| 29.10.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi građani i građanske Republike Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane kolege, ušli smo u četvrti dan rasprave o predloženom zakonu. Verujem da ste svi vi koji ste ovo pratili nedvosmisleno došli do zaključka da će ova tema još dugo biti aktuelna.
Želim da se zahvalim pre svega kolegi Albijaniću koji je prekjuče ovde imao jako zanimljivo izlaganje. To obraćanje ćemo verujem svi pamtiti. Nakon višesatnog elaboriranja, tiketiranja nas ovde kao plaćenike Rio Tinta, kao jahača Apokalipse, kao nekih pojava iz pakla, uvaženi kolega je ustao i rekao jedinu istinu, a to je da ovde nema nevinih. I da, nema ih.
Svi smo na ovaj ili onaj način, u nekom periodu svoje vlasti, bili u zagrljaju kompanije „Rio Tinto“. Neko ih je prvo zvao, pa im je dao dozvolu, pa pravio zakon, pa potpisivao memorandume. Kada bismo samo pročitali sva imena poslanika koji su sedeli u ovim klupama u protekle dve decenije, trebalo bi nam puno vremena. Ali, to samo govori o jednoj stvari, a to je da je multinacionalna kompanija „Rio Tinto“ bila i jeste postojanija od svih vlada i svih poslaničkih mandata od kada je stigla kod nas, i to je jedna činjenica.
Kompanija „Rio Tinto“ je perjanica svetskog kapitala, koja teži da globalno posluje, i nije jedina, koja je posle agresije NATO na našu zemlju, 1999. godine i tzv. demokratskih promena 2000. godine, umarširala sa ciljem da tu i ostane dok ima interes. Zašto smo se skoro svi smejali kada je kolega Alibijanić rekao da bi trebalo da doživimo katarzu i smirimo strasti, jer je to opet bio jedan trenutak istine gde se videlo da smo svi u jednoj nelagodi, da ne kažem muci? S jedne strane se brani nešto u potenciji, a to je iskopavanje rude jadarita, dok sa druge strane čujemo rezolutno „ne“, koje je vođeno jakim emocijama, ali ne od strane političara ovde, već od ljudi koji su se uplašili od zagađenja životne sredine. Strah je legitiman i opravdan, pogotovo kada ulazite u nepoznato. Još uvek ovaj projekat nije dobio svoj epilog, a to su tri studije koje treba da se završe za manje od dve godine. Tek tada može da se očekuje javna rasprava stručnjaka, kojih ima mnogo, i neki od njih su ovde i citirani. Većina tih ljudi tek treba da se oglasi, kada budu pročitali te studije.
Da li ih je ova rasprava deprimirala ili ohrabrila? Mislim da im svakako nije prijala. Slušati narodne poslanike kako čitaju pojedine citate sa fatalističkim prizvukom, sigurno nije bilo lako. Šta na kraju ovaj predlog znači, ako nemamo sve parametre na stolu? Na šta se uopšte referiše i kakav mu je cilj? Poenta je da većina opozicije pokaže kako je jedinstvena i brižna, taman onoliko da zabašuri svoju ulogu u učestvovanju u donošenju zakona, koji su ovu kompaniju fiksirali kao jedinu koja može da rudari jadarit u našoj zemlji.
Da se posetimo kako je krenulo sa Predlogom zakona. Prvo je trebalo dati Predlog zakona u kome će decidno pisati da treba trajno zabraniti rudarenje jadarita, to su pričali na konferencijama ovde po Skupštini. Onda je nastala panika, travnjaci stranih ambasada su utabani i brže-bolje to trajno u Predlogu zakona obrisali i predloženo da se zabrani isključivo ovoj vlasti da pokrene ovaj projekat na kome se radi više od 20 godina, jer kada je bio u povoju 2006, 2011. godine, sećamo se da je to bila najveća razvojna šansa Srbije, da je to naš kriptonit, da ćemo biti Supermeni. Na RTS-u je išao prilog gde su sa oduševljenjem komentarisali da nam stiže zlatno doba.
Sada smo došli do toga da ne da nismo Supermeni, već smo mutirane Nindža kornjače koje bauljaju po kanalizaciji. Šta se desilo tako katastrofalno da dođe do takve smene paradigme? Ništa, osim što je neko u međuvremenu izgubio vlast i sada su ti ključevi napretka u drugim rukama. Šta bi se desilo kada bi se uspelo da na ovoj temi vlast izgubi, a opozicija dobije? Litijum bi postao eliksir života, ne samo što bi se pravile baterije, automobili, telefoni, laptopovi i ostali proizvodi, već bi pospešivali rast kose i regeneraciju prostate, razumete.
