Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, predsedništvo, uvaženi predlagaču, dame i gospodo narodni poslanici, kodeks ponašanja o kojem danas razgovaramo je dokument kojim se konkretizuju univerzalne vrednosti, zapravo kao orijentir za delovanje i ponašanje narodnih poslanika, ali prevashodno kodeks ponašanja je dokument kojim se promoviše politička kultura koja se zasniva na pristojnom, istinitom, transparentnom i poštenom ponašanju narodnih poslanika.
Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika je izrađen poštujući metodološka pravila, kao što su jasnost, jednostavnost, konkretnost, struktuiranost, konzistentnost, povezanost i relevantnost.
Ako se posmatra hronologija dešavanja u proteklom periodu, ako se analiziraju razni izveštaji, bez obzira na to što smo od uvaženog predlagača čuli da kodeks ne donosimo zbog toga što nam je neko to preporučio, ali svakako iz ugleda poslaničke grupe SVM moram da naglasim da je značajno da ako pogledamo izveštaje raznih tela, a samo u proteklih nekoliko, konkretno pet godina, u izveštajima Evropske komisije, kao i u izveštajima grupe zemalja protiv korupcije GREKO ponavljaju se preporuke o potrebi da Narodna skupština donese etički kodeks.
U tom smislu, prvi izveštaj Saveta Evrope, odnosno konkretno GREKO-a, koji je posebno ukazao na ovo pitanje, na potrebu sprečavanja korupcije narodnih poslanika je objavljen 2. jula 2015. godine, a među preporukama je i bilo konkretno, da citiram, donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kao i sugestije da taj kodeks sadrži uputstva za primenu obezbeđivanja pristupa javnosti.
Predloženim amandmanima, za koje smo čuli, koje je predlagač upravo prihvatio, se direktno referira na zaključke GREKO-a i neposredno se implementiraju preporuke ovog tela Saveta Evrope objavljene u izveštaju GREKO-a u četvrtom krugu evaluacije na temu – sprečavanje korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce, što naša poslanička grupa svakako pozdravlja i podržava.
Činjenica je da je u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, ponovo da se vratimo pet godina unazad, koji je objavljen 10. novembra 2015. godine, takođe naglašeno da Narodna skupština još uvek nije usvojila godišnji plan rada i etički kodeks. Kada razgovaramo o sadašnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesima pristupanja EU, znači ovom najsvežijem za 2020. godinu, ovde se ponavlja preporuka - ako je deo političkih kriterija i odnosi se na sam rad naše institucije, Narodne skupštine Republike Srbije, i kaže izveštaj da je potrebno izmeniti Poslovnik o radu, usvojiti kodeks ponašanja narodnih poslanika u skladu sa najboljom praksom i ekspertizom EU.
Krajem avgusta 2019. godine, Dejvid Mekalister, predsedavajući spoljnopolitičkim odborom evropskog parlamenta, obratio se tadašnjoj predsednici Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković i predložio da se pod pokroviteljstvom Narodne skupštine Republike Srbije organizuje međustranački dijalog. Podsetila bih sve vas da su tada dogovorene dve faze tog dijaloga. Prva faza razgovora pre izbora i druga faza posle izbora. Tada je zapravo dogovoreno i potpisano da će nakon izbora fokus razgovora da bude na izgradnji poverenja u procedurama i praksama Narodne skupštine Republike Srbije i u tom smislu je deo toga zapravo i donošenje etičkog kodeksa.
Kao što smo čuli od uvaženog predlagača, u proteklih, ako dobro računam, 12 godina je zaista urađeno dosta toga no ovom pitanju. Bilo je nekoliko pokušaja da se napravi etički kodeks. Prva radna grupa je formirana davne 2008. godine, njom je predsedavao tadašnji predsednik Administrativnog odbora, a i u sazivu između 2014. i 2016. godine, kada je gospodin Zoran Babić bio predsednik Administrativnog odbora, stiglo se, kao što smo čuli, i do nacrta. U međuvremenu je napravljena, u prošlom sazivu, 2017. godine i radna grupa.
