih nacionalnosti koji su dali živote za Srbiju.

To moramo stalno podsticati, stalno negovati, stalno izgrađivati, a to ne možemo ako ne idemo ozbiljnim putem i prestanemo da se obrazujemo preko feljtona u štampi, u žutoj štampi, koja iskrivljuje istorijske istine, pa to postane onda nekome i zvanično istina. Dajmo istoriju istoričarima i poštujmo sebe, jer to će biti jedina šansa da ostanemo u budućnosti.

Naglašavam, žrtve koje su zaboravljene one mogu da budu i uzaludne, zato nemojmo zaboravljati žrtve, negujmo memorijalne centre. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Svoje izlaganje ću početi o dve reči koje je govorio narodni poslanik Nenad Čanak – dijalog i rezultati.

Dijalog imamo, evo, imamo ga ovde u našem parlamentu. Malopre je o tome govorila i predsednica parlamenta Maja Gojković. Mi diskutujemo. Mi ovog trenutka ne znamo rezultat, ali smo narodni poslanici sa integritetom, poslanici koji će da brane svoje stavove koje iznose.

Kad kažem da imamo dijalog, dijalog oko izbornih uslova vodimo od leta, od jula, a sada je februar mesec. Menjamo zakone, popravljamo situaciju, a, da naglasim da su ovi izbori koje smo do sada imali, od 2000. i zajedno sa 2016. godinom, bili po izbornim zakonima koje je međunarodna javnost, ali i naša unutrašnja javnost prihvatala, kao legalne i legitimne.

Mi smo sada popravili stanje. Promenili smo četiri zakona, nema više funkcionerske kampanje. Dalje, ne mogu se koristiti javni resursa, način finansiranja stranaka, da stranke ne mogu finansirati više izborne aktivnosti iz svojih redovnih sredstava, da se ne mogu zloupotrebljavati javna preduzeća u izbornoj kampanji. Sad neko nama kaže – ne, vi niste ništa uradili.

Naglašavam da je ovo što danas raspravljamo kruna našeg rada i upravo rezultat rada. Zato, gospodo, oni koji rade, koji žele da menjaju stvari, koji žele da unaprede stvari, oni imaju rezultate. Mi imamo rezultate, i to ćemo upravo pokazati u subotu naveče kad se bude izjašnjavali.

Ono što sigurno mogu da kažem, a to je da je snižavanje cenzusa na 3% nešto što Socijaldemokratska partija pozdravlja i mi smo na tome još pre 10 godina insistirali i tražili u jednom širem korpusu menjanja Ustava i prilagođavanja našeg Ustava i svih naših zakona u skladu sa evropskim principima.

Ne bih o tome puno govorio iz prostog razloga, jer su moje kolege o tome već govorile i rekle svoje stavove.

Ovde ima izmena zakona u vezi nacionalnih manjina. Socijaldemokratska partija smatra da nacionalne manjine moraju biti zastupljene u nacionalnom parlamentu, u lokalnim parlamentima i da moramo naći najbolje rešenje da one zaista budu zastupljene, ali ne da bude zloupotreba, već da budu oni istinski predstavnici nacionalnih manjina, jer to je ono što je Srbiji potrebno i neophodno.

Da li je ovo najbolje rešenje, to ćemo videti kroz raspravu. Imamo amandmane i nadam se da ćemo imati znanja i sposobnosti da dođemo do najboljeg rešenja i da ćemo zaista istinski zaštititi nacionalne manjine.

Ovo vremena koje još imam ja ću posvetiti onom što je meni zadovoljstvo, a to je učešće žena u radu parlamenata. Mogu da kažem da su kvote koje su uvedene, kvota od 30%, zaista dale rezultate. To je dosta visoka kvota i moram reći da je Srbija zemlja koja se u svetu kotirala dosta visoko, a mi lestvicu sada dižemo više.

Ponosan sam na tu činjenicu i mogu ovog trenutka da naglasim da će Socijaldemokratska partija upravo sa ponosom glasati za tu kvotu, i ne samo za kvotu u skupštinama, u parlamentu i u lokalnim organima uprave, već i u izvršnim organima, da ćemo razmišljati o tome koliko je žena na čelu naših skupštinskih odbora, koliko žena se nalazi i u odborima i na svim drugim mestima. Često pogledamo samo najistaknutije funkcije, a ne gledamo gde se žene nalaze.

Moram priznati da je Fokus grupa za implementaciju cilja održivog razvoja u decembru mesecu izvršila jednu analizu. Tu su bili eksperti UN i dobili smo vrlo velike pohvale što smo do sad uradili.

Sada idemo dalje. Ponosan sam na tu činjenicu da idemo dalje, da ćemo napraviti veliki iskorak i stojim iza toga. Prema tome, drage kolege narodni poslanici, buditi uvereni da ćemo učiniti veliku stvar kad izglasamo ovaj predlog za kvotu od 40%. Hvala.
Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja sam jedna od onih koji će reći da pohvaljujem što imamo završne račune budžeta u raspravi u Narodnoj skupštini. Da podsetim narodne poslanike, poslednji završni račun koji je raspravljan i usvojen u Skupštini bio je 2001. godine. Od 2002. godine pa na ovamo, mi nismo imali završne račune, da se raspravljaju. Istina, Vlada je dostavljala završne račune do 2015. godine, ali nikako nisu dolazili na dnevni red, a od 2015. godine pa na ovamo Vlada čak i nije dostavljala završne račune.

Da ne bi javnost pomislila da je to činila nešto posebno, Ministarstvo finansija je to koje daje svoje izveštaje o izvršenju budžeta. Svaki građanin Srbije može da vidi koliko ima budžet prihoda, koje rashode i kako se ta sredstva troše. Ovo naglašavam iz prostog razloga što ipak budžet je bio pod kontrolom. Državna revizorska institucija je osnovana 2008. godine i ona je vršila revizije svih budžeta od 2008. godine, u stvari 2009. godine do 2018. godine. Molim vas, samo malo tišine. Meni je jako drago što su vašom zaslugom stigli ovi završni računi.

Neću reći da nisam to insistirao i želeo, jednostavno, to je redosled aktivnosti koji radi ova vladajuća koalicija, koja jasno, transparentno iznosi sve detalje, sve ono što treba građani Srbije da znaju, a posebno u finansijskoj konsolidaciji.

Jedan od najvažnijih rezultata koje je ova vladajuća koalicija postigla jesu upravo ti rezultati u finansijskoj konsolidaciji. Ako posmatrate ove završne račune tada možete jasno videti šta se sve dešavalo u privredi naše zemlje. Evo, zašto to kažem.

Prvo, završni računi su vrlo važni, oni nam daju konačne informacije o prihodima, rashodima, pravilnom korišćenju sredstava i naravno ovi završni računi su otkrili i tzv. indirektne korisnike, koji su bili skriveni negde i nismo znali koliko sredstava se troši kod tih indirektnih korisnika. Naravno, to se odnosi na škole, fakultete, socijalne ustanove, ta sredstva koja su te institucije zarađivale su se najčešće trošile za plate, odnosno za investicije. Dobro je što je to išlo u kapitalne investicije.

Ono što je veoma dobro u ovim završnim računima, a to moram da naglasim, da je to pravi zlatni rudnik informacija i to informacija koje govore o jednom vremenu, o sredstvima, o potrošnji i o ozbiljnosti jedne države, države koja građanima govori gde i kako troši svoja sredstva. To su trajni dokumenti i verovatno će nauka i struka ovde imati neiscrpan izvor podataka i ja moram pohvaliti ove završne račune, bez obzira na sve stvari o kojima je ovde bilo reči.

Znate, budžet je jedan od najvažnijih zakona koji se donosi. Budžet utiče na privredne aktivnosti u zemlji, ali i obratno privredne aktivnosti u zemlji utiču na budžet i to tako da mi onda u završnom računu vidimo pravu krvnu sliku jedne privrede za taj period.

