ELVIRA KOVAČ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođena 18. jula 1982. godine u Zrenjaninu, gde je završila gimnaziju.

Studirala je na Ekonomskom Fakultetu u Subotici, gde je bila i studentkinja-prodekanka i jedan semestar na Wirtschaftsuniversitaet-u u Beču. Diplomirala je 2006. godine. Od tada pa do jula 2007. je radila u Izvršnom Veću Vojvodine, u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku.

Njena karijera u političkom životu Srbije je počela 2000. godine. Postala je članica Saveza vojvođanskih Mađara. Od 2006. godine bila je članica predsedništva Omladinskog Foruma ove najjače mađarske manjinske stranke.

Timu regionalnih trenera Nacionalnog Demokratskog Instituta pridružila se 2005. godine. Do sada je radila sa opštinskim odborima, ženama i omladinom u Vojvodini.

Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U novom sazivu parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i Odbora za prava deteta. U Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je članica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije, kao i Komiteta za jednakost i nediskriminaciju, predsednica je Podkomiteta za prava manjina, kao i potpredsednica političke grupe Evropske narodne partije (EPP/CD) u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na osnivačkoj skupštini Foruma Žena SVM-a, održanoj 2009. godine, izabrana je za predsednicu istog.

Za narodnu poslanicu izabrana je na izborima 2012 i 2014. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Pored mađarskog i srpskog, tečno govori i engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:04

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Zrenjanin
  • Mihajlovo, Zrenjanin
  • 18.07.1982.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaista se danas pred nama nalazi zakon, tzv. „lek specijalis“ na koji se čeka nekoliko godina. Ako pričamo o roditeljima, oni na njega čekaju i nekoliko decenija i izuzetno je osetljiva priroda ovog problema, pošto je problem humanog karaktera. Poslanici SVM su bili uključeni u pripreme i u rad radne grupe koja je nekada postojala. Tako da ću se u svom izlaganju bazirati malo i na istoriju, šta je sve rađeno, pošto vidim da je ovde tokom rasprave već otvoreno pitanje, tog anketnog odbora.

Naime, konkretno je polovinom 2005. godine formiran anketni odbor Narodne skupštine koji je zapravo predložio nekoliko mera, između ostalog da ministar unutrašnjih poslova oformi specijalizovanu jedinicu koja će se baviti istraživanjem slučaja nestalih beba, da se postupci vode pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, da se formira radna grupa koja bi kroz odgovarajuću pravnu regulativu otklonila zastarelost itd.

Znači taj izveštaj anketnog odbora je objavljen negde 2006. godine i ništa nije urađeno, državni organi nisu sproveli ove mere. Onda je u Narodnoj skupštini Republike Srbije formirana radna grupa 2010. godine. Mi smo učestvovali u njoj. Radna grupa, tzv. „za promenu zakonodavstva“ koja je posle godinu dana, znači imala je nekoliko sednica, poslala i pismeno pitanja određenim ministarstvima, svim uključenim stranama i posle godinu dana opšti zaključak iz izveštaja te radne grupe je bio, da ne postoji ustavna mogućnost da se donošenjem zakona omogući procesuiranje ranije nastalih slučajeva nestanka beba iz porodilišta.

Onda je došla 2013. godina, i Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura, koji je ovde spomenut, naime te godine, tačnije 26. marta, je objavio presudu u predmetu Zorica Jovanović protiv Republike Srbije, kojom je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je imenovanoj povređeno pravo na porodični život, iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Istom presudom je zapravo ovaj Evropski sud za ljudska prava obavezao Republiku Srbiju da isplati podnosiocu predstavke odgovarajući iznos na ime nematerijalne štete. To je jedan deo presude, a drugi značajan i zbog koga smo danas ovde i zašto razgovaramo o ovom predlogu zakona, je da je zapravo Republika Srbija obavezana tada da sprovede i određene mere opšte prirode, odnosno, znači, to je rečeno 26. marta 2013. godine da u roku od jedne godine, od pravosnažnosti presude preduzme odgovarajuće mere radi ustanovljavanja mehanizma koji bi omogućio svim roditeljima da u sličnim situacijama dobiju odgovarajuće odgovore i odgovarajuću nadoknadu.

