| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naš amandman se odnosi na izmenu postojećeg člana Predloga zakona o izmeni zakona koji podrazumeva da se zapravo neki stavovi isključe. Mi u tački 13. na kraju zamenjujemo tačku zapetom i dodajemo tačke 14. i 15. koje glase: Paviljon za učesnike u smislu člana 13. ovog Zakona je privremeni izložbeni objekat koji se postavlja i uklanja u skladu sa odredbama ovog Zakona radi učešća na Međunarodnoj specijalizovanoj izložbi „EXPO“ i „EXPO“ kompleks u smislu ovog Zakona je prostorna funkcionalna celina u okviru prostornog plana“. To znači da ostaju te stavke u ovom članu.
O čemu se radi? U ovim prethodnim stavkama se predviđa da pored Republike Srbije investitor može da bude jedinica lokalne samouprave i imaoci javnih ovlašćenja kojima vlast želi da uradi diversifikaciju izvora finansiranja projekta na štetu građana tako što potencijalno može obavezati i budžete jedinica lokalne samouprave da učestvuju u finansiranju ovog projekta.
Ovo je suprotno obavezi poštovanja fiskalnih principa koji se moraju poštovati prilikom kreiranja budžeta. Drugim rečima, vi pokušavate da date zakonski okvir nečemu što evidentno krši druga postojeća pravila, sve u problemu da u stvari prikupite sav novac koji ste isplanirali da provučete kroz ovaj projekat.
Sada ne da će građani, samo nekoliko generacija na dalje plaćati kamate na kredite koji su podizani, nego i u realnom vremenu treba da im kroz lokalne budžete uzmete još novca. Ovo će zbog razvoja nekog imaginarnog EXPO centra ugroziti finansiranje potreba na lokalnom nivou koje su građanima značajne.
Toliko od mene.
Hvala.
Ovaj predlog naš je da se član 5. briše.
Opšti okvir argumentacije je istekao kada sam se poslednji put javljao ili moje kolege, a odnosi se na to da ste vi spremni da menjate razne zakone samo da biste dali privid legalne forme ovom višestruko pretplaćenom projektu koji je zapravo vaša izlazna otpremnina.
Dakle, to izgleda kao kada neko po letnjem danu ugazi u žvaku na ulici i kada digne stopalo ostane jedna razmuljena masa pravnih propisa iza njega, rastegne se za cipelom nešto malo što vam je potrebno i korisno i tako idete dalje u budućnost.
Srbija centar je konsultovao svoj resorni Odbor za pravosuđe i dajemo vam ovu argumentaciju. Neosnovano se uvodi izuzetak da se započeti postupci, upravni postupci, nastavljaju po odredbama novog zakona, a ne onog po kojem su ti upravni postupci započeti. Ovakvim rešenjem se narušava pravna sigurnost i procesna prava stranaka u upravnom postupku.
U prilog ovom ističem da su prilikom svake izmene Zakona o opštem upravnom postupku predviđena primena starog zakona za postupke koji su po tom starom zakonu i otpočeli. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ponoviću svoju primedbu sa ranijeg zasedanja Narodne skupštine u ovom sazivu. Natrpali ste ogroman broj tačaka u jednu raspravu i obesmislili rad narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Nemoguće je osvrnuti se na sve tačke dnevnog reda sa dužnom pažnjom. Ja biram da u svom izlaganju veću pažnju poklonim Sporazumu sa EU o pristupanju zajedničkom tržištu EU koji je posebno fokusiran na podršku malim i srednjim preduzećima.
Dobro je da će Srbija konačno imati ovakav sporazum. Njegov značaj je istaknula i predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom boravka u Beogradu. Zaludno je sada pitati zašto se on nije desio ranije, ali je ispravno pitati - zašto se podrška Vlade malim i srednjim preduzećima nije desila ranije? Ovo pitanje budi sumnju da se adekvatna podrška malim i srednjim preduzećima neće desiti ni u budućnosti i da će prednosti ovog sporazuma ostati neiskorišćene.
