Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE predlaže brisanje člana 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim se predviđa da BIA proverava i daje saglasnost za zapošljavanje u poreskoj administraciji.

Navedenom izmenom člana 169d krše se međunarodni i domaći standardi o pravima čoveka i građanina, kao i Ustavom zajamčeno pravo na rad i slobodan izbor radnog mesta. Na ovaj način se stvara prostor za selekciju ljudi čime se direktno sprečavaju građani koji imaju drugačije mišljenje i koji nisu politički podobni da se zaposle u Poreskoj upravi, po ugledu na slične prakse koje se pokušavaju uvesti u pravosuđe preko Pravosudne akademije.

U postupku konkurisanja, prema važećim propisima, lica zainteresovana za rad u poreskoj upravi već popunjavaju obrasce saglasnosti za proveru da li su osuđivana ili se protiv njih vodi krivično postupak. Zbog toga ne postoje apsolutno nikakva potreba da se u ovaj postupak zapošljavanja uključuje BIA.

U predloženom članu 169d stav 2. navodi se da su radna mesta sa povećanim bezbednosnim rizikom u poreskoj upravi radna mesta na kojima se obavljaju poslovi poreske kontrole, naplate, poreske policije i u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.

Upravo u tim sektorima trenutno radi preko 80% zaposlenih u poreskoj upravi. To znači da ovakva provera nije izuzetak već postaje pravilo za gotovo sve zaposlene. U pitanju je potpuno neustavna odredba i postupak koji se mora osuditi i zakonom sprečiti, zbog čega se predlaže brisanje ovog člana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Argument koji ću izneti se odnosi na oba člana, na 1. i 2. član, da ne moram dva puta da obrazlažem isto i on traži da se odbaci predlog da se plaća pretplata za RTV. Pazite, ovde imamo nešto drugačiju situaciju nego ranije kada je ovo uvođeno u budžet jer se ovde kaže sada da će 349 dinara biti najmanji iznos koji se plaća, nema gornjeg ograničenja. Pošto to ovde nije regulisano, znači da u narednom periodu može bilo kada da se promeni taj iznos.

37/1 VS/LjL 17.00 – 17.10

Nismo osporavali to da se iz budžeta pomogne Radio-televiziji Vojvodine, ali smatramo, kao što smo smatrali i kada je određivana pretplata za RTS, da građani Republike Srbije ne treba da plaćaju ova dva javna servisa čiji informativni programi nisu objektivni, jer rade u interesu samo jedne političke stranke, pomažu da se prikrivaju koruptivna i kriminalna dela koja se odvijaju pod političkom patronažom i polovina građana uopšte ne gleda tu televiziju.

Prema tome, treba brisati ovaj član i ne bi trebalo da se plaća pretplata ni za RTS ni za RTV. Zahvaljujem.

Samo logičke konzistentnosti radi, ako tražimo da se brišu prva dva člana, a treći je član objavljivanje u Službenom glasniku je besmislen.

Zahvaljujem, već sam govorio o problemima sa ovim zakonom i o tome da se kriše tri člana Ustava – 11, 22. i 44., ako se dobro sećam. Argumentaciju ste već čuli i od moje prethodnice, još jednom.

Ja ne bih ponavljao to, osvrnuo bih se malo na neke argumente koje smo čuli od predsednika Odbora za manjinska prava i argumente koje smo čuli od pomoćnika ministara pravde na sednici Odbora da bismo ovu stvar razjasnili.

Znači, naš zahtev ne dovodi u pitanje to da li u svetu postoje univerziteti koje su osnovale crkve ili verske zajednice, niti pravo crkava i verskih zajednica da organizuju obrazovane ustanove.

Što se naše stranke tiče, Srbije centra, pod uslovom da te ustanove posluju po zakonima koje donose relevantna ministarstva za obrazovanje u datoj zemlji, odnosno u slučaju Srbije da ispune uslove za akreditaciju.

Nije to sporno. Ono na šta mi imamo primedbu je da se ovim zakonom predviđa da država i crkva budu zajedno osnivač tog univerziteta. Negde u drugom stavu se kaže – može biti fizičko, pravno lice ili država Republika Srbija, a već dva stava ispod toga se kaže – kada država Srbija i Crkva osnivaju to je već gotova stvar, rešeno.

Neću da ulazim u motive zašto se traži takvo rešenje, koje sve dažbine se ne plaćaju u tom slučaju, ko ima pravo na koje zgrade da koristi koje pripadaju državi i tako dalje. O tome možemo da pričamo kasnije ako insistirate da ovu stvar realizujete.

Samo ću vas zamoliti jednu stvar. Gospodin Marković se pozivao na to da u svetu postoje neki univerziteti. Recimo, katolički Univerzitet u Luvenu (Levenu) koje je iz 15. veka, Univerzitet u Milanu i tako dalje. Kaže pogledao je veštačku inteligenciju da bi video šta se tu dešava.

