Zahvaljujem, predsednice.

Budući da sam ovlašćeni ispred SPS i liste Ivice Dačića i budući da smo ovde u parlamentu ovih dana svedočili gnusnim lažima i dezinformacijama koje su širile kolege iz opozicije, dozvolite mi da pročitam i ovde u parlamentu saopštenje MUP, pošto su nas prozivali i pozivali na to toliko dana.

Dakle, MUP saopštava da je jutros u vremenu od 9.30 do 10.45 časova studentkinja Poljoprivrednog fakulteta A.P. dala izjavu, odnosno obaveštenje u svojstvu građanke u policiji u prisustvu advokata u Službi za visoko tehnološki kriminal povodom zahteva tužioca za visoko tehnološki kriminal.

Studentkinja A.P. je u prisustvu advokata potvrdila autentičnost „Instagram“ naloga i njene objave na tom nalogu u kojoj demantuje da se radi o njoj, odnosno da nije povređena od strane policijskih službenika, kao i da nije bila u prostorijama policije.

Dakle, A.P. je izjavila da nikad, ni sada, ni ranije, nije bila privođena u policiju.

Takođe, A.P. je izjavila da se ona ne nalazi na fotografijama koje su objavljene, kao i da nije bila učesnik događaja koji se spominje na objavi „Studenata u blokadi“, odnosno da nije pronašla nikakvu navedenu Barbiku, jer mesecima, po njenim rečima, nije bila na svom radnom mestu, uglavnom je radila od kuće.

Imajući u vidu da je u pitanju deo istrage koju vodi Tužilac za visokotehnološki kriminal, studentkinja će dati potrebno obaveštenje u delu istrage koju vodi Treće osnovno javno tužilaštvo. Ali, jasno je da ove izjave same studentkinje više ne dotiču kreatori i nosioci kampanje laži, jer im ruše koncept. Istraga se mora završiti do kraja. Ako je istina, da se utvrdi odgovornost policije. Ako nije, onda da se sankcioniše lažno optuživanje policije i uznemiravanje javnosti.

Ja bih sad samo da podsetim da je kolega Borko Stefanović pozivao ministra Ivicu Dačića da podnese ostavku i da ako ne može da se javi da je podnese barem imejlom. Ovog puta ga pozivamo da se javno izvini, ako nije u stanju, da barem pošalje imejl sa izvinjenjem. Toliko bi bilo u redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Imamo gomilu sporazuma na dnevnom redu i još nekoliko stvari koje su kolege pominjale. Zaista, ova rasprava i mi kao ovlašćeni sve smo slušali, samo nismo slušali ono što su teme i ono što je na dnevnom redu.

U skladu sa tim, trebalo je da pričamo o određenim sporazumima sa državama koje su za nas prijateljske, koje čuvaju naš teritorijalni integritet i suverenitet, ali desilo da slušamo o svemu drugome.

Tako da, nemojte mi zameriti, možda ću u drugom delu govoriti nešto o tome, ali zaista bih sad želela da podsetim građane, da se vratim u jedan mali vremeplov.

Ne tako davno, zamislite pre dva dana samo, ovde smo imali jurišnike, uletanje teatralno u salu, prozivanje – gde ste, sokolovi, dolazi vam Ursula fon der Lajen, šta ćete da radite i ostalo. Utrčavali, pretili, izmišljali priče, dizali tenziju, širili strah i paniku, pričali o nekim užasima prema nekoj devojci za koju još uvek ne znamo šta se desilo, da li se desilo, ali znamo ono što je tačno. A tačno je da ona nije bila u policijskoj stanici, da joj nisu stavljali kesu na glasu, da je nije niko mučio i zlostavljao u policijskoj stanici. To znamo i onda sutradan, šta se dešava?

Pošto se vratila Ursula fon der Lajen zajedno sa predsednikom naše države, pošto ih nije pohvalila, pošto nije dala ni naznaku čežnje za njima, ne kao nekoj novoj političkoj snazi, nego kao ljudima sa kojima bi možda razgovarala, onda kreće da opada ovde tenzija, kreće da opada to oduševljenje, kreće da opada ta borbenost, ta potentnost, a do toga da mi je jedan naš bivši kolega pustio poruku da ličimo na norveški parlament. Šta se to desilo za dan i po?

