LASLO VARGA

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1976. godine u Subotici. Diplomirani pravnik.

Osnovnu školu završio je na Paliću, gimnaziju u Subotici i Segedinu, diplomirao je 2000. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Segedinu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2001. godine. Takođe, član je i Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara i Saveta stranke.

Od 2007. godine narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u republičkom parlamentu. Od 2007. do 2012. član Odbora za pravosuđe i državnu upravu Narodne skupštine. Između 2008. i 2012. predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine. Narodni poslanik u sazivima 2012-2014. i 2014-2016. godine. Od jula 2012. godine bio je zamenik predsednika Odbora za evropske integracije i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu u skupštinskim odborima.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, poštovani gosti, kolege poslanici, smisao mog amandmana jeste da se ne stvori mogućnost u zakonu za davanje na 30 godina, 30% državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup radnim licima. Imao sam prilike da čujem bezbroj argumenata i za i protiv ovog rešenja i moram da kažem da su manje-više svi ti argumenti na mestu. Dakle, svi ti argumenti stoje.
Sa druge strane ono što je ključno, jeste pitanje interesa, dakle, pitanje koji interes, kojim argumentom želimo da podržimo. Ja mislim da sa jedne strane ima Ministarstvo interesima, interes budžet, imaju interes svi građani, imaju investitori, a imaju interes i mali poljoprivredni proizvođači.
Ono što sam ja ubeđen da pripadnici mađarske zajednice, poljoprivrednici koji su mali poljoprivredni proizvođači, da njima nije u interesu ovo rešenje i s obzirom na tu činjenicu ja kao neko ko je zahvaljujući njihovim glasovima poslanik tu u Skupštini Srbije, ne mogu ovo rešenje da ni u kom slučaju podržim.
Šta je problem u ovom rešenju? Problem je što će se smanjiti zemljište koje će njima ostajati na raspolaganju. Negde će se to u potpunosti ukinuti i onemogućiti, ali će se to područje smanjiti.
Šta će to imati za posledicu? Sa jedne strane zatvoriće svoja gazdinstva, prodaće svoje zemljište i postaće praktično sezonski radnici na zemljištima koja će pravna lica na ovaj način dobijati i obrađivati.
Mislim da je to jedna velika nepravda, zato što je to zemljište u mnogim mestima praktično, oduzeto upravo od tih ljudi, odnosno od njihovih roditelja ili dedova i to se sada zemljište na taj način od njih ponovo oduzima. Oni postaju ponovo sezonski radnici. Iz tog razloga, za mene je ovo rešenje neprihvatljivo.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2015.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja osiguranika poljoprivrednika je jedno pitanje koje je dugo vremena nerešeno, praktično gurano pod tepih. O ovom problemu je u ovom parlamentu bilo puno puta reči, ali bez obzira na to ništa se u praksi nije dešavalo.
Nije slučajno što jedna od ključnih tačaka koalicionog sporazuma SVM i SNS bilo upravo ovo pitanje, dakle, rešavanje visine obaveza za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika. Nakon toga, krajem prošle godine, dakle, pre otprilike godinu dana je formirana radna grupa u okviru Vlade koja je imala za cilj i zadatak da izradi i predloži Narodnoj skupštini rešenje za ovaj problem, za ovo pitanje. Nažalost, proteklo je skoro godinu dana, ili možda čak i više od godinu dana i opet se nije ništa dešavalo, ništa se ne dešava.
Ja sam 23. oktobra podneo Narodnoj skupštini dva predloga zakona kojim bi ovaj problem bio rešen. S jedne strane predložio sam izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, sa druge strane izmenu i dopunu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ta dva zakona predlažem da se stave na dnevni red. Ja sam predložio da do određene granice, do tri hektara poljoprivrednici budu oslobođeni obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kada sam ovaj predlog sastavio i podneo onda je to bila neka realna cifra, neki realan cenzus. Nakon drastičnog smanjenja subvencija za poljoprivrednike, nakon budućeg donošenja zakona o poljoprivrednom zemljištu, sigurno da taj cenzus više nije realan, ali bez obzira na sve ovo u jednom trenutku mora da se ovo pitanje nađe na dnevnom redu ovog parlamenta. Ukoliko se to ne desi, i ukoliko i naravno primenjivaće se nov sistem subvencija, doneće se nov zakon o poljoprivrednom zemljištu i zbog svega toga a i zbog nerealne visine doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, ogroman broj poljoprivrednika će doći u bezizlaznu situaciju, doći praktično u lični stečaj.
Naravno, svestan sam činjenice da se jako retko u ovom parlamentu stavljaju na dnevni red predlozi koji podnose narodni poslanici i ni ovaj predlog neće biti stavljen na dnevni red, evo završavam, ali to ne znači da zaista u narednom periodu… (Isključen mikrofon)

Sedmo vanredno zasedanje, 01.08.2014.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o važnosti medijskih zakona za nacionalne zajednice smo detaljno govorili u raspravi u načelu. Oblast medija je svakako jedna od najvažnijih oblasti za očuvanje identiteta manjinskih zajednica. Iz tog razloga je izuzetno bitna i usaglašenost seta medijskih zakona sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, odnosno sa nadležnostima ili ovlašćenjima nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja.
Za nas je izuzetno bitno i u današnjem ili sadašnjem trenutku, a i u budućnosti izbegavanje bilo kakvih kolizija ili mogućnosti za različita tumačenja s jedne strane Zakona o nacionalnim savetima, a s druge strane zakona koji regulišu oblast medija, obrazovanja, službene upotrebe jezika ili kulture. Iz tog razloga je izuzetno važno i poštovanje jedne odluke Ustavnog suda iz januara ove godine. Tom odlukom je Ustavni sud ocenio saglasnost, odnosno nesaglasnost pojedinih odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa Ustavom Republike Srbije. Između ostalih, Ustavni sud je ocenio i pojedine odredbe tog zakona koje se odnose na ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti medija. Ustavni sud se bavio sa svim nadležnostima nacionalnih saveta u oblasti medija. Dakle, i sa nadležnostima koja se odnose na javne medijske servise, i to sa jedne strane u delu koji se odnosi na ovlašćenja, ocenio je ustavnost ovlašćenja koja se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta u postupku imenovanja upravnih odbora, programskih saveta i direktora, odnosno odgovornih urednika javnih medijskih servisa.
S druge strane, Ustavni sud je ocenio i nadležnosti nacionalnih saveta koje se odnose na mogućnost uticaja na rad javnih medijskih servisa. U toj odluci je Ustavni sud utvrdio da neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima nisu u saglasnosti sa Ustavom, a pre svega one odredbe koje se odnose na mogućnost nacionalnih saveta da utiču na izbor ili imenovanje članova upravnih odbora, programskih odbora i generalnih direktora javnih medijskih servisa i delimično na postupak imenovanja odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina.
S druge strane, u jednom delu je Ustavni sud utvrdio da i deo ovlašćenja nacionalnih saveta koja se odnose na imenovanje odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina jeste u skladu sa Ustavom. Kao što sam napomenuo, Ustavni sud je cenio i ustavnost odredaba koje regulišu mogućnost uticaja nacionalnih saveta na rad javnih medijskih servisa. Ustavni sud je ocenio da su te odredbe u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ovaj naš amandman se odnosi na deo ovlašćenja nacionalnih saveta u postupku imenovanja odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina na medijskim servisima. To ovlašćenje Zakon o nacionalnim savetima predviđa. Ustavni sud je utvrdio ustavnost tog ovlašćenja, a prihvatanjem ovog amandmana će Zakonom o javnim medijskim servisima biti utvrđena procedura u kojoj će nacionalni saveti biti u mogućnosti da vrše ovo ovlašćenje.
Dakle, ovim amandmanom se propisuje obaveza direktora javnih medijskih servisa da pribave mišljenje pre upućivanja predloga za imenovanje odgovornih urednika programa na jezicima nacionalnih manjina od nacionalnih saveta. Ovim će se uspostaviti procedura za poštovanje jednog prava koje proizilazi iz Zakona o nacionalnim savetima.
Želeo bih ovu mogućnost da iskoristim, zaista kratko, da skrenem pažnju i na onaj drugi deo ovlašćenja nacionalnih saveta koja imaju u odnosu na javne medijske servise, koji neće biti regulisan ovim zakonom, ali jeste regulisano dosta neprecizno Zakonom o nacionalnim savetima i nadam se da će biti regulisano i novim zakonom o nacionalnim savetima, a to je deo ovlašćenja koji se odnosi na uticaj na rad javnih medijskih servisa.
Naime, ovim zakonom se, na naše zadovoljstvo, stvara mogućnost uticaja nacionalnih saveta na rad javnih medijskih servisa i to u članu 4. stav 1. tačka 4) ovog zakona, kada će zakonodavac utvrditi da zabrana samo nezakonitog uticaja postoji u odnosu na javne medijske servise. U Zakonu o nacionalnim savetima postoji i postojaće zakonit uticaj, odnosno mogućnost zakonitog uticaja na rad javnih medijskih servisa. Naše je očekivanje, to želim da kažem javno predstavnicima ministarstva, gospodinu ministru i predstavnicima ministarstva, kada budemo radili na novom zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, mi ćemo svakako insistirati i na ovom drugom delu ovlašćenja nacionalnih saveta u odnosu na javne medijske servise, budući da je, o tome smo i ja i predsednik naše poslaničke grupe detaljno govorili, Ustavni sud utvrdio da su i ona ovlašćenja koja se odnose na mogućnost uticaja na rad javnih medijskih servisa od strane nacionalnih saveta u skladu sa Ustavom.
Naravno, želim ovom prilikom da se zahvalim na prihvatanju ovog našeg amandmana. Ovim smo rešili jedan važan aspekt ostvarivanja prava manjinskih zajednica u oblasti obaveštavanja u odnosu na javne medijske servise. Ostaje onaj drugi deo koji ćemo nadam se zajednički rešiti kada budemo donosili nov zakon o nacionalnim savetima ili izmene i dopune. Hvala vam.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39