Moja je preporuka kada se koristi ta veštačka inteligencija malo koristite i prirodnu da biste odabrali ono što je pravi uporedni okvir. Nemojte pričati o nečemu što se planira u Srbiji u 21. veku i porediti to sa nekim 15. vekom. Ako hoćete da poredite nešto iz Srbije, imate u Manasiji Resavsku školu do tog nivoa. Zbog već poznatih istorijskih okolnosti je stigla naša zemlja u razvoju nekog obrazovanja, poredite sa relevantnim okvirom.

Minut od grupe, ako može.

Završavam u jednoj rečenici.

38/3 JD/JG

Ja sam isto pogledao tu veštačku inteligenciju, dao referentni okvir od 60 godine na ovamo. Kada je gotov Drugi svetski rat sve su zemlje mogle da se modernizuju, našao sam četiri univerziteta koji su osnovale crkva i država zajedno. Imate u Indoneziji i u Džakarti jedan, katolička crkva i država, imate u Palestini, zajedno palestinska država i katolička crkva, imate u Kamerunu centralnoafričke biskupe i državu Kamerun i imate jedan u Australiji.

Prema tome, sa ovim što vi radite ovde gurate nas u taj uporedni okvir. Hoćete argumentima iz 15. veka da nas vratite u to vreme, a u 21. veku nas primičete centralnoafričkim zemljama.

Obraćao mi se lično.

Ne znam koji, ali obraćao mi se lično.

Zahvaljujem.

Drago mi je da ste bili tolerantni prema kolegi koji je probio rokove. Ja sa vama nemam to iskustvo tolerantnog pristupa. Hoću da postavim poslanička pitanja ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prvo vezano za rokove u postupcima prostornog i urbanističkog planiranja. Narodna skupština je 22. oktobra 2025. godine na predlog Vlade izmenila Zakon o planiranju i izgradnji i propisala da se, citiram, svi rokovi propisani ovim zakonom računaju u radnim danima, osim ukoliko su rokovi propisani u mesecima ili godinama. Sada, manje od deset meseci kasnije, Vlada predlaže brisanje upravo te odredbe uz obrazloženje da je njena primena dovela do neprimereno dugačkog produžavanja rokova za izdavanje akata i usporavanja ostvarivanja prava investitora. Dakle, brojane su i subote i nedelje, to jest nisu brojane, pa se sve odlagalo u svakoj sedmici za još dva dana.

3/1 TĐ/MJ 10.25 – 10.35

Pitanja ministarki, da li su rokovi za rani javni uvid, javni uvid i druge zakonom propisane faze planskog postupka računate u radnim ili kalendarskim danima? Kako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 23. oktobra 2025. godine primenjivao član 2. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji u postupcima izrade i donošenja prostornih i urbanističkih planova? Ukoliko su računate u kalendarskim danima, na osnovu koje zakonske odredbe je ministarstvo smatralo da se na njih ne primenjuje izričita norma zakona – da se svi rokovi računaju radnim danima? Koliko je postupaka izrade i donošenja planskih dokumenata sprovedeno od stupanja na snagu ove odredbe do danas? Da li je ministarstvo izvršilo proveru zakonitosti tih postupaka i kakav je pravni status planskih dokumenata kod kojih rokovi nisu računati na način propisan tada po važećem zakonu?

Posebno tražim odgovor zbog činjenice da način računanja ovih rokova neposredno određuje vreme koje građani imaju za učešće u postupku donošenja planskih dokumenata. Zašto se zakon ponovo menja posle manje od 10 meseci? Koji su konkretni postupci doveli do takvog poteza? Koliko je prosečno trajanje postupaka bilo pre izmene zakona iz oktobra 2025. godine, a koliko nakon nje? Zašto Vlada predlaže brisanje opšte norme koja se odnosi na ceo Zakon o planiranju i gradnji ako se u obrazloženju kao razlog navode problemi sa izdavanjem akata i ostvarivanjem prava investitora?

Evo koji su sve projekti u međuvremenu računati u kalendarskim danima dok je važilo pravilo da se računa u radnim danima. Čućete nekoliko zanimljivih naziva: Prostorni plan područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, rani javni uvid od 20. jula do 3. avgusta, što je 15 kalendarskih dana; Nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora brzih saobraćajnica prvog B reda na pravcima Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka i Kladovo–Negotin, od 22. juna do 21. jula, u trajanju od 30 kalendarskih dana; javni uvid u Nacrt Generalnog urbanističkog plana grada Niša, od 3. jula do 3. avgusta, 30 kalendarskih dana; četvrte izmene i dopune Plana generalne regulacije Pantelej, prva faza, u zoni Borske ulice, 15 dana kalendarskih; šeste izmene i dopune Crveni krst u Nišu, prva faza, 24. avgust do 7. septembra, 15 kalendarskih dana; kao i javni uvid koji je u toku – Nacrt izmena i dopuna Prostornog plana područja dela priobalja grada Beograda za projekat „Beograd na vodi“, od 14. do 28. avgusta, u trajanju od 15 kalendarskih dana. Dakle, ova promena još uvek nije usvojena da budu kalendarski dani.