Može se vrlo jednostavno izračunati da dosta kasnimo, da je prošlo nekoliko godina, ali je dobro što možda, neki kažu u zadnjem momentu, ali razgovaramo o donošenju Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Radi izvršavanja obaveze naše zemlje, Republike Srbije, po navedenoj presudi, dakle, jasno je da je potrebno da se donese novi zakon koji propisuje, kao što smo ovde čuli, poseban postupak za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, utvrdi nadležnost državnih organa, što je značajno u tom postupku i da se istovremeno odredi pravična naknada, ako bude utvrđeno da je povređeno pravo na porodični život roditelja novorođenog deteta.

Kada je Evropski sud doneo ovu presudu, onda je imao u vidu izveštaj kako tog anketnog odbora o kome smo pričali, koji je formiran 2005. godine, a Narodna skupština je izveštaj tog anketnog odbora objavila 14. jula 2006. godine, postoji izveštaj o kome se malo govorilo, ali je takođe značajan po ovom pitanju, izveštaj samog Zaštitnika građana iz 2010. godine, kao i izveštaj radne grupe koju sam spomenula, koja je bila formirana za izradu Predloga zakona radi stvaranja formalno pravnih uslova za postupanje nadležnih organa po prijavama o nestanku novorođene dece iz porodilišta. Taj izveštaj je objavljen krajem decembra 2010. godine, ali naravno i relevantne odredbe Ustava Republike Srbije, Krivičnog zakona, Zakona o obligacionim odnosima, o zdravstvenoj zaštiti itd. Ali, da pričamo o samom Predlogu zakona koji se nalazi pred nama.

Bilo je nekoliko verzija. Ovde će se sigurno danas otvoriti rasprava o tome da li je bilo javne rasprave. Neko kaže da je bilo javne rasprave o jednom od predloga, negde 2015. godine, ali zapravo ovaj zakonski tekst koji se nalazi pred nama je u skupštinskoj proceduri od 20. marta 2018. godine i prošle godine 30. oktobra je usvojen na matičnom odboru, Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znači, tada je prošao u načelu.

Značajno je naglasiti da je krajem novembra prošle godine, znači 28. novembra 2019. godine održano javno slušanje u Narodnoj skupštini u maloj sali Narodne skupštine, gde su pozvane nevladine organizacije, razna udruženja roditelja, nas nekoliko, kao i predstavnici, kada već pričamo o samoj Narodnoj skupštini, odborima, članovi Odbora za prava deteta, Odbora za ljudska i manjinska prava, itd., članice Ženske parlamentarne mreže. Poslanici SVM su bili prisutni na ovom javnom slušanju i zaista smo slušali i čuli, ali moram naglasiti da je samo slušanje i rasprava tokom bila interesantna, ali i vrlo emotivno, intenzivno i mediji su najviše izveštavali o tom emotivnom i intenzivnom delu, a ne o suštini.

Moram da naglasim da kada pričamo o udruženjima, kod nekih postoji konfuzija o tome šta je zapravo pravno moguće. Kod drugih postoji konfuzija, odnosno oni smatraju, misle da bi ovaj Predlog zakona i njegovo usvajanje ukinuo krivičnu odgovonrost u vezi krađe beba. Nasuprot tome, zašto ćemo mi podržati ovaj Predlog, zato što su činjenice drugačije.

Činjenica je da nijedna istraga neće biti obustavljena, da su to krivična dela koja nisu zastarela, da je ovaj Predlog zakona pripremljen u skladu sa preporukama Saveta Evrope, da Komitet ministara Saveta Evrope je svo vreme pratio izradu ovog Predloga zakona, da je rekao da je zakon dovoljno dobar, da su su uzimale u obzir pravne mogućnosti, ekspertiza Saveta Evrope i da će se i sama primena ovog zakona pratiti od strane eksperata Saveta Evrope.

Dakle, usvajanjem tzv. zakona o nestalim bebama, Srbija će ispuniti svoju obavezu konačno prema Evropskom sudu za ljudska prava koji je usvajanjem ove presude naložio državi da se uspostavi mehanizam za utvrđivanje istine i obeštećenja za roditelje koji veruju da su njihove bebe nestale nakon porođaja.

Savet Evrope zaista godinama traži od Republike Srbije da izvrši ovu obavezu i to je zapravo i kvarilo naš ugled. Nas nekoliko smo vrlo aktivni članovi parlamentarne Skupštine Saveta Evrope. Dosta puta smo pitani. Ono što je značajno i da komitet ministara na nekoliko sednica se raspravljalo o tome i dobijali smo kritike da je neophodno doneti zakon, a ne odlagati ga radi određenih neosnovanih kritika.