Ovde danas slušamo neke sholastičke rasprave. Ja sam čak zapanjena, predsednice, da sam ja shvatila da su neki ljubomorni na vas što ste vi bili u Bundestagu, pa preuzeli ste im mesto, pa kako sad ono pismo, Mercu, beše? Ko će sad da piše? Hoće li da budu tužna pisma? Šta ćemo sada da pišemo?

Znači, vi ste bili pred Odborom za evropske poslove zajedno sa potpredsednicom našeg parlamenta Elvirom Kovač, koja je predsednik Odbora za evropske integracije, to je bio jedan vrlo ozbiljan sastanak.

Druga stvar, sve što se desilo, konačno smo došli do kraja oko REM-a, biračkog spiska. To sad niko živi ne pominje. Čekajte, to su bile glavne priče kako to treba sve da se reši kako bismo došli do izbora i da treba da se organizuju izbori. Kako to sad više nije tema. Sad je tema kadriranje u MSP-u. Da li vi stvarno mislite da narod u našoj zemlji razmišlja o tome šta radi neki ambasador u ne znam kojoj zemlji tamo, da li uživa, da li prenosi diplomatskom poštom lekiće za ne znam šta? Da li ste vi realni, ljudi? Koga zanima kadrovska politika u Ministarstvu spoljnih poslova, osim ako nije vezan za Ministarstvo spoljnih poslova i imao je pretenzije ranije ili ih ima za ubuduće? Nikog. Realno, u našoj državi, nikog.

To vam je priča kao i sa članovima Saveta REM-a. Koga zanima? Nikog osim onih koji su u medijima. Njih zanima, ali nametanje tih tema, kao da su to najveće teme… Vidite, ono što je dodatno dobro, što mi sada sa onih užasa, terora, policijske brutalnosti, pređosmo na finu kadrovsku politiku MSP-a. To je divna tema, mnogo lepa. To je ovako baš sholastička priča, onako lar pur lar. Zamisli u nekoj tamo zemlji sedi, bio nekad tamo. Mnogi su bili nekad.

Imamo mi razne ambasadore. Tačno je da ima i onih koji možda nisu dostojni i svašta su radili, a imamo i onih koji su odlični. Kao u svakom kolektivu, tako i u tom Ministarstvu spoljnih poslova.

Zašto je atmosfera sada tužna i zašto nemamo sada više te vrcavosti i nemamo teatralnog utrčavanja u salu? Zato što je jedan tužan događaj nadigrao sve njih. Ja ih razumem, jel znate, neko godinama radi na tome i ide po inostranstvu, obija pragove, obilazi najgore lobiste za nezavisnost Kosova, koji onda omogućavaju recimo u Savetu Evrope da se organizuje debata o nestabilnosti u Srbiji. Ide njima na noge, sedi sa njima, druži se sa njima. Verujem da ipak u svakom od njih postoji neka trunka svesti da to što rade nije dobro, iako je veća želja da dođu na vlast, nego da se suoče sa tom činjenicom.

Pazite, imali smo u aprilu u Savetu Evrope debatu o zvučnom topu. Legendarni zvučni top u Savetu Evrope. Propala priča, nema veze. Nastavak, idu ponovo da forsiraju da bude nova debata. Nova debata kaže – politička kriza u Srbiji. Ko govori? Govore Hrvati, govore Bošnjaci i govore žene koje imaju Albance za muževe, ali su iz nekih drugih zemalja. I, onda šta se dešava? Onda se i tamo razočaraju. Zašto? Zato što je veliki problem šta? Šta je problem? Problem je u tome što uvek ista ekipa radi tu stvar, pa se onda desi i to da taj Bulaj, koji je šef Aldea, koji je njihov prijatelj, koji je inače glavni portparol nezavisnog tzv. države Kosovo u Savetu Evrope, znači on, i čuvena poslanica iz BiH Sabina Ćudić, isto jedna zanimljiva pojava, to su najbolji drugari.

Sada idemo na novu priču. Sada treba u januaru da se organizuje nova debata. Znači, oni sve pripremaju i mic, po mic. Ali, šta je bilo ključno? Ovde je bila priča u aprilu, znači legendarni zvučni top, kog nije bilo, a ovde su sada forsirali priču „proksi“ Srbija u ratu protiv Moldavije, Evrope, svega, pa im je ta priča takođe pala u vodu i onda su im objasnili tamo da moraju malo da se uozbilje.

