| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pošto je ovo već treći put da se gospođa Brnabić vraća na ovu temu, želim da vam skrenem pažnju na dve stvari.
Povreda po članu 106. – ne govori o temi današnje diskusije. Dve stvari koje su bitne, prvo je da kod građana i kod nas koji sedimo ovde razvija nesigurnost činjenica da gospođa Brnabić može tako brzo i lako da dođe do podataka iz MUP-a o tome šta se čini.
Druga bitna stvar, ovo je strašna manipulacija, kroz razgovor o ovoj temi više nije bitno to što je neko izbušio gume gospođi Nestorović nego je bitno da li je ona deset minuta ranije ili kasnije prijavila neki slučaj. Molim vas, vi možete tu diskusiju da prekinete kad god hoćete nemamo razloga da razgovaramo o tome.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ministri, članovi Vlade, uvaženi građani, predstavljanje jednog budžeta ili rebalansa budžeta je jedan od najboljih pokazatelja kakvu politiku vodi jedna Vlada. Naravno, svojim uvodnim rečima ministar finansija, premijer i ostali žele da istaknu najlepšu sliku o budžetu i o ovoj izmeni koja je predložena, a zapravo ne govore ništa o nekim problemima koji su ugrađeni u ovakav rebalans budžeta i koji nastavljaju jednu politiku neracionalne fiskalne i ekonomske politike koja tovari teret na leđa generacija koje će doći iza nas.
Naravno, niko neće da porekne činjenicu da su napravljeni neki putevi ili da su urađene neke zgrade, očekujemo valjda da se svaka Vlada trudi oko toga, ali ovde treba reći da mnogi od ovih rezultata koji su pomenuti stoje na klimavim nogama, da tako kažem.
Dakle, rekao je, na primer, premijer u svojoj uvodnoj reči da će se naći više novca za razne oblasti, između ostalog je pomenuo kulturu. Ministar kulture je izašao napolje. Voleo bih da je on to prokomentarisao, ali kada pogledate koji sektori su prošli najlošije u ovom rebalansu možete da vidite da je za Ministarstvo kulture izdvojeno 500 miliona manje nego što je bilo u originalnom planu budžeta. Takođe, možete da vidite da je za Državno pravobranilaštvo izdvojeno 200 miliona manje, za Ministarstvo pravde 300 miliona manje, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava 10 miliona manje. Nekako su baš ova ministarstva koja se bave pravdom i pravom na ovaj način bila pogođena. Da li je to simbolično? Neću da prejudiciram.
Rekao bih da se ono što je predviđeno ovim rebalansom budžeta možda najbolje vidi iz ovakvog jednog grafikona na kome ću da zahvalim nekadašnjem poslaniku i profesoru političkih nauka Dušanu Pavloviću, skinuo sam sa njegovog tvitera. Pošto je ono što je predviđeno za EKSPO razbacano po brojnim stavkama, ne možete da ga vidite u celosti. Ovo što je na vrhu su izdvajanja za EKSPO koja su inače bila velika, a sada imaju još najveće povećanje. Ispod je nacionalni stadion koji je, takođe, bio drugi po redu i ima ogromno povećanje i treće Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda imate ove male stavke. To su vam Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, sve te druge manje bitne stvari nego što su EKSPO i nacionalni stadion.
Zašto je ovo problem? Srpska napredna stranka nastavlja da upravlja javnim finansijama po principu kockarskog duga, s tim što ulog ovde predstavlja životni standard građana Srbije. Ne možete građane tek tako da obmanete pričama o tome kako je sve velelepno i mi živimo ko u Evropi ili lepše nego negde u Evropi kada oni znaju svakog dana kako njihov život izgleda. Evo, sad je septembar, deca im kreću u školu i tačno znaju šta sebi mogu da priušte ili ne.
Neću da opterećujem uopšte slušaoce raznim drugim brojevima, ali imamo i zvaničnu statistiku o tome kakva je stopa siromaštva, rizika od siromaštva i slično.
Ovde hoću da se osvrnem na efekat dosadašnje ekonomske politike, na one efekte koji se mogu videti u samom Predlogu zakona o rebalansu budžeta i njegovom obrazloženju. Politika fiksnog kursa u kombinaciji sa nekontrolisanim rastom zaduženosti koja treba da zadovolji privatne interese različitih izvođača u projektu EKSPO momentalno je dovela do negativnih kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru.