Naravno da je osetljivo pitanje i zbog toga zaista u ime poslaničke grupe SVM podržavam što smo sada pred kraj ovog mandata ipak smogli snage i što raspravljamo o ovom predlogu.

Dakle, kada se tumači ova presuda postoji nekoliko stvari. Jedno je usvajanje tzv. leks sepcijalisa i osiguravanje da novi istražni mehanizam bude adekvatno podržan i nadgledan kako bi zaista funkcionisao efikasno u praksi što je značajno.

U izvršenje ove presude prema Savetu Evrope spadaju i relevantne obuke za sudije i druge ljude koji su uključeni u ovaj proces, osiguravanje efikasnog deljenja informacija između sudova, efikasnih procedura za međunarodno utvrđivanje činjenica, kao i ohrabrivanje vlasti da uspostave posvećenu i međunarodno dostupnu DNK bazu podataka za roditelje nestalih beba, i zaista je ovo zadnji momenat da počnemo sa izvršenjem ove presude u praksi.

Savet Evrope, kao što sam to rekla, procenio da je ovaj predlog zakona dovoljno dobar i predložio da će sa svojom ekspertizom nastaviti da pomaže u sprovođenju ove presude i da će zaista pratiti kako se ovaj zakon u praksi i primenjuje.

Država sa druge strane, moram još naglasiti, mislim da to niko nije spomenuo, da je Republika Srbija dobila i vrlo jasne preporuke u kom smeru je trebalo ići u smislu poboljšanja teksta, jer kao što sam rekla, predlog zakona se nalazi u skupštinskoj proceduri od marta 2018. godine. Nije mnogo menjan. Sada smo pre dva dana imali sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu gde je Odbor usvojio amandmane.

Amandmani se odnose uglavnom na obuku sudija, tužilaca i policijskih službenika koji bi sprovodili međunarodne istrage, kao i Međunarodni registar DNK. Znači, značajno je da smo prihvatili ove preporuke i na taj način poboljšali zakonski tekst.

Sve u svemu, da polaku zaključim, jasno je da je ovo izuzetno težak, mučan problem sa kojima se zemlja suočila i činjenica je da se to dešavalo negde od početka 60-tih, 70-tih, kažu najviše 80-tih godina pa do kraja 90-tih, ali je značajno da Republika Srbija pokušava da reši višedecenijski problem. Jasno je da postoje mehanizmi za rešenje tog problema, politička volja, snaga.

Ova borba svakako nije jednostavna i biće onih koji će posle usvajanja ovog zakona biti zadovoljni, biće onih koji neće biti zadovoljni, ali ja zaista ne bih volela da ovaj problem i ovako teško višedecenijsko, životno pitanje, kažu nekoliko stotina, a najviše nekoliko hiljada, ne znamo tačne brojke ljudi, iskoristimo za demagoška politička prepucavanja, jer zaista su neki počeli da se bave time koliko koštaju bebe i da svi poslanici koji usvoje ovaj predlog treba da budu na stubu srama. Ja to ne mislim. Mi izvršavamo naše obaveze, ali i rešavamo problem, kao što sam rekla, ovaj tekst, ova zakonska rešenja nisu loša.

Ovo je zaista jedno od, to kažu i države članice Saveta Evrope, jedno od najkompleksnijih pitanja sa kojima se Evropski sud za ljudska prava našao i suočio i sam komitet ministara Saveta Evrope zbog svog humanitarnog karaktera.

Prema nekim podacima koje smo dobili i statistikama broj roditelja koja su se ranije, u zakonom propisanom roku, u periodu od 1. januara 1970. godine, pa do tog datuma 9. septembra 2013. godine, kada je nastupila pravosnažnost presude Evropskog suda za ljudska prava, obraćali državnim organima u vezi sa položajem deteta za koje su sumnja da je nestalo iz porodilišta se kreće od nekoliko stotina do hiljadu, dve u zavisnosti od organa kome su se obraćali.

Da polako zaključim, ovo jeste obaveza, ali i odgovornost, dokaz da je Vlada odgovorna, da Republika Srbija zaista rešava problem koji se ranije gurao pod tepih i da je Vlada odgovorna prema državi, ali i prema svim svojim građanima. Ono što je značajno je da se ovako nešto nikada više nikome ne ponovi. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara u svom izlaganju ću se isključivo bazirati na Predlog zakona o utvrđivanju poreklu imovine i posebnom porezu.