Oni su se ponadali da će ovaj dolazak predsednice Evropske komisije ipak da ih izvuče, što se kaže, na obalu, ali i desio se šah mat, zato što priča oko studentkinje je trebalo da podigne studentsku publiku i da ih oni onda prepoznaju kao velike borce ovde u parlamentu za njih, budući da su ih odavno naravno, da ne kažem šta, prema njima uradili, tj. ne prepoznaju ih kao svoje lidere, da budemo umereni.

Znači, desilo se to, a onda je Ursula fon der Lajen na pitanje o unutrašnjim prilikama, blokadama, jednostavno žena izignorisala celu priču, i time, ako se već služimo diplomatskim jezikom, objasnila da je to apsolutno ne zanima i da razgovara sa legitimnim predsednicima vlasti.

Kao i ta priča u Savetu Evrope da postoji ta politička kriza u Srbiji. Ne postoji politička kriza u Srbiji, ako postoji, postoji društvena. Politička kriza podrazumeva da nemate većinu u parlamentu, a ja koliko vidim ovde je ima i dalje je ubedljiva.

Prema tome to su tužne činjenice. Tužno je prihvatiti da vas je konačno matirala Ursula fon der Lajen, jer ste nju tolio iščekivali, prizivali je ovde. U ponedeljak ste nam ispirali mozak da to nije bilo normalno, sa sve vašom slavodobitnom pričom da ćete ne znam šta čuti. Sada, znate šta je bilo na sastancima iza zatvorenih vrata, sve vi znate, pošto i kadrirate po MSP, pošto pričate o divnim temama koje nemaju veze sa životom i sa običnim građanima ovde.

Znači, ovaj pretres i ova sednica je trebalo da bude sasvim drugačija. Ovo je trebalo da bude priča o prijateljskim zemljama i o našoj spoljnoj politici. Vidite, oni kada su ovde pričali one užase koji su se navodno, desili onoj devojci, potpredsednik Vlade Ivica Dačić je bio u Londonu, ministar Đurić je bio na skupu nesvrstanih, Ana Brnabić je bila u Bundestagu, a predsednik Vučić je dočekao Ursulu fon der Lajen. Gde su oni bili i šta su oni radili i čime su se oni bavili? Stalno pokušavaju da nam ovde predstave priču da sve stoji, niko nas neće, nema nikakvih kontakata, sve je katastrofa. Prosto, umiremo u ovaj zemlji. Samo su oni to svetlo na kraju tunela, ali zamislite, građani ih još nisu prepoznali, a studenti tek nisu.

Sada svi treba ovde da padnemo u nesvest i da žalimo zajedno sa vama.

Znači, atmosfera od pre dva dana apsolutno više ne postoji. Meni je drago što se to desilo. Žao mi je što nismo čuli nijedno izvinjenje pa makar za našeg predsednika Ivicu Dačića, koga ste toliko puta prozvali taj dan ovde i sa takvim žarom i sa takvim gadostima ste pričali o svima nama i o njemu najviše, bez ikakvog poštovanja prema Ministarstvu unutrašnjih poslova i prema svim tim ljudima koji tamo rade.

Ako ništa drugo, ne zbog nas, zbog tih ljudi trebalo je da se izvinite i da prestanete da obmanjujete narod i da prizivate najodvratnije i najgrđe scenarije koje stvarno više, valjda vam je jasno da je svima jasno da ne mogu da vam prođu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je Bojan Torbica.

Replika, Radoslav Milojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi za replike je Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeća za repliku je Ana Brnabić.
Molim vas, ako možete ponovo da se prijavite samo.

Zahvaljujem predsednice.
Sada pravo na repliku ima Dragan Đilas.
Izvolite.

Isključili smo. Molim vas, završili ste.
Ništa sad, pošto smo otvorili novi krug, idemo sada, prvo Marko Atlagić.
Izvolite.

Sledeći na listi za repliku je Radoslav Milojičić.

Odjavite se, pa se prijavite ponovo.

Sada ćemo nastaviti kome je ostalo vreme od ovlašćenih.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić i Miloš Parandilović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada govorimo o svim ovim medijskim zakonima i sada o elektronskim medijima, jedina suština, u stvari, u svim ovim pričama jeste ona čuvena stara priča o gospodaru jezika. Ovde je samo na delu problem što oni znaju da ako nemaju svoje medije, kao što imaju sada svoje luksemburške medije, ne mogu da izvrću stvarnost, ne mogu od srpskih heroja sa Kosova i Metohije da prave teroriste, ne mogu da od prebijenih novinarki naprave neke slučajeve, ne mogu od onoga što kažete da se desilo u Skupštini, što su zabeležile kamere, onda da napišu da se sramotno i bezobrazno, samo kada im kažete šta su uradili. A kada su to radili, to nije bilo ni sramotno, ni bezobrazno.

