Poštovani članovi i zamenici članova Odbora, poštovani predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija, poštovana predstavnice Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavnici medija i ostali gosti, otvaram trideset osmu sednicu Odbora za evropske integracije. Na osnovu prijava, sednici prisustvuje desetoro članova odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju i iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija doktor Katarina Tomašević, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj i Filip Pavlović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, a iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivredne Jasmina Miljković, načelnik Odeljenja za upravljanje IPARD programom. Zahvaljujem se predstavnicima Ministarstva na prisustvu na današnjoj sednici Odbora.

Poštovane kolege, saziv za sednicu sa predlogom dnevnog reda ste dobili. Da li eventualno ima predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda? Ukoliko ne, stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim da se izjasnite. (pauza osam sec) Zahvaljujem, zaključujem glasanje.

Konstatujem da Odbor utvrdio dnevni red. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu, molim vas da usvojimo zapisnike sa prethodnih sednica odbora. Stavim na glasanje zapisnik sa trideset druge sednice odbora. Molim da se izjasnite. (pauza sedam sec) Zahvaljujem, zaključujem glasanje.

Konstatujem da Odbor, uhm, jednoglasno usvojio zapisnik sa trideset druge sednice Odbora. Stavim na glasanje zapisnik sa trideset treće sednice Odbora. Molim da se izjasnite, čim se pojavi. Zahvaljujem. Zaključujem glasanje.

Konstatujem da Odbor jednoglasno usvojio zapisnik sa trideset treće sednice Odbora. I stavim na glasanje zapisnik sa trideset četvrte sednice Odbora. Molim da se izjasnite. (pauza pet sec) Zahvaljujem, zaključujem glasanje. Konstatujem da Odbor jednoglasno usvojio zapisnik sa trideset četvrte sednice Odbora.

Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda. Razmatranje Predloga zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visok, uhm, visokog kvaliteta koje je podnela Vlada.... Kapaciteta, da slabo vidim. Hvala. Od četvrtog maja ove godine.

Dajem reč, uhm, Katarini Tomašević, pomoćnici ministra. Samo da vas vidim u sistemu. Izvolite.

Poštovana predsednice Odbora, uvaženi narodni poslanici, pozdravljam vas ispred Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Eh, pred vama se nalazi Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta. To je jedan od veoma važnih zakona u našem putu ka Evropskoj uniji, rekla bih u oblasti elektronskih komunikacija i poslednji normativni akt koji treba da uskladimo da bismo u potpunosti bili izjednačeni sa svim državama članicama Evropske unije, na šta smo posebno ponosni. Eh, prosto, pošto želim da vam objasnim iz ugla evropskih integracija celu priču u vezi ovog Predloga zakona, rekla bih da je i Evropska unija prepoznala još pre petnaest godina potrebu da se menja infrastrukturni okvir i uslovi za postavljanje brzog interneta, za uspostavljanje, eh, da kažem, veće povezanosti među stanovništvom.

I oni su još 2014. godine doneli jednu direktivu koja se zvala Cost rede, re-re-re-diction d-direktiva, da, i ta direktiva je, uhm, važila do 2024. godine, kada su usvojili Gigabit Infrastructure Act, koji je ta-praktično transponovan kroz ovaj zakon koji se nalazi pred vama. Šta zapravo, uhm, taj, uhm, ta direktiva predstavlja i šta je ideja sa ovim predlogom zakona? Znači, ideja jeste da se celokupna infrastruktura koja je pogodna za postavljanje mreža vrlo visokog kapaciteta iskoristi i kada telekom operatori žele da grade svoju mrežu, da iskoriste postojeću infrastrukturu, od organa n-javne vlasti koji se bave, ne znam, energetikom, toplovodom, osvetljenjima, drugih operatorima, eh, infrastrukturom drugih operatora i tako dalje.

