Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Arpad Fremond

Arpad Fremond

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a pitanje je vezano za obnovu saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok. Konkretno, kada se može očekivati radova na obnovi ove saobraćajnice?

Iako se čini da saobraćajnica koja povezuje dva mala grada Bajmok i Bačku Topolu, a dužina putnog pravca je 29 kilometara, nije pitanje od velikog značaja. Moram vas upoznati sa činjenicama koje govore upravo suprotno.

Naime, rehabilitacija saobraćajnice Bačka Topola – Bajmok je važna jer predstavlja vezu između državnog puta II A reda, 105, auto-puta A1. Praktično, ova deonica povezuje auto-put A1 sa graničnim prelazom Bajmok-Bačalmaš.

Svesni važnosti državnog puta II A reda, 105, koji povezuje državnu granicu Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, od graničnog prelaza Bajmok do graničnog prelaza Vrbica i naselja Bajmok, Pačir, Stara Moravica, Bačka Topola, Novo Orahovo, Senta, Čoka, Mokrin, SVM je i u koalicioni sporazum sa SNS uneo kao posebnu tačku obnovu putnog pravca Bačka Topola – Bajmok.

Apelujemo na Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu da što hitnije pristupi obnovi ove saobraćajnice, a procenjeno je da su potrebna ulaganja od 275 miliona dinara iz nekoliko razloga. S obzirom da naročito preko leta imamo ogromni pritisak radnika sa zapada koji putuju u širem regionu preko naše zemlje, uskoro možemo očekivati otvaranje još graničnih prelaza ka Mađarskoj, koja će raditi od 00 -24, a među njima i granični prelaz Bajmok.

Granični prelaz Bajmok – Bačalmaš je otvoren početkom 2019. godine i procene su da preko tog prelaza godišnje prođe oko 100 hiljada automobila. U kojoj meri se intenzifikuje prelaz državne granice između Srbije i Mađarske govori i činjenica da je do 2012. godine između Srbije i Mađarske postojali pet graničnih prelaza, a danas je devet graničnih prelaza.

Obnovljeni put bi značio bolje regionalno povezivanje naselja u opštini Bačka Topola sa naseljima susednih opština, Subotica, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Bečej, Ada, Senta i bolje povezivanje privrednih potencijala, posebno imajući u vidu planirani regionalni put Sombor – Kikinda.

Prema podacima dostupnim u Nacrtu prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine, u AP Vojvodini je najniža pokrivenost putnom mrežom, kao i što je najniža pokrivenost stanovništva putnom mrežom.

Svesni problema, SVM godinama ulaže napore da, shodno mogućnostima Vlade Republike Srbije, učinimo što je više moguće da se gradi i obnavlja vojvođanska putna mreža od nivoa auto-puta do regionalnih, opštinskih, seoskih i atarskih puteva.

Pitanje bezbednosti svakako zauzima važno mesto. Zbog lošeg kolovoza dešavaju se saobraćajne nesreće često sa tragičnim ishodom.

Inače, to je put koji prolazi kroz Pačir i Staru Moravicu, mesta koja razvijaju banjski turizam, izvorišta termalnih lekovitih voda i važno je da pristup sve većem broju posetilaca bude bezbedan i siguran i da mogu dolaziti najkraćim putem.

SVM je stava da regionalno premrežavanje Vojvodine putnom infrastrukturom i povezivanje sa panevropskim koridorima predstavlja jedini način da se uklone uska grla, unapredi infrastruktura i pojednostavi prekogranični promet putnika i roba sa regionom i EU. Zato se nadamo da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture što skorije inicirati radove na obnovi deonice Bačka Topola – Bajmok.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako je politika veština mogućeg, onda je popis poljoprivrede veština povezivanja aktuelnog stanja na terenu u određenom trenutku i realnog.