Znači, kada nas pljuju, kada nas šutiraju, kada hoće da nas zapale, to je u redu, ali je loše ako im kažete i podsetite ih i objasnite način na koji su to radili, e, to je ta inverzija i to je taj užas, u stvari, kom mi svedočimo i sada mi svi treba ovde da prepustimo to onako, što se kaže, široke ruke i da im kažemo – ma da, samo nastavite.

Znači, ključna stvar oko REM-a jeste izbor sledeće godine Upravnog odbora RTS-a, ključna stvar jeste dodela pete frekvencije N1 i Novoj S, što oni traže, ili kojoj god, to je jedini problem zašto se oni oko toga bore i zašto njima smetaju pojedini kandidati koji nisu orijentisani poput njih.

Kada je uvaženi kolega malopre govorio i govorio je o preporučivanju drugim opcijama, verovatno je polazio od sebe, jer da se podsetimo, gde je sedeo Pavle Grbović do skoro? Da li se neko seća? Koliko se sećam, sedeo je tamo u onim klupama. Je li tako? I gde je sada? Evo ga, sedi ovde kod nas. A zašto? Ne, ne sedi blizu nas još uvek. A ko zna? Ko zna, pošto mu nije teško da menja strane?

Želim samo da vas podsetim, jer to je bilo u javnosti, da je na prošlom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Pavle Grbović došao u goste kod glavnih šiptarskih lobista u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, protiv kojih se mi stalno borimo. Oni su ga dočekali tamo u restoranu kao oslobodioca. Da li je on to možda radio zato što je trebalo da opravda ovo što je dobio poslanički klubić sa predstavnikom albanske manjine, na primer? Za koga je on to radio tamo? Ili je možda išao da se preporuči za svoje terorističke akte koje je njegova grupacija pokušala da sprovede?

I o čemu više ovde pričamo? Dokle ćete više da spinujete? Što niste juče odgovorili šta ste radili ovde, nego vređate i prozivate čim se neko usudi da vam kaže istinu? To je ono što vas boli. Vas boli što je većina Srbije patriotska, vas boli što većina Srbije neće nikad da prihvati nezavisno Kosovo i Metohiju. Vas boli što mi u Savetu Evrope ne dozvoljavamo da Kosovo postane član, vas sve to boli. I onda šta radite ovde? Zna se kako ste vi formirani. Zna se koje su strane službe upletene u sve to što vi radite. Vi imate apsolutno agendu da je Kosovo i Metohija nezavisno. Vi tako idete tamo i nastupate. Ali mi, nažalost, vas gledamo na terenu, znate, i nije lako kada idete tamo i kada ljudi koji su iz vaše zemlje rade protiv vas i kada oni najgori lobisti albanski vam se smeju prekoputa stola, jer znaju da su vaši došli njima na poklonjenje, a vi treba nekom nešto da objasnite.

Prema tome, mi znamo šta radite i uvek ćemo govoriti šta radite. Nemojte misliti da ćete vi nas zaplašiti. O sudbini SPS-a nemojte da brinete, brinuli su mnogi veći likovi od vas pa na kraju zna se kako su završili, nešto ih više ne vidim da su politički činioci i faktori. Uzmite se vi u pamet i imajte u vidu da i mi pratimo šta vi radite i da i mi nećemo dozvoliti izdajnike poput vas da se tako ponašaju. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

U svom obraćanju fokusiraću se na ovaj set medijskih zakona, tj. na izmene i dopune seta ova tri medijska zakona, budući da je to postalo u suštini glavni politički poligon, ima veze sa svim, samo ne sa medijima, kao i proces koji se prati od faktički donošenja ovog zakona iz 2023. godine. Tu je predstavnica Ministarstva Katarina Tomašević, koja je nama i tada rekla da ćemo svakako imati dopune i da će one biti minimalne, budući da je Evropska komisija tada imala zamerki. To je još 2023. godine najavljeno. Budući da smo posle toga imali izbore, a onda smo posle toga imali i ove blokade, a paralelno sa tim se radilo sa Evropskom komisijom, sada dobijamo znači tri seta zakona – Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o javnom informisanju i medijima, znači, izmene i dopune. Ovo je sve usaglašeno sa Evropskom komisijom, OEBS-om, Savetom Evrope.