Saldo tekućeg računa je važan indikator zdravlja privrede jedne zemlje, a taj indikator je dramatično pogoršan. Deficit tekućeg računa će sa 2,6% bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini biti povećan na 4,3% do kraja 2024. godine, s tim što će negativna kretanja uvoza i izvoza verovatno dovesti do udvostručenja deficita do kraja godine. Procenti izmene salda tekućeg računa su navedeni u obrazloženju Predloga zakona na strani 8.
Pogoršanje platnog bilansa se prirodno nadovezuje na nekontrolisan rast zaduženosti Srbije. Usvojenim Zakonom o budžetu za 2024. godinu je konstatovano da je javni dug Srbije na dan 31.7.2023. godine iznosio 35 milijardi evra, dok se u predlogu za rebalans navodi da je javni dug Srbije na dan 30.6.2024. godine 38,18 milijardi evra.
Dakle, ono što možemo da konstatujemo da je SNS vlast za manje od godinu dana povećala javni dug za više od tri milijarde evra, od čega je najveći deo uvećanje spoljnog duga - 2,7 milijardi evra. To je ono što je ključni problem. Ne rešimo li neke vitalne stvari, a prebacujemo ono što danas prikazujemo kao velelepne projekte na naredne generacije za koje se ministarka Đurđević Stamenković nada da će biti, kao što se i ja nadam, da će biti brojnije nego što su sada.
Ovaj kratak osvrt na ekonomske okolnosti je neophodan da bi se razumeli dalji negativni ekonomski efekti koji će nastati ukoliko se usvoji predloženi rebalans budžeta i zato se Stranka „Srbija Centar“ protivi usvajanju predloženog rebalansa.
E, sada šta je bitno? Već je skrenuta pažnja na to da će ovakve stvari da se dese i dato je na vreme upozorenje da treba drugačije postupiti. Evo, i danas je Fiskalni savet izašao sa komentarom da postoje brojni rizici koji nisu otklonjeni sa ovim budžetom, a ja ću vas kratko podsetiti na nekoliko elemenata iz izveštaja Fiskalnog saveta koji u junu ove godine objavljen i koji govori da su kod nas javne investicije, o tome uglavnom razgovaramo u ovoj diskusiji ovaj dan i narednih dana, treći najveći budžetski izdatak odmah posle penzija i plata. Preko 7% BDP-a je tada bilo što je ubedljivo najveći u centralnoj i istočnoj Evropi.
Ali, građani Srbije ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata. Njihova cena, slabo se ili nikako neobrazlaže, a odabir prioriteta izvođača radova je nejasan i netransparentan. Snažno povećanje javnih investicija nije se ostvarilo na sistematičan način. To je ono što je problem. Nije uključivalo sistematska-institucionalna unapređenja upravljanja javnim investicijama, niti povećanje transparentnosti.
Najveći broj infrastrukturnih projekata od 2018. godine sprovodi se po tzv. posebnim postupcima uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje.
Znači, donose se lex specialis, doneta je Uredba o upravljanju kapitalnim projektima 2019. godine gde je ostavljen prostor da projekti koje Vlada proglasi od posebnog značaja budu izuzeti iz procesa indentifikacije i predselekcije, ocene strateške relevantnosti i spremnosti projektne dokumentacije. Ekspresno ono što Vlada kaže to je prioritet, može da prođe bez regularne procedure.
Između ostalog, ovakvim Zakon je uveden i EKSPO 2027 sa nacionalnim stadionom u našu budžetsku potrošnju, odnosno javne investicije.
U redu, u prvom periodu ovo je dalo pozitivne efekte. Međutim, slabosti vođenja investicione politike van uređenog i proceduralnog okvira postaju sve izraženije sa vremenom. Raste broj započetih i planiranih investicija diskutabilne opravdanosti koje se teško mogu podvesti pod prioritetne.
Usred proizvodne selekcije projekata sektorska struktura javnih investicija nije usklađena sa objektivnim potrebama zemlje. To je ovo što sam pokazao na grafikonu koliko malo se izdvaja za neke sektore, a mnogo za stvari kao što su EKSPO i nacionalni stadion.
I, sada ovde hoću da vam skrenem pažnju na to da je ministar finansija u uvodnoj reči rekao u jednom momentu – rast i razvoj i onda govorio uglavnom o rastu, sada je opet pomenuo rast i razvoj, pa nastavio o rastu. Premijer je u jednom momentu rekao – rast i razvoj. Nekako taj razvoj ostaje kod njih nedefinisan - šta je to razvoj.
