Zahvaljujem. Otužno je slušajući ovakve govore u danu kada Srbije nema na samitu, EU i zapadni balkan, i to diskrecionom odlukom predsednika koji ne bi trebalo da odlučuje o takvoj stvari, sve ove priče koje se navode, samo dodatno pojačavaju utisak o potpunoj nemoći i propasti spoljne politike koju je vodio Aleksandar Vučić, jer on je sam odlučio, nakon što su mu jasno poslati signali iz tri velike sile sa kojima je on pokušavao da održava balans odnosa, sam povuče učešće Srbije, na samitu sa EU, koja je zapravo najviše iskrenosti i pomoći pokazivala za sve ove godine, za uključenje Srbije u svet normalnih zemalja i normalnih društava. Tužno slušati.
Mi treba da se izjasnimo o zaključku koji govori o izveštaju, a ja ću vam naglasiti nekoliko elemenata iz tog izveštaja koliko su ovi zaključci potpuni promašaj jer ovaj izveštaj Evropske komisije nikada bio nije objektivniji i kritičniji prema vlastima. Odmah na početku je istaknuta suština problema kaže se – potrebna je jaka politička volja, pristup kojem se uključuje celo društvo.
22/3 VS/CG
Mi smo u ovim prethodnim govorima slušali o ispunjenju tehničkih uslova, i koleginica Karanac ako se ne varam misli da tu postoji izraz političke volje, mislim da je nema nigde ni u tragovima, ali svako ima pravo na svoje tumačenje i ovo su dve glavne slabosti zbog kojih Srbija stoji zaglavljena na evropskom putu.
Što se tiče političke volje, ne da vladajući režim nema tu volju da pristupi Evropskoj uniji, nego da ima volju da vozi paralelnim kolosekom i koketira sa autorarnim režimima, a u proces pristupanja je uključeno celo društvo, alo ono Vučićevo kafansko. Građani, udruženja i drugi građani bili su uključeni samo sporadično i kroz specijalizovane formate, a za to vreme se u javnosti vodila kampanja za srozavanje ugleda EU. Posebno raduje činjenica da su već u uvodu pomenuti prekomerna upotreba sile protiv demnostranata i povećanja polarizacije u društvu, koje režim sistematski sprovodi od prvog dana svoje vladavine i protesti protiv režima su proces koji je inkluzivan i koji je okupio široki spektar aktera.
23/1 JD/VZ 13.45 – 13.55
Kada sa uvoda pređemo na pregled napretka po poglavljima, sumarno opet je ostavljeno malo prostora da predstavnici režima mogu da urade ovo što je uradila Elvira Kovač, a to je da kažu kako postoji nekakav napredak i da postoji neka dobra volja. Tako da se sada ispaljuju te neke standardne manipulatorske floskule, tipa ima još mnogo da se radi, ali toliko i toliko poglavlja smo postigli napredak itd. Ja sam ovo već na sastanku Odbora napomenuo i naglasio, ali dobro vi idete svojom metodologijom istim putem.
Glavni razlog za to je što nije pravilno ocenjeno da je u više apsekata postignuto nazadovanje. Neki od komentara zvuče gotovo apsurdno. Na primer svakome ko se bavi borbom protiv korupcije je jasno da se ovaj problem uvećao tokom poslednjih godina, što je potvrđeno i podizanjem optužnica protiv visokih funkcionera vlasti.
Ovim je samo zagrebano brdo koruptivnih radnji ali u Izveštaju stoji da je postignuto ograničen napredak. Zašto? Zato što je posle mnogo godina oklevanja usvojen Akcioni plan za borbu protiv korupcije, može te misliti. Sada, za predsednika Vučića je to kao partija šaha. Pustio je da se to uradi, da se usvoji Akcioni plan, da bi zapravo mogao da radi dalje još krupnije koruptivne poslove.
Pogledajmo još jedan primer. U odeljku o slobodi izražavanja sa pravom se beleži nazadovanje. Od momenta okončanja izveštaja do danas situacija je dodatno pogoršana, novinari su izloženi brutalnim napadima. Evo, videli ste juče od strane predsednika, napad na novinara Mladena Savatovića. Policija koja stoji u blizini novinara kod ćacilenda, evo jutros nije spremna da ih brani ili asistira ako se desi nasilje huligana koje se dešavalo ranije, jutros nije osim verbalnog, koji stanuju i šenluče u dvorištu predsedništva. Ali, u istom tom poglavlju se registruje da je postupak izbor članova REM-a napredovao.
Evo, videli smo kakav je napredak u izboru članova saveta REM-a, čitava farsa je ponovo raskrinkana. Koleginica poslanica koja treba da izveštava o ovome je lično doprinela u velikoj meri da to sve postane farsa i da se krše zakoni i prava kandidata koji su izabrani po zakonskoj proceduri.