Priča da nije bilo javne rasprave je besmislena, budući da javna rasprava bila 2023. godine i da za tri člana, po tri člana po ovim zakonima praviti javnu raspravu je potpuno nebulozno, ali naravno to je bio dobar spin da bi se osujetilo da mi donesemo ove zakone na vreme kada je rečeno, budući da već dugo kasnimo i da bi se, naravno, osujetio pokušaj da otvorimo Klaster 3 u julu ove godine, iako je trebalo sve ovo da radimo još 20. januara, da vas podsetim, ali tada je bilo u ovom parlamentu svega i svačega i moglo je samo da se divlja od strane opozicije, a ne da se radi, kao što smo mi želeli.

Što se tiče zamerki koje su bile i na Odboru, da ovo nije usklađeno sa Medija fridom aktom Evropske unije, to je isto besmisleno, budući da taj Medija fridom akt stupa na snagu u avgustu ove godine u Evropskoj uniji. Tako da, ne znam zašto bismo mi sad tu trčali pred rudu, a pretpostavljam da i oni ne znaju šta je u tome.

Takođe, postoji priča i o medijskoj strategiji, koja tek treba da se izradi, naravno, biće inkluzivna sa svima, što se i očekuje, i ta strategija treba da bude od 2026. do 2030. godine.

Ono što je bitno, što smo ovde imali, i danas smo slušali, iako je proces izbora novih članova Saveta REM-a u toku i ne bi trebalo na taj način govoriti ni o kandidatima, niti ulaziti u pojedinosti. Mi smo imali prilike na Odboru za kulturu i informisanje svega da se naslušamo i da vidimo, i uglavnom su to bili obični spinovi i performansi i pokušaji diskreditacije i dehumanizacije kandidata, recimo, Bojana Bilbije, samo zato što politički ne odgovara Građanskim inicijativama, koje su inače Sveto pismo za pripadnike opozicije, i to onim retkim koji su dolazili na Odbor za kulturu i medije, da podsetim, zato što, recimo, na prošlom Odboru je bio samo jedan predstavnik opozicije, od šest članova i šest zamenika. Toliko o tome da je neko posvećen u ovom pristupu i da ne koristi ovo samo kao političku platformu.

Što se tiče REM-a, znamo i sami šta je bilo sa onim prvim konkursom, znamo da je taj konkurs sproveden od početka do kraja po svim procedurama, znamo da su kandidati koji su napustili nakon procesa došli na javno slušanje, verifikovali ceo proces, izneli nam svoje viđenje, uloge sopstvene ako budu izabrani. Šta su onda uradili? Kada je krenula atmosfera pumpanja i pokušaji privođenja atmosfere do vrhunca, koji se desio 15. marta, i na sreću nije im uspeo, e, onda su i oni odlučili da daju svoj doprinos tako što su podneli ostavke. Ali, šta se desilo? Na njihovu veliku nesreću, tadašnji premijer Miloš Vučević ih nije obavestio da će on taj dan podneti ostavku. Onda je ta stvar pala u vodu i, zamislite, glavna vest je bio Miloš Vučević, a nisu bili ti genijalni kandidati. Neki od njih su ponovo kandidati. Pa kako sad kad je proces isti i biramo ih po novom zakonu im to nije problem? Znači, sve je bilo u skladu sa pumpanjem atmosfere.

Ja se nadam da sada, pošto od te atmosfere više nema ništa, da će oni biti toliko dostojni da neće ponovo da nam oduzimaju vreme i da dolaze na javno slušanje koje ćemo danas oglasiti na Odboru za kulturu i informisanje u četiri popodne i da će biti toliko fer, kada su se ponovo prihvatili, da to i završe. Znači, proces je u toku, predlagači će u petak i ponedeljak da svedu listu na 18 kandidata, od 47, i ja se nadam da ćemo posle 6. jula biti ovde u parlamentu i da ćemo izabrati novi Savet REM-a.

Želim da poručim svima da im zaista želim da se izaberu najbolji među njima, a da onda mi na kraju u postupku ovde odlučivanja od njih 18 izaberemo devet najboljih, jer naravno Srbija to zaslužuje. Ne samo što Srbija zaslužuje, zaslužujemo i svi mi koji smo pretrpeli bukvalno maltretiranje u tom procesu i spinovanje koje traje toliko dugo, a svakom je jasno čemu je služilo.