Popis poljoprivrede je slika trenutnog stanja, a ma koliko da ne može 100% preslikati realnost, nemoguće je bez redovnih statističkih praćenja odgovorne upravljati poljoprivrednim resursima, obradivim i korišćenim poljoprivrednim zemljištem, šumama, pašnjacima i ribnjacima, projektovati razvoj radne snage angažovane u poljoprivrednim gazdinstvima, što znači nemoguće je kreirati ne samo poljoprivrednu, već i politiku obrazovanja demografskih kretanja, infrastrukturnog i digitalnog razvoja, zaštite prirodnog okruženja, upravljati klimatskim promenama, razvijati prehrambenu i prerađivačku industriju.

Popis daje odgovor na pitanje kako naučna znanja pretvoriti u agrarnu politiku i podstaći ukupni društveni razvoj, jer teško je projektovati strategiju razvoja društva, a ne uzeti u obzir ključne trendove koji pokazuju popis poljoprivrede i ankete, depopulacija sela, smanjenog broja gazdinstava, smanjene površine obradivog zemljišta, neiskorišćene livade i pašnjaci.

Popis u poslednje dve decenije pokazuje da je pozitivna promena ukrupnjavanje poseda u Vojvodini se prosečno obrađuje skoro 13 hektara po gazdinstvu, a u Srbiji je to oko šest hektara, a slabost je starost nosilaca gazdinstava u proseku 61 godina, kao i starost mehanizacije, odnosno traktora više od 80% traktora starije je od 20 godina.

Rekapitulacijom pokazatelja za period između dva popisa poljoprivrede od 1960. godine, kada je rađen poslednji obuhvatni popis u bivšoj državi i 2012. godine, kada je rađen prvi popis poljoprivrede usklađen sa metodologijom UN i EU, može se konstatovati poražavajuća činjenica da je u Srbiji za infrastrukturne i druge neagrarne namere iskorišćeno preko 1,9 miliona hektara ili trećina ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je zavisno od cene zemljišta ekonomska šteta približno 10 milijardi evra.

Za poljoprivrednike popis je bitan, jer od mera agrarne politike zavisi subvencionisanje proizvodnje i podrška investicijama kako na republičkom, pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM važno je da su u pripremi Predloga zakona korišćena iskustva iz prethodnih popisa, gde je ovim predlogom utvrđena nešto drugačija metodologija, kao i da su precizirane definicije osnovnih pojmova oko kojih je bilo dilema u popisu održanom 2012. godine, npr. navođenje lokacije gazdinstava i šta podrazumeva pod porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom. Nije bio propisan način obezbeđivanja podataka.

Sprovođenje popisa je u skladu sa svetskim programom, a popis poljoprivrede 2020. godine, kojim se preporučuje da sve zemlje u periodu od 2016. do 2025. godine sprovedu popis u skladu sa njihovim specifičnostima, a kako bi se prikupio minimum podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije razvoja statistike poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Shodno FAO preporukama za 2020. godinu bio je planiran popis poljoprivrede u državama članicama EU i mada je zbog pandemije kovid-19 došlo do određenih odstupanja. U jednom broju država popis je sproveden, a rezultati su objavljeni.

Cilj popisa poljoprivrede u državama članicama EU je da se definišu indikatori, pokazatelji uspeha zajedničke poljoprivredne politike. U tom cilju, tokom popisa se sakuplja i analizira oko 300 varijabli.

U postupku usvajanja pravnih tekovina EU upravo je usklađivanje sa Uredbom 2018/1091 Evropskog parlamenta i Saveta koje propisuje vođenje integrisane statistike poljoprivrednih gazdinstava, i to desetogodišnji popis u trogodišnjem periodu anketa, razlog je da danas raspravljamo o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede.

Predlog zakona je usklađen sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine, kao i sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU.

U procesu pristupanja i pridruživanja Republike Srbije EU, popisni podaci će se koristiti za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja i svakako predstavljati važan korak ka otvaranju Klastera 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika.

Za Savez vojvođanskih Mađara u pripremi popisa od posebnog značaja je saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, npr. saradnja na prevođenju upitnika i promotivnog materijala.