Kod nas postoji izreka – drži vodu dok majstori ne odu. Sada voda opet teče, a sa njom je otplivao i naš omiljeni napredak u tom procesu pristupa. Kada u ovom kontekstu pogledate zaključak o ovom izveštaju, ako sklonimo devetu tačku koja govori o objavljivanju u „Službenom glasniku“ od osam tačaka zaključka u sedam su neistine, samo jedna je tačna.
Znači, prva kaže, evo vi niste hteli da prepričavate ja ću samo kratko - Narodna skupština konstatuje zaključke itd. i podržava stav Evropske komisije da je potreban dalji rad i politička posvećenost. Očigledno ne podržava, jer podržava predsednika Vučića koji direktno ometa put napretka ka EU.
Narodna skupština snažno podržava Vladu koja je nadležna za vođenje i koordinaciju procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije itd. Gde podržava Vladu kada sledi samo ono što predsednik Vučić radi vezano za EU? Nije se pojavio niko iz Vlade ko bi rekao idemo na samit da kažemo tamo kakav je naš stav.
Narodna skupština sa pažnjom konstatuje preporuku Evropske komisije da je za ubrzanje procesa neophodna jasno artikulisana politička volja. To nije tačno. Evo, rekao sam malo čas, zašto baš to fali i nema. Uopšte nema političke volje da se pristupi EU, samo se iznose deklarativni stavovi i čeka se kada će da kane još neki novac iz predpristupnih fondova. Pazite sada ovo licemerje, Narodna skupština potvrđuje da će nastaviti da intenzivno radi u domenu svoje nadležnosti kroz svoje redovne aktivnosti u saradnji sa civilnim društvom u okviru konventa, na postizanju širokog političkog i društvenog konsenzusa.
23/2 JD/VZ
Nisam ja jedini koji ovako misli i van Skupštine. Imate mnogo onih kojima je jasno šta radite i sa takvim ljudima nećete postići konsenzus.
Narodna skupština sa posebnom pažnjom konstatuje sve ocene i preporuke navedene u izveštaju, a koje se odnose na rad Narodne skupštine i izražava spremnost da u narednom periodu aktivno radi na unapređenju parlamentarne skupštine.
To je taj koji je tačan, verovatno ste spremni da i dalje učestvujete u raznim telima preko kojih Skupština komunicira, s tim što ne verujem da će to unaprediti čitav ovaj proces, jer se zna gde se donose odluke o svemu.
Narodna skupština pozdravlja ocenu Evropske komisije o klasteru 3 koji je tehnički spreman za otvaranje, poziva Evropsku uniju da ga otvori. Naravno, Evropska unija je jasno rekla – potrebna je politička volja. U krajnjoj liniji države članice će odlučiti o tome, one ne prepoznaju tu političku volju kao što sam rekao na početku.
Da ne čitam sve, ni jedan od ovih stavova nije tačan. Zbog toga ovaj zaključak ne treba usvojiti jer ne govori kakav je naš stav. Sad ću preći na nešto drugo. Hoću da dam komentar na izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2025. godinu. U konsultaciji sa našim resornim odborom za privredu i finansije imam dva komentara.
U delu izmene i dopune planiranih rashoda, pod tačkom 24. pozicija 579 ostali ne pomenuti rashodi povećava se za 15 miliona dinara. Radi finansijske podrške Beogradskoj berzi koja je akcionarsko društvo u cilju realizacije strategije razvoja tržišta kapitala postavlja se pitanje zašto država sa 15 miliona dinara finansijski pumpa Beogradsku berzu, akcionarsko društvo, kada je njena uloga usmerena strateški razvoj i modernizaciju srpskog tržišta kapitala, a ne puko finansiranje operativnih troškova berze koja je akcionarsko društvo. Zašto podrška?
24/1 GD/MT 13.55 – 14.00
Zašto za tih 15 miliona država nije uvećala udeo svog vlasništva u Beogradskoj berzi umesto što daje novac tek tako?
Druga stvar, u tabelarnom pregledu, u kome je dat uporedni prikaz izvršenja Finansijskog plana za 2024. godinu i izmena i dopuna plana za 2025. godinu, uočavaju se nerealna povećanja određenih pozicija u delu rashoda koji u samom tekstu finansijskog plana nisu opravdana, niti realna.
Kada uporedite ovo, možete da vidite da prihodi rastu za 24,6%, a rashodi za 61,71% i po stavkama ćete videti da su, recimo, šampioni materijalni troškovi sa 291%, ostali lični rashodi i naknade 367%, troškovi službenih putovanja u zemlji 580% itd. Vidi se jasno ko želi da uporedi, ali ovaj šampion – 2.749%. Dakle, sa 382.500 na 10.000.000 dinara - troškovi reprezentacije. Ljudi, šta je to? Da li su to dočeci novih godina, žurke, ona skupa vina od po nekoliko hiljada evra po boci ili šta?