Predlog zakona je napisan, ne sa ciljem da nešto popravi ili promeni, već da od uplašenih građana napravi svoje birače, praveći se da nešto radi. Svima je jasno da u pisanju ovog istog zakona nije učestvovao nijedan profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta. Rasprava i argumenti koje smo slušali i probali da čujemo uspeli su da dovedu u pitanje opstanak svih rudnika i posao rudara. Poslednji put kada su rudari i rudnici politički zloupotrebljeni desilo se u osvit 5. oktobra 2000. godine. Podsetiću vas da su DOS-ovi prvaci 4. oktobra 2000. godine podigli kolubarske rudare i to je možda bio ključni momenat u nasilnom preuzimanju vlasti.
Bez kolubarskih rudnika nema struje za Srbiju, tj. uglja za obrenovačku termoelektranu. Uspeli ste da predložite zakon o projektu koji još nije ni krenuo, a onda smo ovde čuli da su sada svi rudnici, a time i rudari, na udaru, jer posle agresije NATO-a, koja je tada imala 19 članica i formiranja DOS-a, koji je isto tako imao 19 stranaka, nije bilo nijedne partije sa ekološkim predznakom u imenu. Tada nije bilo poželjno zvanično propagirati ekološke standarde, jer je trebalo zataškati bombardovanje naše zemlje osiromašenim uranijumom. Tada je ekologija u praksi bila lov na organske srpske glave i prodaja istih Haškom tribunalu. U tom trenutku to je bila glavna privredna grana.
Sve što smo slušali ovih dana, kao i ovu antirudarsku histeriju, mnogo je gore po Srbiju nego samo otvaranje bilo kog rudnika, zato što dovodi do atmosfere gde će rudari, ili kopači, kako su im nedostojno prekrstili profesiju, biti na stubu srama i kao takvi postati meta za svakog ko misli da više ništa ne sme da se, kako oni to vole da kažu, kopa.
Ako zaista postoji i promil brige u ovim nastupima, onda treba da se politika utiša i sačeka reč te struke, koja od svih nas zajedno ovde mora da oseti podršku da se zaista odvaži i kaže šta će biti sa ovim projektom. Tek tada ima smisla ovde govoriti. Zahvaljujem.
Ovako, kada govorite o tome da nismo bili u vlasti za vreme Karađorđevića, Obrenovića, da vas podsetim tad je bila neka kraljevina, tada su komunisti i socijalisti bili pod tamnicama. I, da kada su izveli revoluciju i sklonili monarhiju, da od tada jesu vlasti, nažalost nismo onako apsolutni kao što smo nekad bili, a 1998. godine kad je bio Mirko Marjanović, nažalost, kamo lepe sreće, da smo tada zaista mogli da rudarimo jadarit, a ne da branimo zemlju. Tada u socijalizmu to bi bilo državni projekat o državnoj svojini, a ne ovako.
Što se tiče vas, kada pričate o nama, ja vama ovako, sa ovog mesta želim da čestitam, kao jednoj ženi, zbog ove naše divne rodne ravnopravnosti ovde što ste vi postali to novo lice opozicije, ovog novog dos-a koga ste formirali i drago mi je da su vas prepoznali kao osobu koja može da zastupa interes opozicije i da naravno u ovoj, kako ste govorili, svetom domu nama obrazloži ovaj predlog koji, evo već u četvrtom danu rasprave vidimo u kom smeru ide, budući da su vas toliko ispoštovali vaše kolege iz opozicije da nisu došli da vam daju ni kvorum, nego smo vam dali mi.
Da se nisu uopšte obraćali na taj vaš predlog zakona nego su vas čak i u javnosti prozivali po televizijama, nismo vas mi prozivali za predlog zakona, nego oni koji su to sa vama potpisali.
To je tragedija vaša, ali vi ste u suštini samo smokvin list, jer ovi svi drugi jesu učestvovali u svemu tome, a vas su izabrali jer ste novo lice i to je legitimno, ali nemojte nas ovde praviti budala, niko nije pao sa kruške. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Uvaženi građani i građanke, evo dočekali smo i taj dan da izaberemo novu Vladu. Socijalistička partija Srbije je ponudila očigledno najbolje što ima, Slavicu Đukić Dejanović za ministarku prosvete i Ivicu Dačića, predsednika naše stranke, za ministra unutrašnjih poslova i našu dvojicu potpredsednika, oni su bez portfelja. Videćemo čime će se baviti Tončev i Milićević. Pretpostavljam da će nastaviti što su radili i u prošlom sazivu.
(Aleksandar Jovanović: Ko hoće da radi, ima posla.)
Da, pretpostavljam.
U svakom slučaju, iako ih nema puno, to su zaista strateški važna ministarstva za svaku državu, pa i našu.
