| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Imam dva poslanička pitanja. Prvo se odnosi na ovo nelegalno i nehigijensko naselje koje je izgrađeno na javnoj površini Pionirskog parka i saobraćajnice. Moja koleginica Verica Milanović je postavila pitanje gradskoj komunalnoj službi o tome da li su izdata potrebna ovlašćena i dozvole i ko je dozvolio da se prekine u tolikom trajanju saobraćaj u tom delu grada?
Nije dobila odgovor u zakonskom roku. Pokrenula je proceduru kod Poverenika za informacije od javnog značaja. Nije dobila odgovor na to i postavila je novo pitanje pre dve nedelje, tražeći od njega da dostavi tu informaciju.
Pošto odgovora nema, naše pitanje ide Ministarstvu za građevinu i infrastrukturu, dakle, ko je izdao, da li je izdata odgovarajuća saglasnost za zauzeće javne površine? Da li je izdata saglasnost za zauzeće javne površine zbog postavljanje ugostiteljskog objekta, kao i da li je izdata dozvola da se MUP, pitanje da li je izdata dozvola da se prekine saobraćaj u ovolikom trajanju u važnoj gradskoj saobraćajnici?
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete. Odnosi se na čuvenu formulu 35 plus 5, kojom je obim naučnog rada za zaposlene na javnim univerzitetima smanjen na 12,5% uredbom Vlade.
Ta uredba je još uvek na snazi iako se nastava odvija, odvija naučni rad u načinu na koji zaposleni na Univerzitetu rade, nije promenjeno ništa i oni vredno rade na svojim naučnim projektima. Znanje koje stiču kroz te projekte prenose studentima, a to nije na odgovarajućem, narušeno je zapravo ovom Uredbom.
Verovatno donosioci ove uredbe uopšte nemaju svest o tome šta su time napravili. Prva i osnovna stvar, podsećam vas da je rad zaposlenih na univerzitetima definisan kao nastavno naučni rad. Zakonom je određeno koja je srazmera vremena koje zaposleni posvećuju naučnom radu i nastavnom radu i to nije slučajno zbog toga što visokog obrazovanja nema, ako nije povezano sa naukom. Inače to bi bila malo jača srednja škola ili nešto slično.
Oni koji su zapravo navikli da diplome mogu da se kupe na nekim opskurnim privatnim univerzitetima i da se na taj način zauzmu pozicije u javnom sektoru, nemaju nikakav osećaj za to na koji način u stvari jedan univerzitet, kao što je beogradski može da uđe u 2% najboljih svetskih univerziteta.
Da vas podsetim, ključna stvar za rangiranje jeste broj objavljenih naučnih radova po broju studenata. Dakle, jako je bitno koliko profesori koji predaju tim studentima rade istraživanja i objavljuju naučne radove.
Svodeći obim tog rada na 12,5% vi ste uništili tu osnovu. Druga bitna stvar jeste da je to protivzakonito, jer svi programi na univerzitetima su akreditovani sa određenim brojem sati nastave i određenim brojem sati naučnog rada. Ako, uradite ovako i povećate na 87,5% učešća nastavnog rada, onda moraju da se menjaju svi planovi i programi, jer obim nastave koju mi držimo sada ne odgovara tome što tamo piše. Dakle, ovo je protivzakonito. Ovo je nelegitimno i ovo direktno podriva jedan od najvažnijih stubova razvoja zemlje. Molim Ministarstvo prosvete da odgovori kada će ta uredba biti ukinuta? Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.