Naime, mislim da smo do sada malo govorili o tome da što se tiče ovog predmetnog zakona da je u javnom, političkom i društvenom životu Republike Srbije on zaista najavljivan i pričalo se o njemu jako dugo, ako mogu tako da kažem, skoro dve decenije, ali zapravo se ništa nije desilo. Stoga je dobro što konačno ovaj zakonski tekst imamo pred nama. Moram naglasiti da se on zapravo nalazi u skupštinskoj proceduri već skoro dva meseca, zapravo je krajem decembra stigao kod nas.

Ono što je značajno i o čemu je uvaženi gospodin ministar govorio da se predložena rešenja odnose zaista na sve građane i ono što je sigurno je da neće doći do selektivne primene ovog zakona, jer oni koji ga kritikuju najčešće govore o tome da može doći do selektivne primene.

Kao što sam spomenula, donošenje ovog zakona, konkretna rešenja, znači, ovo se jako dugo čeka. Mi iz poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara smatramo da je ovaj predlog dobar, da su rešenja jasna, precizna, da je predložen poseban porez u visini od 75%, znači da je i dovoljno strog predlog. Ostalo je samo pitanje primene zakona, koje je najznačajnije, kako će se on u praksi primenjivati, jer ako se zaista bude odnosio na svakog građanina i ne bude problema u primeni, onda možemo reći da je ovaj zakon pravedan i da zaista jača pravni sistem Republike Srbije. Ono što je takođe značajno i nije na odmet je da bi trebalo da donese značajna sredstva u budžet Republike Srbije.

Naravno, kada pričamo o konkretnim primenama određenih rešenja, svesni smo i toga da, i to je ministar ukratko spomenuo, da je potrebno vreme da se pripremi, uspostavi sistem, zapravo, i pravna podloga za potpunu primenu. Biće potrebno vreme da se unutar Poreske uprave osnuje taj nadležni sektor. Naravno, biće potrebno vreme za edukaciju kadrova, radnika, sudija koji će odlučivati o ovim pitanjima.

Želela bih da naglasim da oporezivanje imovine čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima predstavlja zapravo vrlo dobro oruđe u borbi protiv korupcije, znači, jedan od efikasnih načina. Ovim Predlogom zakona se uspostavlja mehanizam koji omogućava da imovina stečena i koruptivnim aktivnostima potpadne pod režim posebnog oporezivanja.

Ono što bih sa stanovišta evropskih integracija želela da naglasim su dve stvari. Najpre, u sastavnom delu ovog Predloga zakona, zapravo iza obrazloženja smo mi svaki put u obavezi da imamo izjavu o usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama EU i u ovom Predlogu koji je pred nama piše da donošenje ovog zakona zapravo nije predviđeno ni SSP-om, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a ni Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. NPAA za 2014-2018. godinu.

Moram da naglasim da je ovde napravljen jedna previd zato što je ovo stara verzija NPAA od 2014. godine do 2018. godine. Naime, početkom 2018. godine u februaru je doneta treća, revidirana verzija ovog NPAA, za period od 2018. godine do 2021. godine, kada se Ministarstvo za evropske integracije obavezalo da će kvartalno da nas izveštava, da izveštava Vladu o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Znači, postoji novi, treći, revidirani nacionalni program i čak se razmišlja posle izbora o eventualnom četvrtom revidiranom, znači, ne važi više taj koji se ovde spominje.

Ono što je takođe značajno, da odgovorimo na kritike da što se tiče ovog predloga zakona, bilo je javne rasprave. Ta javna rasprava bila je u periodu od 8. do 29. marta 2019. godine i tokom te javne rasprave najviše kritika se odnosilo na period utvrđivanja imovine i posebnog poreza, pošto je stajalo da je postupak utvrđivanja imovine posebnog poreza da se odnosi na period počev od 1. januara 2007. godine. To je zapravo bio plan u tadašnjem nacrtu i sva sreća pa je posle kritika Radna grupa donela odluku da ovaj deo izostane iz predloga. Dakle, da razjasnimo da zapravo nema vremenskog ograničenja za primenu ovog zakona i navedena kritikovana odredba je zaostala iz Predloga zakona o kojem raspravljamo.

Ono o čemu smo takođe govorili da u pravnom sistemu Republike Srbije, zapravo 2002. godine postoji u Zakonu u poreskom postupku i poreskoj administraciji, tim zakonom je uveden metod unakrsne provere imovine kojim bi inspektori trebali da utvrde vanrednu nadoknadu na ne prijavljene prihode i neki kažu da je zapravo ovo dovoljno da je donošenje ovog zakona o kome danas raspravljamo nepotrebno, ali mi smatramo da je ipak značajno.