To je samo deo problematičnih prostornih i urbanističkih planova koji su bili u proceduri nakon izmene zakona i gde nezadovoljnim građanima nije omogućeno da u zakonom propisanim rokovima dostave primedbe na spornu plansku dokumentaciju. Nezadovoljstvo građana ne jenjava jer se ne sagledavaju nedostaci planske i urbanističke dokumentacije. Dokumentacija se ne radi u interesu građana, već investitora koji su i stvarni naručioci prostornih planova posebne namene, kao što su „Ziđin“, „Putevi Srbije“, „Beograd na vodi“, „Infrastruktura železnica Srbije“.

Prostorni plan Republike Srbije čiji je Nacrt bio na javnom uvidu maja 2021. godine, već pet godina nije na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije. Sprovodi se kroz naručene planove posebne namene za celu teritoriju Republike Srbije gde se pojavi zainteresovani investitor.

Ono što je najgore od svega je što svaki od tih netransparentnih postupaka usvajanja prostorno-planske dokumentacije prouzrokuje posledice po stanovništvo u ekološkom, zdravstvenom i imovinskom delu. Proglašenje javnih interesa i sprovođenja postupa eksproprijacije su direktna posledica usvajanja planske dokumentacije po željama investitora, bile to rudarske kompanije, solarne elektrane, vetroparkovi ili nešto slično. Zahvaljujem.

3/2 TĐ/MJ

Zahvaljujem.

Sva moja pitanja su nastala zbog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama i odnose se na ideju o osnivanju univerziteta Srpske pravoslavne crkve, odnosno da budem konkretniji – o ulozi države Republike Srbije u tom procesu. Kada budem podnosio amandman, ja ću malo detaljnije obrazlagati zašto je to sve pogrešno, ali ovde samo hoću da kažem da se tri člana Ustava krše ovako formulisanim predlozima i zbog toga hoću da postavim pitanje relevantnim ustanovama. Ključni problem je u tome što je Ministarstvo pravde ovim zakonom ušlo u ingerencije Ministarstva prosvete i bavi se u detalje, razradom jedne visokoškolske ustanove, što nisu njene nadležnosti.

Dakle, imamo, prvo, stav da SPC osniva poseban univerzitet kao visokoškolsku ustanova koja ima poseban društveni značaj, što je inače dozvoljeno Ustavom i zakonom, ali ovde se pominje specifično Srpska pravoslavna crkva. Član 44. Ustava kaže: „Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države. Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju, između ostalog, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove u skladu sa zakonom.“

Ja ovde postavljam pitanje Povereniku za ravnopravnost – da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Poverenika za ovakav predlog zakona koji posebno izdvaja jednu crkvu ili versku zajednicu u pogledu već Ustavom i relevantnim zakonom prepoznatog prava na osnivanje visokoškolskih ustanova?

Sledeći stav: „Osnivač univerziteta zajedno sa SPC može biti i pravno, odnosno fizičko lice, kao i Republika Srbija, na osnovu odluke SPC i drugih osnivača.“ U slučaju iz stava 2. ovog člana – međusobna prava i obaveze se uređuju: ugovorom i, kaže se, uz pribavljeno mišljenje Ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje. To je ono što sam vam na početku rekao. Dakle, Ministarstvo koje je nadležno za visoko obrazovanje ovde treba da da mišljenje, a Ministarstvo pravde će se starati o osnivanju univerziteta.

Član 11. Ustava kaže da je Republika Srbija svetovna država, crkve i verske zajednice su odvojene od države, nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Moje pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstva prosvete za ovakav predlog zakona koji u detalje razrađuje način osnivanja univerziteta SPC.

4/3 TĐ/JG

Treće, visokoškolska ustanova, čiji je osnivač SPC, ne dostavlja dokaz o osnivačkom kapitalu ili bankarskoj garanciji uz zahtev za početnu akreditaciju. Ovde se prejudicira jedna stvar, jer Zakon o visokom obrazovanju kaže da to pravilo važi za ustanove koje osniva Republika Srbija. Iako se u nekom članu predloga zakona kaže – može i Republika Srbija, ovde je već stvar gotova i ne moraju da dostavljaju. Član specifično tako kaže, kao da je država već osnivač. Prema članu 52. Zakona o visokom obrazovanju, obavezno je dostavljanje tih potvrda ako se sredstva ne obezbeđuju iz budžeta i u tome se krije tajna čitavog ovog zakona.

5/1 AL/MJ 10.40 – 10.50

Prema Ustavu Republike Srbije član 21. zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja veroispovesti, političkog ili drugog uverenja itd. Na osnovu čega jedan ovakav univerzitet je pozitivno diskriminisan u odnosu na bilo koji drugi univerzitet koji bi se osnivao u Republici Srbiji?