Građani Srbije moraju znati da kao jedna ozbiljna koalicija mi zajedno činimo neke stvari. Da bi se doneo jedan budžet vi morate imati fiskalnu strategiju, morate imati završni račun za prethodnu godinu i nakon toga, tek imamo budžet koji ovde usvajamo u Skupštini.

Postoji budžetski kalendar. Moram reći da se nikada nije desilo da je budžet usvojen mnogo ranije, nego što to kaže budžetski kalendar. Do 15. decembra smo morali usvojiti budžet. Mi smo ga davno usvojili i to moram posebno naglasiti i pohvaliti. I ne samo da smo ga ranije usvojili, već je budžet stigao na vreme u Narodnu skupštinu i narodni poslanici su imali sasvim dovoljno vremena da o svemu, o svim stavkama u budžetu raspravljaju, govore. Imamo i nezavisna tela koja su o tome raspravljala, dakle, imali smo jednu kvalitetnu i dobru raspravu i to je ono što posebno želim da naglasim.

Zašto to kažem? Kažem jer je budžet jako bitan, rekao sam, utiče na privredu. Kada analizirate ove budžete, završne račune, tada možete to podeliti na neka tri dela. Budžeti od 2002. do 2007. godine su imali dobre fiskalne rezultate. Bilo je suficita, nije bilo deficita. Znate zašto? Bila je privatizacija. Gde su ta sredstva trošena? Da li su sredstva trošena na kapitalne investicije? Da li smo tad imali završene auto-puteve, da li smo tad imali rad na železnicama? Ne. Sredstva su gurana u potrošnju, potrošnja je išla sve više i više i na kraju došla je ekonomska kriza, svetska ekonomska kriza 2008. godine, zemlja vrlo brzo nije više mogla da pozajmljuje i već smo bili blizu bankrota.

To je taj period od 2008. do 2013. godine. U tom periodu nama je često govoreno da ta svetska ekonomska kriza je za nas razvojna šansa. Ne, došli smo do zaduženja 76% BDP.

Molim vas, krenuli smo u finansijsku konsolidaciju 2014. godine i šta smo uradili? Vrlo brzo, ja moram priznati da je i mene iznenadilo da smo iz jednog deficita stigli u suficit i to tri godine uzastopce, a zašto? Pa, zbog jedne štednje i zbog jednog stava da se ne može trošiti više nego što se zaradi, da se ne može davati više ni za potrošnju nigde od onoga što nije zarađeno i da budžet mora biti tako izbalansiran da imamo ulaganja u kapitalne investicije, javne investicije, deo toga u potrošnju, ali u određenim proporcijama. Upravo to smo postigli.

Moram reći da jedan budžet 2019. godine, gde ćemo završni račun videti već, ja sam siguran, u julu sledeće godine. Budžet 2020. godine je jedan relaksirani budžet, na dobrim osnovama, pravljen konzervativnim metodama, drugim rečima jasno precizirano gde su i kakvi su prihodi, kakvi su rashodi i jedan uravnotežen budžet, stabilan budžet.

Pošto sam o budžetu govorio kada smo ga usvajali, ja ću samo reći sledeće, ja nemam nijedan strah da ćemo mi doći u neku tešku situaciju iz prostog razloga što smo uveli proporcije pravila i metodologije koje se poštuju. Ako poštujete ta pravila, tada vam je sasvim jasno da ne možete doći u tešku situaciju i da ćete jasno imati i za plate, imati za penzije, imati za kapitalne investicije, imati za ostale javne investicije, što se očigledno i vidi. Završavaju se kapitalni projekti, najbolji rezultati privrede, a to sam već i govorio, vide se u transferima PIO.

Godine 2014, mi smo izdvajali iz budžeta za penzije 272 milijarde, 2018. godine 172 milijarde, dakle manje 100 milijarde dinara. Šta to znači? To znači da imamo veće zapošljavanje, veću privrednu aktivnost, da imamo bolje plate, to znači da Srbija staji na zdrave ekonomske noge, što znači da možemo dalje hodati.

Ima još nešto drugo što moram naglasiti. I u ranijem periodu, 2002. do 2008. godine, izdvajala su se sredstva za kapitalne investicije, ali ona nisu trošena. Zašto? Zato što nismo imali programe i zato što nismo znali voditi kapitalne investicije. Tada je bio veliki kredit. Uzmemo 800 miliona evra za železnice Srbije, pa nije bio povlačen. Bilo je još nekih drugih kredita koji nisu povlačeni.

Da bude još problem veći, za te kredite koje ne povlačite vi dajete dodatne kamate, dodatne penale. Zašto? Mi smo se zaduživali, a nismo znali kako da iskoristimo. Upravo u situaciji u kojoj se sad nalazimo imamo suficite, negde smo u oktobru mesecu o tome raspravljali da suficit smo ulagali u javnu infrastrukturu, eto, konkretno u Moravički koridor, deo sredstava smo davali i davaćemo za rasterećenje privrede, ali ne zaboravljamo i tu je ono što Socijaldemokratska partija uvek naglašava, da građani Srbije moraju osetiti boljitak u ekonomskom razvoju i na osnovu svojih plata i na osnovu svojih penzija.

Tu ćemo tražiti jednu meru. Kad govorimo gde se šta nalazi, ja moram da naglasim, to se radi o onim proporcijama, ako govorimo da za plate i penzije mora da ide određena proporcija, uzmimo za plate, onda mora da bude 9,5%. Ako idete više, tada vi dolazite već u jednu opasnu zonu koja kaže da u datom trenutku vi ćete morati da dajete više, odnosno da se dalje zadužujete ili idete već da dajete od onoga što vam privredni rast ne omogućava.

Ono što je veoma bitno, a to je učešće javnog duga u BDP. Mi smo se zaduživali, u jednom trenutku smo bili da 76% BDP i blizu bankrota, no, sada mi imamo javni dug koji je negde 50 koma nešto procenata, a ide ka tendenciji niže.

Moram da kažem da je zakonska odredba 45% BDP dosta strog uslov, možda za našu zemlju i prestrog, koji smo mi sami sebi nametnuli, ali lično smatram da nije problem kvalitetno se zaduživati, pogotovo sada u ovo vreme kada su kamate niske. Kvalitetno zaduživanje, ulaganje u infrastrukturu, ulaganje u puteve, ulaganje u prečistače vode, u kanalizacije znači ostavljanje zemlje u jednoj boljoj poziciji, u jednoj boljoj situaciji kojoj i jeste.

Naravno da se radujem, i uvek sam to govorio da ću biti najsrećniji kad se završi Koridor 10. Da, mogu da kažem da je Koridor 10 je završen. Dakle, neću da kažem završićemo ga, on je završen. Koridor 11 od Surčina do Čačka, da, završen. Sutra će se otvoriti. Dakle, to je ona Srbija koja je uspela svojim radom, svojim zalaganjem, pametnim i dobrim politikama da dođe do situacije da ima dovoljno sredstava za sve ove oblasti o kojima sam govorio.

Kada govorimo o završnim računima, ja očekujem da će sad to postati pravilo, da ćemo završni račun za 2019. godinu, nakon ocena nezavisnih institucija, DRI, Fiskalnog saveta i ostalih, imati u julu sledeće godine, pre nego što budemo imali projekcije budžeta za 2021. godinu. To će nam biti signal šta, kako i gde treba popraviti naše finansije.

Ne trebamo se zavaravati da je sad sve rešeno onako kako treba. Postavljeni su dobri temelji. Na te temelje treba nadograđivati mnogo toga, uređivati kuću koju smo imali i jasno staviti do znanja šta i gde se ide i gde se šta troši.