Sad mi samo dozvolite da kažem par reči, budući da juče naš ovlašćeni, nažalost, zbog državničkih obaveza, nije mogao da bude u sali, Dušan Bajatović, i naš predsednik poslaničke grupe, tu je bio Uglješa, on je odgovorio na pokušaj Zeleno-levog fronta da sahrani SPS i da proglasi smrt naše partije, zato što u Zaječaru nismo prešli cenzus, želela bih samo da ih obavestim da budu toliko fer pa da izađu sami negde, pa nek onda nama nešto pričaju.

S druge strane, da uputim javnost, pogotovo moje drugove i drugarice socijaliste koji to nisu ispratili, zato što jeste bilo nebitno, ali sada postaje bitno. Znači, pre dve godine, 17. jula, na dan SPS-a, ova ekipica Zeleno-levog fronta, koji su tada bili još uvek držači žute patke, da vas podsetim, odlučili su da postanu partija. Onda su otišli ispred Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ja to, naravno, ne bih ni znala da nisam gledala tada emisiju „Šta radite, bre“, na RTS-u, koja je pratila, između ostalog, i proslavu SPS-a, naravno, koju ćemo i ove godine slaviti, da vas podsetim, 35 godina naše partije, i pozvaćemo naše drage prijatelje i drugove iz koalicije da nam dođu da se lepo provedemo.

Elem, ja sam pratila taj prenos, kad iskače opaki Radomir Lazović i kaže: „Mi ćemo da ugasimo SPS i zato se mi danas registrujemo“. Doduše, registracija im je trajala malo duže, pa su se registrovali 23. avgusta. Ali to ne menja činjenicu da su ljudi krenuli u nastanak stranke svoje da bi preuzeli SPS.

Da vas podsetim, evo, vratite pa pogledajte, ovo govorim, ja se isključivo sada obraćam našim članovima, mojim socijalistima, da uputim takođe naše članove u tri stvari koje su se desile ovde u parlamentu od strane Zeleno-levog fronta prema SPS-u. Znači, u decembru kada su divljali ovde sa vuvuzelama i sa pištaljkama, ova lepotica profesorka Jerinićka je duvala, duvala, duvala. I šta je uradila? Dok je duvala, toliko se jadna bila uzbudila, znači, znoj, pljuvačka, šminka curi, a opaki Radomir udara takt kako da se duva. I ona kaže: „Ja ne mogu više da duvam“, pošto, naravno, došli su ovde kod mene. „Ja ne mogu više da duvam, ovi dole ne duvaju, SSP ne duva.“ A opaki Radomir kaže: „Još!“ I ona nastavlja da duva i da duva i da svoju pljuvačku prebacuje, naravno, na moju grupu. I to je bilo u redu.

Drugi put, znači, onog čuvenog marta kada su ovde palili Skupštinu, kada je delegacija Saveta Evrope bila u Parizu i, nažalost, kada smo Bilja, Kasper i ja to posmatrali preko „Jutjuba“ i nervirali se što ne možemo da budemo ovde, jer ja verujem da ja ne bih bila divna kao vi i ne poslužila se onim elementarnim sredstvima, a to se zove pravo na samoodbranu. Znači, opaki Radomir je došao iznad Dušana Bajatovića da pokuša da ga isprovocira, da dobije pesnicu spasa, ali nije uspeo, zato što je Snežana Paunović stala između njih, ne da bi zaštitila Dušana, nego da bi zaštitila, naravno, opakog Radomira, da ne dobije što bi svako normalan mu uradio.

Treća stvar koju su potom uradili, opaki Radomir je na pretprošloj sednici Odbora za medije i informisanje, kada je dobio od mene odgovor koji je dobio, pošto sve vreme spinuje i nema pojma o čemu priča, budući da čita samo što mu Građanske inicijative kažu, onda mi je šutnuo stolicu na kojoj sam sedela, iako je bilo 10 kamera tu, niko nije reagovao, niti je to slučajno bio zabeležio. Toliko o njihovom ponašanju. Znači, njihova opsesija prema SPS-u je jasna.

