ARPAD FREMOND

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1981. godine u Bačkoj Topoli.

Osnovnu školu je završio u Pačiru, a nakon toga školovanje nastavlja u Bačkoj Topoli u Poljoprivrednoj srednjoj školi, na smeru veterinarskog tehničara. Maturirao je 2000. godine i studije nastavlja na subotičkom odeljenju Pedagoškog fakulteta u Somboru, gde diplomira 2004. U istoj instituciji u školskoj 2010/11. godini brani svoju master diplomu.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2000. godine. Jedan je od osnivača Omladinskog foruma Saveza vojvođanskih Mađara. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine postaje narodni poslanik republičkog Parlamenta u trećem mandatu, a izabran je i na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine .

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postao narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 12:26

Osnovne informacije

  • Savez vojvođanskih Mađara
  • Pačir
  • Bačka Topola
  • 04.12.1981.
  • profesor

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara stavljanje Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini na dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja je potvrda da Vlada posvećeno radi na donošenju tzv. zelenog paketa zakona iz Poglavlja 27, kako bismo uz usvojenu pregovaračku poziciju za Poglavlje 15 i već donete zakone o klimatskim promenama, vodama, energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije do kraja godine bili spremni za otvaranje Četvrtog klastera – Zelena agenda i infrastruktura.

Naša poslanička grupa će glasati za ovaj predlog zakona jer izbegavanje, sprečavanje ili smanjivanje štetnog delovanja buke u životnoj sredini na prvom mestu štiti zdravlje stanovništva. Buka uzrokuje ozbiljne zdravstvene i psihičke poremećaje i invaliditet uzrokovan slušnim problemima, što opet nosi veće troškove lečenja, ali isto tako buka znači da su određeni prostori manje atraktivni za investiciona ulaganja i turizam. Glasaćemo za ovaj predlog zakona i zbog poljoprivrednika, jer buka za posledicu ima i obezvređivanje određenih zemljišnih parcela.

Jako se često čuje da Srbija zaostaje u primeni evropskih standarda u oblasti zaštite od buke. Stanje je ipak malo drugačije. Naime, još pre 40 godina, 1981. godine, Republika Srbija donela je Zakon o zaštiti stanovništva od buke, a naredne godine i pravilnik za njegovu primenu. Određene preventivne mere u oblasti zaštite od buke bile su propisane i odredbama Zakona o izgradnji objekata.

Sa druge strane, Evropska komisija je pitanje buke, kao ozbiljnog ekološkog problema koji višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i predstavlja jedan od najvećih zagađivača životne okoline, otvorila Zelenu knjigu iz 1996. godine i od te godine se poslednja sreda u aprilu obeležava kao Međunarodni dan zaštite od buke. Nesporno je da u poslednje dve decenije evropsko zakonodavstvo buku tretira kao jedan od vodećih ekoloških problema, a lista propisa u oblasti zaštite od buke obuhvata 13 akata različite pravne snage.

Svakako da je najznačajniji akt Direktiva 2002/49/EZ o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini, a potpuno usklađivanje sa ovom i Direktivom 2015/996 koja stavlja van snage i zamenjuje Aneks 2 Direktive 2002/49/EZ i kojom se uvode jedinstvene metode proračuna nivoa buke predstavljaju jedan od razloga donošenja novog zakona o zaštiti od buke.

Važno je da Predlog zakona usklađuje definiciju buke sa članom 3. Direktive koja buku definiše kao neželjen i po životnu sredinu štetan zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti. Na taj način se u prvi plan stavlja štetno dejstvo po zdravlje ljudi, a statistika o štetnom dejstvu navodi da oko 80 miliona Evropljana živi u područjima u kojima nivo buke prelazi preporučene vrednosti, a oko 4% ima trajne probleme sa sluhom. U Americi je taj broj oko 3,5% ukupnog broja stanovnika. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, 12.000 smrti u Evropi svake godine može biti pripisano buci, a godišnji trošak zagađenja bukom u Evropi je procenjen na 52 milijarde američkih dolara.