Ovde je bilo govora i o sredstvima rezervi itd. Mnogo toga se može o tome diskutovati. Jedna od stvari koju sam naglašavao i koju ću i sad ponoviti jeste da u sistemu zarada u Srbiji treba uvesti red, da masa zarada jeste svedena na 9,5% BDP, da, ali se zalažem za platne razrede, jer nemoguće je čak i ako neka državna firma, bili to neki fakulteti koji imaju trenutno povoljnu situaciju, evo, na primer, trenutno su to pravni fakulteti, informatički fakulteti koji imaju to. Oni imaju dosta pristojna primanja. Ne, ne trebaju sva primanja u državnim službama koja se zarade ići samo u plate, treba ići i u investicije, jer na taj način država ide bolje i dalje napred.

Isto tako, govorim i o završnim računima budžeta opšte države. NJih trenutno nemamo. Imamo završne račune Republike Srbije, ali nemamo opšte države. Možda bi to trebao biti jedan korak napred. Zašto? Na lokalnim samoupravama, pokrajini, zatim na drugim nekim situacijama imamo da se dosta sredstava zaradi i često ide mimo prihoda.

Ono što želim da kažem, i time ću završiti svoje izlaganje, država Srbija u ovoj godini, u prethodnim godinama, posle rezultata finansijske konsolidacije, dobro upravlja svojim finansijama. Ne može biti iznenađenja, neće ih biti. Dobro upravlja kapitalnim investicijama, što je veoma bitno.

Vidite i sami koliko se radio Koridor 10. Završen je, ali očekujem da ta iskustva koja smo imali na Koridoru 10, Koridoru 11 možemo usmeriti ka novim koridorima, Moravskom koridoru, autoputu Kuzmin - Sremska Rača i drugim koridorima i autoputevima koje ćemo otvoriti. Zašto? Naša iskustva, efikasno korišćenje tih sredstava značiće dalji rast BDP.

Mi imamo mnogo toga što se daje i u javnu infrastrukturu, zatim u školstvo, u zdravstvo, u kliničke centre, da tim dobrim upravljanjem te kredite i sve ono što imamo, sopstvena sredstva možemo bolje i kvalitetnije izvršiti.

Na kraju, govorio sam o kaznama i o penalima. To sam govorio i kada je bilo oko budžeta. Ogromna sredstva idu. Znate, kada neko kaže 22 milijarde, to su velika sredstva, ali mi plaćamo neke penale od 2005. godine. Moramo ustrojiti administraciju, pogledati naše ugovore, jer mi smo imali često i prihode koje smo skrivali, ne mi, već se do 2015. godine prihodi skrivali. To se govorilo – prihodi ispod crte. Zašto? Pa, bilo je državnih preduzeća koji su pravili gubitke, koji nisu mogli da uplaćuju svoje kredite, državne banke koje su se morale sanirati. Ti troškovi su sakrivani. Od 2015. godine oni su ušli u budžet i tačno, jasno i transparentno se zna šta država radi. Da to nismo uradili, da nismo došli do te situacije, ne bismo imali zdravu ekonomsku situaciju, ne bismo bili u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo i sada možemo da kažemo da izgradili smo dobar sistem, taj sistem popravljati, ići dalje i unaprediti da nam bude bolje.

Država koja ima uređene finansije, država koja zna šta hoće da uradi znači dalji napredak, a to je ono što je ova vladajuća koalicija, naravno, gde je SNS vodeća stranka, uradila i građanima Srbije polaže račune. Ono što smo rekli, to i izvršavamo.

Naglašavam da će, kao i do sada, SDPS u glasanju podržati sve ove završne račune sa željom da nam sledeći završni računi budu godišnji i da budu bolji i kvalitetniji nego do sada. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem raspravu o budžetu reći ću nekoliko stvari, nekoliko činjenica. Prvo, naglašavam zbog građana Srbije da smo poštovali budžetski kalendar, što znači – budžet je usvojen na Vladi u vreme kad je to predviđeno, došao je na vreme u Skupštinu. Znači, poslanici su imali puno vreme da raspravljaju i da čitaju budžet za 2020. godinu.

Drugo, ovde je odobreno duplo vreme za raspravu. Šta to znači? Znači da poslanici mogu detaljno da analiziraju budžet, daju amandmane i bore se da se taj budžet popravi. Tome jeste odgovornost, budžet se može popraviti i u raspravi sa pojedinim amandmanima.

Treće, ovo je jedina tačka o kojoj raspravljamo, što znači imamo i dovoljno vremena za raspravu.

Četvrto, to je već ministar rekao u svom izlaganju prethodnom, mi smo na Odboru za finansije u ponedeljak četiri sata raspravljali o budžetu. Ta rasprava je bila vrlo konstruktivna. U pojedinim trenucima veoma polemična, uz uvažavanje svih aktera u diskusiji i u jednoj demokratskoj raspravi, mi smo došli do nekih zaključaka koje je predsednica Odbora, gospođa Aleksandra Kovač izrekla ovde u našoj raspravi. To je odgovorna politika i to su odgovorni političari. Kažu šta će uraditi, to urade i predlože.

Sad da se vratim na budžet za 2020. godinu. Ja moram da naglasim da imamo sledeće ključne reči, a ja volim ključne reči da kažem, možda zato što sam i matematičar, budžet je uravnotežen, budžet je stabilan, budžet je siguran, on ima stabilnost i ima ono što moram da naglasim, to je razvojna komponenta.

Naravno, neosporno je da smo postigli izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To priznaje i MMF, Svetska banka, to priznaje i Fiskalni savet koji je to u krajnjem slučaju i na Odboru za finansije i potvrdio.

Naravno, preduslov dobrih rezultata jeste i politička stabilnost. Moram da naglasim da u okviru naše koalicije, vladajuće koalicije postoji jedinstvo u realizaciji onoga što smo građanima Srbije obećali. Upravo to jedinstvo, ta saglasnost je i preduslov za ove rezultate koje postižemo u finansijskoj konsolidaciji.

Šta će to dalje značiti? To će značiti povećanje standarda građana Srbije, penzionera o zaposlenih. To će značiti i rast BDP, to će značiti pad duga Srbije u odnosu na BDP i ono što mene raduje, to je povećanje javnih investicija.

Naravno, ovde je bilo puno reči oko toga. Budžet je pravljen na tzv. „konzervativnoj metodi“. To pozdravljam i podržavam. Prihodna strana je pravilno određena, a takođe i rashodna strana. Nema iznenađenja, neće ih biti.

Budžet ima deficit. On je 0,3 za Republiku, 0,5 za opštu državu. Znate, sećam se vremena kada je deficit bio 6,6-7%. Mi smo sada stigli do onih procenata koji su za zemlju Srbiju upravo dobri, upravo onakvi kakvi se očekuju. Naglašavam da smo 2017/18 imali suficit, a ja suficit očekujem u 2019. godini. Znate, mi smo još taj suficit i locirali, on je 46 milijardi i podelili smo ga ravnomerno, uravnoteženo na oblasti koje su u datom trenutku bile vrlo aktuelne.

Rekao sam da javni dug Srbije pada u odnosu na BDP. On sada trenutno iznosi 23,32 milijarde evra ili je na nivou 51,9.

Ako znamo da je bio na 76%, onda vidite koliki je korak unapred napravljen, da imamo dug koji je za Srbiju podnošljiv. Da naglasim da Mastriht za EU kaže da dug treba da bude 60% BDP, naš zakon kaže da on treba da bude 45%. Ja lično mislim da moramo ostati na 45%, jer to je za zemlju Srbiju, ovakvu kakva jeste, nešto što je veoma dobro.

Naravno, ovo su dobri rezultati, ali ima nešto što nas i zabrinjava. Voleo bih i želeo da nam rast BDP bude veći. Po godinama, on je išao između 1,8, 3,3, 2,0, 4,3, 3,5 se predviđa za 2019. godinu, projekcije idu da će biti 36, 37.