Dakle, ono što je značajno, uvažavajući preporuke tela Saveta Evrope, GREKO-a i Evropske komisije, Radna grupa Narodne skupštine Republike Srbije je prilikom izrade kodeksa ponašanja narodnih poslanika uzela u obzir zaista najbolje prakse EU, kao i iskustva samog Evropskog parlamenta i kao temeljne principe kodeksa ponašanja narodnih poslanika izdvojila: nepristrasnost, integritet, otvorenost, marljivost, poštenje, odgovornost, poštovanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije, delovanje isključivo u javnom interesu, uzdržavanje od prihvatanja finansijske koristi ili druge naknade.
U pripremi teksta kodeksa narodnih poslanika kao tri uporišne tačke su utvrđene: da je dosledna primena zaista pravila i principa utvrđenih kodeksom ponašanja presudna za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u samu instituciju Narodnu skupštinu Republike Srbije, da se integritet i dignitet narodnih poslanika meri zapravo njihovom posvećenošću zaštiti opšteg dobra i interesa građana i da je integritet narodnog poslanika uporište legitimiteta Narodne skupštine.
Postavlja se pitanje, da li smo mi, da li je Narodna skupština mogla i ranije da donese kodeks ponašanja narodnih poslanika? Verovatno je odgovor na ovo hipotetičko pitanje potvrdan. Verovatno smo mogli to da uradimo i ranije. Ali, činjenica je da su zaista, kada govorimo i iskustvima evropskih zemalja, iskustva drugačija, okviru su drugačiji, vrlo različiti. Ne postoji jedinstvena praksa. Moramo naglasiti da nisu ni sve članice EU u svojim parlamentima donele etičke kodekse i da
se zaista materija ponašanja narodnih poslanika predstavnika građana reguliše na vrlo raznolike, različite načine i da ne postoji opšti način rešavanja ovog pitanja ni na međunarodnom ni na evropskom planu.
Jedan deo zemalja je ovu oblast regulisalo opštim aktima za javne funkcionere, a u većem broju zemalja, ako uporedimo praksu, ona je rešena samim poslovnikom tih skupština ili raznim uredbama. Na primer, parlament Finske nema kodeks ponašanja narodnih poslanika u smislu posebnog akta koji reguliše ovu materiju. Međutim, osnovni principi delovanja ponašanja kao i prava i dužnosti poslanika regulisani su nizom akata.
Znači, ovo pitanje reguliše nekoliko različitih akata koji uređuju nadležnost parlamenta i prava i obaveze poslanika i drugih javnih funkcionera.
Principi delovanja narodnih poslanika, prava i obaveze regulisani su, pre svega, ako govorimo konkretno, znači o primeru Finske, Ustavom Finske koji reguliše nezavisnost, imunitet, slobodu govora, ponašanje i konflikt interesa poslanika Poslovnikom samog parlamenta. Krivičnim zakonikom se regulišu, na primer, slučajevi podmićivanja, itd. Oni imaju i posebnu Rezoluciju o borbi protiv korupcije.
Iznela sam ovaj primer, jer je delimično sličan i našem primeru.
Dakle, dok je većina država EU kodekse ponašanja ugradila u same poslovnike o radu svojih parlamenata, kao što sam spomenula i zbog toga danas raspravljamo o ovom dokumentu, Narodna skupština Republike Srbije se opredelila za izradu posebnog akta, kodeksa ponašanja narodnih poslanika, postupajući ovom prilikom, što svakako pozdravljamo, u skladu sa Rezolucijom Komiteta ministara Saveta Evrope.
Ovom Rezolucijom se promoviše 20 principa borbe protiv korupcije, a, da je citiram: „podstiče se usvajanje od strane izabranih predstavnika Kodeksa ponašanja“.