Nije, dakle, dovoljno samo da potpišemo neki sporazum, već je potrebno i da poradimo na njegovoj realizaciji. Dela se traže, gospodo, a ne reči.
Čuli ste taj zahtev jasno na jučerašnjem zajedničkom obraćanju posle susreta predsednice Evropske komisije i predsednika Vučića. Doduše Vučić je ostavio utisak da ništa nije čuo i da je sav pobednički entuzijazam isceđen iz njega, ali dobro i ne treba sve da bude do njega, treba malo i Macut i ministri da potegnu, da podviknu u odbranu svojih principa.
Kad smo kod dela, šta ste uradili za mala i srednja preduzeća do danas? Da li uopšte znate koliki je taj sektor? Šta radi? Šta mu treba?
Izneću nekoliko podataka iz 2023. godine. Učešće malih i srednjih preduzeća u proizvodnji poslovnog sektora bez poljoprivrede je 60%, i to ukupno proizvodi 14 milijardi evra. Dakle, 60% mala i srednja preduzeća. Iznenađujuće, 40% je učešće malih i srednjih preduzeća u robnom izvozu, to je 6,5 milijardi evra. U malim i srednjim preduzećima je zaposleno 65% radnika poslovnog sektora, biznis sektora, kako to kažu. Mala i srednja preduzeća zapošljavaju skoro milion ljudi, što je 45% svih zaposlenih u Srbiji, a imamo ogroman javni sektor.
Kroz isplaćene dohotke i poreze mala i srednja preduzeća direktno i indirektno finansiraju 40% aktivnosti države - zaposlene, bolnice, škole, izgradnju puteva i ostale investicije. To su ti ljudi iz malih i srednjih preduzeća, uglavnom domaći preduzetnici koji u tišini nose privredu ove zemlje, znači privatni sektor od kojeg i vi ja primamo platu, koji ćute i rade uz sve prepreke koje im nameće em tržište, em neefikasnost i nesposobnost države da ih podrži.
Oni kontinuirano unapređuju produktivnost, uslove rada zaposlenih i smanjuju rad na crno. Istraživanja se rade sistematski i pokazuju ove stvari. Ova preduzeća su bolje podnela Kovid krizu nego velike firme, jer umeju da istraju, umeju da se organizuju i snađu u realnim okolnostima.
Za to vreme velike poslove na velikim infrastrukturnim projektima, koje finansirate iz zaduženja, dobijaju firme koje su bliske vlasti, firme koje zapravo ne bi bile sposobne da se na otvorenom tržištu takmiče. One znaju gde u koji džep treba koliko staviti i kako napraviti dil, one znaju kako se iznose pare iz zemlje, one znaju kako se sklanja keš, kako se ulazi u organizovani stečaj, a potom ostaju uskraćeni upravo oni koji rade u malim i srednjim preduzećima, koji neće dobiti svoj deo u tom lancu posla, koji je bio uspostavljen, i takvi ovde dobijaju poslove.
Čak je na lokalu uslovljavate one koji rade na infrastrukturnim projektima da moraju da ispune nekakvu obavezu, da zaposle nekog vašeg, da daju autobus da vozi „ćacije“ na skup itd. i gotovo nemoguće da funkcionišu u realnim okolnostima.
Šta smo dobili za sve ovo vreme? Godine 2005. godine po CS podacima u istraživanjima je bilo 30 šampiona među malim i srednjim preduzećima, onih koji su sposobni da izvoze u značajnom obimu.
Godine 2019. godine petnaest godina kasnije bilo ih je 242. Toliko je uspeo da naraste vrh ovog sektora oni najuspešniji za petnaest godina. To vam dođe u proseku petnaestak godišnje. Vi biste verovatno rekli u vašim medijima - pogledajte to raste i napreduj. Petnaest firmi je uspelo u jednoj godini, to je katastrofalan rezultat, s obzirom na to koliko školovanih i talentovanih kadrova ima među domaćim preduzetnicima.