Da bude vrlo jasan, ovakav rast BDP za Srbiju, koja je u prethodnom periodu veoma zaostajala, nije dovoljan. On nije dovoljan iz prostog razloga da bi Srbija išla bržim koracima napred, taj BDP mora biti mnogo veći i upravo sve politike koje sada trenutno kreiramo za budućnost moraju da doprinose da taj BDP brže raste. Ekonomskih instrumenata za to ima i mislim da će Vlada u narednom periodu to učiniti.

Sada moje omiljene teme. Moja omiljena tema jesu penzije i penzioneri. Znate, 2018. godine, kada su penzioneri bili u teškoj situaciji, mi smo insistirali da penzioneri koji su podneli veliki teret moraju da osete boljitak kada ekonomija krene napred. Upravo to što smo insistirali i tražili, a to smo gospodin Momo Čolaković i ja učinili, 2018. godine mi smo tražili švajcarsku formulu, jer tada je Vlada određivala po svojim kriterijumima koliko će se penzije povećavati. Naravno, švajcarsku formulu smo dobili i to pozdravljam.

Upravo ta švajcarska formula, koja je najbolja u ovom trenutku za penzionere, znači da će penzioneri u budućnosti, osim sigurnosti penzija, sigurnosti penzionog fonda, imati i rast u skladu sa rastom ekonomije. Zato pozdravljam što će penzioneri u 2020. godini imati rast od 5,4%.

Koji je rezultat naše ekonomske politike? Upravo se najbolje vidi na penzionom fondu, i to transferi koji idu iz budžeta idu u penzioni fond. Godine 2014, molim vas, transfer iz budžeta u penzioni fond je bio 272 milijarde dinara, 2020. godine on je 157,5 milijardi. Ta razlika je 114,5 milijardi. Upravo ta razlika jeste i uspeh ekonomske politike. A da vam kažem, za ovu razliku možemo da napravimo autoput, Moravski koridor i Kuzmin-Rača, jer ukupno zbir ta dva autoputa je upravo ovih 114,5 milijardi dinara. To je ogroman rezultat.

Ali, ovaj rezultat govori i nešto drugo. Govori i rast zapošljavanja. Oni koji osporavaju da se u Srbiji ljudi zapošljavaju, da ove cifre nisu realne, upravo ova matematička konstrukcija nama pokazuje da u Srbiji imamo zapošljavanje, da je ono nešto malo iznad 10 i vrlo brzo će biti ispod 10, to znači 9%.

Takođe, volim da pričam i o platama. To je, bar što se mene tiče, bilo jedno od neslaganja sa Fiskalnim savetom. Ja sam se zalagao uvek i zalagaću se uvek da u usponu ekonomske politike mi imamo i veće plate, ali da se te plate mogu deliti iz onog što je zarađeno.

Naime, fond plata u BDP u 2017. godini je bio 9,1. Optimalno je 9,3, 9,4 i, molim vas, sa ovim povećanjem od 8 do 15% učešće će biti 9,6. To je malo odstupanje, 0,2% od BDP, ali znajući da smo prihodnu stranu pravili konzervativnom metodom, ja sam u potpunosti siguran da će taj procenat biti niži, jer će prihodi ići napred. Sama ta činjenica govori da vodimo odgovornu politiku što se tiče plata i da izdvajanja za plate neće ugroziti ekonomski sistem naše zemlje.

Pozitivno ocenjujem rasterećenje plata. To pozitivno ocenjujem iz prostog razloga što moramo dati i mogućnost da se naša privreda, posebno privatni sektor, posebno uzdiže. Mi smo sa 62% doprinosa došli na 61%, sa 63% na 62%, 61%. Ja sam pristalica politike korak po korak, što znači korak po korak, stići ćemo mi do tih 58%, ali onda kada Srbija ekonomski još više ojača i kada dođemo u situaciju da možemo zaista deo doprinosa smanjivati da bi privredi ostajalo više, a da bi se ona još više razvijala.

Kao neko ko potiče iz sindikalnog bekgraunda, pohvaljujem da se minimalna cena rada sa 27.020, podigla na 30.020 dinara. To je vrlo značajno. Isto tako, meni je jako značajno i zbog činjenice da je postignuto socijalnim dijalogom. Nadam se da je ministar rada tome doprineo. Istina, on sada priča na telefon, ali verovatno me i čuje šta govorim, iz prostog razloga jer želim da naglasim da socijalni dijalog sindikati i poslodavci moraju da dođu do zajedničkog konsenzusa, jer se i sam zalažem kao socijalni demokrata i Socijaldemokratska partija da minimalna cena rada mora da bude minimalna potrošačka korpa.

Kad završi telefoniranja, ministar rada će verovatno to prihvatiti i da će u narednom periodu korak po korak stići do tog rezultata.

Ono gde imam neslaganje, a to moram vrlo otvoreno, ovo je demokratska diskusija, sa ministrom za finansije, a to su platni razredi. O tome smo dugo raspravljali i na Odboru za finansije. Ja se zalažem za platne razrede. Zalažem se iz prostog razloga jer u Srbiji postoji veoma velika raznolikost između plata u javnom sektoru. Znam da to nije jednostavan posao. Znam da to nije lagan posao. Ali, ja se nadam da će za ministra finansija i ministra za lokalnu samoupravu to biti izazov, izazov da konačno reše veoma težak problem. Uostalom, kada smo 2014. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju, tada je bilo teško, ali smo izašli smo uspehom iz nje.

Ja se nadam da će i ministar finansija prihvatiti ovaj izazov i u 2020. godini završiti posao oko platnih razreda i da ćemo imati koliko-toliko ujednačene plate u javnom sektoru. Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer znam da je to težak, kompleksan posao, znam da tu postoji mnoštvo interesa, različitih interesa, neki jaki sindikati će se opirati, ali je izazov – izazov i verujem da ćete vi taj izazov prihvatiti i da ćete u tome uspeti.

Prihvatajući politiku korak po korak, nadam se da ćemo popravljanjem doći do onoga što je veoma važno i što je bitno. Znam da tu ne mogu svi dobiti, neko mora izgubiti, ali ako to uspete preko socijalnog dijaloga, poslodavci, sindikati i Vlada, biću veoma zadovoljan.

Ostaviću vreme da pričam o javnim investicijama. Pre tri, četiri godine sam rekao da ću biti ponosan kada se završi Koridor 10. Koridor 10 je završen, njegov Južni krak, njegov Istočni krak. Ja očekujem 19. decembra da će se završiti Koridor 11, i samim tim da ćemo od mog Novog Sada do Čačka ići pravim auto-putem, što je veoma dobro.

Pozdravljam i početak novih investicija. Naglašavam da smo mi za investicije od pre nekoliko godina, za javne investicije od 120 i nešto milijardi stigli do 260 milijardi. Znate, to je ogromna cifra koju smo uspeli svojim radom, pametnim politikama, uspešnim finansijskim politikama, dovesti do ovog cilja.

Mene raduje početak rada na Moravskom koridoru, zatim na auto-putu Kuzmin - Rača, Ruma - Šabac - Loznica. Voleo bih kao lokal patriota, a to sam i očekivao u ovom budžetu, da će biti govora i o auto-putu Novi Sad - Ruma i konačno tunel kroz Frušku goru. Ja se nadam da će prostora za to biti u narednom budžetu i biću veoma srećan da konačno počne i taj tunel kroz Frušku goru.

Želim Srbiju koja je premrežena auto-putevima, dobro osmišljenim, onim auto-putevima koji su neophodni i potrebni. Voleo bih, na primer, da zapadna Bačka, Sombor, Apatin, takođe imaju auto-put, no, nadam se, u nekim budućim budžetima, u novom investicionom planu, da će biti prostora da ponekad i maštama unapred.