Molim moje drugove socijaliste i socijalistkinje da shvate ovu pretnju vrlo ozbiljno, jer opaki Radomir je u pohodu na SPS. Prema tome, molim vas, mobilišimo se svi, da nas ne bi ovi lepotani, koji su inače formirani u nemačkoj ambasadi, jer da nisu, recite mi u kom svetu jedan nesvršeni student može da bude šef poslaničke grupe trojici uglednih profesora? Ovoj duvačici, koja će biti u analima profesure.

Ta lepotica, molim vas nađite snimak dok žena ovde očajno kaže – koliko još da duvam, jel ovi ne duvaju. Znači, to je profesorka Beogradskog univerziteta koja će ući u istoriju beščašća i sramote za sve žene profesorke u našoj zemlji. I, mene je sramota od nje, zato što sam i ja nekada davno sanjala da možda budem i ja na nekom fakultetu, ali avaj, sudbina me odvela ovde.

Kada smo već kod toga, ja molim sve naše članove i druge da se stvarno uozbilje i da se zahvalim ovom jučerašnjem slavodobitnom seirenju od strane ovih naših drugara, i da vas podsetim samo uvaženi građani, kada vi gledate nas na malim ekranima sa leve strane imate prvi red koji je nekada kada je krenuo ovaj saziv, nije bilo davno, pre godinu i nešto, to je bilo puno. U međuvremenu mic po mic, doduše malo ne dolaze da rade, ali nema veze, svi ovi redovi su sada popunjeni. To su sve oni koji su se u međuvremenu posvađali i koji sada kada bi pojedinačno izašli na izbore, a naravno to ne smeju, verovatno ne bi imali ni ovu šačicu jada što smo mi osvojili u Zaječaru.

Prema tome, isto tako niste se bunili i niste recimo, govorili kada je Novica Tončev rasturao u Surdulici da smo mi sada preuzeli celu Srbiju, jer smo tamo apsolutno pobedili, recimo, to vam nije palo na pamet.

Isto tako nam se niste zahvalili što ovde predstavnik koji sedi ovde, inače gore sada sa Pavlom Grbovićem, ovaj naš Albanac u parlamentu, znači, mi smo prepustili naše mesto u Bujanovcu, 10 puta se ponavljaju i odustali smo od našeg poslanika da bismo pokazali širokogrudost, prema pristupu nacionalnim manjinama. I onda je Pavle Grbović odatle prešao sa Kamberijem da bude u savezu.

Prema tome, kada bismo sada raščivijali koliko ko od vas ovde ima, pa to bi bilo jako zanimljivo i time ćemo se svakako i baviti.

Što se tiče ovih opakih likova ih Zeleno-levog fronta ili tih bivših držača „patkica“, želim vam svu sreću, ali nemojte da mislite da ćete vi takvi nesrećnici nas da rešite. Zahvaljujem.

Hvala uvažena predsednice.

Želim svima da vam poželim dobrodošlicu u ovaj naš dom i da konstatujem da konačno imamo i predstavnike opozicije i da su vam faktički već dali legitimitet, budući da učestvuju u ovoj sednici pri izboru nove Vlade. To je jedan dobar korak i ja verujem da će budući premijer možda čak i uspeti da zadobije, uz to premijer i ono pomiritelj, što bi bilo lekovito kako danas vole svi da konstatuju.

Dozvolite mi da pre svega u stvari čestitam, tu ću biti malo lična, i dozvolite mi da u ime moje partije sada nešto kažem što je za nas ovako jako zabavno i revolucionarno, da čestitam našem predsedniku Ivici Dačiću starom, novom ministru policije što je izveo jednu tektonsku promenu i doveo u Vladu jedno novo žensko lice, pošto kod nas socijalista znate ministri dugo rade, često su u novim vladama oni stari i jako mi je drago što je to naša dojučerašnja koleginica Snežana Paunović, koja će nam zaista nedostajati i svojom sposobnošću, veštinom i radom nedostajaće nama, nedostajaće verujem i našem predsednici parlamenta, zato što je dostojno i sposobno vodila sednice kada predsednica nije bila u mogućnosti. Nedostajaće svim članicama IPU i mnogim drugim.

Ali, ja verujem da će ona sa takvim iskustvom i veštinom zaista doprineti u ovom resoru koji će preuzeti, koji je jako važan. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ima veliki zadatak, kao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Kao što znate postoje neke stvari koje smo obećali da ćemo učiniti u tom našem putu kao EU - sređivanje biračkog spiska, ODIHR preporuke, međustranački dijalog. To su sve stvari kojima će se baviti, između ostalog, Snežana Paunović. Ona ima veliko iskustvo ovde u dijalogu u ovom parlamentu i verujem da ćemo svi biti ponosni na njen budući rad.