Negde od sredine devedesetih godina kako bi pomogle državama u borbi protiv korupcije i podizanju etičkih standarda javnih službenika razne međunarodne organizacije su počele donositi različite preporuke, čak su neke predlagale i različite nacrte etičkih kodeksa koje su predlagale državama na usvajanje.
Promocija principa političke odgovornosti i jačanje demokratskog kredibiliteta parlamenta je jedan od temeljnih principa i OEBS-a.
Godine 1990. donet je Istambulski dokumentu kojem se države članice OEBS-a pozivaju zaista da pojačaju napore u promovisanju dobrih upravljačkih praksi i javnog integriteta, kao i da koncentrišu napore u borbi protiv korupcije.
Kada već pričamo o primerima iz EU da spomenem i sam Evropski parlament. Naime, Evropski parlament se takođe odlučio za poseban dokument, te je kodeks ponašanja poslanika u Evropskom parlamentu stupio na snagu 1. januara 2012. godine. Smatrali da je zaista bilo potrebno regulisati ponašanje poslanika u Evropskom parlamentu, posebno u pogledu finansijskih interesa i sukoba interesa da se to pitanje zaista reguliše kodeksom ponašanja iz dva razloga: jer je neophodno regulisati etičke standarde kako bi se osnažilo poverenje u efikasnost, transparentnost i demokratičnost evropskih institucija.
Naime, istraživanja u poslednjih nekoliko godina su pokazala da je poverenje građana u parlamente države članica EU opalo. Procentualno je to iznosilo oko 57% 2007. godine, da bi za nekoliko godina palo na svega 31%, recimo, u 2012. godini.
Drugo, vrlo je važno negovati političku kulturu koja će uvek potrebu zaštite javnog interesa, znači uvek i u svakom momentu staviti iznad i ispred privatnog interesa.
Praksa, dakle, različitih država koje su usvojile kodeks ponašanja je pokazala da najveći broj poslanika svakako drži do svog integriteta, odnosno poštuje visoke profesionalne standarde, kvalifikovanosti, kompetentnosti da drži do odgovornog ponašanja u javnom prostoru.
Postoje dva tipa kodeksa ponašanja. Jedan je zasnovan na vrednostima, a drugi na pravilima. Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara smatra da kada razgovaramo o ovom kodeksu ponašanja, našem budućem, koji se nalazi pred nama, da je nađena adekvatna ravnoteža upravo između vrednosnog i normativnog u ovom Predlogu.
Kada se analizira kodeks ponašanja narodnih poslanika ključno je pitanje, mislim da se o tome najviše spekulisalo od onih koji možda nisu videli konačan tekst ili amandmane, znači ključno je utvrđivanje mehanizama odgovornosti, tj. na koji način će se utvrđivati prekršaj narodnog poslanika, da li će taj postupak voditi interno, konkretno parlamentarno telo ili neko spoljašnje, spoljno, nezavisno telo.
Postoji zaista nekoliko modela sprovođenja postupka, bilo da se govori o internim mehanizmima, o spoljnoj regulaciji ili možda o kombinaciji ova dva metoda.
Kada pažljivo pogledamo amandmane koji su upravo usvojeni, znači ovim amandmanima na Predlog kodeksa ponašanja o kome danas razgovaramo se predlaže da se za staranje o primeni kodeksa obrazuje komisija za etiku, dok nadzor nad primenom kodeksa ostaje obaveza Administrativnog odbora, osim u onom delu odredbi koje se odnose na prijavljivanje privatnih interesa narodnih poslanika, poštovanje propisa koji se tiču na obavljanje dve ili više funkcija, primanja poklona. Dakle, da pojednostavim, o onim pitanjima o kojima je nadležna Agencija za sprečavanje korupcije.
Predlaže se i mehanizam odgovornosti koji predstavlja kombinaciju internih, unutrašnjih mehanizama kontrole i spoljne regulacije. To je, na primer, pristup za koji su se opredelile određene zemlje, neke zemlje kao što je, na primer, Velika Britanija, SAD, Francuska.