Ovo je potpuno nedomaćinsko ponašanje i ovaj procenat je nezabeležen od vremena hiper inflacije.
U vezi sa svim ovim, mislim da treba glasati protiv, uvažavajući argumentaciju koju sam vam izneo.
Hvala lepo.
Vrhunsko krivično delo.
Da vam skrenem pažnju, član 12. stav 5. kaže da kompetentnost kandidata za direktora Republičkog zavoda za statistiku ocenjuje Vlada.
Naš predlog se odnosi na elaboraciju na koji način bi to moglo da se uradi, pošto Vlada ne može da bude kompetentna za tako nešto i predložili smo komisiju sastavljenu od profesionalaca koji mogu da procene nečiju kompetentnost.
Ja sam bio na Odboru za evropske integracije i tad je bio direktor za statistiku prisutan i izneo sam otprilike ovu argumentaciju i on je rekao u odbranu ovoga da ovaj predlog zakona je u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Kada sam došao kući, pogledao sam evropski zakon i tamo nema uopšte takve stavke da neko političko telo ocenjuje kompetentnost kandidata za direktora u istinu u pregovaračkoj poziciji EU za pregovaračko Poglavlje 18 za statistiku, naglašeno je da je potrebno izmeniti postojeći zakon kako bi se garantovala profesionalna nezavisnost Zavoda. Pazite, potpuno suprotno. Umesto garancije profesionalne nezavisnosti, mi imamo pokušaj da se pod političku kontrolu direktno kroz zakon stavi budući direktor Zavoda za statistiku. Znači, mogli ste prosto da izostavite taj stav, kao što je i to u evropskom zakonu ili, evo, mi smo predložili na koji način to može da se promeni.
Još jedan mali dodatak, što bi se reklo, na marginama tog sastanka, ja sam sa jednim poslanikom vladajuće većine razmenio koju reč na ovu temu i on mene pita – na koji način su oni koji ocenjuju kompetentnost direktora kompetentni? Ko određuje da su oni kompetentni?
To pokazuje svu suštinu problema sa vama. Vi nemate kredibilitet ni u jednoj stvari koju radite. Kako treba drugačije dokazivati nego što ćete staviti ljude koji su profesionalno dokazani i školovani za to što radi. To su te dve nepoznate u vašoj jednačini i mi tu stvar nikako ne možemo da razrešimo. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvažene kolege, poštovani građani i građanke Srbije, evo, dobili smo novi budžet posle godinu dana. Prošle godine sam skrenuo pažnju na upotrebu tog pojma „razvojni“. Niste baš pokazali da razumete šta je razlika između rasta i razvoja. I ove godine ponavljate istu priču. Neću da trošim reči na to. Neke kolege su već pomenule, nego ove godine ste se malo sakrili iza pojma socijalni. Malo da obratimo pažnju na to.
Meni je žao što ministarka danas nije tu, jer je juče iznela neke podatke, ali ja moram da se osvrnem na to što je govorila da bi pokazao kako je i ovo jedna maska i laž i da ovde nema ništa od socijalnog.
Dakle, ona priča o tome kako je prva laž ili da kažemo mala laž, onako kao da je Velja Ilić učio kako da govori, ona kaže – 10% budžeta. Pogledao sam te brojke, znači – 8,7%, kada zaokružite – 9%, pa opet to nije 10%, odvojeno za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.
Pogledajte, imali smo inflaciju tokom prošle godine. To je bila tema na sve strane, i ovogodišnji ukupni budžet je za oko 3% veći nego prošlogodišnji. To valjda treba da pokrije tu ciljanu inflaciju ili onu koja se desila zapravo, a mislim da je bila veća od toga.
Kada pogledate koliki je udeo tih 11 miliona koje je ona pominjala, zapravo se povećao udeo za ovo ministarstvo sa 8,6% na 8,7%. Dakle, 0,1% je to veliko povećanje o kojem je ministarka govorila, a ovo Ministarstvo je ostali na istim startnim pozicijama kao i ranije.
Sad znamo, socijalno ne dolazi samo kroz socijalnu zaštitu ili zapošljavanje koje je u resoru ove ministarke nego se to ostvaruje i kroz obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druga ministarstva koja se staraju o socijalnoj politici. Govorili su i drugi govornici o tome da je katastrofa u svim ovim oblastima i da tu nema ničega o čemu oni govore.
Što se tiče ovog Ministarstva ja ću da se osvrnem samo na još dva detalja. Da vam ukažem na to koliko se malo novca izdvaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Neću da govorim o nominalnom iznosu koji se pominje u ovom budžetu, hoću da vam skrenem pažnju na to, verovatno mnogi građani ne znaju, svaki privatnik koji ima zaposleno 20 ili više ljudi ima obavezu da zaposli na svaki broj zaposlenih određeni broj osoba sa invaliditetom.