Poreska stopa po ovom spomenutom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je svega 20% na neprijavljene prihode a ovim novim zakonom bi nezakonito stečena imovina mogla da bude oporezovana, kao što smo to rekli, izuzetno visokom poreskom stopom od 75%, pošto će se to naplaćivati na imovinu čije porekli se ne može dokazati.

Pošto sam već spomenula evropske integracije i naš put ka EU, mislim da je značajno da govorimo i o godišnjem izveštaju tzv. „Progres riportu“, koji Evropska komisija priprema svake godine. Poslednji godišnji izveštaj je iz 2019. godine.

Ovo spominjem zbog toga što se zakon donosi u kontekstu borbe protiv korupcije, a Evropska komisija je u poslednjem godišnjem izveštaju Republici Srbiji, između ostalog, ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost, da citiram izveštaj.

Komisija je navela i da je neophodna jaka politička volja da bi se efikasno rešilo pitanje korupcije, kao i da Srbija hitno treba da poboljša rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju korupcije.

Stoga smatramo da je izuzetno značajno da se donošenje ovakvog zakona dokazuje ta politička volja koje je zbog eventualnog nedostatka iste smo kritikovani, tako da i na ovaj način ispunjavamo neke od preporuka iz Izveštaja.

Kao što je to ovde naglašeno, mislim da treba da se razjasni da za neprijavljenu imovinu ili prihode, bez obzira na to da li su stečeni legalnim ili nelegalnim, je predviđena ta izuzetno visoka poreska stopa, posebni porez, ali je značajno razjasniti da, ukoliko se ustanovi da je neko nezakonito stekao imovinu i platio porez od 75%, postavlja se pitanje da li mu je onda oprošteno za ovih preostalih 25%, to nije tako već nakon što poreska uprava utvrdi, takvo lice oporezuje po ovoj stopi. Slučaj se dostavlja, kao što je to spomenuto, javnom tužiocu, koji istražuje ima li u sticanju te neprijavljene imovine elemenata krivičnog dela. Ukoliko dokaže da ima, naravno onih preostalih 25% neoporezovanih prihoda, tom licu će biti oduzeto a ne ostaje mu.

Mislim da smo malo govorili o tome da, znači govorilo se da je poreska uprava ona koja vodi prvostepene postupke, žalba se izjavljuje Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu, a kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu.

Da polako zaključim kao što sam i počela ovo izlaganje, inicijativa za donošenje zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre skoro dve decenije, tačno pre 18 godina. Cilj donošenja ovog zakona je zapravo bolja poreska naplata, da ljudi zaista prijave svoje realne prihode, plate, da bi državi platili porez, da bi izmirili normalno svoje obaveze i da bi se obezbedili državi poreski prihodi koji joj pripadaju.

Ali, ono što sam spomenula i što je najznačajnije da se priča oko ove teme, ne završava donošenjem zakona, već izuzetno značajna njegova primena. Veoma je važna predviđena obuka poreskih inspektora, poreznika, kao i njihova opremljenost. Dakle, ukoliko bude kapaciteta motivisanosti tih ljudi, nadamo se da će ovaj zakon biti primenjivan na adekvatan način.

Ovo pitanje je značajno zato što se u periodu tranzicije mali broj ljudi se obogatilo, izuzetno je značajno da se primenom ovih predloženih rešenja u budućnosti, stvara mehanizam da se za svakoga utvrdi da li se obogatio na legalan ili nelegalan način.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, svakako podržava donošenje ovog zakona i u Danu za glasanje ćemo glasati za isti. Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli u uvodnom izlaganju uvaženog ministra Ružića, poznato je i o tome se dosta govorilo u proteklih nekoliko nedelja da je Vlada Republike Srbije donela odluku o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i ODIR-om.

Suština ove Radne grupe je zapravo koordinacija i praćenje sprovođenja primena preporuka, unapređenje izbornog procesa, a zadatak ove Radne grupe je bio da u saradnji sa spomenutim OEBS-om i ODIR-om, koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja kojih ima nekoliko iz prethodnih godina.

Zaista je ova Radna grupa izvršila analizu svih izveštaja od 2003. godine do 2017. godine i kao jedna od preporuka koja se ponavljala iz izbornog ciklusa o izbornim ciklus, to se zapravo odnosilo na finansiranje izborne kampanje, koja je glasila – odredba o finansiranju stranaka izborne kampanje se moraju dodatno poboljšati uz skladu sa ranijim preporukama OEBS-a i ODIR-a u cilju uvođenja strožijih propisa i veće transparentnosti.

