Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7522">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Zahvaljujem.
Zatvaramo krug replika. Moje pravo je da procenim, u ovom obraćanju nije bilo izazivanja dodatnih replika, tako da nastavljamo…
(Vladimir Gajić: Četiri minuta i još petnaest sekundi…)
On je govorio, dala sam mu reč kao ovlašćenom, ima neograničeno vreme, nisam mu dala pravo na repliku, tako da nastavljamo po listi.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.
Narodni poslaniče, molim vas da se vratite na Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona.
Ne, ne. Izazivamo … Vratite se na temu.
Samo da vidim po kom osnovu Borko Stefanović traži reč? Povreda Poslovnika. Molim vas da citirate član, stav.
Izvolite.
Prelazite u repliciranje.
Zahvaljujem na ukazivanju. Ne smatram da je bilo uvredljivih i nije bilo neposrednog obraćanja.
Da li želite da se u danu za glasanje glasa? (Ne.)
Zahvaljujem.
Po kom osnovu Nikola Dragićević traži reč? Poslovnik.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Verovatno ste primetili da sam ga ja jednom opomenula. Široka je tema. On je povezao svoje izlaganje sa temom dnevnog reda.
Po kom osnovu narodni poslanik Nebojša Zelenović?
(Nebojša Zelenović: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.
(Marinika Tepić: I ja isto. Poslovnik, predsedavajuća.)
Zahvaljujem.
Pre nekoliko minuta, možda pola sata, vaša koleginica iz poslaničke grupe, dr Jelena Jerinić, je rekla da je uvidela da sam dva…
(Jelena Jerinić: Nismo ista poslanička grupa.)
Dobro, da sam dva puta reagovala. I sada sam reagovala. Dobili ste reč. Tada sam tražila da definišemo po kom osnovu. Ukoliko je povreda Poslovnika - prioritet, onda replika.
Dakle, po povredi Poslovnika se javio narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.
Ukazali ste na povredu istog člana, istog stava. Ne možete ukazati još jednom na istu povredu, koja je bila malopre.
Kolega, da. Iz poslaničke grupe Zavetnici.
Ne možete na ovaj način.

Molim vas narodni poslanici, ne možete ukazivati na povredu istog člana, istog stava. Molim vas, zaista se trudim, i zvonila sam gospodine Zelenoviću da bih i ja čula šta se dešava u sali i ja se slažem sa tim da ne može da se pušta muzika, da se dovikuje itd.

Imamo još jednu povredu Poslovnika i polako u skladu sa dogovorom ćemo imati i redovnu pauzu.

Reč ima narodna poslanica, šefica poslaničke grupe Marinika Tepić.
Ovo je definitivno replika, složićete se i vi sa mnom. Zahvaljujem.
Smatram da nisam povredila Poslovnik.
Da li želite da se u danu za glasanje glasa?
Gospođo Tepić, ne možete i vi znate, koristiti ovu priliku da replicirate narodnom poslaniku. Rekli ste stav 27. smatram da nisam.
Da li da glasamo u danu za glasanje? (Ne.)
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da svi zajedno poštujemo Poslovnik.
Sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćena predstavnica SVM moram da naglasim…

(Radomir Lazović: Replika. Imam pravo na repliku.)
Zahvaljujem.

Dakle, poslanička grupa SVM…

(Radomir Lazović: Ne vičem, dajte mi pravo na repliku.)

Da li može da mi se omogući…

(Radomir Lazović: Ovo namerno radite. Gospođo Elvira, vrlo dobro znate kako se vodi sednica. Dajte mi pravo na repliku.)
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM bih se vratila na dnevni red i naglasila da će naša poslanička grupa podržati predložene izmene i dopune Zakona o ministarstvima iz više razloga.

Smatramo najpre da je napravljena dobra ravnoteža. Svakako, pozdravljamo ostatak u strukturi ministarstava, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, izuzetno značajnog. Nadalje, Ministarstva za evropske integracije i minimum toliko značajnog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, dok sa druge strane je dobro što je dodata veća pažnja i resurs na određena pitanja formiranjem novih ministarstava, posebno pozdravljamo ministarstvo za javna ulaganja, ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, ministarstvo prosvete i ministarstvo informisanja i telekomunikacija, pokušaću da u ovom izlaganju obrazložim i zašto.