Ja sam iz druge pozicije kritikovao i kod one prethodne Vlade koju vi često napadate to što je projektovala rast koji nije podrazumevao razvoj. Postoje razni izrazi za to. Nećemo da opterećuje diskusiju sada stručnim izrazima. Ali, glavni problem sada sa ovim što vi predlažete jeste da razvoja nema. Nemojte da mislite, gospodo, da izgradnja kilometara autoputeva je razvoj. To nije razvoj. Razvoj je onakva politika koja uključuje veliki broj građana, popravlja njihov kvalitet života itd.
Ono što mi vidimo iz ovoga što ste vi sada realizovali je da je mala grupa sve bogatija, da izdvajate polako neke delove gradova gde će živeti ljudi koji su bogatiji, bezbedniji, sebi moći da plate privatno zdravstveno osiguranje, privatne škole i oni će moći da se voze po autoputevima za koje uskoro ljudi neće imati interes da plaćaju putarinu ili neće imati čime da se voze.
Pravite veliku dualizaciju i nejednakosti u zemlji sa ovakvom politikom razvoja.
Evo kako su u Fiskalnom savetu to vezano za puteve prokomentarisali. Uprkos ubrzanom razvoju mreže autoputeva Srbija i dalje znatno zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, to je naš relevantan uporedni okvir, kada je reč o dužini ukupne putne mreže. Raspolaže se sa svega 52 kilometra druma na 100 kilometara kvadratnih, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi to 130 kilometara, znači skoro tri puta više.
Zatim, postoje problemi vezano za strukturu i kvalitet dostupne putne mreže. Na primeru Srbije je manje od 70% puteva izgrađeno od savremenih materijala kakvi su asfalt i beton. Prilično ste zapustili tu putnu mrežu koja nije autoput, a nalazi Svetske banke pokazuju da čak 25% stanovništva u ruralnim krajevima mora da pređe više od dva kilometra kako bi stiglo do najbližeg puta. Poređenja radi, u većini zemalja centralne i istočne Evrope ovo je na jednocifrenoj vrednosti.
Na sve ovo dodajmo da dolazi do pogoršanja uslova zaduživanja za nove investicione projekte. Kolega je maločas već pomenuo da mi dižemo kredite da bismo otplaćivali prethodne kredite, ali sada dolaze po lošijim uslovima kamatnim. Mi ove godine 2% BDP treba da izdvojimo za kamate.
Ovo je prosto nedopustivo. Snažno povećanje javnih investicija do kojih je došlo 2018. godine imalo je do sada povoljne ekonomske implikacije, ali se i oni postepeno smanjuju i sada je vreme, pravi trenutak da stanete sa takvom politikom, da zaustavite EKSPO 2027, izgradnju nacionalnog stadiona i da se usmerite na ono što su stvarni razvojni projekti.
Produktivnost javnih investicija je sada dovedena u pitanje. Ona je umanjena lošom sektorskom malokacijom, lošim zaduživanjem, netransparentnom realizacijom i za nas se sada postavlja pitanje – šta ne nam taj EKSPO 2027 i nacionalni stadion, kakvu će dobrobit građani Srbije imati od toga? To je realno pitanje.
Moje ključno pitanje za ovu Vladu jeste – zašto nigde nema realizacije strategije pametne specijalizacije? Skupština je usvojila strategiju koja je mogla biti realni razvojni projekat za Srbiju. Evo, nije je donela Vlada od pre 2012. godine, ja je ističem i pohvaljujem i moje pitanje je zašto u ta četiri sektora koja su odabrana kao dobri za razvoj Srbije nije ulagano na ovaj način kako vi gurate novac u EKSPO 2027 i nacionalni stadion?
Još jednom, ovo vam je prava mera odnosa između ovih besmislenih projekata i onoga što je Srbiji potrebno da bi svi građani živeli bolje. Toliko.
Ono što je preostalo od vremena ostavljam za drugog predstavnika poslaničke grupe. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice poslanici, dragi građani Srbije, ja ću se u startu osvrnuti najpre na dnevni red i tačke dnevnog reda i moram da iskažem svoje duboko nezadovoljstvo načinom na koji ste postavili kako vodite ovu sednicu. Ova sednica je ponižavajuća, ne samo za nas poslanike, nego i za građane koje zastupamo.
Da budem malo plastičniji, imajte na umu da nas 250 ovde predstavlja po 26.000 građana. To vam je čitavo biračko telo, recimo, Apatina, ili Kovina, ili Knjaževca, Ivanjica. Recimo da kažemo da ja danas predstavljam Knjaževčane, a vi ste na način kako vodite i postavljate ovu sednicu uvredili čitav Knjaževac.