Ako, kao što se često dešava, ne može da nađe osobu sa određenom kvalifikacijom na tržištu treba da uplati novac u neki fond. Taj fond je ministar Mali pre nekoliko godina spojio u Trezor i sada se od toga što ti ljudi uplaćuju ni pola ne vrati nazad da bi se zapošljavale osobe sa invaliditetom. I to što ste vi prikazali neku brojku u ovom budžetu može da ne znači ništa.
Evo, da ne trošim više vremena. Ima još mnogo detalja kroz koje mogu da pokažem, Akcioni plan za socijalno preduzetništvo nije donet ni posle tri godine, Savet je osnovan, nema šta da radi. Vi ste napisali da će pošto sada ima sedam, u 2026. godini, biti 20 registrovanih socijalnih preduzeća. Tom temom se bavim 20 godina. Meni bi bilo sramota da napišem 20, u ovoj zemlji u kojoj ja znam da postoji preko 500 socijalnih preduzeća koje u nekoj formi rade, ali ne žele da se prijave, da se registruju tu, jer neće dobiti ništa od toga.
Toliko od mene. Socijalno i razvojno je obična maska, samo dižete maglu da ljudima zamažete oči. Hvala.
Zahvaljujem.
Imam dva poslanička pitanja. Prvo se odnosi na ovo nelegalno i nehigijensko naselje koje je izgrađeno na javnoj površini Pionirskog parka i saobraćajnice. Moja koleginica Verica Milanović je postavila pitanje gradskoj komunalnoj službi o tome da li su izdata potrebna ovlašćena i dozvole i ko je dozvolio da se prekine u tolikom trajanju saobraćaj u tom delu grada?
Nije dobila odgovor u zakonskom roku. Pokrenula je proceduru kod Poverenika za informacije od javnog značaja. Nije dobila odgovor na to i postavila je novo pitanje pre dve nedelje, tražeći od njega da dostavi tu informaciju.
Pošto odgovora nema, naše pitanje ide Ministarstvu za građevinu i infrastrukturu, dakle, ko je izdao, da li je izdata odgovarajuća saglasnost za zauzeće javne površine? Da li je izdata saglasnost za zauzeće javne površine zbog postavljanje ugostiteljskog objekta, kao i da li je izdata dozvola da se MUP, pitanje da li je izdata dozvola da se prekine saobraćaj u ovolikom trajanju u važnoj gradskoj saobraćajnici?
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete. Odnosi se na čuvenu formulu 35 plus 5, kojom je obim naučnog rada za zaposlene na javnim univerzitetima smanjen na 12,5% uredbom Vlade.
Ta uredba je još uvek na snazi iako se nastava odvija, odvija naučni rad u načinu na koji zaposleni na Univerzitetu rade, nije promenjeno ništa i oni vredno rade na svojim naučnim projektima. Znanje koje stiču kroz te projekte prenose studentima, a to nije na odgovarajućem, narušeno je zapravo ovom Uredbom.
Verovatno donosioci ove uredbe uopšte nemaju svest o tome šta su time napravili. Prva i osnovna stvar, podsećam vas da je rad zaposlenih na univerzitetima definisan kao nastavno naučni rad. Zakonom je određeno koja je srazmera vremena koje zaposleni posvećuju naučnom radu i nastavnom radu i to nije slučajno zbog toga što visokog obrazovanja nema, ako nije povezano sa naukom. Inače to bi bila malo jača srednja škola ili nešto slično.
Oni koji su zapravo navikli da diplome mogu da se kupe na nekim opskurnim privatnim univerzitetima i da se na taj način zauzmu pozicije u javnom sektoru, nemaju nikakav osećaj za to na koji način u stvari jedan univerzitet, kao što je beogradski može da uđe u 2% najboljih svetskih univerziteta.
Da vas podsetim, ključna stvar za rangiranje jeste broj objavljenih naučnih radova po broju studenata. Dakle, jako je bitno koliko profesori koji predaju tim studentima rade istraživanja i objavljuju naučne radove.
Svodeći obim tog rada na 12,5% vi ste uništili tu osnovu. Druga bitna stvar jeste da je to protivzakonito, jer svi programi na univerzitetima su akreditovani sa određenim brojem sati nastave i određenim brojem sati naučnog rada. Ako, uradite ovako i povećate na 87,5% učešća nastavnog rada, onda moraju da se menjaju svi planovi i programi, jer obim nastave koju mi držimo sada ne odgovara tome što tamo piše. Dakle, ovo je protivzakonito. Ovo je nelegitimno i ovo direktno podriva jedan od najvažnijih stubova razvoja zemlje. Molim Ministarstvo prosvete da odgovori kada će ta uredba biti ukinuta? Hvala.