Da, znači, da se ne duplira infrastruktura, nego da se iskoristi postojeća infrastruktura kako bi se ubrzali radovi, kako bi se ubrzalo postavljanje, eh, interneta, eh, i 5G mreže i kako bi se, između ostalog, smanjili i administrativni postupci i razne tehničke procedure koje inače postoje kada se, eh, postavljaju stubovi, antenski tornjevi i ostali elementi fizičke infrastrukture koji su neophodni za uspostavljanje brzog internet-a. Eh, znači, šta god da želite da gradite, morate da imate odgovarajuću dozvolu i u tom smislu, čak i ako je u pitanju stub koji se odnosi na mreže vrlo visokog kapaciteta i on mora da prođe određene zakonske procedure, što zahteva i vreme i troškove. I Evropska unija je procenila da nekih sedamdeset posto investicija zapravo predstavljaju upravo ti neki građevinski radovi i ovo jeste pokušaj da se na jedan efikasan način, na nivou cele Evrope uspostavi elegantniji model za postavljanje mreža vrlo visokog kapaciteta. Mi smo, uhm, Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je krovni zakon u oblasti elektronskih komunikacija, doneli 2023. godine.I tada smo zapravo videli da će doći do nove direktive u oblasti aa postavljanja mreža vrlo visokog kapaciteta, tako da smo, to je bilo rano za usvajanje da kažem ove direktive, a kada je direktiva usvojena 2024.

godine imali smo mogućnost ili da izmenimo Zakon o elektronskim komunikacijama ili da donesemo nov zakon. Mišljenja smo bili da je mnogo elegantnije ovu materiju regulisati na jedan sveobuhvatan način u okviru novog zakona. Takođe bih rekla da ovaj zakon planira i uspostavljanje jedinstvene informacione tačke kao jednog digitalnog jedinstvenog ulaznog mesta gde će svi telekom operatori i ostali organi javne vlasti i javnog sektora moći da komuniciraju, gde će biti u obavezi da unesu celokupnu svoju infrastrukturu, i to ćemo uspostaviti sa Republičkim geodetskim zavodom. Ee, inače, za implementiranje ovog zakona i za uspostavljanje jedinstvene informacione tačke aa predviđena su odgovarajuća sredstva, ali je ovo istovremeno i obaveza iz reformske agende, znači trideset tri miliona din-- evra Evropska unija planira da aa dodeli Republici Srbiji za implementaciju i ovog zakona i jedinstvene informacione tačke. Mi imamo od momenta kada vi usvojite zakon osamnaest meseci da implementiramo taj softver zajedno sa RGZ-om i već smo opredelili sredstva u budžetu za ovu godinu, a dvanaest meseci za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata.

Znači, celokupna priča vezano za ovaj zakon iz ugla Evropske unije jeste jedna pozitivna priča koja treba da ubrza postavljanje brzog interneta i konekciju svim građanima na celoj teritoriji Evrope i usvajanjem ovog zakona definitivno Srbija ulazi u jedno jedinstveno digitalno evropsko tržište i postaje atraktivnija i za dalje investiranje, a naši građani i privreda treba da dobiju brži internet. Eto, toliko je da kažem iz ugla evropskih integracija pre svega, ukoliko treba još nekih tehničkih detalja stojim vam na raspolaganju.

Zahvaljujem. Da li neko od članova ili zamenika članova odbora želi reč? Ne vidim nikog u sistemu, tako da ste bili vrlo jasni i koncizni. Ja bih se posebno zahvalila što ste spomenuli da, da je ovo jedna od obaveza iz reformske agende. (pauza do 7 sek) ili ne radi, ali okej, samo jel možemo da vodimo sednicu ili ovo bi trebalo da pomogne, a ne da odmaže.

Dakle, ah zahvaljujem se što ste spomenuli da je ovo jedna od obaveza iz reformske agende. Iskreno se nadam da pošto se najviše koncentrišem u poslednje vreme na obaveze oko izmena i dopuna ovih takozvanih Mrdićevih zakona iliti pravosudnih i izbornih, a ja znam da je planirano da u ovom periodu donesemo dvadesetak zakona. Ovo je jedan od dobrih i modernih koji je stigao u skupštinsku proceduru i nadam se da ćemo pre letnje pauze i da ga usvojimo. Evo, kao što vi kažete, tako ne bih ulazila u suštinu. Ukoliko se niko drugi ne javlja za reč povodom ove tačke dnevnog reda, stavljam na glasanje Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta koje je podnela Vlada u načelu.

Molim da se izjasnite. Zahvaljujem, zaključujem glasanje. Konstatujem da je Odbor jednoglasno usvojio Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta u načelu. Hvala. Što se nas tiče, da, vi ste slobodni.