Postavili ste 60 tačaka na dnevni red, a o kojima mi danas treba da diskutujemo. Način na koji vodite ovu sednicu dovodi do toga da se sve to razvlači, razvodnjava. Ja sam mislio da imam sreće što me je zakačio ovaj vikend i da mogu da se odmorim od ovoga. Ovim istim stilom vratili ste sve vrlo brzo na taj kolosek. Dali ste nam mogućnost da ili odaberemo jednu tačku i kažemo nešto više detalja o njoj ili da govorimo vrlo uopšteno o čitavom dnevnom redu. To je jedan problem. Vi da imate dobru nameru i da imate kompetenciju da usmeravate politički proces, vi biste se trudili da iskoristite 250 poslanika da predložene zakone učinite boljim ili efikasnijim ili pravednijim, ali kao i obično u SNS politici vi ćete odglumiti instituciju, simulirati proceduru i još jednom šaradom napraviti fasadu za uigrani koruptivni mehanizam.
Druga važna poruka koja proističe iz vašeg dnevnog reda, a koju ste verovatno bez namere provukli zapravo govori o tome kakav je mehanizam vladavine ovog režima.
U nekoliko prvih tačaka dnevnog reda vi imate sledeće, evo kako izgleda taj mehanizam. Prva tačka - Deklaracija o zaštiti prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ta tema pali kod nas, kao i kod drugih naroda na Balkanu, u deklaraciji mnogo više mitomanije nego ozbiljnih planova baš onako u neradikalskom stilu, a verujem da ste svojom prethodnom karijerom izgradili kapacitet da radite na nekoj modernoj deklaraciji koja bi pokazala savremenu Srbiju koja je sposobna da opstane u ovom teškom i komplikovanom svetu.
Ovo je sasvim dobro da se narod pozabavi nebeskim temama dok vi ovde na zemlji u realnom životu pakujete kreditne linije i netransparentnu potrošnju.
Druga tačka je – pretplata za RTS, kontrola medijskog prostora, kao druge važne elemente vaše vlasti. Medijska manipulacija koja obezbeđuje širenje straha, jednom od stranih sila, drugi put od vremenskih nepogoda, treći put od klimatskih promena, a onda od raznih zaverenika od susednih država i naroda itd. što obezbeđuje širenje mržnje prema političkim protivnicima i širenje lažnih snova o ekonomskom tigru i onda treći korak u bolju budućnost, ali samo za uži krug kompradorske elite, nekoliko novih kredita za Potenkinovo stadionsko selo ili EKSPO selo i druge koruptivne muzare koje hrane patrone Vučića i njegove barone.
I malo u vezi tih kredita, neću ulaziti u detalje, stvarno nema vremena, citiraću vašu finansijsku strategiju – strategiju Ministarstva finansija i nekoliko podataka iz izveštaja Fiskalnog saveta.
Ovo krediti o kojima danas diskutujemo nas uvode u ono što ste obećali u fiskalnoj strategiji, povećanje javnog duga od preko 11 milijardi evra do 2027. odnosno za više od 30%.
Pretpostavka je vaša da će ovo značajno pogurati privredni rast i na taj način nominalno veći javni dug smanjiti u procentualnom odnosu, u odnosnu na BDP, ali nažalost u prethodnih 12 godina ništa nije ukazivalo na efikasnost javnih investicija u odnosu na privredni rast. Prosečan godišnji rast je bio 2,6% u tom periodu i nemamo osnovu da verujemo da ćete postići to što hoćete.
Međutim, to i nije glavni problem. Glavni problem je u procenjenom kursu dinara i sami kreatori fiskalne strategije priznaju da je najveći rizik po projektovani rast promena deviznog kursa. Ako se ovo desi uporedna praska pokazuje da kada dođe do pada poverenja u precenjenu valutu i ona počne ubrzano da gubi vrednost javni dug od nekoliko meseci skoči sa 50% na 150% bruto domaćeg proizvoda i države su dolazile u stanje nemogućnosti otplate duga i velike ekonomske krize sa pretećim socijalnim šokovima.
Da zaključim, sve što vi obećavate ovde govori o tome da ste nam postavili, da ste Srbiji postavili tri tempirane bombe. Jedna je ekonomska i odnosi se na ovo preterano zaduživanje. Druga je ona koja deli u Srbiji, stvara uslove za konflikt i obračun i treća su ekološki rizici koje sam evo izbegao da govorim, jer sam se držao dnevnog reda, i koje nam obećavaju da ćemo poreći iz pozicije polu periferija u periferiju, odnosno postati kolonija. Zahvaljujem.