Moje pitanje za Ministarstvo prosvete – da li je Ministarstvo prosvete dalo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstvu pravde za ovakvo izuzeće jednog univerziteta od obaveza utvrđenih Zakonom o visokom obrazovanju? I pitanje za Poverenika za ravnopravnost – da li se ovim stavom krši član 21. Ustava Republike Srbije? Dakle, finansiranje iz budžeta. U ovom smislu imam i jedno pitanje za Republički geodetski zavod – koliko stambenih objekata, na kojim opštinama i u kojoj ukupnoj površini je registrovano od 2012. godine do danas na ime različitih crkava i verskih zajednica u Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Čuli smo ministra Malog maločas kako je davao obrazloženja zašto nekoliko nedelja pred izbore vlast ima nameru da usvoji leks specijalis kojim će iz budžeta dati skoro milijardu evra da finansira svoju predizbornu kampanju i tu se pozvao na neka iskustva iz drugih zemalja. Niko od nas nije ni tvrdio da tako nešto nije već rađeno. Uostalom, nama je poznata sklonost ministra Malog da iskopira neka tuđa rešenja, ali to ne doprinosi ništa u poboljšanju situacije građana u ovoj zemlji.

Počeću ukazivanjem na nešto na šta je pažnju skrenuo Fiskalni savet, a to je da se deficit u budžetskim planovima konstantno uvećava i da on postaje neodrživ. Prihodi su veći za 112 milijardi, rashodi za 171 milijardu, što znači da deficit sa ovim rebalansom raste za 50 milijardi dinara. On je 2024. godine bio 210 milijardi, 2025. godine bio je 269 milijardi, u budžetu za 2026. godinu 337 milijardi i sada je došao na 396 milijardi.

Eto, to je suština naprednjačke ekonomske demagogije. Postoji rast, ali je rast sporiji od rasta duga. Prihodi rastu po stopi od 4,7%, a rashodi po stopi od 6,2%. Ovo je dugoročno siguran put u državni bankrot. I kada se pozivate na Grčku, sada kada ovoliko insistirate na EKSPO, podsetite se kako izgledaju objekti koje je Grčka gradila za Olimpijadu 2004. godine. To šalje sasvim jasnu poruku.

Ima ovde još jedan bitan elemenat. Ako vi kažete da je ovo konstantna politika Vlade itd., stalno se pomaže građanima i slično, hajde objasnite zašto je izvršeni deficit u prvih šest meseci 2026. godine bio tek 51,6 milijardi. Oko 87% više od tri četvrtine celogodišnjeg deficita isplanirano je za drugu polovinu godine. E, to je ta predizborna fiskalna pumpa. Jednokratne isplate penzionerima i socijalno ugroženima u trećem kvartalu tačno u izbornom prozoru. Vlada sama kaže da je cilj podstaknuti potrošnju u završnom delu godine. Novac stiže građanima neposredno pred glasanje. Ovo je predizborna demagogija, koja u stvari skriva činjenicu da veći deo građana ima nizak standard i takva redovna primanja kojima ne može da pokrije cenovnu vrednost prosečne potrošačke korpe.

Usvajanjem leks specijalisa, ponovo još jedan, kojim će se raspodeljivati ova sredstva Vlada Republike Srbije je priznala nizak životni standard trećine stanovništva i rasprostranjeno siromaštvo. Ovi problemi se ne mogu rešiti jednokratnim dodeljivanjem, ni 6000, ni 30.000 dinara, nego ozbiljnom razvojnom politikom koja će mnogo više voditi računa o održivom zapošljavanju i prihodima, nego o spektakularnoj potrošnji na vašar, zabave i koruptivne ugovore sa povlašćenim takozvanim privrednicima koji ne bi mogli da izdrže otvorenu tržišnu utakmicu.

14/2 MV/MP

Glavna stvar za režim u ovom zakonu o dodeli jednokratne pomoći je da se uspostave digitalni registri primalaca ove pomoći, tako da mogu biti direktno stavljeni na raspolaganje izbornom štabu SNS-a, sada kada kampanja uđe u završnu fazu.

Evo još nekoliko stavki koje pokazuju kako Siniša Mali prikriva demagoški neodrživ karakter ovog budžeta. Prema obrazloženju rebalansa koji je dala Vlada može se zaključiti da je za povećanje BDP-a, koji je onda osnov i za ambicioznije projektovane budžetske prihode, najzaslužniji dobar poljoprivredni rod u prvoj polovini godine. U Vladi očekuju da će rast poljoprivrede iznositi 13,9% umesto prethodnih 3,1%. To je glavni faktor povećanja procene rasta BDP-a. Ova procena je, ja mislim da to vidite i sami, a i građani mogu da vide sami, neodrživa kao osnova za rebalans u kontekstu činjenice da je već sada jasno da zbog ekstremne temperature i suše u julu i avgustu možemo očekivati značajan podbačaj u prinosima i kvalitetu roda najznačajnijih jesenjih useva, kukuruza, soje, suncokreta, repe, ali i voća i povrća, što će se sigurno negativno odraziti na kretanje BDP-a u drugoj polovini godine. Znaju naši seljaci ili ljudi koji imaju voćnjake i na jesen peku rakiju, šljiva je dobro rodila, zbog ove suše plod je ostao mali i nedovoljno ishranjen, osim ko je imao mogućnost da ga navodnjava.