Najpre bih se malo bavila statistikom, pošto smo danas čuli nekoliko izlaganja vezano za brojeve. Kao što znamo, Predlogom zakona se utvrđuje 25 ministarstava. Činjenica je da je to veći broj ministarstava, ne samo u odnosu prošlu 16 Vladu od uvođenja višestranačja, koja je imala, kao što je poznato 21 ministarstvo, već u odnosu na sve prethodne. Ali, ako ostanemo na samom terenu statistike iliti brojeva, najmanji broj ministarstava su imale prva Vlada Aleksandra Vučića i prva Vlada Vojislava Koštunice, 16 i 17 ministarstava, a prva demokratski izabrana vlada formirana februara 1991. godine, imala je 19 ministarstava. Posebno je pitanje koliko će to na kraju iznositi i članova vlade.

Kao predstavnica manje zastupljenog pola u ovoj Skupštini, bih malo govorila i o ženama, međutim, u ovom prošlom periodu od 330 osoba koje su prošle kroz razne vlade svega 45 je bilo žena, najviše ministarki, iliti najviše članica Vlade je bilo upravo u prethodnoj 16 Vladi iliti drugoj Vladi Ane Brnabić, 10 ministarki i uz samu premijerku 11 žena. Nadamo se da se statistike neće pokvariti posle izbora Vlade sledeće nedelje.

Dakle, faktografija se može različito tumačiti, ali poslanička grupa SVM naravno nema dilemu oko podrške ovom Predlogu zakona zato što su utvrđivanjem rada kako novih delokruga rada, tako i postojećih ministarstava, vidimo saglasnost sa osnovnim ciljevima naše politike, jer naša politika se od formiranja naše stranke, od pre 28 godina bazira na tri osnovna stuba. Najpre se zalažemo za jednakost i nediskriminaciju, za ljudska i manjinska prava, afirmisanje manjinske samouprave, promocije zaštite i unapređenja kao što sam rekla ljudskih i manjinskih prava i mi se zaista iskreno od formiranja zalažemo i za što širu autonomiju Vojvodine i funkcionalnu decentralizaciju. Za nas je izuzetno značajna izgradnja široke mreže javnih službi i servisa dostupnih građanima u što je mogućem većem broja naselja i da zaista usluge budu dostupne svima u cilju unapređenja života građana. Svakako se zalažemo za jačanje porodičnih politika, za zaštitu porodica, dece i za ostanak ovde u zavičaju.

Svakako da je ovaj mesec u kome se trenutno nalazimo, oktobar, posvećen popisu stanovništva, stoga moram da naglasim da je za nas izuzetno značajno da se popis stanovništva koji se odvija u Republici Srbiji trenutno, da se garantuje Ustavom zajamčeno pravo za slobodno izjašnjavanje, izražavanje kako nacionalne pripadnosti, tako i jezičkog identiteta. Povodom ovog pitanja bih spomenula posebno značaj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Naime, ovo ministarstvo je u fazi ovog popisa stanovništva organizovalo kampanju podizanja svesti građana nacionalnih zajednica o značaju toga da se slobodno na ovom popisu izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Moram da pohvalim i da su formulari prevedeni na 19 jezika nacionalnih manjina, da u 74 opštine pripadnici nacionalnih manjina i rade popis sa ovim popisnim komisijama, kao što i asistenti pomažu ovaj posao. To je jedna aktivnost.

Druga aktivnost prilikom koje bih pohvalila Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je i organizovanje izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina koji su raspisani za 13. novembar. Dakle, ove godine ćemo imati izbore i dobro je što u celoj ovoj pripremi su zaista ispoštovane dodatne preporuke četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina sa jedne strane, jer nas ucenjuju po tom pitanju i svakako je značajno da se to primenjuje u praksi. Sa druge strane su ispoštovane i rezolucije Saveta ministara, Saveta Evrope o primeni okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.

Pošto sam spomenula nekoliko ministarstva, pokušaću zaista ukratko da obrazložim zašto su oni značajni. Kao što znamo, u sledećoj strukturi ćemo imati posebno ministarstvo prosvete. Za nas je ovo pitanje od izuzetnog značaja upravo zbog očuvanja i u praksi uživanja našeg prava da deca uče na svom maternjem jeziku i nadamo se da kao što je i do sada i u budućnosti će se očuvati odeljenja na jezicima nacionalnih manjina i sa manjim brojem učenika od propisanih. Do sada je bila praksa da sa minimum pet učenika opstanu odeljenja koja su izuzetno značajna za pripadnike nacionalnih manjina. Dakle, da oni uče na svom maternjem jeziku na kom i razmišljaju. Samo malo statistike, na osnovu podataka za ovu školsku 2021/2022. godinu osnovne škole na mađarskom jeziku u AP Vojvodini pohađa ukupno 10.125 učenika u 73 škole u 28 lokalnih samouprava, ako pričamo o osnovnim školama, dok u srednjim školama nastava na mađarskom jeziku je organizovana u 36 srednjih škola u 12 lokalnih samouprava, sa 4.683 učenika.