(smeh) Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda. Razmatranje, prijatno, razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja, iliti poznatiji IPARD 3, koji je podnela Vlada 22. maja u načelu. Pre nego što dam reč predstavnici Ministarstva, želela bih da objasnim kolegama koji verovatno znaju, dakle naša obaveza je da raspravljamo o predlozima zakona iz ugla usklađenosti. Ovde nema naše famozne tabele, ali smatrala sam da je značaj ove teme ipar da takav da ipak i na Odboru za evropske integracije treba da raspravljamo o tome, bez obzira što će ovo zvanično na dnevni red staviti Odbor za poljoprivredu.

Tako da ću zamoliti načelnicu da nam se obrati iz.Izvolite.

Hvala puno, aa, poštovana pr-predsednice Odbora, uvaženi narodni poslanici, aa, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede želim da Vas pozdravim. Aa, što se tiče izmena i dopuna Sektorskog sporazuma za sprovođenje IPARD tri programa, dakle ovaj Sporazum je usvojen, odnosno potvrđen u formi zakona o potvrđivanju u avgustu 2023. godine. Sada na predlog Evropske komisije iz 23. oktobra 25.

godine nakon konsultacija, aa, do-- imamo predložene izmene Sektorskog sporazuma koje u principu ne menjaju ništa suštinski u funkcionisanju i sprovođenju IPARD tri programa, dakle ovaj sektorski sporazum proizilazi iz Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu koji važi za sve IP-e. Uzimajući u obzir specifičnost poljoprivrede, odnosno ruralnog razvoja, aa, o-od, iz njega proističe, dakle, Sektorski sporazum, koji jasnije definiše uloge i odgovornosti, postupanja i funkcije svih organa koji sprovode ovaj program u Srbiji. Što se tiče samih predloženih izmena, dakle, one su, kažem, vrlo tehničke i prirodnode-- ali vode nekom unapređenju sprovođenja programa. Pre svega, tu se radi o, aa, naknadnoj eksport kontroli investicionih operacija. Kao što znate, IPARD program sadrži, aa, najčešće ima investicione operacije.

One su takvog karaktera da kada se sprovedu postoji jedan period od pet godina kada se u eks postu radi kontrola korisnika na licu mesta. Jedna od mera IPARD programa je i agroekološko klimatska mera koja je po svojoj prirodi malo drugačija od investicionih mera. Tu se radi o petogodišnjem ugovoru, te je ova eksport kontrola je sada izmenama predložena da se dešava tokom samog sprovođenja tog petogodišnjeg sprovođenja ove operacije. Aa, takođe, aa, uključuju se fotografije sa geo oznakama, kao i druga relevantna dokumentacija prilikom same provere, dakle n-ne mora nužno da se izlazi na teren prilikom provere korisnika, već je omogućeno da se uz pomoć alternativnih rešenja radi provera, odnosno kontrola na licu mesta. Tu su izmene koje se odnose na prihvatljivost, aa, troškova.

Dakle, postoji lista prihvatljivih, odnosno lista neprihvatljivih troškova u tom smislu. Aa, uvedeno je, aa, m, da se nabavka kombajna i vozila koja nije prihvatljiva osim zaspecijalizovano vozila unese na tu listu, da se uvede zabrana ulaganja u sektore duvana i određene proizvode od industrijske konoplje i takođe se ograničava podrška proizvodnji alkoholnog pića osim vina sadržaj alkohola do petnaest posto. I sad ne znam dal da ulazim u detaje, ali kažem sve dalje-- zatim ima deo koji se odnosi na olakšice u delu dugova koji nisu naplaćeni od roka od dve godine od evidentiranja u knjizi dužnika. Aa, zatim usklađuje se nadležnost Odbora za praćenje sa pravilima Evropske komisije. Neke stvari smo mi već uočili prilikom samog potpisivanja Sektorskog sporazuma bilo je tu nekih tehničkih grešaka kod Evropske komisije kada su nam dostavili.

Druge države su potpisale, mi smo potpisali ispravno korigovano, ali s obzirom na to da se sektorski sporazum u istom, aa, sadržaju potpisuje od strane svih država koje koriste pretpristupnu pomoć, tako da su sada ovde unete i neke, aa, neki predlozi koji su, kažem, inicijalno već u naš Zakon o potvrđivanju bili, bili uneti. Aa, takođe se tu de--, aa, spominju i poslednja godina u sprovođenju programa u smislu izveštavanja olakšano je, dakle ne radi se za poslednju godinu poseban izveštaj, već on predstavlja deo završnog izves-štaja o sprovođenju programa, tako da bi eto ot-prilike to bilo to, dakle prilično tehničke stvari, prilično, aa, ovaj, speci-fične i vezane za samo sprovođenje programa.