Međuresorna Radna grupa za saradnju i ispunjavanje preporuka Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, znači ODIR-a, je donela konkretne zaključke kako zapravo mogu da se poboljšaju ovi uslovi. U skladu sa svim tim, kao što smo to čuli, ja ne bih sada ponavljala određene odredbe ovih zakona, ali svi ovi predlozi izmene i dopune nekoliko zakona koji se nalaze pred nama su zapravo konkretni predlozi Radne grupe i same Vlade, koji su doneti u skladu sa navedenim.

Poslanička grupa SVM će svakako podržati ove izmene i dopune i ja ću argumentaciju zašto smatramo da je to dobro, izneti iz nekoliko uglova. Znači, imaću nekoliko argumenata koji se uglavnom odnose na zaključke, preporuke, izveštaje, kako Evropske komisije, znači sa jedne strane EU, a sa druge strane i Saveta Evrope.

Znači, najpre usvajanjem ovih izmena i dopuna predloženih zakona se ispunjavaju preporuke iz izveštaja Evropske komisije. Podsetiću sve nas da je poslednji izveštaj Evropske komisije objavljen 29. maja ove godine. Konkretne preporuke se odnose na Poglavlje političkim kriterijumima i vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reforma javne uprave, demokratija. Znači, konkretno se spominje nedostatak transparentnosti o finansiranju partija i kampanja i da je nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti, neuravnoteženo medijsko izveštavanje i zapravo konkretna preporuka koja se na ovaj način ispunjava je da Srbija treba da se posveti svim prioritetnim preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, OEBS i ODIR.

Raduje me što na ovaj način, zapravo, još jednom dokazujemo koliko ozbiljno shvatamo izveštaj Evropske komisije.

Sa druge strane, usvajanjem ovih izmena i dopuna ovih zakona, doduše sa zakašnjenjem, pošto je zapravo ovo planirano za tim prvobitnim akcionim planom za Poglavlje 23. planirano je za treće kvartal 2016. godine, ispunjavaju se aktivnosti predviđene spomenutim akcionim planom za Poglavlje 23. o izmenama i donošenju novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim bi se uredila oblast prevencije borbe protiv korupcije i obezbedila njena efikasnost. Znači, još jedan argument koji će nas približiti EU.

I kao što sam spomenula, znači ne samo institucija EU, već i Saveta Evrope, na ovaj način se poštuju i preporuke Saveta ministara Saveta Evrope, državama članicama o zajedničkim pravilima o borbi protiv korupcije u oblasti finansiranja, političkih stranaka, političkih partija, izbornih kampanja o poštovanju međunarodnih standarda i dobroj praksi za „fer“ slobodne izbore.

Ono o čemu je ministar govorio i o čemu se najviše govori, izmene i dopune ovih zakona, znači ovim izmenama i dopunama se zapravo poštuju preporuke OEBS-a i ODIR-a, navedene u izveštajima. Ja sam spomenula da je analiziran period od 2003. do 2017. godine, konkretni izveštaji se odnose na prethodne izbore i na godine 2014, 2016. i 2017. godinu.

Naime, ovim izveštajima je tada istaknuto da je neophodno da se ojača transparentnost o finansiranju partijskih aktivnosti i izborne kampanje i ovim zakonima se, kao što je to spomenuto, odnosno izmenama i dopunama definiše šta je javni resurs, šta je funkcionerska kampanja i Agenciji za borbu protiv korupcije, kao nezavisnom regulatornom telu daje rok da odluči od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekat obavešten o prijavi, da odluči, i daje se rok u kome treba da se donese rešenje.

Poslanička grupa SVM smatra da su izmene i dopune seta zakona važne pošto unapređuje integritet izbornog procesa i unapređenje ovog integriteta izbornog procesa predstavlja korak ka jačanju demokratskih institucija, ali značajnu potvrdu da su slobodni, transparentni izbori suštinski elemenat demokratije.

Pri tom, svi mi zajedno moramo imati na umu da su ove izmene i dopune, znači, predlog ovih mera, zapravo njihov cilj je jačanje poverenja građana u institucije. Ključna reč je poverenje.