Ovo neće biti budžetski evidentirano, ovakva pogreška u proceni, kroz neki naredni rebalans u mandatu ove vlade, imajući u vidu najavljene izbore, tako da je za vas ovo – drži vodu dok majstori odu. I lepo bi bilo, majstori, više da odete, sve manje je vode koju možemo da sipamo u to naše bure.

Vlada tvrdi da će privredni rast ove godine biti određen u potpunosti domaćom tražnjom, s obzirom na to da je rast lične potrošnje domaćinstava 4,4%. S druge strane, u odnosu na plan iz budžeta koji je pravljen krajem prošle godine, investicije u osnovna sredstva će podbaciti, pa je rast korigovan sa 6,9 na 4,6%. Ovde leži sva beda naše takozvane razvojne, a u stvari stagnantne ekonomske politike. Znači, mi privredni rast indukujemo domaćom tražnjom, ali mi nismo Kina pa da zbog velikog broja stanovnika možemo dugoročno da održavamo ovakav u suštini autarkičan privredni razvoj.

Još je gore što je taj razvoj uzrokovan rastom uslužnog sektora, a ne proizvodnog. Mi nismo Hrvatska pa da na bazi turističkih usluga možemo da očekujemo stabilan dugoročni rast bruto domaćeg proizvoda. Nismo ni Grčka pa da imamo veliku privatnu trgovačku mornaričku flotu, a ni Švajcarska pa da računamo na rast BDP-a kroz bankarske usluge. Nismo ni neka arapska zemlja iz zaliva, pa da zahvaljujući nafti i gasu do besvesti možemo da jačamo domaću tražnju ka uvoznim robama i time podižemo bruto domaći proizvod i prihode za budžet kroz poreze, kao što je porez na dodatu vrednost. Naša realnost je da je najveći deo domaće tražnje uslovljen primanjima koja su ili u vezi sa državom ili poslovnim entitetima koji raspolažu državnim kapitalom i onda se povećanjem plata indukuje rast domaće tražnje i ta tražnja se zadovoljava robama iz uvoza, a što ne prati porast izvoda domaćih roba ili usluga na svetska tržišta.

Upravo ovaj rebalans predviđa i pad investicija u osnovna sredstva sa prvobitno planiranih 6,9% na rebalansiranih 4,6%, što je još jedan dokaz da je rast privrede na bazi jačanja domaće tražnje koja se zadovoljava uvoznim robama dugoročno neodrživ.

14/3 MV/MP

Zanimljiva stvar, pomenuću na nivou rashoda… Pre toga, zbog sukoba na Bliskom istoku dodatni rast cena energenata i transportnih troškova mogao bi da pojača inflantorne pritiske, pogorša odnose razmene i dodatno oslabi i onako usporenu tražnju najvažnijih spoljno-trgovinskih partnera, pre svega evrozone. Pa odakle onda Vlada crpi optimizam u projekciji rebalansa i planiranju budžeta za narednu godinu?

Dodajmo još na ovo da koliko god da je uočljiv problem da se mi sve više oslanjamo na zaduživanja koja neko treba da vraća kasnije, da to treba računati da su naši dugovi vezani u velikoj meri za euribor za koji mi trenutno ne znamo koliki će biti, ali može da se desi da nas i tu neko povećanje šokira i da više nijedna vlada koja bude na vlasti ne zna gde udara.

Pogledajte sad u stavci rashoda – ovogodišnji budžet za projekat EKSPO 2027. je iznosio 42,57 milijardi dinara. Sadašnjim rebalansom on je smanjen na 35,7 milijardi. Zato se u 2027. godini planira veća potrošnja za EKSPO. S druge strane, rebalans pokazuje da je budžet za nacionalni fudbalski stadion prepolovljen. Šta se, dakle, dešava? Čak i finansijsko miljenče vladajućeg režima je stavljeno u stanje dremanja dok se iz budžeta isfinansira onih 900 i nešto miliona evra za potplaćivanje najugroženijih slojeva pred izbore.

15/1 MT/LjL 12.30 – 12.40

Ogroman deo planiranih rashoda koji su, da ponovimo, rebalansom povećani u odnosu na prvobitni budžet za 171 milijardu dinara ili blizu 1,5 milijardu evra, ići će na direktnu novčanu pomoć građanima, penzionerima, nosiocima socijalne pomoći, dečijim dodacima i praktično svim ili gotovo svim punoletnim građanima, što se uređuje ovim posebnim zakonom.

Tri puta manje od tog iznosa, negde oko 55 milijardi, ide na zdravstvo i retke bolesti, EKSPO, turističke vaučere i vojnu opremu.