Zahvaljujem. Da li neko od članova ili zamenika članova Odbora želi reč? Reč ima narodni poslanik profesor doktor Slobodan Cvejić. Izvolite.

Zahvaljujem. Pozdravljam predstavnicu Ministarstva poljoprivrede i članove Odbora i zahvaljujem vam se što ste se potrudili da ova tačka dođe na dnevni red, iako (kašalj) je drugo ministarstvo primarno nadležno za tačku dnevnog reda. Aa, ja ću glasati za usvajanje ovog zakona, ali hoću da obrazložim taj stav. Aa, možda mere izgledaju s-samo kao tehničke i proceduralne, ali ima jedan, jedna rečenica u obrazloženju koja kaže: Predložene izmene su nastale kao posledica opsežnih konsultacija unutar Komisije, kao i komunikacije sa organima zemlje korisnice, a zasnovane su na iskustvu stečenom tokom sprovođenja IPARD programa. Ja mislim da je dobra, ovaj, prilika da se mi podsetimo tog sprovođenja IPARD programa u Srbiji, ovaj, da pokažemo tu, aa, genezu sporog napretka i nesposobnost da podignemo institucionalne kapacitete kako smo, kako bismo bolje koristili sredstva.

Podsećam, IPARD jedan Srbija nije ni koristila zato što nije pripremila sve što je bilo potrebno da povuče sredstva iz tog fonda. Iz IPARDa dva iskorišćeno je pedeset i šest posto sredstava, što znači da je isplaćeno ukupno devedeset i devet miliona evra od namenjenih sto sedamdeset i pet mi-miliona. Izvinjavam se samo da (c) isključim ton. Znači, iskorišćeno je samo devedeset devet miliona evra, a sedamdeset i šest miliona evra je ostalo neiskorišćeno. To su pare koje su mogle da uđu u ovaj i u budućim-U naše ruralne regione u naša sela i da pomognu da se bolje razvijaju, da neko stanovništvo ostane tamo da živi i tako dalje.

I zanimljivo je, ima čak i komentar na to zašto ta sredstva nisu iskorišćena. Jedno je zbog sporih procedura, drugo je zbog eh proceduralnih grešaka koje su podnosioci pravili. To je bitno napomenuti i zbog toga što nisu do kraja realizovali investiciju onda kada su im sredstva bila odobrena. Te pare su propale. Da kažem, mogli smo da ih povučemo, ali nismo.

I sad dolazimo do IPARDa tri. U julu 24. ako se dobro sećam, održan je treći sastanak ovog Komiteta za praćenje ili kako se već zove to telo. Znači, tad se već radilo na tome bio je drugi ministar nije ovaj sadašnji. Eh, mi smo se spremali za IPARD tri da bi ministar Glamočić pre, da li ima mesec dana, izjavio da smo povukli već deset miliona iz IPARDa tri.

Znači, prošle su dve godine od sto-- sad ću vam reći, od trista sedamdeset osam miliona evra, od čega Evropska unija daje dvesta osamdeset osam. Za dve godine mi smo uspeli da povučemo deset miliona. Možda sam pogrešio. Nije ovo, nije ovo priča o stagnaciji, ovo je priča o nazadovanju. I ja verujem da je istina, sad podsetiću Vas, jedan problem na koji smo naišli rano i koji je sigurno skrenuo pažnju, u oktobru 2020.

godine uhapšena je pomoćnica ministra poljoprivrede tadašnje zbog primanja mita vezano ja mislim upravo za ovaj program. Dobro. Dakle, bila je, bila je dodela sredstava stranih fondova. Tako je pisalo u medijima, ako nije IPARD nije ni bitno. Mislim, to je prosto pokazatelj određene prakse i to je naravno upalilo crvene lampice.

Zato ja mislim da je dobro da ovaj zakon još malo zaoštrava neke uslove, posebno vezano za kontrolu, eh i to sve zajedno je stvorilo, dalo dovoljno elemenata da mi stvorimo priču o tome, kako ovaj, kako se ovo odvija, odnosno da pokažemo ove činjenice. Vi ćete me demantovati, naravno, ako ja nešto grešim. Mi nismo izgradili kapacitete. Znači, ja iz ovoga vidim i verujem da ministarstvo nema dovoljno kapaciteta. Ja znam da tamo postoje ljudi koji znaju da rade ovaj posao, ali je njih očito malo.