Što se tiče naših drugih ministara, Novice i Đorđa, već su svi dovoljno upoznati sa njihovim radom, tako da ne bih trošila više vreme, budući da sam potrošila skoro tri minuta na ovo.

Što se tiče budućeg premijera, ja sam dobila već jedno zaduženje od naših simpatizera, pristalica, da iskoristim priliku da vas zamolim da nam objasnite, budući da u vašem ekspozeu faktički trećina je fokus na obrazovanju i nauci, što je prirodno, budući da ste iz tih oblasti, da nam objasnite kako zamišljate da izvedete ovo što ste ovde naveli, da se promeni Zakon o ministarstvima u kojem se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što će kako očekujete imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva. Verujem da imate već koncept kako to treba da izgleda. To je bila moja dužnost da vam prenesem kao predstavnik građanki i građana.

Ono što želim da kažem, malopre smo čuli, dovođenje Strazbura u Beograd, pa ajmo malo o tom Strazburu, budući da smo ovde nas sedmoro iz ovog parlamenta, na čelu sa šeficom te delegacije Biljanom Pantić Piljom, u Strazburu u Parlamentarnoj skupštini. Priča o studentima u Strazburu je krenula verovatno pod povikom zato što običan narod zaista smatra kao kad nema pa ideš po pravdu u Strazbur. Taj koncept je simpatičan zato što su oni sve isplanirali sa ciljem kada stignu tamo da dođu da vide da su svi na odmorima, da su vrata zatvorena, budući da te dve zgrade, što naravno naši ljudi uglavnom ne znaju ako tamo ne odu, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i evropski parlament su dve zgrade koje su spojene jednim dugačkim hodnikom i dok se renovirala ta sala u Savetu Evrope, taj tzv. „hemi sajkl“, mi smo učestvovali u radu u Evropskom parlamentu u njihovoj sali.

Znači, obe će biti zatvorene. Sve te najave o velikim prijemima mogu da se svedu samo na jednu - da je predstavnik, jedini predstavnik opozicije koji je bio na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evropi i ušao u tzv. Savet Evrope u Strazburu bio je Pavle Grbović, koji je došao u jednom divnom društvu kod Bulaija, Rumuna, koji je glavni lobista, ja sam mu rekla da je PR tzv. države Kosov, uvredio se silno na mene kada su probali da ubace Kosovo kao specijalnog gosta na Političkom komitetu Saveta Evrope i kod Sabine Hudić, Hrvatice iz BiH, koja je udata za Albanca, i to dvoje ljudi su ne lobisti, oni su ono što se kaže esencija tog šiptarskog lobija u Savetu Evrope.

Zanimljivo društvo i dobra poruka za sve one koji su, kako rekoše, pohrlili u Strazbur i sad hoće taj Strazbur nama da dovedu ovde. Sva sreća da mi neki znamo šta se tamo dešava i da možemo da reagujemo takođe tamo na terenu, budući da su pokušali da ubace i u agendu čuvenu priču o onom legendarnom zvučnom topu koji samo kosi kolena i noge, a na uši ne biva. Ali, nema veze. I to su želeli da proguraju. Ali i ti isti članovi Saveta Evrope su shvatili kolika je to budalaština pa nisu to uvrstili na dnevni red kao takav sa naslovom, što je odavde bila naravno urgencija, ali nisu im izašli u susret.

Ja vam želim svima puno sreće. Želim vam da funkcioniše dobro kao tim. Puno je izazova pred nama. Dok smo imali ove blokade, đavo ne miruje, vredne pčele sa druge strane su radile intenzivno. Imamo uskoro pokušaj ulaska tzv. države Kosovo u Savet Evrope, tj. taj Komitet ministara na kome će se odlučivati. Gervala, Kurti, Osmani vrlo su aktivni u lobiranju i drago mi je da su naša strateška ministarstva policije, vojske i spoljnih poslova ostali u istim rukama, zato što to govori o jednom kontinuitetu u smislu ozbiljnosti i državotvornosti koju zaista sada moramo da pokažemo.

Da bi moja koleginica Dijana Radović mogla nešto da vam kaže, zahvaljujem i puno sreće.