Sada možemo da kažemo da ima 2.682 firme koje makar povremeno izvoze, a među njima je prepoznato 382 potencijalna šampiona. Dakle, da se razumemo oni su tu, nisu otišli nigde, nisu izneli pare, izdržali su i loše uslove i dalje su sposobni i spremni da rade kvalitetno.
Ja vas pitam - gde su pare za podršku malim i srednjim preduzećima? Da li mislite da će se potpisivanjem ovog sporazuma razrešiti problemi? Da ćemo mi odjednom dobiti ekspanziju ovih šampiona? Ako ne budete stvorili uslove da to funkcioniše, nećemo.
Šta treba uraditi? Para ima, samo ne treba da ih dajete na ove neodržive investicije. Pa neka ste i uzeli zajam, ali onda da znamo da je on uložen u ljude koji će ostati ovde, ovde plaćati porez, ovde školovati svoju decu neka to bude u Srbiji neka na tome Srbija napreduje i raste.
Na koji način možete to da uradite? Trenutno funkcioniše Razvojni fond vrlo jalovo, to ne donosi nikakav poseban kvalitet. Naš predlog je da se donese zakon i da se uredi rad razvojne banke. Imali smo Razvojnu banku Vojvodine, sada imamo nekakav Razvojni fond, ne vidi se, nije transparentno šta on radi. Gde taj novac odlazi? I koliki je taj novac iz kojeg bi trebalo nešto da se razvija?
Imate nekoliko sporazuma u ovom bloku gde se pojavljuje KFV, to je Nemačka razvojna banka, ona daje novac da se ovde realizuje neki projekat. Nemačka razvojna banka će od ovoga ostvariti i dobit i odneće te pare u Nemačku i nemački građani će imati koristi od toga što je ovde investiran nekakav njihov novac.
Što to nije mogla da radi neka domaća banka? Zašto nismo izdvojili sredstva da neka domaća preduzeća mogu da rade na takav način?
Evo šta je realnost. Umesto što se finansiraju gluposti, kao što je EKSPO, te su pare mogle da se iskoriste kao osnivački kapital za osnivanje Razvojne banke Srbije. Našoj zemlji i njenoj privredi, posebno malim i srednjim preduzećima u domaćem vlasništvu, koja su izvozno orijentisana i to ne samo onima koja su povezana sa poljoprivredom i prehrambenom industrijom, nego svim onim koji i u ovi uslovima izvoze, a ima ih, dakle, svima njima treba domaća razvojna banka.
Srbija mora da donese poseban zakon o razvojnoj banci da bi se izbegli problemi i nerazumevanja koja su se u prošlosti javljala sa Razvojnom bankom Vojvodine ili još uvek sa Republički fondom za razvoj.
Naime, postojeći Zakon o bankama u Republici Srbiji ne prepoznaje razvojne banke kao posebnu vrstu bankarskog poslovanja, nego se isključivo bavi komercijalnim bankarstvom. To bankarstvo je, kao što znamo, osim Poštanske štedionice kompletno prepušteno strancima, što je jedna kratkovida glupost.
Fond za razvoj ne može da zameni ulogu razvojne banke, jer budžetski fondovi imaju brojna ograničenja i uvek trpe prevelik politički pritisak, ali deo kapitala Fonda za razvoj može da se iskoristi kao osnivački kapital Razvojne banke Srbije.
Srbija centar je u svom programu prepoznala potrebu za osnivanjem srpske razvojne banke. Nismo izmišljali toplu vodu, ako tako nešto funkcioniše u Nemačkoj, hajde da nešto učinimo da to i kod nas počne da radi i da krenemo da kreditiramo svoju privredu, a ne da razvijamo tuđe ekonomije.
Znate, kada krenete malo na put po Srbiji i porazgovarate sa ljudima koji se bave preduzetništvom, otkrijete da talenti čuče u nekim krajevima, u nekim selima pored malih gradova, gde ni najmanje ne biste očekivali da tako nešto postoji. Mlad čovek koji čak uvozi metalnu galanteriju iz Italije da bi pravio nekakve proizvode koristi digitalne tehnologije. Tačno zna šta hoće da uradi sa svojim proizvodima, ali može da mrdne samo onoliko koliko ima pristup nekakvim sredstvima, koliko mu je dozvoljeno da se razmakne na ovom tržištu. Neće da ide preko toga.