Postavlja se pitanje – kako buka zagađuje životnu sredinu? Kako zagađuje supstanca, definiše se sve ono što izaziva negativne posledice u životnoj sredini, a to mogu biti zvuk, toplota, zračenje. Buka je treći po učestalosti činilac i životne sredine koji doprinosi oboljevanju stanovništva. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se samo u zapadnoj Evropi godišnje izgubi više od milion zdravih godina života zbog buke drumskog saobraćaja.

Poslanička grupa SVM pozdravlja usklađivanje odredaba Predloga zakona sa preporukama Evropske komisije sa skrininga iz 2014. godine, da je potrebno napraviti izmene u definisanju organa nadležnih za izradu strateških karata buke i akcionih planova i uskladiti rokove izrade strateških karata sa rokovima iz Direktive.

Predlogom zakona se utvrđuju nadležnosti jedinica lokalnih samouprava za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Strateške karte su polazna osnova za informisanje javnosti o stanju nivoa buke i za izradu akcionih planova za smanjenje nivoa buke. Ali ne smemo zaboraviti da su ovo složeni procesi koji zahtevaju ozbiljna finansijska sredstva i kadrove i da su troškovi jedna od glavnih prepreka za primenu standarda zaštite od buke.

Brojke se razlikuju. Na primer prema sektorskoj strategiji aproksimacije za industrijsko zagađenje i buku iz 2011. godine investicioni troškovi za postizanje ciljeva Direktive 2002/49 iznose 17,6 miliona evra, dok su u Nacionalnom programu zaštite životne sredine iz 2010. godine troškovi za sektor buke procenjeni na 18,6 miliona evra.

Post skrining dokumentu za Poglavlje 27 navodi da se preliminarna procena troškova na osnovu jediničnih cena, a prema iskustvu država članica i eksperata iz Evropske komisije može izvršiti na sledeći način – cene za izradu karata buke se za naselja kreću u opsegu od 25 centi do jedan evro po glavi stanovnika. Ukupan broj stanovnika u pet gradova – Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Subotica je oko 2,5 miliona.

Niš je jedini grad u Srbiji za koji je kao deo IPA projekta urađena strateška karta buke. Sigurno je da nije beznačajna činjenica da na niškom Fakultetu zaštite na radu postoji smer buka u životnoj sredini i da se obrazuju kadrovi za ovu oblast. Važno je da se kadrovi za ovu oblast školuju i na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde postoji smer buka u životnoj sredini.

U kojoj meri su važni obučeni kadrovi i razmena iskustva pokazuje sledeći primer. Tokom 2014. godine u području od granice sa Hrvatskom do granice sa Rumunijom rađeno je merenje nivoa buke intenziteta i strukture saobraćaja, uticaja saobraćaja na buku i zagađenje životne sredine. Obuhvaćena je zona od Bezdana do Đale. Merenja su rađena kao deo IPA projekta. Merenje buke i zagađenosti vazduha na graničnim prelazima i pratećim infrastrukturama koji su realizovali Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i „Institut za saobraćaj“ iz Budimpešte.

Procene post skrining dokumenta navode da je za 944 km glavne putne mreže procenjen trošak od 600.000 evra, dok je cena izrade karata buke za aerodrome procenjena između 10 i 15.000 evra. Izveštaj Poglavlje 27 u Srbiji navodi da je za period od marta 2018. do februara 2019. godine zabeležen delimičan napredak u ovoj oblasti i da je Javno preduzeće „Putevi Srbije“ izgradilo strateške karte buke za 843 km puta. Sigurno je da su iskustva zajedničkog rada sa kolegama iz Mađarske doprinela tom uspehu.

Takođe, smatramo da je dobro rešenje Predloga zakona da nosilac izrade prostornih i urbanističkih planova vrši akustičko zoniranje, jer je odredbama važećeg zakona, jedinice lokalnih samouprava bila nadležna da određuje akustičke zone u naselju kao i granične vrednosti u tim zonama. To u većini lokalnih samouprava nije urađeno, jer nije ustrojen, objedinjen centralizovan sistem stanica za monitoring buke, pa je svaka jedinica lokalne samouprave je određivala broj mernih mesta i dinamiku merenja i bilo je nemoguće izvršiti sistematizaciju podataka u nivoima buke.

Dobro je da jedinice lokalne samouprave i gradovi ipak pripremaju kadrove za ove poslove. Na primer Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i lokalna samouprava grada Baja su 2013. godine realizovali projekata „Strateško identifikovanje nivoa buke“ i „Akcioni plan“, u okviru IPA programa prekogranične saradnje.