Naime, kada govorimo o istraživanjima, pošto je ovde spomenuta i CRTA, istraživanje od prošle 2018. godine CRTE, učešće građanima u demokratskim procesima u Srbiji potvrđuje delimično krizu institucionalnog poverenja, ali zanimljivi su stavovi građana o demokratiji i izborima. Oni bi na prvi pogled možda bili čak i kontradiktorni, ali ono što je bitno je da raste poverenje u demokratiju, dok je sa druge strane još uvek poverenje u demokratske institucije niže.

Pozitivno je što građani i dalje vide izbore kao glavni način na kojim se menjaju stvari u ovoj zemlji. Građani vide prednost i demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima.

Na osnovu rezultat ovih istraživanja 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora.

Zaključak bi bio da ako danas postoje problemi u demokratiji možemo da ih rešimo samo sa još više demokratije. Kao što je to naglašeno, predložene izmene i dopune ovih zakona je zapravo odgovor Vlade Republike Srbije, vladajuće većine koju SVM svakako podržava, na zahteve ili ti na neformalni dijalog koji je, ako gledamo kako je prethodio, počeo zapravo tokom leta u julu i avgustu u organizaciji Fondacija za otvoreno društvo i FPN u Beogradu.

Ono što je značajno, svi znamo da je počeo i dijalog, odnosno da je u toku dijalog uz posredovanje poslanika iz Evropskog parlamenta, da smo imali, znači dogovor je da u periodu pre izbora imamo tri runde. Prva runda je bila sredinom oktobra, druga sredinom novembra i ove nedelje, u petak, se očekuje treća runda razgovora, dijaloga, a posle nastavak posle izbora.

Značajno je da na ovaj način možemo konkretno pokazati koji su rezultati dijaloga i koji je odgovor vladajuće većine i u vidu samih izmena i dopuna zakona i konkretnih preporuka koje, još jednom bih naglasila, svakako podržavamo.

U danu za glasanje ćemo glasati za ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Predsedništvo, predsednice i članovi Vlade, moje pitanje se tiče strategije podsticanja rađanja. Naime, ovu strategiju je Vlada Republike Srbije donela je još 16. marta 2018. godine. U okviru nje i konkretno posebno cilja dva, usklađivanja rada i roditeljstva, kao pojedinačan cilj navedeno je usklađivanje roditeljskog i profesionalnog domena. Jedna od aktivnosti predviđenih za realizaciju tog cilja je tzv. uvođenje licence, podržavajuće za porodične obaveze, za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja.

Moje konkretno pitanje je da li su preduzete konkretne mere u cilju realizacije pojedinačnog cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena? Koje su te mere? Koji i kakvi su efekti do sada preduzetih mera? Posebno, koji su efekti uvođenja licence podržavajuće vrlo rogobatno formulisano, za porodične obaveze, jer mi to razumemo kao femili, frendli za firme koje poštuju obaveze i ritam roditelja?

Pitanje bih postavila, ako je moguće, samoj predsednici Vlade, ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, u drugom krugu i samoj ministarki zaduženoj za populacionu politiku i dodatna pitanja. Pošto u samoj strategiji stoji da su nosioci za realizaciju pojedinačnog cilja u ovoj strategiji upravo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i smatram da su autori strategije vrlo dobro definisali da zapravo ova tri ministarstva budu nosioci realizacije cilja usklađivanja roditeljskog i profesionalnog domena zato što je zaista kompleksno ovo pitanje, jer su posledice demografskih promena evidentnog starenja našeg stanovništva, smanjenja stope fertiliteta, migratornih procesa.

Znači, sve to zajedno su zaista vidljivi u svim oblastima života, kako ekonomije, socijalne i zdravstvene politike, samim tim se nekako menjaju i menja poslovno ponašanje, kulturne navike, drugačija je nekako tražnja za uslugama i proizvodima, menja se ka pojedinim vrstama usluga.

Činjenica je da demografi već duži niz godina, da ne kažem decenijama, upozoravaju na posledice fenomena nedovoljnog rađanja u Srbiji, nažalost, i zalagali su se za strateški pristup države, zato je dobro što mi imamo ovu Strategiju za podsticanje rađanja, prirodni priraštaj, za to je potrebno 2,1 dete. Cilj zapravo ove strategije je 1,85 deteta po ženi, a trenutne brojke su nažalost svega 1,48. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem se na ovim odgovorima.