Dva brata drže firmu u metalskoj industriji na jugozapadu Srbije. Uz ova dva brata, ako kažem i grad prepoznaće se ko je, a to mi nije cilj. Pitam ih - zašto ne uzimate kredite, zašto ne probate da razvijete biznis uzimajući kredit? Kaže – negde i možemo da dobijemo kredit, uslovi su očajni, ali uopšte ne želim da ulazim u tu vrstu rizika, jer onda ne znam šta mogu da obećam mojim radnicima. Oni vode računa o tome u kakvim uslovima žive njihovi radnici. To su ljudi koji znaju za svakog radnika koju slavu slavi, kada je rođendan detetu, šta nedostaje u lokalnoj zajednici.
Takvog preduzetnika vi želite, mi želimo u ovakvoj zemlji. Oni treba da rastu i da se razvijaju, a vama stalno prodaju priču o tome da je „Milenijum tim“ super firma. Vi nemate ništa od toga.
Jednog malog preduzetnika koji radi za „Milenijum tim“ na nekoj zgradi, recimo keramičara, zidara, nije važno, uslovljavaju da mora da kupi dva stana u Beogradu na vodi da bi dobio taj posao i da bi ga radio. Ne zna šta će sa njima. Kaže – hvala Bogu, trenutno su cene za iznajmljivanje dobre pa mogu nešto da zaradim.
Sačekajte, možda nešto i naučite iz ovoga.
Kada pitate te preduzetnike – šta vama nedostaje? Ključna stvar je nedostatak likvidnih sredstava. Novac banaka je skup. Njima je potrebna podrška da bi njihov biznis mogao da raste. Malopre sam vam rekao iz ovih podataka, imaju strahovit potencijal za tehnološku modernizaciju, za napredak. Mi to držimo neiskorišćeno, a zato nam rastu firme koje grade zgrade, ajde da tako kažem. Ništa posebno, ništa specijalno. Zatvoriće se jedan ciklus u kome smo mogli toliko da gradimo i onda nećete od toga imati ništa.
Mi nismo uspeli za sve ove godine da stvorimo neko jako preduzetničko jezgro koje će doneti tehnološku modernizaciju u Srbiju. Znate, mi nemamo more, nemamo turizam da svako domaćinstvo može od jednog ili dva apartmana da preživi godinu. Nama je potrebno da razvijamo privredu koja će ovo držati.
Kada sam u raspravi o budžetu govorio o tome da to nije razvoj, to je rast, uvredio se ministar, mnogi od vas su odmah kupili taj fazon, ali ovo što se ovde radi u ovoj zemlji, u privredi nije razvoj, to je u najbolju ruku ekonomski rast, a s obzirom kako naduvavate statistiku, verovatno nije ni to.
Malim preduzetnicima je potrebno da im makar date poreski kredit, pa recite – ako su ostvarili neku dobit i pola dobiti vratili u investiciju u svoje preduzeće, oslobodite ih poreza na taj deo dobiti, naplatite im samo na onaj. Ništa ni od malih stvari nije urađeno tako da im date podsticaj. Da ne govorim o tome koliko dobijaju bonusa, beneficija strane firme koje zapošljavaju neke radnike. Uzmu neki prostor, vi im platite sve plate, oni kad to završe samo se pokupe i odu. Ovi neće da odu nigde, tu su, tu žive, što oni ne mogu da dobiju takvu mogućnost, i ne kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje, mislim da to ne moram da objašnjavam, to je sve neefikasno i nefunkcionalno. To može da se uradi na mnogo bolji način.