Mađarski partner je razvio model baze za unos podataka potrebnih za mapiranje buke u Baji i u tu bazu su unošeni podaci potrebni za mapiranje buke u Novom Sadu. Kao deo projekta partneri su takođe izradili akcione planove za Baju i Novi Sad, na osnovu prikupljenih podataka i mapa buke.

U AP Vojvodini vrše se jednom mesečno kontinuirana merenja nivoa komunalne buke i u prethodne dve decenije jedinice lokalne samouprave su doneli odluku o merama za zaštitu od buke u životnoj sredini. Pravilnici o dozvoljenom nivou buke predviđaju različite normative za različite delove gradskih naselja. Redovni, mesečni izveštaji su dostupni na sajtovima jedinca lokalnih samouprava, a Zavod za zaštitu zdravlja objavljuju redovne godišnje izveštaje o merenju buke u životnoj sredini.

Godišnji izveštaj monitoring buke u životnoj sredini u merenju nivoa buke u AP Vojvodini u 2018/2019. godini predstavlja rezultate merenja nivoa buke na devet lokacija u Novom Sadu, Subotici i Pančevu. Na teritoriji grada Novog Sada tokom 2019. godine srednje godišnje vrednosti indikatora dnevne, večernje i noćne buke su bile povišene u svim zonama, osim što je večernja buka u zoni gradskih saobraćajnica u skladu sa nacionalnom normativom.

Ako analiziramo procente stanovništva ugroženog i veoma ugroženog bukom na teritoriji grada Novog Sada, u periodu od aprila 2018. godine do marta 2019. godine, primetno je da na određenim mernim mestima u dnevnom periodu broj stanovnika ugroženih bukom premašuje 30% za šta je osnovni uzrok buka drumskog saobraćaja. U slučajevima Pančeva i Subotice, procena stanovništva ugroženog i veoma ugroženog bukom u oba grada premašuje 40% za šta je takođe osnovni uzrok buka drumskog saobraćaja.

Monitoring buke i u Pančevu i u Subotici je pokrenut 1999. godine. U Pančevu je monitoring sa kraćim prekidima obavljen do kraja 2009. godine, a u kojoj meri je ova oblast koja se ne smatra jako važnom pokazuje i prime da za 2010. godinu u Pančevu nisu bila obezbeđena finansijska sredstava za ovu aktivnost.

U Subotici sve do 2007. godine nivo buke stalno se povećavao, a od tada stagnira. Komunalna buka u Subotici potiče najvećim delom od saobraćaja dok su industrija, mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg značaja. Muzika iz ugostiteljskih objekata više nije na prvom mestu, sada se građani žale na buku auto-perionica, zatim na operatere za skupljanje otpada i drugih izvora.

Svakako da je značajna novina i ovlašćenje komunalnog milicajca da u skladu sa odlukom organa jedinice lokalne samouprave može da vrši merenje nivoa buke koja potiče iz ugostiteljskih objekata. Pored ovlašćenja komunalnog milicajca treba razmisliti o primerima iz okruženja, na primer Hrvatska i Crna Gora u ugostiteljskim objektima se na uređaju sa koga se emituje muzika instalirala limitator jačine zvuka. Limitator jačine zvuka postao je neophodno pomoćno sredstvo poštovanja propisa koji se tiču dozvoljenog nivoa buke.

Jasno je da se buka ne može eliminisati ali se može umanjiti regulacijom i ograničenjem saobraćaja, promenama vazdušnih koridora, strogim tehničkim propisima za vozila, duplim prozorima, zidovima sa izolacijom. Na početku obraćanja sam pomenuo da je važno da se zaokruži set zelenih zakona, jer su komplementarni i sigurno je da će rešenja Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije o subvencionisanoj nabavci pvc stolarije doprineti i zaštiti od buke.