Pošto se nema puno vremena ja bih iz vašeg ekspozea, uvaženi gospodine Vučeviću, navela ono što ste govorili vezano za kulturu sećanja i istakla to kao jednu bitnu stvar, pogotovo sa aspekta slušali smo ovde i o Savetu Evrope i o rezoluciji, Srebrenici koju pokušavaju da nam nametnu.
Budući da sam članica parlamentarne delegacije Saveta Evrope, kao i moje uvažene koleginice Bilja Pantić Pilja i Elvira Kovač i da smo u zadnje dve godine imali intenzivan rad tamo, kao i neke druge kolege, mada ne možemo svi da se pohvalimo istim činjenjem, tj. ne činjenjem.
Veliki izazovi su pred nama i budući ministar spoljnih poslova koji je juče imao sjajno izlaganje na Savetu bezbednosti će zajedno sa vama uploviti odmah u nemirne vode i nadam se da će vaša posada biti dostojna tih zadataka.
Ono što se juče pominjalo, ja bih zaista na to da skrenem pažnju zato što je u nekoliko navrata nama spočitavana priča i ideja oko jugoslovenstva i ako jeste mi smo ponosni na ono što je emancipatorsko nasleđe te priče i i te kako smo rodonačelnici posle te ideje srpskog pitanja koje je dovedeno u našu politiku na Gazimestanu 1989. godine govorom Slobodana Miloševića, srpsko pitanje je vraćeno u zenit.
Ono što je njegov legat i što ne može niko da ospori, slagao se ili ne slagao se, to je Rezolucija 1244 i to je Republika Srpska. Na to smo jako ponosni, a koliko ja znam i dan-danas se oslanjamo i borimo da to sačuvamo.
Moram da kažem da smo mi propustili da kada govorimo o ovoj kulturi sećanja vi ste pominjali ofanzivu kulturne diplomatije, moram da podsetim na našu poslanicu iz pretprošlog saziva, Smilju Tišmu, preživelu logorašicu Jasenovačkog logora. Mi smo propustili istorijsku šansu tada na 80 godina osnivanja Jasenovca da usvojimo rezoluciju o Jasenovcu ovde. To je bilo 23. decembra 2021. godine.
Nadam se da će naša ofanziva i za Savet Evrope i za UN poći tako što ćemo početi konačno da usvajamo naše rezolucije i da se borimo za našu istinu, jer za to se niko neće boriti sem nas. To je ono što ja mislim da treba da se desi kao jedan preokret u smislu odnosa sa susedima. Vodimo računa o reciprocitetu, kako oni prema nama, tako i mi prema njima, uz duboko uvažavanje svih građana i građanki koji nisu srpske nacionalnosti. Mi to pokazujemo i kroz ovu Vladu i kroz predstavnike tih ministarstava.
Kada govorite o jugoslovenstvu, imajte u vidu da je jugoslovenstvo kao ideja postojala prvo kao oslobađanje od Austrougarske monarhije. Onda smo imali Kraljevinu Jugoslaviju, gde su neki naši istaknuti pravnici sa Pravnog fakulteta, Mihajlo Konstantinović, Đorđe Tasić i drugi, pokušavali da daju Hrvatima i više nego što im treba, pravili im banovine, a knez Pavle kada je otišao u Zagreb, vikali su ga za kralja.
Onda smo tek imali SFRJ. Šta su pozitivne tekovine toga? To je antifašistička borba. To je borba protiv kolonijalizma po kojem smo poznati u svetu Nesvrstanih. Onda, šta ćemo sad? Da dođemo u šizofrenu situaciju? Znači, Bili bi da iskopa Tita, a onda ćemo posle toga da zovemo Nesvrstane tako što će njegov unuk da piše pisma i da pomaže da se lobira protiv rezolucije o Srebrenici. Znači, ne smemo se baviti tom šizofrenijom. Moramo usvojiti pozitivne tekovine svih slobodarskih delova naše bore i svih mogućih oblika i zastava.
Drugo, kada govorimo o kulturi sećanja, imajmo u vidu da kada govorimo o žrtvama koje ste pominjali i na Petrovačkoj cesti, „Oluji“ i tokom NATO stradanja, oni su polagali zakletvu za JNA. Koje godine smo mi postali Republika Srbija i uopšte kada smo tek došli do tog nivoa? Znači, moramo napraviti balans.
U tom smislu bi smo trebali možda da se ugledamo na Rusku Federaciju koja je spojila i srp i čekić i petokraku i krst. To je ono što ih je vratilo da postanu velika zemlja ponovo. Oni sa istim ponosom slušaju i rusku himnu, a slušaju i himnu Crvene armije „Sveti rat“. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (plata) | Republika | Mesečno | 87014.00 | RSD | 21.05.2021 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 34805.00 | RSD | 21.05.2021 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 34805.00 | RSD | - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 87014.00 | RSD | - |