Moram naglasiti da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine na početku ove školske godine dao pozitivno mišljenje o otvaranju odeljenja prvog razreda sa manje od 15 učenika u 11 osnovnih škola i 24 srednje škole.

Kada već spominjem nacionalne savete, naša poslanička grupa smatra da je izuzetno značajno da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ključnu ulogu, da na osnovu svojih nadležnosti koje su obezbeđene zakonom i Ustavom su posvećeni očuvanju, unapređenju i razvoju kulturne posebnosti nacionalnih manjina i očuvanja nacionalnog identiteta nacionalne manjine.

Stoga, moram da spomenem, pošto se ove izmene i dopune tiču i tog Ministarstva kulture i informisanja, da nažalost još uvek postoje neke nedoumice u praksi. Mi smo u prošlom sazivu pričali ovde prilikom izmena Zakona o kulturi i nadamo se da će to biti jedna od prvih stvari koje ćemo moći da završimo i rešimo odmah po početku rada novog ministarstva.

Dakle, kada pričamo o institucijama kulture i o njihovim nadzornim odborima, kada su one od posebnog značaja za više nacionalnih manjina postoje nedoumice u primeni zakona. Dakle, ako pričamo o više nacionalnih manjina, svaka treba da ima pravo da predlaže svog člana u nadzornom odboru, što bih najjednostavnije rečeno značilo da mi zapravo Zakon o kulturi treba da uskladimo sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. To je jedno od pitanja koje smo pokušali da rešimo, ali, kažem, postoje dalje problemi u praksi.

Nadalje, mislim da je sada i aktuelan Izveštaj Evropske komisije o napretku iliti o tome šta se dešavalo poslednjih godinu dana u Srbiji i pitanje evropskih integracija je od izuzetnog značaja. Mi, Savez vojvođanskih Mađara i Evro-atlantska stranaka se trudimo da damo maksimalan doprinos da napredujemo na ovom putu. Stoga je svakako značajno da u strukturi ministarstava ostaje i posebno Ministarstvo za evropske integracije koje će imati i više nego puno posla u narednom periodu.

Naravno, pitanje usklađivanja naše spoljne politike sa politikom EU stoji pred nama, ali svakako mislim da svi pozdravljaju postojanje ovog posebnog ministarstva.

Sa druge strane, moramo zaista da naglasimo da kada pričamo o EU, ona jeste najveći trgovinski, investicioni partner Srbije, sa 60,3% njene ukupne trgovine, i da su direktne strane investicije EU u Srbiji dostigle 1,85 milijardi evra u 2021. godini, što predstavlja 47,1% priliva stranih direktnih investicija, gde je ukupna bilateralna trgovina EU i Srbije porasla za 23,6% u odnosu na prethodnu godinu. Zbog toga svakako pozdravljamo i donošenje ministarstva, odnosno izmene u ovoj strukturi ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Nekako nam je to važan i logičan korak.

Takođe, budući da sa EU radimo na realizaciji brojnih infrastrukturnih projekata, spomenula bih drumski i železnički saobraćaj, sektor energetike, obnovljive izvore energije, diverzifikaciju snabdevanja gasom. Izuzetno je značajno spomenuti da je EU dala 50 miliona evra za izgradnju gasnog interkonektora od Srbije do Bugarske.

Formiranje ministarstva za javna ulaganja je od ključnog značaja za ekonomski i društveni razvoj cele Srbije i, naravno, za Savez vojvođanskih Mađara koji zaista radi na realizaciji stvari iskreno, a ne samo na nekim izjavama o tome koliko se spominje Vojvodina, jako je značajno da se poveća procenat velikih kapitalnih infrastrukturnih projekata na teritoriji AP Vojvodine.

Mogu da naglasim da je u proteklom periodu, poslednjih godina se radi na 13 kapitalnih projekata. Između ostalog, za nas je izuzetno značajan Projekat mađarske-srpske železnice. Podsetila bih sve nas da je 19. marta ove godine ovaj deo Beograd – Novi Sad pušten u saobraćaj, kao što znate. Zatim, izuzetno značajan projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica – Segedin. Takođe, rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš izuzetno značajna. Mi smo jedini koji ovde zaista i radimo na tome i pričamo o Ipsilon kraku. Posle 30 godina su završena dva nadvožnjaka na Pačirskom i Mejkutskom putu preko Ipsilon kraka koji zapravo obezbeđuju poljoprivrednicima da dođu do svojih njiva sa druge strane obilaznice oko Subotice.

Za Subotičane, ne manje značajno, to što je realnost, očekuje se završetak izgradnje i rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, kao prioritetnog kapitalnog projekta na polju kulture u ovoj zemlji.