Smanjenje buke koja potiče od saobraćaja postiže se i sadnjom zaštitnog zelenila. Prirodne prepreke i u obliku zemljanih nasipa, sa ili bez zelenih zasada mogu se koristiti za smanjenje nivoa buke, ali to je istovremeno i način da sprečimo zagađenje i eroziju zemljišta. Zato bi zeleni i plavi prostori trebali da budu prioritet, jer hlade gradove tokom toplotnih talasa, sprečavaju poplave, smanjuju buku i pospešuju biodiverzitet.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženi zakon jer će se donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini stvoriti uslovi da se radi na obuci kadrova za oblast zaštite od buke, naročito na lokalnom nivou, da se uvede dvadesetčetvoročasovni kontinuirani monitoring buke, a podaci dostupnim kroz objedinjeni prikaz automatskog monitoringa buke, da se izvrši akustično zoniranje svih jedinica lokalne samouprave i da se urade procene štetnih efekata buke na zdrave ljude i životnu sredinu.

Naravno, znamo da propisi nisu dovoljni da rešimo problem i zato će se poslanička grupa SVM angažovati da građani sistematski i kontinuirano budu informisani o prekomernoj buci i štetnosti po zdrave, raditi na podizanju svesti važnosti prevencije i zaštite od buke, jer i sami često možemo značajno doprineti smanjenju bučnog okruženja. Hvala vam na pažnji.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako je politika veština mogućeg, onda je popis poljoprivrede veština povezivanja aktuelnog stanja na terenu u određenom trenutku i realnog.

Popis poljoprivrede je slika trenutnog stanja, a ma koliko da ne može 100% preslikati realnost, nemoguće je bez redovnih statističkih praćenja odgovorne upravljati poljoprivrednim resursima, obradivim i korišćenim poljoprivrednim zemljištem, šumama, pašnjacima i ribnjacima, projektovati razvoj radne snage angažovane u poljoprivrednim gazdinstvima, što znači nemoguće je kreirati ne samo poljoprivrednu, već i politiku obrazovanja demografskih kretanja, infrastrukturnog i digitalnog razvoja, zaštite prirodnog okruženja, upravljati klimatskim promenama, razvijati prehrambenu i prerađivačku industriju.

Popis daje odgovor na pitanje kako naučna znanja pretvoriti u agrarnu politiku i podstaći ukupni društveni razvoj, jer teško je projektovati strategiju razvoja društva, a ne uzeti u obzir ključne trendove koji pokazuju popis poljoprivrede i ankete, depopulacija sela, smanjenog broja gazdinstava, smanjene površine obradivog zemljišta, neiskorišćene livade i pašnjaci.

Popis u poslednje dve decenije pokazuje da je pozitivna promena ukrupnjavanje poseda u Vojvodini se prosečno obrađuje skoro 13 hektara po gazdinstvu, a u Srbiji je to oko šest hektara, a slabost je starost nosilaca gazdinstava u proseku 61 godina, kao i starost mehanizacije, odnosno traktora više od 80% traktora starije je od 20 godina.

Rekapitulacijom pokazatelja za period između dva popisa poljoprivrede od 1960. godine, kada je rađen poslednji obuhvatni popis u bivšoj državi i 2012. godine, kada je rađen prvi popis poljoprivrede usklađen sa metodologijom UN i EU, može se konstatovati poražavajuća činjenica da je u Srbiji za infrastrukturne i druge neagrarne namere iskorišćeno preko 1,9 miliona hektara ili trećina ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je zavisno od cene zemljišta ekonomska šteta približno 10 milijardi evra.

Za poljoprivrednike popis je bitan, jer od mera agrarne politike zavisi subvencionisanje proizvodnje i podrška investicijama kako na republičkom, pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM važno je da su u pripremi Predloga zakona korišćena iskustva iz prethodnih popisa, gde je ovim predlogom utvrđena nešto drugačija metodologija, kao i da su precizirane definicije osnovnih pojmova oko kojih je bilo dilema u popisu održanom 2012. godine, npr. navođenje lokacije gazdinstava i šta podrazumeva pod porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom. Nije bio propisan način obezbeđivanja podataka.

Sprovođenje popisa je u skladu sa svetskim programom, a popis poljoprivrede 2020. godine, kojim se preporučuje da sve zemlje u periodu od 2016. do 2025. godine sprovedu popis u skladu sa njihovim specifičnostima, a kako bi se prikupio minimum podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije razvoja statistike poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Shodno FAO preporukama za 2020. godinu bio je planiran popis poljoprivrede u državama članicama EU i mada je zbog pandemije kovid-19 došlo do određenih odstupanja. U jednom broju država popis je sproveden, a rezultati su objavljeni.