Šta je zaključak na kraju? Rebalans koji je pred nama, ukratko rečeno, je predizborno propagandni finansijski dokument koji treba da omogući uz donošenje pratećih zakona trošenje gotovo jedne milijarde evra budžetskog novca na svojevrsno potplaćivanje biračkog tela, u momentu kada se izvesno naslućuju parlamentarni izbori. SNS vlast nastavlja i sa arčenjem javnog novca na projekat EKSPO koji ne može da donese potreban i dugoročan zamajac domaćem privrednom razvoju jer uvozimo i materijale i neku opremu, pa čak i radnike koji rade na EKSPU uvozimo iz inostranstva, nego se takođe radi o jednom pre svega propagandnom i svakako koruptivnom projektu koji je takođe u funkciji očuvanja režimske vlasti. Neka nam je bog na pomoći.

Hvala.

Uvaženi ministre, razumem ja neka od objašnjenja koja vi dajete vezano za ekonomske parametre, ali vi manipulišete i govorite stvari koje nisam rekao.

Dakle, prvo ja sam rekao da je neodrživ ovakav konstantni porast.

Da, da, ja sam rekao da je Fiskalni savet ukazao na to da raste deficit, a ja sam procenio da je neodrživo da on iz godine u godinu ovoliko raste.

Drugo, evo čitao sam sa papira, nisam rekao da se svo povećanje BDP-a zasniva na poljoprivredi, rečenica je glasila da je poljoprivredni rod najzaslužniji u prvoj polovini godini, ako ćemo da budemo precizni.

Tako da, nije u redu. Vi i ja možemo da diskutujemo i debatujemo, ja nemam ništa protiv i da vi iznesete uverljive argumente, ja bih više voleo da ste vi meni govorili o tome gde je stvarno razvoj Srbije u svemu ovome. Evo, ovo je treća diskusija o nekom budžetu o kojem ja na istu stvar ukazujem. To je prilično tipično za ekonomiste, ali ja ih znam mnogo koji su školovani malo šire i znaju da razlikuju rast od razvoja, a u svim glavnim, globalnim strategijama, pa u krajnjoj liniji sada i u načinu prikazivanja to je se jasno pokazuje. Jer, mi smo već ukazivali u vreme prethodne Vlade, tamo recimo do 2012. godine, kada smo imali one značajne stope rasta, da je to bio tzv. rast bez zaposlenosti. I to je kod nas, takođe, jedan deo problema, ali mnogo je važniji taj kakva je struktura onoga u šta vi ulažete i na osnovu čega to raste.

Konačno, rekli ste da raste i građevinarstvo, a sami ste ovde prikazali, ja imam negde i brojke, u svakom slučaju procena rasta u građevinarstvu je smanjena sa nekih oko 6% na oko 4%. Evo, da ne ronjam sad po papirima, to ste sami rekli u pripremanju ovog budžeta.

15/3 MT/LjL

Tako da, ja nisam, mislim rekao sam stvari iza kojih Srbija – Centar stoji, koje naš resorni Odbor za privredu i finansije dobro analizira i procenjuje i trudio sam se da budem precizan u tome što govorim.

Konačno, ovo što vi pričate o učešću duga, procentualno, u BDP-u, dobro znate vi, kao što ponavljamo već dve godine, taj rast BDP-a je u velikoj meri zasnovan i na inflaciji, tako da taj procenat o kojem vi govorite nije stvarno realan. Drugo, kada bi ovde kurs dinara u odnosu na evro bio realan stvari bi stajale još drastičnije. Zamislite jednu Vladu koja hoće da ovo razumno i održivo projektuje na dalji period i donese odluku u svom mandatu da odmah promeni kurs dinara, da on bude lošiji. Ua koliko procenata bi preko noći skočilo to učešće duga u ukupnom BDP-u?

Vi ako želite o tome da razgovarate ozbiljno možete, a ako želite samo da prodajete maglu građanima to je vaša stvar, ja na to ne mogu da utičem.

Hvala.

Ministar Mali hoće da nam objasni šta je razvoj u odnosu na rast i onda ponavlja rast broja kilometara auto-puta, rast penzija, rast plata i tako dalje. I uporno izbegava da razmisli koliko više mogu da kupe ili da plate građani i penzioneri sa tim platama. I ako mogu, zašto im dajete jednokratnu pomoć ako je to sve tako kako treba.

16/2 JJ/JG

Koliko koštaju putarine i da li mogu svi građani da se voze tim auto-putevima kada god ima padne na pamet? Evo, ja relativno često idemo ovom novom deonicom od Čačka do Kraljeva, tu se znatno smanjio broj vozila. Mislim, nema mnogo vozila. Mnogi građani koji dnevno putuju na relaciji Čačak – Kraljevo koriste stari put, jer žele da uštede jer ne mogu da plate.

Tako da ovo što govorite o kursu dinara, održali ste čvrst kurs dinara, to je mnogo obradovalo uvoznike. Oni najviše profitiraju od toga, a mi domaću privredu izuzetno sporo razvijamo. I možete da pogledate u stvari koliki procenat svoje plate za jednu potrošačku korpu daju građani, recimo Rumunije, Bugarske, Makedonije ako hoćete, pa ćete videti u stvari šta smo mi stvarno postigli time. Šta znači građaninu to što je vrlo dugo dinar, odnosno evro vredi 118 dinara kada on sve manje može sebi da priušti na osnovu toga što vi govorite. Zna se zašto se postavlja kurs dinara realno, to je onda kada hoćete da razvijate domaću privredu i izvoz, a taj naš izvoz, evo, po ovome kako vi prikazujete u ovom budžetskom rebalansu će stagnirati u narednom periodu.