Svakako da priprema popisnog materijala na jezicima manjina učešće ispitivača pripadnika nacionalnih manjina u timovima na terenu predstavlja važne pokazatelje koji će ući u izveštavanje o napretku u realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23 i posebno Manjinskog akcionog plana.

Moramo podsetiti da je dobra priprema napravljena već za prethodni popis poljoprivrede, kojem je prethodio popis stanovništva 2011. godine, kad su popisni podaci prevedeni na osam jezika nacionalnih manjina.

Važno je naglasiti i to da će se sigurno posebno ceniti u oceni napretka u izveštaju Evropske komisije da je u Srbiji sprovođenje popisa dodatno olakšano dobrom umreženošću baza podataka, pa se za formiranje lista porodičnih gazdinstava koriste statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i informacije iz popisa stanovništva i domaćinstva i stanova koji će se sprovesti u oktobru 2022. godine.

Od posebnog je značaja činjenica da u pristupnim pregovorima Srbije i EU rezultati popisa praktično definišu kvote, preciznije osnov za povlačenje predprestupnih sredstava iz fondova EU. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je i prilikom popisa 2012. godine, kao i tokom sprovođenja ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine jedan broj poljoprivrednika izražava skepsu i otpor prema popisu iz raznih razloga.

Na primer, zbog straha od novih poreskih opterećenja, dešavalo se da poljoprivrednici daju nepotpune podatke o površinama i kategorijama korišćenog zemljišta zbog straha da ne izgube svojstvo osiguranika, jer rade i dopunske poslove iz revolta zbog loše godine ili subvencija.

Sigurno je da su strahovi poljoprivrednika otklonjeni barem u jednom delu, a tiču se obavljanja dopunskih poslova. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje zbog vršenja poslova na osnovu ugovora.

Što se tiče tačnosti podataka, na primer, u Rumuniji vidimo posledice netačnih statistika. Rumuniji je shodno njenim statistikama odobrena kvota od pet milijardi litara mleka, odnosno milion krava koje daju po 5.000 litara mleka, što znači da u tom okviru može da konkuriše za sredstva EU. Zato je u Rumuniji došlo do pokolja stoke jer su na subvencije mogli da računaju samo na milion grla koliki im je bio limit.

Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti sa rezultatima prethodnih strukturnih istraživanja, kao i zbog kvalitetnih podataka koji omogućavaju analizu trendova i projekcije razvoja poljoprivrede. Trendovi pokazuju, ne samo da se smanjuje površina obradivog zemljišta, već i da se smanjuje broj poljoprivrednih gazdinstava.

U popisu stanovništva iz 2002. godine evidentirano je skoro 800.000 poljoprivrednih gazdinstava, od tih u Vojvodini oko 200.000 gazdinstava. Podaci popisa poljoprivrede 2012. godine pokazali su da Srbija ima malo više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, tada u Vojvodini 150.000. Godine 2018. sprovedena je prva anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je oko 560.000, a od toga u Vojvodini oko 127.000.

Brojni su uzroci pada broja poljoprivrednih gazdinstava. Pre svega nedovoljno ulaganje, nedovoljan obim investicija koje bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje npr. uoči novog budžetskog ciklusa EU od 2014. godine. Procene su bile da EU po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 dolara godišnje, a Srbija 29 dolara. U 2020. godini, kroz fondove zajedničke poljoprivredne politike, poljoprivrednici u EU su podržani sa skoro 59 milijardi evra, što je predstavljalo oko 35% ukupnog budžeta EU.