Kad imamo auto-puteve, kad ulažemo u školstvo, kad imamo ulaganje u zdravstvo, imamo jednu bolju Srbiju, jednu Srbiju bolju za život.

Sama činjenica da sa osam milijardi ulaganja u školstvo idemo na 22 milijarde, da uvodimo izgradnju novih osnovnih i srednjih škola, digitalizaciju, bežični internet, da u zdravstvu sa pet milijardi idemo na sedam milijardi, da imamo i da ćemo graditi nove kliničke centre koji su već početi ali nisu završeni, sad je stigao red na njih. Beogradskih klinički centar vidimo svi kad prolazimo. Ja očekujem to u Novom Sadu da krene od proleća, a takođe i u Kragujevcu.

Znate, 2018. godine, sa 128 milijardi, mi smo uspeli u javne investicije u 2020. godini da izložimo 260 milijardi. Da li treba nešto više reći?

Za kraj ostavljam ono što je uvek moja omiljena tema, a to je dalje ulaganje - vodovodi, kanalizacije, zaštita životne sredine i komunalna infrastruktura. Ja govorim često o ciljevima održivog razvoja, govorim o Agendi 2030, jer svi želimo čist vazduh, čiste reke, svi želimo da se Srbija pošumljava, da imamo mnogo drveća, da imamo prečistače otpadnih voda. Znate, 84% građana Srbije ima pitku vodu. Želim da ima 100%. Možemo o tome razgovarati.

Fokus grupa nije ove godine dala amandmane na budžet. Zašto? Analizirali smo i videli smo da su značajna sredstva izdvojena za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja, ali ćemo zato ceniti vaše sledeće korake i očekujem da ćete vi naglasiti koji cilj je i ostvaren.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za budžet 2020. godine, kao i kasnije za sve propratne zakone koji se tiču budžeta. Upravo to ćemo učiniti jer želimo Srbiju bolju, uređeniju zemlju, a nju već sad imamo i imaćemo je i bolju. Hvala.
Zahvaljujem.

Poslanička grupa SDPS podnela je deset amandmana. Ti amandmani su imali zadatak da poprave neke stvari u zakonu, da poboljšaju, a isto tako, da građanima pomognu da njihova sigurnost bude znatno povećana.

Zahvaljujem svima koji su razmatrali ove amandmane i svih deset amandmana usvojili. Mislim da je to veoma dobro i da će zakon sa ovim amandmanima biti bolji, kvalitetniji i na službi građanima Srbije. Hvala.
Očekivao sam da će se drugi prijaviti, a da ja kasnije govorim, ali evo, iskoristiću priliku da kažem nekoliko reči o ovome što je ovde govoreno.

Govorimo o ozbiljnoj temi. Tema je penzije, sigurnost i stabilnost našeg Penzionog fonda. To je vrlo značajna tema jer se radi o 1,7 miliona penzionera koji žive u našoj zemlji i koji očekuju konkretne rezultate od nas narodnih poslanika. Te konkretne rezultate upravo sada dajemo i upravo u Skupštini govorimo o njima.

Pre svega, kada smo govorili o rebalansu budžeta, budite uvereni da je tada SDPS jasno stavila do znanja da će podržati ove aktivnosti oko dodele pomoći penzionerima u visini od pet hiljada.

Tu pomoć ne potcenjujemo. Smatramo da je vrlo značajna i da je u ovom trenutku vrlo bitna, jer je to znak da je naš PIO fond jedan stabilan fond, da penzioneri ne treba da brinu šta će biti sa penzijama. One će sigurno biti isplaćivane kao i do sada na vreme.

Ono što je ovog trenutka najvažnije, to je da je Vlada juče usvojila tzv. "švajcarsku formulu". Ta formula znači jedan dugoročan projekat, znači da će penzije ići u skladu sa rastom koji se dešava u ekonomiji naše zemlje i da će penzioneri osetiti boljitak u tom rastu naše ekonomije.

Da naša ekonomija raste, da imamo pozitivne efekte, posebno u prikupljanju doprinosa, poreza i stabilnosti ukupnog budžeta, to pokazuju ovi rezultati koje je izneo ministar Đorđević u svom izlaganju, govoreći kako se penzioni fond puni.

Naime, ja znam vreme, a bio sam dugo u upravnom oboru penzionog fonda i znam kakve su situacije bile. Penzije su tada, dodaci za penzije su bili negde iznad 40%, 48% je davano iz budžeta, a sada smo stigli na 26%. To je veliki rezultat.

Zašto je veliki rezultat? Znači da zapošljavanje ide visokim stopama, da ona stopa zaposlenosti od 10% je jedna značajna stopa. I dalje smanjivanje ispod 10% značiće da naš PIO fond ima dodatnu stabilnost, a da će se iz budžeta Republike Srbije davati manje dotacije za penzije.

Sama ta činjenica da su stigli do 26% izdvajanja iz budžeta je vrlo značajna. U većini evropskih zemalja dotacije negde idu na 25% iz budžeta za penzione fondove. Da bi građani Srbije znali, mi nemamo izdvojena sredstva unapred na nekakvom fondu pa da se odjednom mogu isplatiti penzije. Građani koji rade izdvajaju svoje doprinose i na osnovu tih izdvajanja penzioneri dobijaju svoje zaslužene penzije, jer su u datom trenutku dok su bili u radnom odnosu i sami izlagali, sami davali, izdvajali sredstva za penzije koje sada treba da imaju.

Ono što je veoma važno, usklađivanje penzija koje će biti sada na osnovu švajcarske formule, a ja se nadam da ćemo mi taj zakon imati već na sledećem zasedanju, značiće dugoročno da penzioneri više neće zavisti od nekakvih odluka bilo koje Vlade, već će biti jedan vrlo značajan instrument koji će omogućiti da se penzije usklađuju u skladu sa rastom naše ekonomije.

Naša ekonomija raste, prema tome penzioneri će moći da budu u situaciji da zaista budu sigurni za svoja primanja, a znate, iako će neko reći to da pet hiljada nije neka velika suma, ipak izdvajamo devet milijardi dinara iz sredstava koje smo zaradili.

Dakle, ne zadužujemo se, ne dižemo kredite, izdvajamo devet milijardi sredstava koje je naša privreda zaradila u ovom periodu u 2019. godini . To je bila i osnova naše finansijske konsolidacije, jer smo upravo rekli da ćemo učiniti sve da imamo stabilne državne finansije, a ovog trenutka ih imamo.

Ja ću iskoristiti ovu priliku da nešto kažem i uopšte o PIO fondu. Zašto? Često se smatra da je to samo administracija, čiji je osnovni zadatak da deli rešenja i da raspoređuje sredstva. Ne.

Penzijsko i invalidsko osiguranje je vrlo značajano, fond koji postoji veoma dobro radi i to je ono što treba naglasiti. Dobro radi, dobro upravlja sa sredstvima i mislimo da se tu mogu učiniti dalji koraci što se tiče Zakona o PIO.

Zašto se može učiniti? Naime, iz tog fonda se isplaćuju i doprinosi za zdravstvo i za zdravstveno osiguranje penzionera. Tu negde ide oko osam milijardi. Znate, kada bi smo to isključili, kada bi to država davala Fondu za zdravstveno osiguranje direktno iz budžeta, tada ovih 26% dotacija bi bilo smanjeno na negde iza 20%. To je vrlo značajna stvar.

Druga stvar o kojoj je bilo govora, to jeste imovina PIO fonda. Ona se često zapostavlja, često se o njoj govori u vrlo negativnim kontekstima.