Primera radi, Velika Britanija, kada već govorimo o ovom primeru, Velika Britanija je svoj kodeks ponašanja i vodič za pravila koja se odnose na ponašanje poslanika donela 1996. godine. Odnosi se na ponašanje poslanika u Donjem domu i taj kodeks je 2009. godine dopunjen. Kodeks ponašanja Gornjeg doma je donet 2002. godine i takođe je dopunjen 2009. godine. Zakon o parlamentarnim standardima je u Velikoj Britaniji takođe donet te iste godine. Znači, tada su se bavili ovom temom. Oba kodeksa i zakon prate organi koji istražuju i ispituju kršenja kodeksa.
Za kodeks ponašanja Gornjeg doma bira se, vrlo zanimljivo rešenje, Poverenik za standarde koji nadgleda sprovođenje kodeksa, posebno odredbe o finansijskim interesima ili parlamentarnim privilegijama. Istrage se vode u skladu sa pravilima i postupcima utvrđenim u vodiču za primenu kodeksa ponašanja.
U Narodnoj skupštini Republike Srbije ovim predloženim amandmanima o kojima govorimo se predviđa, kao što sam rekla, Komisija za etiku koja bi donela vodič za primenu kodeksa, što je dobro.
Da se vratim na Veliku Britaniju. Poverenik, kažem vrlo zanimljivo rešenje je nezavisan istražitelj i njega imenuje Gornji dom, u ovom slučaju. Dokazi i prepiske u toku istrage smatraju se poverljivim, što je takođe dobro rešenje. Poverenik posle istrage podnosi izveštaj pododboru za ponašanje lordova koji taj izveštaj razmatra i preporučuje disciplinske mere Odboru za povlastice i ponašanje.
Poslanik ima pravo da se žali na disciplinsku meru, što je takođe zanimljivo. Posle procedure, konačnu odluku o disciplinskoj meri donosi Gornji dom. Znači, to je njihovo rešenje. Poslanik koji javno prizna grešku ne podleže sprovođenju disciplinske mere.
Parlamentarni Poverenik za standarde kodeksa ponašanja i vodič za pravila koja se odnose na ponašanje poslanika prima žalbu građana, znači, još uvek sam na Velikoj Britaniji, žalbe građana ili samih poslanika u kojima se navode povrede kodeksa u sprovođenju istrage. U slučaju da poslanik povredi zakon, njihov zanimljiv Zakon o parlamentarnim standardima posebno kada su u pitanju finansijske zloupotrebe, one se tretiraju kao krivično delo, koje proizilaze iz izdavanja lažnih ili obmanjujućih informacija radi finansijske dobiti. Ovo krivično delo sankcioniše se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana, 12 meseci.
Iznela sam samo dva primera, Finske i Velike Britanije, da uporedimo kako ovo pitanje može da se reši.
Načela na kojima se zasniva ponašanje poslanika o parlamentu Velike Britanije su nesebičnost, odgovornost, poštenje, otvorenost i vođstvo. Ali, da se vratimo na naš dokument.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara svakako podržava i pozdravlja to što smo došli u fazu da je radna grupa završila svoj posao, da je Administrativni odbor utvrdio Predlog da se kodeks ponašanja nalazi pred nama. Pozdravljamo i izmene, odnosno, amandmane koji su u potpunosti u skladu sa preporukama, zaključcima, GREKO-a, i koji su prihvaćeni, zato što smo zaista stava da kodeks ponašanja narodnih poslanika predstavlja izuzetno važan korak ka vraćanju dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, približavanju vlasti građanima, to bi treba da bude osnovni cilj svih nas i jačanju dostojanstva i integriteta narodnih poslanika.
I, ne manje važno, poslanička grupa SVM će glasati za ovaj Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika zbog toga što smatramo da ovaj akt treba da podstiče toleranciju kao važno i moćno sredstvo prihvatanja i poštovanja razlika između svih nas, ali i da omogućava i olakšava postizanje konsenzusa i kompromisa koji su izuzetno značajni u politici.
Zahvaljujem na pažnji.