Bez obzira na teškoće mi moramo da gledamo unapred. Poljoprivreda je ključna grana naše privrede i zbog toga smatramo da treba više da se ulaže u poljoprivredu. Strateški cilj nam je da Srbija što pre uđe u EU, da bude članica EU, jer će onda naši poljoprivrednici dobiti znatno veću sumu za poljoprivredu i po hektaru i za stoku i za razne investicije. Posebno stavljajući budućnost, sigurnost i bezbednost poljoprivrednika i njihove imovine u prvi plan, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani saradnici iz Direkcije za vode, dame i gospodo narodni poslanici, dosledno kao što smo 2010. godine podržali donošenje Zakona o vodama i kao što smo 2012, 2016. i 2018. godine podržali izmene i dopune, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati i Predlog izmene i dopune Zakona o vodama, ne samo zato što pitanje zaštite životne sredine, zaštite zemlje, vode i vazduha predstavlja centralno mesto programa Saveza vojvođanskih Mađara, već zato što je to pitanje političke i društvene odgovornosti naše stranke.

Svesni političke odgovornosti, Savez vojvođanskih Mađara je i u koalicionom sporazumu koji smo potpisali sa Srpskom naprednom strankom, posebno naglasila aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje standarda zaštite životne sredine.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati Predlog izmene i dopune iz istog razloga zbog koga smo podržali i sve prethodne.

Predloženim izmenama i dopunama, u skladu sa direktivama EU, pomera se akcenat samo sa zaštite voda na aspekt zaštite životne sredine, usvaja se kompleksan integrisani pristup koji podrazumeva da bez zaštite zemljišta i vazduha nema ni zaštite voda, kao i da zaštita voda znači zaštitu zemljišta i vazduha. To znači da zaštita voda podrazumeva kontrolu nad različitim izvorima zagađenja, kao što su komunalne otpadne vode, nitrati iz poljoprivrede, emisija opasnih supstanci iz industrijskih postrojenja, kao što i deponovanje otpada dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 6% deponija se nalazi na manje od 500 metara od postojećih izvorišta za snabdevanje vodom, a nekad u samim koritima i na obalama. Tokom padavina koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju se štetne materije, čime se zagađuju zemljište i podzemne vode.

Sve su to razlozi zašto je EU 2000. godine usvojila Okvirnu direktivu o vodama, popularno nazvanu "Evropski ustav o vodama". Ključni princip tog dokumenta je da voda nije komercijalni proizvod nego nasleđe koje treba čuvati, zaštititi i shodno tome postupati.

Predlog izmena i dopuna pokušava da ostvari ravnotežu, da se uz kvalitetnu zaštitu životne sredine ostvari ekonomski napredak, da se postigne društveni razvoj, uz očuvanje kvaliteta vodenih tokova.

Cilj predloga je i usklađivanje sa odredbama drugih zakona. Kada smo kod usklađivanja sa Zakonom o javnoj svojini, za nas je važan deo koji se tiče nadležnosti AP Vojvodine i posebno za nas je važna novina u Predlogu izmena i dopuna, da prestaje pravo korišćenja i da se konstituiše pravo javne svojine AP Vojvodine na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva.

Zaključno sa 31. decembrom 2020. godine pravo javne svojine u korist AP Vojvodine upisano je na ukupno 4.203 katastarskih parcela, koje čine neplovnu kanalsku mrežu.

Kako Zakon o javnoj svojini ne sadrži odredbu o tome ko izdaje potvrdu da kanalska mreža nije deo plovnih puteva, precizira se da tu potvrdu izdaje "Vode Vojvodine".

Kada je reč o doslednosti u vreme donošenja Zakona o vodama 2010. godine, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je pokrenula i temu - naknada za odvodnjavanje. Tražili smo da se utvrdi drugačija metodologija obračuna, kako bi se smanjio teret doprinosa za poljoprivrednike, da se naknada obračunava po hektaru, da se utvrdi najviši iznos i godišnje usklađuje sa stopom inflacije.