Treba da vidimo šta su penzioneri, i kada su fondovi bili puni, kada su se sredstva izdvajala za određenu imovinu, pre svega, tu mislim na banje, da vidimo kako se to može valorizovati i naravno, nakon privatizacije banja, stavljanja u punu funkciju, ta sredstva vratiti penzijsko-invalidskom fondu. To omogućiti da penzije i dalje idu gore, odnosno da se daje manje dotacija iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da u budžetu za 2020. godinu, čiju raspravu očekujemo vrlo brzo, da ćemo imati vrlo jasne i precizne podatke o sredstvima izdvojenim za penzije i mogućnosti da li je moguće da se i u narednom periodu vide nekakve dotacije penzionerima, jer što pre na bolje ide, što se više zarađuje, zaposleni to moraju osetiti, ali i penzioneri, naravno, u skladu sa onim proporcijama koje smo postigli, a to je da izdvajanja iz BDP-a za penzije ne mogu preći 11%, jer to znači dalje poremećenje odnosa.

Naglašavam da će SDPS u danu za glasanje sa zadovoljstvom glasati za ove izmene i dopune Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicama, ulazimo u osmi sat naše rasprave o rebalansu budžeta. Mnogo štošta je ovde rečeno i bojim se da ću i ponoviti neke stvari. Ali, prva pomisao koja mi je došla u glavu jeste ako u Srbiji želite da vas svi napadaju, omalovažavaju, prikače etikete postignite rezultat. Ako imate rezultat tada budite sigurni da ćete biti napadani i da više ne važe nikakvi argumenti, nikakve cifre, jer jednostavno. kad sagledavamo stvari, tada budite uvereni racionalnosti nema.

Često će vam reći da ste populista. Ja priznajem da sam populista. Veoma mi je drago što smo postigli 50 milijardi viška sredstava i to u prihodima, realno zarađenih sredstava o kojima danas raspravljamo kako ih podeliti.

Kažu populistički je deliti penzionerima 5.000 dinara, da je to populizam. Pa, molim vas to kažu onih nekoliko desetina hiljada koji imaju velike penzije, a milion i 700 penzionera čeka tih 5.000 i očekuje ih kao nagradu za sve ono što su imali. Kažu to je populizam. Pa, neka je populizam. Gde imate dva penzionera to je 10.000, i te kako značajne pare za tih milion i 700 ljudi koji se nalaze u tim situacijama sa tako malim penzijama.

Ministar je u svom izlaganju rekao – ja sam se uvek za to zalagao. Da, ovo je jednokratna mera, ali da bismo penzionere obezbedili insistiramo na švajcarskoj formuli. Ja očekujem da će ta švajcarska formula zaživeti od 1. januara i da će penzioneri jasno i predvidljivo znati šta ih čeka.

Moram da kažem i jednu sledeću stvar. Znate, sećam se vremena, a dugo sam u ovom parlamentu, kada smo imali budžetski deficit preko 120 milijardi. Kada su bile u pitanju isplate i plata i penzija tada niko ništa nije rekao zašto je tako, a mi sada raspravljamo kako podeliti sredstva koja smo zaradili.

To što mi sada imamo budžet stabilan, predvidljiv, održiv, to je veliki rezultat. To je rezultat kojim se moramo svi ponositi. Ova vladajuća koalicija, koja je za ovo kratko vreme, u jednom teškom periodu došla da možemo da raspravljamo o realnim sredstvima, da raspravljamo o ekonomiji koja se uzdiže i da raspravljamo kako poboljšati život u Srbiji. Da ne pomislite da ja hoću da kažem da se u Srbiji trenutno dobro živi u onom smislu da smo sad došli u neko srećno doba. Ne. U Srbiji se još teško živi, ali postoji nada da idemo dobrim koracima napred. Idemo dobrim koracima napred što znači imamo pozitivne stope rasta BDP, i to tako da možemo očekivati u svim sledećim godinama da će Srbija nedostatak i svoj zaostatak sa drugim zemljama nadoknaditi svojim ekonomskim razvojem, bržim razvojem.

Zašto ovo govorim? Znate, devet milijardi koje delimo penzionerima po 5.000 neko će reći – to je velika suma. Ne, nije velika. To je zarađena suma, suma koju možemo jasno podeliti.

Isto tako i podržavam tu činjenicu da jedan deo sredstava dajemo za kapitalne investicije. Trinaest milijardi koje se daju za autoput Pojate-Preljina su značajna sredstva. Ulaganje u infrastrukturu sigurno znači dalji porast BDP i zalagaću se za to. Isto tako, zalagaću se za ulaganja i u kanalizacije, prečistače otpadnih voda.

Ministru sam u predlogu budžeta za 2019. godinu, naglasio da želim da u budžetu bude jasno naglašeno šta se daje za ciljeve održivog razvoja, šta je to što Srbija planirano usmerava ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Ono što je dobro u ovom budžetu, i to želim da naglasim, jeste činjenica da je rashodna strana veoma dobro planirana, znači, rashodi nisu probijeni. Rashodi su dobro procenjeni, što znači da mi imamo budžet koji je stabilan, nema više iznenađenja.

Sećam se vremena kad vam odjednom iskoči neki dug, sećam se vremena kada su neke cifre bile sakrivane, mi to kažemo ispod crte, pa se odjednom pojave. Ovaj budžet je jasan, transparentan, predvidljiv. Ja ovu raspravu o rebalansu, i dobro je što je takva, vidim kao uvertiru za raspravu o budžetu.

Moje pitanje ide direktno ministru finansija – da li se predviđa poštovanje budžetskog kalendara? Ja to od vas očekujem. To znači očekujem da budžet za 2020. godinu, bude u skupštini 01. novembra ove godine, da poslanici imaju dovoljno vremena da prouče budžet i da mi, u skladu sa budžetskim kalendarom taj budžet usvojimo do 15. decembra.

Zašto to naglašavam? Ja očekujem da ćemo imati duplo vreme za raspravu, što znači da ćemo jasno, transparentno, pred građane Srbije izaći i da više ništa ne krijemo. To znači da vodimo odgovornu politiku, politiku koja je jasna, koja je transparentna i gde nema nikakvih skrivenih namera. To i jeste rezultat ove vladajuće koalicije. To i jeste ono što građani pokazuju, puno poverenje, jer ono što obećamo, to i ispunimo. Jednostavno, građani vide te rezultate, kao što vide i otvorene autoputeve, kao što će videti završen „Koridor 10“, „Koridor 11“ i otvaranje radova na drugim koridorima.

Nešto što želim dalje da kažem, pitanje plata u javnom sektoru. Neko će reći – opet je to populizam. Ja vam moram reći da u potpunosti podržavam izdvajanje sredstava za povećanje plata u javnom sektoru. To je istina u ovoj godini dve milijarde, ali će u sledećoj godini biti 24 milijarde, ali očekujem dalji rast BDP, očekujem da će ta sredstva jednostavno sigurno biti ostvarena u budžetu, i samim tim, povećanje plata dajemo iz realnih sredstava.

Znate, često se govori da su plate prerasle naš privredni rast. Ja vam moram reći da je učešće plata 2017. u BDP bilo 9,1%, da nakon ovih povećanja u 2020. biće 9,6%. Nama treba 9,4% BDP. Ovo malo odstupanje je zaista malo, ali ova Vlada je socijalno odgovorna vlada i SDP upravo to i podržava i zato smo deo ove naše koalicije koja ima rezultate. Vodimo računa da smo socijalno odgovorna država.

Ako malo bolje vidite, probijanje rashoda je bilo upravo u socijalnim davanjima, za dečije dodatke, za sve ostalo, što znači da smo socijalno osetljivi i to je ono što SDP podržava i što će podržavati.

Mi imamo 460.000 zaposlenih u javnom sektoru. Ja smatram da to nije velika cifra, obzirom za Srbiju u ovolikom stepenu razvoja, ali moram reći i dalje. Znate, vi ste rekli gospodine ministre da nema zabrane zapošljavanja, ima kontrole zapošljavanja. Zvali ovako ili onako, igrali se rečima, ja želim da imamo jasnu, efikasnu upravu, da se u njoj ceni rad i upravo plaća rad, stvaran kvalitetan rad. Zato podržavam ovo što ste predložili da imamo diferencirano povećavanje plata, da najviše ide medicinskim sestrama, lekarima i ostalima.