I to je još jednom rezultat toga što mi u čitav javni sektor zapošljavamo već godinama, odnosno SNS i ovaj režim zapošljava ljude koji su nesposobni i primaju nekakvu platu samo zato da bi obavljali partijske zadatke. Onda sav teret obavljanja stručnog posla pada na one kadrove koji su ostali znaju da rade svoj posao. U tom delu oni naprave zastoj. A drugo, mogli smo da očekujemo nakon IPARDa dva da naši poljoprivrednici nemaju kapacitet da prijave i vode nekakav projekat uspešno. Pazite sad, deo sredstava iz IPARDa se izdvaja i za civilni sektor, nevladine organizacije koje razvijaju zapravo ljudski kapital na lokalu na selu, jel tako.

To su upravo organizacije koje mogu da asistiraju poljoprivrednicima u poslovima koje oni ne mogu da obave i to je praksa koja je kod nas bila poznata iz nekih ranijih fondova i mi smo mogli da radimo na tome. Ali ovaj režim ne ume da razvija ljudski kapital. Ume samo da spakuje osamdeset sedam tetoviranih ljudi na avion i da ih pošalje negde da naprave međunarodni skandal, a da izvuče nekakva sredstva. To ne ume. I mi sad imamo situaciju da posle dve godine samo deset miliona evra je povučeno iz ovog programa.

Bojim se, ovo će biti ponovljena priča da mi priliku koju smo dobili nismo iskoristili. A znate, Rusi i Kinezi ne daju ovakva sredstva. Tamo nećete moći da povučete ništa. Moći ćete samo da napravite neki rudnik koji će da truje po okolini i da zagađuje i šume i njive i sve ostalo. A ovo je bila prilika da možemo da iskoristimo nešto da revitalizujemo selo.

Selo se ne revitalizuje samo tako što gajite žitarice i ovce, nego tako što gajite ljude. Ljudi nam trebaju na selu. To je moj komentar. Zato ja podržavam to što je predložen ovakav zakon i ukazaću na još jednu stvar. Na jednom mestu se kaže član četrdeset i jedan stav dva.

Iznosi doprinosa Unije nadoknađeni od korisnika u okviru IPARD tri programa tokom svakog referentnog perioda i dugovi koji nisu naplaćeni tokom dve godine od trenutka kada su evidentirani u knjizi dužnika, kako je navedeno u članu četrdeset devet ovog Sporazuma, biće oduzeti od strane Komisije od iznosa koji treba da se isplati u vezi sa zahtevom za plaćanje za taj period u skladu sa članom pedeset ovog Sporazuma. Neće Evropska komisija da razmišlja o tome zašto neka sredstva koja su odobrena za neka sredstva koja su odobrena, neko je ostao dužan. Da li se tu provukao neki štićenik SNS-a, pa pare ne mora da vraća. Sada će Vlada imati obavezu da vraća taj novac. Na nju je prevaljen taj teret i to će se tako dešavati i nadalje.

Bilo bi dobro da mi istražimo svaki pojedinačni slučaj u kojem nešto nije realizovano do kraja i da vidimo zašto se to dešava, jer ja se bojim da nije sve samo nedostatak kapaciteta, naprotiv, negde postoji odličan kapacitet da se napiše projekat koji će dobiti sredstva i loša volja, odnosno namera da se ta sredstva preusmere u nekom drugom pravcu i da ostanu kao dug zabeležen ovde. Toliko od mene hvala.

Zahvaljujem. Najpre ću dati još reč zameniku predsednika Odbora, narodni poslanik Milan Radin. Izvolite.

(zvuk mikrofona) Zahvaljujem predsedavajuća. (pauza)Ah. Zahvaljujem predsedavajuća. U svakom slučaju, verujem da će gospođa iz Ministarstva poljoprivrede ispraviti prethodnog govornika, s obzirom da je čovek ozbiljno ušao u dubiju, a za što se tiče mere i part, a i samih programa i da je tu izgrešio više nego što očekujem čak i od poslanika opozicije. Ali dobro, navikli smo donekle na to od njih.