Iako ne na način kako smo želeli, ipak su naša zalaganja dala rezultat. Odredbe Zakona o vodama koje su regulisale naknade za odvodnjavanje prestale su da važe 1. januara 2019. godine, danom početka primene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Novim zakonom je ustanovljena drugačija metodologija izračunavanja osnovice naknade za poljoprivredno zemljište, kao što smo tražili, u hektarima, s tim da se uvodi raspon naknada zavisno od kategorije zemljišta, koji se usklađuju sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. U slučaju Bačke Topole, opštine iz koje ja dolazim, za 2019. godinu raspon naknada je bio 273 dinara do 1.656 dinara za najkvalitetnije zemljište. U drugim opštinama, gde je drugačiji kvalitet zemljišta, naknade su i do tri puta niže.

Za Savez vojvođanskih Mađara, koji je na terenu skoro 30 godina, nema dileme. Jasno je da su vodni resursi u Srbiji ugroženi, a pošto smo dnevno aktivni u Vojvodini, više ću govoriti o stanju vodenih tokova u AP Vojvodini.

Kada kažem da su ugroženi vodeni tokovi, mislim na zagađenje otpadnim, komunalnim i industrijskim vodama, izgradnju na vodnom zemljištu, komunalnim deponijama, ali mislim i na korišćenje pijaće vode za zalivanje kroz bunare koji su bušeni dublje nego što je to dozvoljeno.

Po pitanju kvaliteta vode govorimo o tri grupe problema. Prva grupa je neodgovarajući kvalitet vode za piće, koji je prisutan posebno u Bačkoj i u Banatu. Druga je nadeksploatacija podzemne vode, prisutna u celoj AP Vojvodini. Treća je nedovoljna zaštićenost izvorišta, prisutna na mnogim izvorištima u celoj zemlji.

U našem pravnom sistemu oblast voda ili sistema zavisnih od voda uređuju brojni zakoni, skoro 30 različitih zakona, a za našu poslaničku grupu je važno da predložene izmene i dopune, posebno u svetlu ove tri grupe problema, imaju za cilj da spreče zagađivanje površinskih i podzemnih voda i da obezbede saniranje zagađenih voda, kako bi se postigao dobar status na svim površinskim i podzemnim vodama.

Iskustvo nam govori da je ključni problem kontrola, kontrola i sprečavanje zagađivanja voda, kontrola korišćenja rečnih nanosa, kontrola korišćenja podzemnih voda, kao i kontrola izgradnje i sprečavanje ilegalne izgradnje na vodnom zemljištu.

U Izveštaju objavljenom u oktobru 2020. godine, Evropska komisija je ocenila da su neprečišćena kanalizacija i otpadne vode i dalje glavni izvor zagađenja. Zabrinjava nivo arsena u pijaćoj vodi, a podaci objavljeni u julu 2020. godine u Izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" navode da je najveći broj neispravnih gradskih vodovoda u Vojvodini. Od 43 kontrolisana, ispravnih je bilo samo 10. Čak 21 gradski vodovod u Pokrajini imao je fizički, hemijski i mikrobiološki neispravnu vodu.

Kvalitet vode je dodatno ugrožen u slučajevima kada nije rešeno odvođenje otpadnih voda, kada ne postoji kanalizaciona mreža, kada su propustljive septičke jame i dolazi do direktnog ulivanja otpadnih voda. U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine navodi se da gotovo 75% stanovništva Republike Srbije živi u naseljima većim od 2.000 stanovnika, da je u tim naseljima prosečna priključenost na javne kanalizacione sisteme 72%, a na septičke jame oko 27%.

Uz pobrojane najveće uzroke zagađenosti vode za piće u Vojvodini je i samo izvorište, jer zbog prirodnih karakteristika voda nije dobrog kvaliteta, a mali je broj fabrika koje prerađuju vodu.

Ujedinjene nacije su 2010. godine usvojile rezoluciju po kojoj je pravo na pijaću vodu uvršteno u ljudska prava i pozvale su države i međunarodne organizacije da pomognu u izgradnji kapaciteta i razmeni tehnologije kako bi se svim ljudima obezbedila kanalizacija i zdravstveno ispravna, čista, dostupna i pristupačna voda za piće.

Neprečišćene otpadne vode i dalje predstavljaju glavni izvor zagađenja površinskih, a time i podzemnih voda. Dok se u EU prečišćava više od 18% komunalnih otpadnih voda, u Srbiji je to manje od 10% sa velikim brojem domaćinstava u ruralnim predelima koja nisu ni priključena na kanalizacioni sistem. Prema analizi Ministarstva zaštite životne sredine iz 2019. godine, Srbiji nedostaje 300 novih pogona za tretman otpadnih voda, što košta između četiri i pet milijardi evra. Subotica, Šabac i Vrbas su jedina tri grada sa novoizgrađenim postrojenjima za preradu otpadnih voda, a za to su koristili evropske fondove.

U Vojvodini se, kada je reč o preradi otpadnih voda, grade dva postrojenja uz podršku Pokrajinske vlade, u Bačkoj Topoli i u Malom Iđošu. Često u svojim obraćanjima pominjem problem reke Krivaje, koja uz Begej i delove kanalskog sistema DTD spada u najzagađenije vojvođanske tokove, zato što je Krivaja primer do čega vodi nepoštovanje standarda zaštite životne sredine.

Stručni timovi sa Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu godinama analiziraju Krivaju, kvalitet otpadnih voda i kvaliteta površinskih voda i upoređuju ih sa vrednostima koje su propisane uredbama i pravilnicima. Svi rezultati su porazni.

Pre desetak dana više od 300 kilograma smuđa, najosetljivije vrste ribe, uginuo je u Krivaji na dva kilometra od ušća reke u kanal Dunav-Tisa-Dunav. Uginuće je uzrokovano, pre svega, izuzetno niskom količinom kiseonika u vodi, a zatim i nepovoljnim vremenskim uslovima, odnosno izuzetno visokom temperaturom vode i vazduha.

Jedno od pitanja koje sam pre nekoliko meseci postavi Vladi je bilo da li postoje sredstva i fondovi iz kojih bi mogli da se podrže projekti privatnih preduzeća iz opštine Bačka Topola kroz koje bismo omogućili rešavanje problema reke Krivaje.

Po mišljenju stručnjaka optimalno rešenje bi predstavljala izgradnja sopstvenih prečistača u svakom preduzeću čija bi izgradnja koštala više miliona evra. Do tih sredstava najlakše se može doći preko evropskih fondova, a naš zadatak je da pokušamo da dođemo do sredstava sa svih nivoa vlasti, iz budžeta Republike Srbije, iz AP i lokalnih samouprava i da saniramo barem deo problema.

U Bačkoj Topoli SVM je uz podršku Pokrajinske vlade i lokalne samouprave pokrenuo projekat izgradnje centralnog gradskog prečistača za koji se očekuje da će početi sa početnim radom još u toku ove godine, a kroz taj prečistač će se tretirati oko 30% otpadnih voda sa teritorije naše opštine.

Poslanička grupa SVM smatra da su od posebnog značaja i prelazne i završne odredbe Predloga izmena i dopuna kojim je propisano da će na teritoriji AP Vojvodine nadležni organ odredi granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2023. godine. Ova odredba je važna jer se u praksi u katastru vodno zemljište često vodi kao građevinsko i poljoprivredno što omogućava njegovu nezakonitu prodaju, a takođe i nekontrolisano kopanje šljunka u priobalju što povećava rizik od poplava.

Nema ozdravljenja vode bez ozdravljenja zemlje, pa se SVM posebno zalaže da se u cilju sprečavanja difuznog zagađenja oko vodenih tokova, na primer oko reke Krivaje i jezera Palić, uspostavi mreža pojaseva koja se širi na osam do deset metara višespratnog zelenila.

Jedna od prioriteta našeg rada je i da zajedničkim zalaganjima pokušamo da obezbedimo sredstva iz fondova EU, iz budžeta Republike Srbije i uz pomoć lokalne samouprave za proces samoizlečenja Palićkog jezera, isušivanje jezera tokom jedne sezone kako bi se smanjila zapremina mulja, kao i za završetak sanacija prostora između gradske deponije Aleksandrovačka bara i jezera Palić.

Otprilike oko 50.000 tona otpada na godišnjem nivou dospe na deponiju Aleksandrovačka bara, što u ovom trenutku predstavlja oko tri miliona tona smeća. Procene su da bi remedijacija deponija koštala, zavisno od načina, između pet do 21 milijardu evra, a tri predloga za rešenje su upućena Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Park prirode Palić stavljen je pod zaštitu kao zaštićeno područje, a studije od pre nekoliko godina pokazuju da sveukupna investicija sanacije jezera Palić košta oko 10 milina evra. Problem je što se u jezeru izliva kanalizacija, što se poljoprivredne aktivnosti obavljaju uz samu ivicu jezera i svake godine povećavaju njegovu površinu usled odrona dela zemljišta i zagađuju jezero raznim herbicidima. Tek sa izgradnjom gradskog prečistača bi se problem ublažio, ali bi dugotrajno rešenje predstavljala sanacija vodotokova, podzemnih voda i izgradnja zaštitnog pojasa. Govorimo o poluvekovnim problemima i zato je sporo i zato je i skupo.

Budući da se poslednjih meseci raspravlja o ustavnim promenama u ovom trenutku u delu pravosuđa poslanička grupa SVM predlaže da se, kad za to dođe vreme, razmisli o formulisanju nove ustavne odredbe koja bi, uz odredbu člana 74. Ustava koja kaže da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, kao i da su Republika Srbija i AP Vojvodina odgovorne za zaštitu životne sredine, garantovao pravo na zdrav život u smislu zaštite vode i poljoprivrednog zemljišta, da se voda i poljoprivredno zemljište definišu kao ustavne kategorije. Na primer, na način koji je Slovenija pravo n pijaću vodu uvela u najviši pravni akt, a vodne resurse definisala kao javno dobro kojim upravlja država. U Ustavu Slovenije se navodi da izvori pijaće vode ne mogu biti predmet trgovine.

Podsećam i da se poslanička grupa SVM još 2015. godine, u vreme rasprave o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zalagala da se Ustavom reguliše zaštita poljoprivrednog zemljišta na način kako je to uradila Mađarska.

Na kraju, da potvrdim još jednom, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu.

O Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti prirode će govoriti kolega Ujhelji, naravno i taj predlog podržavamo. Hvala na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Razlog ću navesti u jednoj rečenici. Ovaj predlog zakona daje odgovor na pitanje kako poljoprivredne potencijale prevesti u konkurentnost, u bolju zaradu i kvalitetniji životni standard, u povećanje poljoprivredne proizvodnje i stabilizaciju poljoprivrednih tržišta.

Nema dileme da smo svesni naših potencijala, ali i slabosti. Sami smo napisali zaključke u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije od 2014. do 2024. godine. Našu poljoprivredu karakterišu neefikasnost, neorganizovanost i fragmentiranost poljoprivredno-prehrambenog lanca. Da bismo potencijale preveli u politiku poljoprivrednog, ekološkog i ruralnog razvoja, a ove strateške politike u boljitak celog društva, potrebno je uskladiti naš zakonodavni okvir sa propisima koji regulišu zajedničku poljoprivrednu politiku EU, a posebno sa propisima prvog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU sa politikom održivog i ravnomernog regionalnog razvoja i sa politikama održivog upravljanja prirodnim resursima.

Za poslaničku grupu SVM je važno da Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uređuje konkretne segmente pobrojanih strateških politika, da uređuje ključna pitanja u oblasti organizacije poljoprivrednih tržišta i lanca vrednosti poljoprivrednih proizvoda, a među kojima je uređenje ugovorenih odnosa, kao i razvoj udruživanja u poljoprivredu.