Jedan sam od zagovornika, ma koliko to zvučalo, a potičem iz sindikata, za platne razrede. Ja znam da je to težak posao. To je izuzetno težak posao. Svaka grupa, a imamo uticajnih grupa, prosvetne radnike, zdravstvo itd. sebe vidi uvek u nekoj boljoj poziciji. Kad postignemo razgovorima, socijalnim dijalogom, onda ćemo sigurno moći kroz neke popravke da uvedemo platne razrede. Oni ne mogu odjednom u potpunosti zaživeti, ali korak po korak moramo uvesti upravo nekakvu ravnomernost u isplaćivanju plata gde i ide.

Ja podržavam i uvek ću podržavati u ime SDP povećanje minimalne cene rada. To što je ona sa 27.020 povećana na 30.020 je veoma veliki rezultat. To povećava i dalje da u privatnom sektoru mora se povećavati najmanja zarada, a verujem, uvek sam pristalica korak po korak, da će se vrlo brzo doći da minimalna zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu. U tom smislu u potpunosti podržavam sindikate što se za to bore.

Još nešto, da ne pomislite da je Srbija neka bogata zemlja, mi u 2018. godini imali smo BDP 47 milijardi dolara. MMF je rekao da je naš BDP po glavi 7.207 dolara, a do 2023. mi ćemo doći na 10.394. To će biti 44% više. Da bismo do 2023. stigli do ovog rezultata treba puno rada, puno pametne politike i puno rasta BDP, a to ćemo moći ukoliko ravnomerno raspolažemo viškove koje stvaramo i onoga što smo stvorili. Zbog toga će poslanička grupa SDP u danu za glasanje podržati ovaj rebalans budžeta, a isto tako, gospodine ministre, željno očekujemo raspravu o budžetu 2020. godine i ponovo vas podsećam Agenda 2030 i ciljevi održivog razvoja. To ću vas pitati šta ste predvideli. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Slušajući ovu raspravu, možda se u javnosti može steći utisak da unutar vladajuće koalicije postoje šumovi. Ja vam moram reći, ne postoje. Mi smo jedinstveni, mi smo svi ušli u koaliciju zbog određenih ciljeva. Ti ciljevi se ostvaruju.

Znate, kada govorimo da li dovoljno branimo Aleksandra Vučića ili ne, moram vam reći da Aleksandra Vučića brane rezultati, brane otvoreni autoputevi, brane otvorena radne mesta, brane rezultati postignuti u finansijsko konsolidaciji, brane rezultati postignuti u spoljnoj politici, prema tome to je ono što ovu vladajuću koaliciju krasi i to je ono što smo mi svi zajedno unutar te vladajuće koalicije.

Mi smo programski, u nekim stvarima nismo isti, u krajnjem slučaju mi smo i različite partije, ali rezultati koje postižemo jeste ono što nas krasi i to je ono što će uvek Socijaldemokratska partija kao partija vladajuće koalicije stalno naglašavati. Ponosni smo na činjenicu da su otvorena poglavlja, da imamo rezultate. Stojimo zajedno svi iza tih rezultata. Iza tih rezultata, naravno, SNS je složena stranka. Aleksandar Vučić je vodeći političar i naravno najveći uticaj, najveće rezultate i zasluge, upravo ima SNS. Mi smo deo vladajuće koalicije, ali molim vas deo i našeg rada i našeg zalaganja doprinosi ovim rezultatima koje imamo. Doprinosi upravo i uticaju koji imamo unutar ove vladajuće koalicije.

Želim da naglasim još neke stvari. U javnosti se često spočitava da mi kalkulišemo, da se mi nekome udvaramo. Ne gospodo, Socijaldemokratska stranka je bila korektan koalicioni partner unutar vladajuće koalicije, bila je, biće i želimo dalju saradnju. To stalno naglašavamo, stalno cenimo i stalno naglašavamo i to činimo.

Dakle ne kalkulišemo sitno, nikome se ne udvaramo, mi smo partija koja ima određeni uticaj i u skladu sa našom jačinom, sa našim uticajem mi ćemo biti u delu koalicije, naravno ukoliko to kaže stranka koja o tome odlučuje, koja ima nož i pogaču, a to je SNS.

Dalje, ono što moram posebno da naglasim. Mi imamo poslanike koji su i naučni radnici. I sam sam i naučnik i političar, ali vas molim da o mom naučnom doprinosu, onome što sam uradio u nauci, nek to govore moje kolege, kolege naučnici, matematičari, kao što sam i sam. Za to postoje vrlo bitni kriterijumi, postoje časopisi, postoje referativni časopisi i svako može da pogleda koliko imam SCI citata, šta sam uradio, šta nisam i samim tim ne može i ne sme nikog nikoga da napada zato što je naučnik, a da to prebacuje na politički teren.

Kao političara može me napadati svako, može reći argumentima gde se ne slaže ili slaže s nama. E, u tom delu, ja mislim da unutar ove naše Skupštine moramo da napravimo tu distinkciju šta je nauka, šta su naučne metode i šta se može govoriti naučnom metodologijom, a šta je politika. Kao političara možete me napadati po svim linijama, ali ne možete dirati moj naučni dignitet i ono što sam kao naučnik, kao čovek, kao profesor napisao i uradio.

Zato vas molim da unutar Narodne skupštine ipak se vratimo na amandmane, da se vratimo na ovaj značajan zakon o dualnom obrazovanju i to je jedan od rezultata iza kojeg svi stojimo, jedan od značajnih rezultata gde se Srbija menja, gde Srbija ide napred. E, to je ono što moram da afirmišemo, a pustimo sve ove stvari koje idu i stalno napravimo distinkciju između političkog rada, naučnog rada i svega onoga što se čini. Imam utisak da mnogi bilo gde upravo to čine.

Još nešto da kažem, za razliku od drugih, Socijaldemokratska partija nije ta partija koja će napadati bilo koga. Mi stojimo iza stanovništva da unutar ove koalicije imamo konzistentnu, jasnu politiku, gde građanima Srbije kažemo šta ćemo uraditi, polažemo račune i idemo pred građane Srbije. Njima ne pričamo bajke, već pričamo realne stvari i to pokazujemo rezultatima. Pokazujemo rezultatima povezanih penzija koje će doći, pomoći penzionerima, zatim plata koje će ići i svemu onome što ide dalje. E, na osnovu toga, to je politika Socijaldemokratske partije Srbije i molim vas da se u javnosti jasno zna da smo mi zaista deo koalicije i da nema za nas sitnih kalkulacija kao što se to želi napraviti, a radom, iskrenošću i korektnošću, branimo našu politiku. Hvala.
Zahvaljujem potpredsedniče.

Gospodine ministre spoljnih poslova, odmah na početku da naglasim da će Socijal-demokratska partija glasati za ove sporazume. To čini iz više razloga. Jedan od tih razloga jeste da Srbija mora da bude otvorena zemlja, zemlja u koju će dolaziti građani sveta i zemlja koja će svakog prihvatati kao prijatelja. Pri tome, država Srbija mora da vodi spoljnu politiku koja je uravnotežena, koja je otvorena, ali koja vodi računa o državnim i nacionalnim interesima.

Jedan od velikih rezultata koje je ova koalicija postigla, vladajuća koalicija jeste upravo spoljna politika. Spoljna politika je uradila mnogo toga što možda u javnosti nije dovoljno vidljivo.

Počeću o nekoliko stvari. Prvo, šta su prioriteti. Prioritet suštinski za državu Srbiju jeste da postane članica EU. Procesi koje smo do sada imali i sve ono što smo radili, rezultovalo je da imamo 17 otvorenih poglavlja i jedno zatvoreno poglavlje. Naravno, voleo bih kao predstavnik Socijal-demokratske partije da imamo mnogo više otvorenih poglavlja i mnogo više zatvorenih poglavlja, ali to zavisi i od nas, ali i od EU.