Cilj popisa poljoprivrede u državama članicama EU je da se definišu indikatori, pokazatelji uspeha zajedničke poljoprivredne politike. U tom cilju, tokom popisa se sakuplja i analizira oko 300 varijabli.

U postupku usvajanja pravnih tekovina EU upravo je usklađivanje sa Uredbom 2018/1091 Evropskog parlamenta i Saveta koje propisuje vođenje integrisane statistike poljoprivrednih gazdinstava, i to desetogodišnji popis u trogodišnjem periodu anketa, razlog je da danas raspravljamo o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede.

Predlog zakona je usklađen sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine, kao i sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU.

U procesu pristupanja i pridruživanja Republike Srbije EU, popisni podaci će se koristiti za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja i svakako predstavljati važan korak ka otvaranju Klastera 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika.

Za Savez vojvođanskih Mađara u pripremi popisa od posebnog značaja je saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, npr. saradnja na prevođenju upitnika i promotivnog materijala.

Svakako da priprema popisnog materijala na jezicima manjina učešće ispitivača pripadnika nacionalnih manjina u timovima na terenu predstavlja važne pokazatelje koji će ući u izveštavanje o napretku u realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23 i posebno Manjinskog akcionog plana.

Moramo podsetiti da je dobra priprema napravljena već za prethodni popis poljoprivrede, kojem je prethodio popis stanovništva 2011. godine, kad su popisni podaci prevedeni na osam jezika nacionalnih manjina.

Važno je naglasiti i to da će se sigurno posebno ceniti u oceni napretka u izveštaju Evropske komisije da je u Srbiji sprovođenje popisa dodatno olakšano dobrom umreženošću baza podataka, pa se za formiranje lista porodičnih gazdinstava koriste statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i informacije iz popisa stanovništva i domaćinstva i stanova koji će se sprovesti u oktobru 2022. godine.

Od posebnog je značaja činjenica da u pristupnim pregovorima Srbije i EU rezultati popisa praktično definišu kvote, preciznije osnov za povlačenje predprestupnih sredstava iz fondova EU. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je i prilikom popisa 2012. godine, kao i tokom sprovođenja ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine jedan broj poljoprivrednika izražava skepsu i otpor prema popisu iz raznih razloga.

Na primer, zbog straha od novih poreskih opterećenja, dešavalo se da poljoprivrednici daju nepotpune podatke o površinama i kategorijama korišćenog zemljišta zbog straha da ne izgube svojstvo osiguranika, jer rade i dopunske poslove iz revolta zbog loše godine ili subvencija.

Sigurno je da su strahovi poljoprivrednika otklonjeni barem u jednom delu, a tiču se obavljanja dopunskih poslova. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje zbog vršenja poslova na osnovu ugovora.

Što se tiče tačnosti podataka, na primer, u Rumuniji vidimo posledice netačnih statistika. Rumuniji je shodno njenim statistikama odobrena kvota od pet milijardi litara mleka, odnosno milion krava koje daju po 5.000 litara mleka, što znači da u tom okviru može da konkuriše za sredstva EU. Zato je u Rumuniji došlo do pokolja stoke jer su na subvencije mogli da računaju samo na milion grla koliki im je bio limit.

Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti sa rezultatima prethodnih strukturnih istraživanja, kao i zbog kvalitetnih podataka koji omogućavaju analizu trendova i projekcije razvoja poljoprivrede. Trendovi pokazuju, ne samo da se smanjuje površina obradivog zemljišta, već i da se smanjuje broj poljoprivrednih gazdinstava.

U popisu stanovništva iz 2002. godine evidentirano je skoro 800.000 poljoprivrednih gazdinstava, od tih u Vojvodini oko 200.000 gazdinstava. Podaci popisa poljoprivrede 2012. godine pokazali su da Srbija ima malo više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, tada u Vojvodini 150.000. Godine 2018. sprovedena je prva anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je oko 560.000, a od toga u Vojvodini oko 127.000.