S obzirom da ovaj napad na zaposlene u javnom sektoru je došao od nekog ko je možda najbolji primer stranačkog zapošljavanja, ko zapravo radi u javnom sektoru. I verujte mi, evo, go-mislim da govorim u ime čitavog SNS-a kad kažem da smatram da vi, gospodine, ne biste trebali uopšte da radite u državnom sektoru, kao stručnjak za korupciju, kakvim ste se predstavljali. Bavite se korupcijom, što smo i videli iz Vašeg ovog izlaganja gde ste samo ček-samo sam, bukvalno sam samo čekao da vidim kad ćete naskočiti na onaj deo. Znate, trebalo bi pare da idu nevladinim organizacijama za dizanje kapaciteta. Pretpostavljam da ste to videli od vašeg kolege iz klupa gde svako ima svoju nevladinu organizaciju, gde se slivaju silne pare za dizanje kapaciteta.

Samo pretpostavljam da Vam nisu rekli koliko tih para moraju našta da troše. Ali vidim, polakomili ste se, stručnjak za korupciju je video gde bi mogao za sebe da nađe neki prostor, pa je odmah pokušao i tu da uskoči u neki čudan način. I to je jedan od razloga zašto nismo mogli ni da razmišljamo o IPARD programima, dok ste vi vršili izvršnu vlast ili dok ste savetovali ili kako god da ste se tad predstavljali. Tako da, da. No, što se tiče samog očuvanja ljudskog kapaciteta u Republici Srbiji i svega toga, videli smo kako je gospodin Ponoš čuvao ljudski kapacitet u Republici Srbiji i nemam nikakve sumnje da biste Vi na isti taj način se ponašali.

Ako vam čuvanje ljudskog kapaciteta znači puštati nejač, decu, žene, ustaškim krivnicima, ko šta je radio gospodin Ponoš, vi ste spremni da pratite takvu politiku? Vama na čast. Zahvaljujem predsedavajuća.

Ukoliko se niko više od narodnih poslanika ne javlja, daću reč gospođi Miljković, načelnici, samo mora da vam pomogne neko iz tehničke službe. Momenc.

Zahvaljujem. Zahvaljujem na pitanju i na konstataciji, kao i ovaj na izlaganju zamenika predsedavajućeg. Dakle, kada je reč o IPARD programu, dakle glavna funkcija pretpristupnih fondova jesu da pripreme države kandidate da se pripreme za pristupanje Evropskoj uniji korišćenjem mnogo većih fondova. Niko eh, u tom trenutku ne može da očekuje da u Republici Srbiji imate već obučene, kako državnu administraciju, tako i same korisnike, potencijalne korisnike pretpristupnih fondova. Oni su značajno drugačiji mehanizam dodele sredstava je značajno drugačiji u odnosu na nacionalne programe i način dodele sredstava kroz Nacionalni program podsticaja.

Daleko su složeniji, ali ta složenost i nije toliko dramatična koliko je eh, bitno da se sredstva, Vi kažete data su sredstva. Sredstva se poveravaju na određeni vremenski period, dakle tri godine za svaku alokaciju u sklopu programskog perioda. Ukoliko se u toj godini ne iskoriste, ona se vraćaju u evropski budžet. S druge strane, kada pričamo o IPARD tri programu, Vi ste rekli, eh, tek deset miliona. To je tačna cifra, ali sa pozivima koji podrazumevaju investiciona ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju različitih objekata, sama realizacija takvih projekata, a naplata dolazi tek na kraju realizacije, traje poprilično.

Dakle, dva, dve godine najviše najmanje treba nekome ko je aplicirao, na primer, radi za izgradnju hladnjače ili za izgradnju nekog drugog kapaciteta da bi je napravio i tek onda podneo zahtev za isplatu. Tako da je, nije čudno da je u početku ide sporije, a nakon toga kreće isplata jednom jačom dinamikom. I eh, svakako je i državna administracija ta koja treba da nađe pravi put da eh, u potpunosti ovlada ovim mehanizmima, ali isto tako i sami korisnici. Da bi, kažem u jednom trenutku, eh, fond koji je namenjen poljoprivredi u okviru Evropske unije je značajno veći nego pretpristupni fond. Dakle, eh, ovaj pretpristupni fond je više vežba i primer kako trebamo da napravimo naš sistem i kako da naučimo naše korisnike i da ih osnažimo da koriste značajno veće fondove.

Eto, toliko hvala.