Eto, hvala na lekcijama, ja ovoliko razumem o svemu tome i mislim da je to sasvim dovoljno, a razumeće i građani.

Zahvaljujem.

Danas ću postaviti nekoliko pitanja nadležnim institucijama koje su relevantne za trenutni težak položaj i budući opstanak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Naglašavam da je ovo naučni institut sa kategorijom nacionalnog značaja, jedini iz polja poljoprivrede i jedini čije je sedište van Beograda u toj kategorizaciji. Ovaj institut je osnovan još u Kraljevini Jugoslaviji 1938. godine i do danas se nalazi u istoj zgradi u kojoj je započet njegov razvoj. Institut sprovodi istraživanja u okviru oblasti biotehničkih nauka, kao što su genetika i oplemenjivanje, semenarstvo, mikrobiologija, fiziologija i biohemija, agrohemija, melioracija zemljišta, fitopatologija, i još nekoliko.

U 2025. godini jedna naučna savetnica iz ovog instituta je rangirana u 2% najboljih naučnika u svetu. Institut poseduje sve potrebne međunarodne standarde kvaliteta. Od ključnog značaja je to da je ovaj institut više od 80 godina stvarao sebe svih biljnih vrsta koje se gaje na našem prostoru. Ovo seme je bilo svetski poznatog kvaliteta i prodavano u čitavom svetu, ali važnije od toga je da je Srbiji obezbeđivalo strateški važnu samostalnost u proizvodnji kvalitetne hrane.

Međutim, posle niza godina lošeg upravljanja, počevši od izmena Zakona o nauci i istraživanjima u vreme Božidara Đelića, kojima je država preuzela potpunu kontrolu nad radom upravnih odbora imenovanje direktora u institutima, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je doveden u dužničko ropstvo sa dugom od 19 miliona evra i postepenim smanjivanjem površine zemljišta na kojem se sprovodi naučno-istraživačka delatnost.

U vezi sa ovim problemima danas postavljam nekoliko konkretnih pitanja nadležnim institucijama. Agenciji za restituciju, područna jedinica Novi Sad, i Ministarstvu finansija kao drugostepenom organu u procesu odlučivanja – zašto je ignorisana činjenica da je zemljište na Rimskim šančevima, koje je Institut za ratarstvo i povrtarstvo decenijama koristio za naučni rad, i koji je u Planu detaljne regulacije namenjeno upravo za naučna istraživanja, te kao takvo ne sme biti vraćeno kroz restituciju, predato ranijim vlasnicima iako se može obezbediti druga vrsta nadoknade? Institut je sa 900 hektara zemljišta na raspolaganju spao na 450.

3/3 AL/VZ

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – zašto je dozvoljeno da oko 43 hektara zemljišta u okolini Vrbasa, na kojim se nalazila ogledna stanica za navodnjavanje, bude dodeljena privatnoj firmi koja skida vrednu opremu i menja namenu zemljišta? Da li je pokrenut disciplinski ili krivični postupak protiv odgovornih za ovakav propust? Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – na osnovu kojih kriterijuma je za predsednicu Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji posluje u polju poljoprivrednih i biotehničkih nauka, postavljena dr Marijana Dukić Mijatović koja je po struci pravnica i nije imala zvanje redovnog profesora ili naučnog savetnika u momentu imenovanja?

Ova pitanja ukazuju samo na nekoliko poteza i odluka koje temeljno urušavaju ovaj vredan Institut i pokazuju odnos aktuelne vlasti prema nauci i njenom značaju za ukupan društveni razvoj.

4/1 MT/MO 10.30 – 10.40

Seme i genetski materijal u poljoprivredi su od strateškog značaja za položaj i razvoj Srbije i u tom kontekstu treba pomenuti da su skoro svi srodni instituti u Srbiji nestali ili kritično ugroženi. Osim Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu koji je po svoj prilici pred gašenjem, Institut za suncokret u Zaječaru je ugašen, Institut za krompir u Guči je ugašen, Institut za strvna žita u Kragujevcu je ugašen za vreme gradonačelnika Kragujevca, Radomira Nikolića. Institut za šećernu repu u Aleksincu je ugašen, Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci je klinički mrtav. Institut za voćarstvo u Čačku je u teškoj situaciji, Institut za krvno bilje u Kruševcu je u teškoj situaciji i jedno Institut u Zemun polju po mišljenju stručnjaka posluje dobro i pozitivno.

Hoću još da podsetim na kraju da je hrana za budućnost, što znači visokotehnološka poljoprivreda, proizvodi sa dodatnom vrednošću, kao što je seme i genetski materijal i održivi lanac ishrane, izdvojena kao jedna od četiri prioritetne oblasti u Strategiji pametnog razvoja Republike Srbije, jednom od retkih kvalitetnih dokumenata javne politike proizvedenom i usvojenom pod ovom vlašću.