Brojni su uzroci pada broja poljoprivrednih gazdinstava. Pre svega nedovoljno ulaganje, nedovoljan obim investicija koje bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje npr. uoči novog budžetskog ciklusa EU od 2014. godine. Procene su bile da EU po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 dolara godišnje, a Srbija 29 dolara. U 2020. godini, kroz fondove zajedničke poljoprivredne politike, poljoprivrednici u EU su podržani sa skoro 59 milijardi evra, što je predstavljalo oko 35% ukupnog budžeta EU.

Bez obzira na teškoće mi moramo da gledamo unapred. Poljoprivreda je ključna grana naše privrede i zbog toga smatramo da treba više da se ulaže u poljoprivredu. Strateški cilj nam je da Srbija što pre uđe u EU, da bude članica EU, jer će onda naši poljoprivrednici dobiti znatno veću sumu za poljoprivredu i po hektaru i za stoku i za razne investicije. Posebno stavljajući budućnost, sigurnost i bezbednost poljoprivrednika i njihove imovine u prvi plan, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje je vezano za početak obavljanja delatnosti novog doma učenika u Bačkoj Topoli, kako bi se za više od sto učenika obezbedilo pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad.

Završetak radova na domu učenika je praćen pomešanim osećanjima, sa jedne strane olakšanje, a sa druge strane velika briga. Olakšanje za roditelje i za nastavnike, pogotovo u vremenu pandemije kada svakodnevno putovanje nosi povećani rizik zaražavanja dece, a u Bačkoj Topoli tri srednje škole pohađa ukupno 1200 učenika. Više od polovine, oko 600 učenika su putnici. Najviše upisanih đaka putnika pohađa poljoprivrednu školu, u čijoj blizini je izgrađen dom učenika. To je škola koja će promenom delatnosti postati poljoprivredna škola sa domom učenika. Ipak, dom će biti otvoren za učenike svih srednjih škola na teritoriji Bačke Topole.

Planirano je da u školskoj 2021/2022. godini u 51 sobi, koje su urađene i opremljene shodno najvišim standardima, bude smeštena 102 učenika, s tim da je jedna soba pripremljena za učenike sa invaliditetom.

Radovi na domu su nedavno okončani i preostaje nam svega nekoliko meseci do početka nove školske godine, što podrazumeva napeto ispunjavanje brojnih zakonskih obaveza u veoma kratkim rokovima.

Sportskim rečnikom, moglo bi se reći da se nalazimo u finišu aktivnosti koje treba da se završe kako bi se dom mogao koristiti od septembra tekuće godine. Te aktivnosti su, između ostalog, sledeće: utvrđivanje mreže domova učenika i drugih ustanova učeničkog standarda na teritoriji AP Vojvodine, dobijanje saglasnosti na aktu, organizaciji i sistematizaciji, pokretanje postupka za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje, raspisivanje konkursa za prijem 21 radnika u domu, kao i raspisivanje konkursa za prijem učenika u dom.

Po informacijama dobijenim od škole, ovi postupci su u toku, a ključno je pitanje za Ministarstvo prosvete kako se planira finansiranje ove ustanove? Kako se planirana obezbeđivanje finansiranja novih radnih mesta i troškova funkcionisanja Doma učenika u Bačkoj Topoli?

Svesni smo da svi zakonom propisani postupci moraju biti rešeni u narednih par meseci, ali i da svi ti postupci podrazumevaju da su sredstva iz budžeta već obezbeđena.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi se shodno članu 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pokrenuo i postupak za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje 21 radnika u domu učenika pred Komisijom za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi shodno članu 6. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 8. stav 1. Pravilnika o smeštaju i ishrani učenika i studenata Ministarstvo prosvete najkasnije tri meseca pre početka školske godine raspisalo konkurs za prijem učenika srednjih škola u ustanovu za smeštaj i ishranu učenika.

Obzirom da se pored škole i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i nacionalne zajednice u više navrata obraćao Ministarstvu vezano za ovaj dom iskreno se nadamo da Ministarstvo planira mrežu domova učenika za školsku 2021/2022. godinu, uključujući i novi dom učenika o kome danas govorim.

Očekujemo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedno sa nama učini dodatni napor kako bi novi dom učenika pri Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započeo sa radom od naredne školske godine.

Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.

Imovinska karta

(Pačir, 07.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69237.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -