Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7522">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.
Zahvaljujem.
Pojašnjenje, Samir Tandir. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Zahvaljujem.
Ministre, ako ne grešim, i Samira je iz Prijepolja.
Nastavljamo, reč ima narodni poslanik Slavenko Unković. Izvolite.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Slavenku Unkoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladan Zagrađanin.
Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Momirović.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Potrošeno je vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Uglješi Markoviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Predsedništvo, predsedniče pokrajinske Vlade, potpredsedniče Vlade, saradnice iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u ime Odbora za evropske integracija posle sednice održane juče i rasprave od dva predloga zakona, želimo da naglasimo da pregovarački proces u pristupanju Srbije Evropskoj uniji je pokazao, nažalost, da postojeća rešenja, znači u do sada važećim zakonima od 2009. godine, nisu usaglašena sa relevantnim zakonodavstvom EU i to prevashodno, u odnosu na primenu principa, ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pristupu i nabavci roba i usluga u implementaciji načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana žena i muškaraca u vezi sa pitanjima zapošljavanja, samozapošljavanja i obavljanja zanimanja.

Ono što je sada značajno, o čemu smo juče razgovarali i što je Odbor konstatovao, je da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije naš pravni sistem sada konačno usklađen sa sekundarnim izvorima prava EU i to Direktivom 43 od 29. juna 2000. godine o sprovođenju principa jednakog postupanja, bez obzira na rasno ili etničko poreklo, Direktivom 78 od 27. novembra 2000. godine, Opštem okviru za jednako postupanje sa građanima prilikom zapošljavanja na radu, izuzetno značajno.

Kada pričamo o drugom predlogu zakona, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, i on je usklađen sa Direktivom Saveta 113 od 13. decembra 2004. godine, o primeni načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama o pristupu robama i uslugama, Direktivom 54 Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o primeni načela jednakih mogućnosti i jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u pitanjima zapošljavanja i zanimanja, kao i Direktivom 41 Evropskog parlamenta i Saveta od 7. jula 2010. godine o primeni načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama koji su samozaposleni, naravno, svesni toga da je zapravo dugoročni cilj donošenja potpunog novog zakona o rodnoj ravnopravnosti uspostavljanje, unapređenje, održavanje rodne ravnopravnosti i svesni smo da će se ona zapravo meriti indeksom rodne ravnopravnosti, odnosno indeksom rodne ravnopravnosti EU koja je zapravo u primeni u Republici Srbiji već od kraja 2018. godine.

Iz ugla evropskih integracija želela bih još da naglasim značaj akcionih planova. Naime, ključne politike antidiskriminacije rodne ravnopravnosti čine treći deo posebnog Akcionog plana za izuzetno značajno Poglavlje 23 o osnovnim pravima. Kao što znamo, on je revidiran u drugoj polovini prošle godine i upravo revidiranim Akcionim planom je predviđeno, tada je Vlada prihvatila obavezu da će se do kraja prošle, 2020. godine, znači, do četvrtog kvartala, ipak malo kasnimo, prošle godine finalizirati sledeće aktivnosti, upravo to što sada radimo – izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, usvajanje nove strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i, naravno, značajnog pratećeg akcionog plana, usvajanje potpuno novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, što će, nadam se, da se desi krajem ove ili početkom sledeće nedelje, razvoj nove nacionalne strategije i akcionog plana za sprečavanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima jer je ta strategija, kao što znamo, davno istekla.

Raduje nas što je 22. aprila ove godine Vlada usvojila Strategiju za sprečavanje borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine.

Sloboda jednakosti i zabrana diskriminacije je u neraskidivoj vezi sa onim što danas čini osnov identiteta EU, a to je privrženost principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i vladavini prava, koji su sadržani u preambulama kako Mastrihtskog ugovora iz 1992. godine, tzv. Ugovora o EU, tako i Lisabonskog ugovora koji je, kao što je poznato, stupio na snagu 2009. godine.

Ugovor o EU iz Lisabona definiše ravnopravnost polova sa multidimenzionih aspekata. Pre svega, u članu 2. ovog ugovora stoji da su jednakost i poštovanje ljudskih prava osnivački principi EU. Lisabonski ugovor o EU takođe utvrđuje obaveznu primenu Povelje o osnovnim ljudskim pravima, stoga je Odbor za evropske integracije dao pozitivno mišljenje na ove predloge zakona. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem se, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, prof. dr Marko Atlagić.
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, pošto nemamo više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednika, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica prof. dr Misala Pramenković. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Čomić.
Izvolite.