Bez obzira šta mislila EU, država Srbija se mora menjati, mora postati članica EU. Drugim rečima, reformske procese koje smo započeli, izmene zakona, otvaranje puteva, autoputeva, otvaranje granica, naš odnos prema migrantskoj krizi upravo nas kandiduje kao zemlju koja može već sutra biti članica EU, pa čak i mnogo bolja i uređenija je od nekih drugih članica. No, to je političko pitanje i država Srbija mora upravo da nastavi ovaj proces.

Naravno, ono što želim da naglasim, jeste da smo ekonomski veoma vezani za EU, 65% našeg izvoza ide u EU, a isto tako i investicije, strane direktne investicije gde smo lideri u regionu dolaze iz EU, donacije takođe. Naravno, ako je naš suštinski prioritet EU, jel Srbija je zemlja koja je u Evropi, mi ne trebamo zapostavljati i ostale zemlje. Pre svega, odmah da kažem, to su velike zemlje od kojih veoma zavisi gde će i kada će se nalaziti Srbija bilo gde i konkretno od ovog našeg najvećeg državnog interesa rešavanje pitanja Kosova. To ne možemo uraditi bez obzira koliko god mi želeli bez dijaloga, ali i bez pomoći onih velikih.

Moramo da znamo da je Srbija mala zemlja, ako smo mala zemlja ne mora da znači da nemamo svoje dostojanstvo, svoje nacionalne interese svoje državne interese. Kad govorim o saradnji sa velikima, a mislim da tu imamo rezultate, otvaraju se stvari i sa SAD i sam sam bio prisutan kada ste bili u poseti SAD gde ste razgovarali sa visokim zvaničnicima SAD, neću da naglašavam Kineze i Kina, njihova pomoć, njihove investicije, posete i razgovori koje imamo s njima, naravno, neizostavna je tu i Rusija i sve druge zemlje koje su, što se nas tiče, veoma bitne i veoma važne i za rešavanje našeg značajnog i najvažnijeg državnog problema, a to je pitanje rešavanja Kosova.

No, isto tako, meni je veoma drago što ste posećivali mnoge zemlje u Južnoj Americi, u Africi i Aziji. Zašto? Mi imamo veliko nasleđe od bivše Jugoslavije, to je pokret nesvrstanih. Ko malo više putuje po svetu, a ja sam jedan od onih koji putuje veoma mnogo, kad odem u takve zemlje svi govore o politici nesvrstanih i želja da se sarađuje sa Srbijom. Srbija koja je, odnosno bivša Jugoslavija, pa Srbija koja je ostavila značajan utisak u tim zemljama ne samo u političkom pogledu, već u ekonomskom pogledu, u vojnom pogledu i prosto i nešto što smo ranije imali, a to je da se njihovi studenti školuju kod nas, budite uvereni da takvi rezultati i te kako u Africi, a bio sam u nekoliko zemalja i znam kako oni reaguju i kako žele sa nama da sarađuju.

No, svet se menja, svet se veoma brzo menja, a Srbija se takođe menja, što je jasno i vidljivo. Nekad ne treba zaboraviti neke zemlje koje su vrlo bitne, koje su vrlo uticajne mislim i na Iran, mislim i na Irak, mislim na Indoneziju, dakle, one zemlje koje su naklonjene, Indija, koje su naklonjene Srbiji i čiji su interesi da s nama imaju veoma, veoma važnu i značajnu saradnju.

Ja bih se u svom izlaganju takođe osvrnuo na jedan vrlo značajan segment diplomatije. To je parlamentarna diplomatija, možda je često zapostavljena, a veoma je važno da svi parlamentarci kada su u delegacijama u Evropi i van Evrope zastupaju interese zemlje. Ja vam moram reći da se tu mogu učiniti veliki proboji, značajni proboji, pa i samo najveće priznanje koje smo dobili u okviru parlamentarne diplomatije jeste 141. zasedanje Interparlamentarne unije koje će sredinom oktobra biti održano u Beogradu. To je veliko priznanje i ovom parlamentu i našoj delegaciji u Interparlamentarnoj uniji, jer je delegacija činila sve da zemlje sveta ubedi šta je Srbija i kakva je Srbija.

Mi moramo znati da EU ima 28 zemalja, a u svetu je 193 zemlje koje su nezavisne. Naš uticaj jeste u tome da zaista, kod tih zemalja, objašnjavamo šta je to bitno u Srbiji, koji su problemi i da svi na svoj način obaveštavamo šta je to učinjeno kada je deo naše zemlje odvojen i nastala tzv. nezavisna država Kosovo. Većina tih zemalja čak i ne zna našu situaciju, ali kada im objašnjavate, kada sa njima sedite i razgovarate, budite uvereni da vrlo brzo shvataju i zato ja cenim vaš doprinos, ali i doprinos i drugih, oko ukidanja priznanja tzv. države Kosovo. To moramo činiti iz prostog razloga, mnogi su to formalno učinili, a i interesi mnogih lobija u svetu i nekih zemalja koje prosto male i siromašne zemlje ucenjuju da priznaju nezavisnu državu Kosovo. To smo i sami videli na mnogo skupova, kako u UN, tako i šire.

Govoreći uopšte o spoljnoj politici države Srbije, ja moram reći da su tu postignuti značajni rezultati, to je potrebno istaći i ova vladajuća koalicija je učinila taj proboj mnogo više nego što su to činili drugi, samo se oslanjajući na neke velike ili neke uticajne krugove i lobije u svetskoj politici. Država Srbija je to činila prema svima otvoreno, jasno, konstruktivno, sa željom da objasnimo našu poziciju i šta su naši državni i nacionalni interesi. Da se zna, i građani Srbije moraju znati, da vodimo spoljnu politiku isključivo u interesu države Srbije. To je osnovna vodilja naše spoljne politike.

Zahvaljujem se i naglašavam na kraju da će Socijaldemokratska partija glasati za ove sporazume koje ste predložili. Hvala.
Hvala potpredsedniče.

Ja u ime Socijaldemokratske partije u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije isto osuđujem. Ja nemam neku težu reč da kažem, jer zaista što smo ovih dana doživeli prevazilazi sve granice normalnosti.

Ja se pridružujem svim narodnim poslanicima koji insistiraju da država reaguje. Moram da naglasim i sledeće. Građani Srbije su na izborima 2016. godine ovoj vladajućoj većini dali podršku od skoro 70%. Mi smo dali podršku Vladi, od Vlade, nadležnih ministarstava tražim da rade svoj posao. Tražim da se poštuju zakoni i da oni koji remete, koji čine ove monstruozne stvari zaista imaju posledice.

Želim još nešto da kažem. Znate, mi smo političari, mi smo javne ličnosti, građani Srbije, naš rad, naše postupke ocenjuju na izborima, samo na izborima. Mi čekamo izbore 2020. godine. Budite uvereni da rezultate koje smo postigli da ćemo ih i ovoga puta veoma velikom razlikom pobediti. Zbog toga tražim i insistiram da radimo svoj posao, jer građani Srbije to od nas očekuju. Zato su nam dali poverenje.

Političari zaista treba da jedino odgovaraju pred građanima Srbije koji ih biraju, a da se prestanu crtati mete na svima, a posebno nama iz vladajuće pozicije. Zalažem se da politički prostor bude normalan prostor, da se on više ne zagađuje iz prostog razloga da bi smo mogli imati rezultate i državu Srbiju voditi i ići ovim putem, kao što to čini vladajuća većina, kao što to čini predsednik Aleksandar Vučić. Mi moramo postati normalna evropska država. Za to se zalažemo i borimo. Hvala.