Da sumiram, ako ne budemo uradili nešto ozbiljno u reformi politike prema malim i srednjim preduzećima, ovaj sporazum sa Evropskom unijom će ostati slovo na papiru, biće nekoliko firmi koje će moći da iskoriste pristup tržištu, da dobiju neke savete, da im se otvori mogućnost za umrežavanje. Nije da nisu umeli to da urade i do sada, ali hajde da kažemo imaće neki efekat do te mere. Pokušavam stvarno da budem realan, ali mi nećemo dobiti modernu privredu koja omogućava razvoj, privredu u kojoj će i nove generacije moći nešto da nauče, da konačno imamo jedan sloj preduzetnika koji su održivi, a jaki. Toliko. Hvala.
Zahvaljujem.
Imam dva poslanička pitanja. Prvo se odnosi na ovo nelegalno i nehigijensko naselje koje je izgrađeno na javnoj površini Pionirskog parka i saobraćajnice. Moja koleginica Verica Milanović je postavila pitanje gradskoj komunalnoj službi o tome da li su izdata potrebna ovlašćena i dozvole i ko je dozvolio da se prekine u tolikom trajanju saobraćaj u tom delu grada?
Nije dobila odgovor u zakonskom roku. Pokrenula je proceduru kod Poverenika za informacije od javnog značaja. Nije dobila odgovor na to i postavila je novo pitanje pre dve nedelje, tražeći od njega da dostavi tu informaciju.
Pošto odgovora nema, naše pitanje ide Ministarstvu za građevinu i infrastrukturu, dakle, ko je izdao, da li je izdata odgovarajuća saglasnost za zauzeće javne površine? Da li je izdata saglasnost za zauzeće javne površine zbog postavljanje ugostiteljskog objekta, kao i da li je izdata dozvola da se MUP, pitanje da li je izdata dozvola da se prekine saobraćaj u ovolikom trajanju u važnoj gradskoj saobraćajnici?
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete. Odnosi se na čuvenu formulu 35 plus 5, kojom je obim naučnog rada za zaposlene na javnim univerzitetima smanjen na 12,5% uredbom Vlade.
Ta uredba je još uvek na snazi iako se nastava odvija, odvija naučni rad u načinu na koji zaposleni na Univerzitetu rade, nije promenjeno ništa i oni vredno rade na svojim naučnim projektima. Znanje koje stiču kroz te projekte prenose studentima, a to nije na odgovarajućem, narušeno je zapravo ovom Uredbom.
Verovatno donosioci ove uredbe uopšte nemaju svest o tome šta su time napravili. Prva i osnovna stvar, podsećam vas da je rad zaposlenih na univerzitetima definisan kao nastavno naučni rad. Zakonom je određeno koja je srazmera vremena koje zaposleni posvećuju naučnom radu i nastavnom radu i to nije slučajno zbog toga što visokog obrazovanja nema, ako nije povezano sa naukom. Inače to bi bila malo jača srednja škola ili nešto slično.
Oni koji su zapravo navikli da diplome mogu da se kupe na nekim opskurnim privatnim univerzitetima i da se na taj način zauzmu pozicije u javnom sektoru, nemaju nikakav osećaj za to na koji način u stvari jedan univerzitet, kao što je beogradski može da uđe u 2% najboljih svetskih univerziteta.
Da vas podsetim, ključna stvar za rangiranje jeste broj objavljenih naučnih radova po broju studenata. Dakle, jako je bitno koliko profesori koji predaju tim studentima rade istraživanja i objavljuju naučne radove.
Svodeći obim tog rada na 12,5% vi ste uništili tu osnovu. Druga bitna stvar jeste da je to protivzakonito, jer svi programi na univerzitetima su akreditovani sa određenim brojem sati nastave i određenim brojem sati naučnog rada. Ako, uradite ovako i povećate na 87,5% učešća nastavnog rada, onda moraju da se menjaju svi planovi i programi, jer obim nastave koju mi držimo sada ne odgovara tome što tamo piše. Dakle, ovo je protivzakonito. Ovo je nelegitimno i ovo direktno podriva jedan od najvažnijih stubova razvoja zemlje. Molim Ministarstvo prosvete da odgovori kada će ta uredba biti ukinuta? Hvala.