Već sam malopre ukratko spomenula izveštaj Evropske komisije. Nekako se iz godine u godinu ponavljaju neke ocene. Jedna je i oko slobode izražavanja, da Srbija treba da pojača napore na ovom putu, otpornost društva na dezinformacije, lažne informacije, da treba dalje raditi na implementaciji medijske strategije, usvajanju relevantnog zakonodavstva, da upravo zbog raznih kašnjenja na ovom polju kasni i donošenje izmena Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima.

Zbog toga svega navedenog je jasno zašto se sada deli Ministarstvo kulture i informisanja. Dakle, postojaće posebno ministarstvo informisanja i telekomunikacija čije donošenje svakako podržavamo. On je, takođe, dobar i pravovremen odgovor i na ove preporuke i dokaz da se želi raditi na ovim pitanjima.

U poslednjih šest godina naša poslanička grupa je više puta i u Skupštini Srbije i gde god smo mogli spominjala i intenzivno davala predloge za poboljšanje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Jer, kao što sam na samom početku izlaganja spomenula, za nas je jačanje porodične politike, opstanak porodica sa decom, opstanak u zavičaju izuzetno značajan. Stoga je dobro što ćemo imati posebno ministarstvo.

Svakako pozdravljamo to što Vlada Republike Srbije intenzivno sarađuje i po ovom pitanju sa Vladom Mađarske. Kada je predsednica Mađarske bila u Srbiji razgovarala je sa predsednikom Srbije o ovom pitanju, da ne samo osoba, već celo ministarstvo koje se bavi ovom tematikom treba da dobije veći značaj i da je dobro što se postepeno preuzimaju pozitivni dobri primeri, dobri koraci koje primenjuje Mađarska, jer za poboljšanje demografske slike je potrebno više vremena.

Zbog toga, sa jedne strane, ako pričamo o konkretnim stvarima, u ovom ministarstvu moramo što pre zaista da izmenimo uredbu koja se ticala bližih uslova i načina ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambenih jedinica, jer nije baš bila primenjiva u praksi, da je uskladimo sa realnostima.

Ono što još treba da se uradi po ovom polju su izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i finansijskoj podršci porodici sa decom. Znamo da još uvek, nažalost, u zakonu poslednjem spomenutom stoje diskriminatorske odredbe koje se odnose na preduzetnice. Mi smo svakako pozdravili to što smo činili adekvatne korake da i žene koje žive od poljoprivrede, bile nosioci ili članovi porodičnih domaćinstava, su uključene, tj. vidljive sada kada pričamo o roditeljskom dodatku, ali treba ispraviti nepravdu koja je ostala u ovom zakonu i prema preduzetnicama.

Kada već pričam o ženama, kratko bih se vratila i na izveštaj Evropske komisije. Veliki problem zbog kojeg dobijamo negativne kritike i u realnosti se gube životi, jeste nasilje u porodici. Potrebno je promeniti Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, u smislu da se deca prepoznaju i da budu kao svedoci nasilja, da budu uključeni u individualni plan zaštite suda.

Pred sam kraj svog izlaganja bih spomenula još nekoliko stvari, nevezano toliko za samu strukturu ministarstava, ali jedno od najznačajnijih pitanja na čijem rešavanju mi insistiramo i zaista se nadamo da će se to desiti u bliskoj budućnosti, a tiče se poljoprivrede i malih poljoprivrednih proizvođača. Dakle, na koji način oni plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje još uvek?

Mi smatramo da je trenutno aktuelni sistem nepravedan prema njima, PIO treba da se plaća na osnovu ekonomske snage domaćinstva, na osnovu prihoda koje oni ostvaruju od poljoprivrede. Znamo da postoji otvorenost i nadamo se da ćemo to brzo rešiti u budućnosti.

Svakako podržavamo saradnju odnosno rad Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija i ostalih na ovom pitanju, ali njihov dug treba da se reprogramira, kamate da se obrišu i da u budućnosti zaista svako plaća doprinose na osnovu svoje ekonomske snage i prihoda.

I na kraju, ne manje značajno za nas, Ministarstvo zdravlja, za sve nas, gde treba da se pojača digitalizacija na polju zdravstva, da svi budu povezani. Kada pričamo o statistikama i o Vojvodini, izuzetno značajnoj, nažalost, kada pričamo o broju lekara koji padaju na pacijente u Vojvodini i u Srbiji, situacija u Vojvodini je malo slabija. Zbog toga treba i ovo ministarstvo jačati i pomagati svima koji je potrebno.

Stoga, da pokušam da sumiram, pošto smo sigurni da je delokrug poslova budućih ministarstava preduslov uspešnog rada u budućnosti, mi ćemo, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o ministarstvima. Zahvaljujem na pažnji.