O navodnoj nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije epizoda 2. finansijska nezavisnost. Mi smo podneli konkretan predlog izmene ovog kratkog člana gde smo predložili da se reči proizvoljno umanjen ili uvećan zamene rečju menjan. Tako da glasi ovaj član – regulator ima potpunu autonomiju upravljanja budžetom to je isto kao što je bilo koji ne može biti menjan od strane drugih institucija. Zvuči logično za jedno nezavisno telo, a kako bi to izgledalo da ostane – ne može proizvoljno biti umanjen ili uvećan dobijamo jednu reč koju neko treba da rastumači šta je proizvoljno? Ako nije proizvoljno onda može, ali ako je proizvoljno onda ne može i onda po onome što sam pričao u prošlom obraćanju opet vam treba nadležna institucija koja će dati tumačenje šta je to proizvoljno? Pa, ne po ovom zakonu, nego po Zakonu o državnim službenicima verovatno će Ministarstvo kulture da vam kaže – šta je proizvoljno ili nije proizvoljno? I, tako vi imate sad samostalnost jednog nezavisnog regulatornog tela.
Ovo nije jedina stvar, ima u zakonu još takvih mesta, sve su to tako nijanse, male nijanse, koje ustvari omogućuju ustvari slobodan prostor za manipulaciju.
Kaže se tamo da recimo ako regulatorno telo ostvari prihode manje nego što je predviđeno finansijskim planom, to može biti nadoknađeno iz budžeta i ne treba za ovakvo telo da stoji može biti, pa da neko vaga da li će da da ili neće pare, nego treba da stoji nadoknađuje se iz budžeta. Ako postoji nešto sporno sa budžetom regulatornog tela vi jednostavno možete da uradite reviziju budžeta, koju i sam budžet mora da usvaja ovo telo Skupština.
Šta dobijate, ovim, ako ostane ovako u zakonu?
Objasnio sam kako može REM da zavisi od izvršne vlasti, ali nije to jedini rizik za REM, REM može da bude doveden u situaciju od zavisnosti i od nekog drugog aktera iz ekonomskog polja, odnosno određene televizije koja plaća nadoknadu regulatornom telu, od koje regulatorno telo opstaje finansijski, jel plaća plate i ostale troškove, itd.
Evo kako izgleda to u realnosti, i ja ću vam opet dati primer iz prakse iz mog iskustva, „Pink“ i njegovi kanali, Željko Mitrović sa svojom imperijom, televizijskom obezbeđuje otprilike posto budžeta regulatornog tela za elektronske medije, a vi znate da postoji procedura po kojoj se proverava da nema monopola i da kada nema neko 50 posto programa itd, to nije monopol, postoji neko drugi i to je sve u redu, ali 50 posto je toliko veliko parče kolača da zapravo onaj duboki REM o kojem sam pričao, direktorka kancelarije i službe jako vode računa da se slučajno ne naljute ili ne uvredi taj veliki snabdevač finansijama regulatornog tela i kada postoji situaciju u kojoj je pozvan kao vlasnik ili glavni i odgovorni urednik da dođe pred Savet REM, ponašaju se snishodljivo prema njemu. To je za mene bilo šokantno da vidim, ali mnogo se staraju da se slučajno ne naljute i ne pokuša da odustane da plaća svoje nadoknade, jer zna se iz prakse da je Željko Mitrović sklon da ne plaća ni porez državi, da se posle hvali na televiziji kako nije hteo da uzme sredstva koja država daje u vreme Kovida itd. tog licemerja na sve strane.
Dakle postoje brojni rizici u tom smislu i zbog toga prava finansijska nezavisnost REM znači da se u ovom zakonu jasno kaže da REM funkcioniše na takav način, pogotovo što se nije pokazalo u praksi za više godina da ima mnogo oscilacija u korišćenju tog budžeta.
Jednostavno oslobodite rukovodstvo , stručne službe da mogu na miru da rade taj posao i uskoro nećete biti na vlasti i biće vam veoma značajno da REM radi svoj posao kako treba i mislim da treba o tim stvarima da vodimo računa svi zajedno.
Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Član 106. stav 1 – govornik treba da diskutuje o zakonu o kojem se trenutno vodi rasprava. Koleginica je dva puta pomenula Zakon o javnim medijskim servisima koji je sledeći po redu, nije trenutno, a pošto je pričala o svemu samo ne o zakonima, i o rektoru Đokiću i o visokom obrazovanju i o neprijateljima koji napadu Srbiju, o opoziciji, ja mislim da joj je Zakon o elektronskim medijima mogao da bude jednako dobar povod da izbori to sve što je htela da izgovori, tako da nije jasno što pravi ovakav izbor, ali je napravila grešku, u svakom slučaju.
Zahvaljujem.
Imam dva poslanička pitanja. Prvo se odnosi na ovo nelegalno i nehigijensko naselje koje je izgrađeno na javnoj površini Pionirskog parka i saobraćajnice. Moja koleginica Verica Milanović je postavila pitanje gradskoj komunalnoj službi o tome da li su izdata potrebna ovlašćena i dozvole i ko je dozvolio da se prekine u tolikom trajanju saobraćaj u tom delu grada?
Nije dobila odgovor u zakonskom roku. Pokrenula je proceduru kod Poverenika za informacije od javnog značaja. Nije dobila odgovor na to i postavila je novo pitanje pre dve nedelje, tražeći od njega da dostavi tu informaciju.
Pošto odgovora nema, naše pitanje ide Ministarstvu za građevinu i infrastrukturu, dakle, ko je izdao, da li je izdata odgovarajuća saglasnost za zauzeće javne površine? Da li je izdata saglasnost za zauzeće javne površine zbog postavljanje ugostiteljskog objekta, kao i da li je izdata dozvola da se MUP, pitanje da li je izdata dozvola da se prekine saobraćaj u ovolikom trajanju u važnoj gradskoj saobraćajnici?
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete. Odnosi se na čuvenu formulu 35 plus 5, kojom je obim naučnog rada za zaposlene na javnim univerzitetima smanjen na 12,5% uredbom Vlade.
Ta uredba je još uvek na snazi iako se nastava odvija, odvija naučni rad u načinu na koji zaposleni na Univerzitetu rade, nije promenjeno ništa i oni vredno rade na svojim naučnim projektima. Znanje koje stiču kroz te projekte prenose studentima, a to nije na odgovarajućem, narušeno je zapravo ovom Uredbom.
Verovatno donosioci ove uredbe uopšte nemaju svest o tome šta su time napravili. Prva i osnovna stvar, podsećam vas da je rad zaposlenih na univerzitetima definisan kao nastavno naučni rad. Zakonom je određeno koja je srazmera vremena koje zaposleni posvećuju naučnom radu i nastavnom radu i to nije slučajno zbog toga što visokog obrazovanja nema, ako nije povezano sa naukom. Inače to bi bila malo jača srednja škola ili nešto slično.
Oni koji su zapravo navikli da diplome mogu da se kupe na nekim opskurnim privatnim univerzitetima i da se na taj način zauzmu pozicije u javnom sektoru, nemaju nikakav osećaj za to na koji način u stvari jedan univerzitet, kao što je beogradski može da uđe u 2% najboljih svetskih univerziteta.
Da vas podsetim, ključna stvar za rangiranje jeste broj objavljenih naučnih radova po broju studenata. Dakle, jako je bitno koliko profesori koji predaju tim studentima rade istraživanja i objavljuju naučne radove.
Svodeći obim tog rada na 12,5% vi ste uništili tu osnovu. Druga bitna stvar jeste da je to protivzakonito, jer svi programi na univerzitetima su akreditovani sa određenim brojem sati nastave i određenim brojem sati naučnog rada. Ako, uradite ovako i povećate na 87,5% učešća nastavnog rada, onda moraju da se menjaju svi planovi i programi, jer obim nastave koju mi držimo sada ne odgovara tome što tamo piše. Dakle, ovo je protivzakonito. Ovo je nelegitimno i ovo direktno podriva jedan od najvažnijih stubova razvoja zemlje. Molim Ministarstvo prosvete da odgovori kada će ta uredba biti ukinuta? Hvala.