Zašto se makar toga ne držite, nego sistematski gazite nauku i rasprodajete resurse strancima? Šta će biti Srbija za 40, 50 godina? Ko će još ostati ovde da živi i od čega će živeti? Evo vam prilike da napravite jedan mali korak u spašavanju srpske privrede i nauke, sačuvajte Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Hvala

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću se osvrnuti na zakon kojim se dopunjuje sporazum sa Evropskom unijom o IPARD programu za ruralni razvoj. Ove dopune se odnose u dobrom delu na ojačavanje mehanizama kontrole, raspoređivanja i trošenja tih sredstava, što je dobra stvar s obzirom na to kako je tekla praksa u korišćenju ovih sredstava.

Da razjasnimo građanima, ovaj program ima takav naslov – instrument pretpristupne pomoći za razvoj sela. Kroz njega Evropska unija donira dobar deo sredstava koja mogu da budu uložena u razvoj na selu i on je sada u trećem talasu, u trećoj fazi. IPARD 1 Srbija nije koristila zato što nije na vreme pripremila odgovarajuću dokumentaciju za taj program, slabi kapaciteti. IPARD 2 iskoristila je oko 56-57% dostupnih sredstava. Znači, ukupno je bilo namenjeno 175 miliona od strane Evropske unije, iskorišćeno je 99 miliona, a ostalo je neiskorišćeno 76 miliona. I prema podacima Ministarstva poljoprivrede, glavni razlozi za gubitak dela novca bile su spore administrativne procedure, proceduralne greške poljoprivrednika u podnošenju zahteva itd. Znači, administrativne stvari, stvari koje se tiču poznavanja procedure i načina na koji se to radi. To su stvari koje se uče, koje mogu da se nauče.

Završen je taj program. Sad smo ušli u IPARD 3, opet ima sličnih mera. Šta smo naučili na osnovu tih zaključaka prethodnih? Od 2021. je započet IPARD 3, 2022. je postao validan kada je naša vlada donela odluku da se priključuje, 2024. godine, dve godine nakon toga, raspisan je prvi javni poziv. To je tri godine kašnjenja od

18/3 MZ/MO

formalnog početka. Dobro. Evropska unija čak i ima pravilo N+3, omogućava da se na kraju sredstva vuku tri godine nakon isteka programa. On ističe sledeće godine, što znači do 2030. godine će moći da se povuku sredstva.

Ali znate šta je problem? Od 2024. godine do danas povučeno je samo 10 miliona, od 280 i nešto, ne 100 miliona, ne 28 miliona, da kažemo, eto, 10% smo povukli. Samo 10 miliona evra. A poljoprivrednici, ljudi koji hoće da razvijaju nešto na selu su podneli zahteva za 400 i nešto miliona. To daleko prevazilazi ono što je Evropska unija htela da priloži. Naravno, država treba da da još 100 miliona, to ukupno čini 378 miliona, malo više nego što su podneti zahtevi. Ali mi smo do sada uspeli ovoliko da obradimo. I pretpostavljam da su razlozi iste prirode.

19/1 MT/LjL 13.00 – 13.10

Sad obratite pažnju na to da od sedam odabranih mera, mi smo već akreditovali četiri i aktivirali, a to su: investicije u fizičku imovinu, to zavisi od toga kako izgleda gazdinstvo, investicije u preradu i marketing, opet unapređenje znanja, izgradnja veština da bi moglo bolje da se radi, diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, tako da počnu da rade i neke druge stvari a ne samo ono što su tradicionalno navikli i tehnička pomoć, kroz koju možete od tih sredstava da obezbedite podršku poljoprivrednicima koji žele da diversifikuju da nešto unaprede.

Šta je zaključak? Dve ključne stvari – u Ministarstvu nema dovoljno kapaciteta da se dobro povuku ova sredstva, iako smo naučili, trebalo je da naučimo neke lekcije iz prethodnih talasa, poljoprivrednici ili stanovnici sela nemaju dovoljno znanja da mogu ovo sve da urade kako treba. Postoje sredstva, pa čak i da ih nađete sa druge strane a ne odavde, kojima možete da dižete njihove kapacitete. Ima organizacija koje se bave time, rade na seoskom razvoju već decenijama u Srbiji, mogle bi da pružaju takve usluge ako Ministarstvo nema kapacitet, ali to nije urađeno.

Glavni problem jeste, gospodo, vaš pristup ljudima u svemu ovome. Vi gledate gde može da se zakopa, da se jeftino izvuče nešto, da se proda neki nacionalni resurs, a da razvijete kapacitet u Ministarstvu ne možete, jer zapošljavate po partijskoj liniji ljude koji imaju sumnjive diplome i koji obavljaju vaše zadatke u kampanji a ne rade na onome što bi moglo da doprinese razvoju sela. Vi ne razmišljate o tome da možete i mlade ljude koji ostanu na selu da obučite kako da bolje iskoriste ove kapacitete i da povuku mogućnosti. O ljudima ne razmišljate. Hvala lepo.