Ja sam konkretno htela baš da pričamo o samom istraživanju Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i upravo Republičkog zavoda za statistiku koje je pokazalo konkretne podatke, naime, da svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, da tek svaki peti poslodavac dozvoljava klizno radno vreme, a 90% poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće. Znači, kakva je situacija trenutna? U ovoj studiji je učestvovalo 330 poslodavaca, sa više od 126.000 zaposlenih i sprovedena je uz podršku Privredne komore Srbije, kao što smo to čuli, i pokazala je da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci su najotvoreniji ka onoj klasičnoj zameni smene, što je naša realnost. Stoga je zaista jasno da je neophodna pomoć države u usklađivanju rada i roditeljstva.

Što se tiče same ministarke i Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, znam da se od 2016. godine dodeljuju bespovratna sredstva za sufinansiranje mera populacione politike namenjene gradovima i opštinama i našim lokalnim samoupravama.

U protekle tri godine prema mojim podacima finansirana je 161 opština i gradovi sa oko 1,2 milijarde dinara, oko 10 miliona evra, zato što je u samoj Strategiji podsticanja rađanja stoji da je aktiviranje lokalne samouprave, da ona treba da se aktivira. Po ovim pitanjima lokalna samouprava je, ako motu tako da kažem, bliža građanima i ona najbolje može prepoznati potrebe konkretnih roditelja.

Na temelju navedenog zaista me zanimaju, pošto znam da sigurno ministarka ima dobre primere iz raznih lokalnih samouprava koje posećuje, da li su zažive ove mere. Moram da podelim sa prisutnima i kao majka iz Zrenjanina. Znam da je Zrenjanin pre dve godine, grad Zrenjanin je dobio sredstva od vašeg ministarstva, da je trajalo. Imali smo ozbiljnu anketu. Znači, u gradu Zrenjaninu imamo 19 vrtića gde svaki roditelj kontaktiran, anketiran i izvršena je procena potreba tih roditelja, mnogi od njih rade u dve, pa i u tri smene.

Od 1. decembra počinju da rade dva dežurna vrtića koja će pored klasičnog radnog vremena raditi do 23 časa, znači do 11 časova uveče za one koji rade do 10 sati i radiće i vikendom. Sada se naravno otvorilo pitanje, šta sa onima koji rade noćne smene, da li uvesti vrtiće 24 sata. Bitno je da se razmišlja o tome i zanimaju je možda još neki dobri pozitivni primeri. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, u svom pitanju bih se vratila na Strategiju podsticanja rađanja.

Naime, na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 18. marta 2018. godine objavljeno je saopštenje da je Vlada usvojila Strategiju podsticanja rađanja i da sledi tehnički deo, akcioni plan koji podrazumeva konkretne mere i objavljivanje u „Službenom glasniku RS“.

Budući da je javnosti jedino dostupna Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine i da tekst novousvojene strategije mi nismo videli, znači, nije dostupan ni sajtu Ministarstva, ni na sajtu Vlade, mi se informišemo iz brojnih izjava. Na osnovu ovih izjava koje je većina vas davala ovih dana znamo da između ostalog deo ove strategije je roditeljski dodatak koji će iznositi za prvo dete 100 hiljada dinara, jednokratno, za drugo dete – 10 hiljada mesečno, u roku od dve godine, za treće dete – 12 hiljada mesečno, u toku deset godina ili kako su novinari izračunali 12 hiljada evra, a za četvrto dete – 18 hiljada mesečno, u toku deset godina, ili ti 18 hiljada evra.

Podsetila bih sve nas da je ovaj uvaženi dom Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom doneo krajem prošle godine, tačnije 14. decembra 2017. godine, a stupio je na snagu 22. decembra 2017. godine. Naravno da se primenjuje od 1. jula ove godine. Na osnovu ovog zakona kažemo da majka ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo i treće dete i spominje se i paušal za opremu za dete, a tada smo čuli da se spominje iznos ovog paušala za svako rođeno dete u iznosu od pet hiljade dinara.

Kako je predlogom zakona predviđeno da visinu, način usklađivanja isplate roditeljskog dodatka zapravo određuje i ovog paušala za nabavku opreme za bebe, određuje sama Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja, moja konkretna pitanja su – Kada je Vlada utvrdila ove iznose i da li je i kada će, znači, znam da je rok od šest meseci, ističe krajem prve polovine ove godine, kada će početi isplata? Kada je Vlada utvrdila iznos ovog paušala za opremu za bebe i kada će početi njegova isplata? Ono što je najznačajnije pitanje, zbog raznih izjava na koju decu se odnose sva ova davanja, jer je bilo izjava da se one odnose na svu decu koja su rođena od početka ove godine, od 1. januara.

Imovinska karta

(Zrenjanin, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 72000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74408.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.