Ne smemo zanemariti činjenicu da se polovina propisa koje Srbija mora da usvoji u procesu pristupanja EU odnosi na poljoprivredu, odnosno Poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i Poglavlje 13 – ribarstvo. Tri poglavlja iz klastera pet – resursi, poljoprivreda i koheziona politika, poglavlja 11, 12 i 22 – regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata još uvek nisu otvoreni i zato je važno da zakonskim uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda ispunimo standarde u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se uz već otvorena poglavlja 13 i 33 obezbedilo otvaranje klastera pet.

O važnosti tržišta EU govore podaci. Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije je više nego udvostručen u poslednjoj deceniji, beležeći rast od 640 miliona evra u 2009. godini na 1,3 milijarde evra u 2018. godini. Istovremeno, uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU je takođe udvostručen sa 440 miliona evra u 2009. godini na oko 1,1 milijardu u 2018. godini. Od ukupnog izvoza voća i povrća iz Republike Srbije 58% se plasira na tržištu EU.

Brojni su razlozi zbog kojih je važan predlog zakona, ali mislim da dugoročno, iz perspektive budućnosti, očuvanja zdravlja stanovništva, moramo posebno ukazati na član 29. predloga kojim će se uspostaviti sistem poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, tzv. šeme školskog voća i povrća i mleka i mlečnih proizvoda. Podizanje svesti javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju dece i omladine dobija posebno značenje kada se analiziraju podaci koji pokazuju da je kod nas gojaznost najzastupljenije stanje ili oboljenje, a po istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije iz 2017. godine 40% stanovništva ima normalnu težinu, trećina stanovništva ima prekomernu telesnu težinu, a svaka peta odrasla osoba je gojazna.

U populaciji dece osnovnog školskog uzrasta 23% dece je prekomerno uhranjeno, dok se gojaznost registruje kod 7% dece ovog uzrasta. Zato je važno posvetiti pažnju na MOTO projekat "Podrška školskom razvojnom planiranju u oblasti kulture, ishrane učenika u osnovnim školama, zdrava hrana u školi za zdrave građane u životu".

Savez vojvođanskih Mađara je posebnu pažnju posvetio delu Predloga zakona koji ima za cilj jačanje pregovaračke snage malih poljoprivrednika u odnosu na prerađivačku industriju i maloprodajne trgovinske lance. Naime, zbog malog obima proizvodnje, odnosno usitnjene ponude, nestabilnog snabdevanja i niske specijalizacije, mali proizvođači su najslabija karika u tom lancu.

Takođe, nedovoljno je razvijen sistem otkupa i plaćanja na osnovu klasifikacije poljoprivrednih proizvoda prema kvalitetnim klasama. Na primer, stoka se kupuje i plaća po kilogramu, bez utvrđivanja mesnatosti i drugih proizvodnih karakteristika, male mlekare plaćaju mleko na osnovu mlečne masti.

Nedovoljne su i aktivnosti proizvođača na planu uvođenja i sertifikacije sistema bezbednosti kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

U javnosti se dosta govorilo o jednom rešenju predloga. Naime, očekuje se da će zakon obezbediti bolje uslove, kako bi se proizvodi malih poljoprivrednih proizvođača našli na policama velikih supermarketa.

Ne čudi pažnja po tom pitanju, jer su još uvek u sećanju iskustva od pre nekoliko godina, da kažem, u vreme tzv. "supermarket revolucije", koja je dovela do toga da trgovinski lanci prodaju poljoprivredne proizvode krajnjem potrošaču po ceni nižoj od bilo koje nabavne u nabavnom lancu tog proizvoda. Ispostavilo se da su naši poljoprivrednici godinama bili najveći kreditori trgovinskih lanaca, jer se na plaćanje za isporučenu robu čekalo i do 180 dana bez kamate.

Ništa bolje ne prolaze ni stočari. Svedočimo kartelskom udruživanju klaničara i velikih trgovina, pa su stočari izloženi ucenama i pri otkupu i pri pokušaju da uđu u velike trgovinske lance. Ucenjeni su da plate ulaz u megamarkete određenom količinom mesa, što povećava troškove i smanjuje dobit ponuđača.

Dobra je vest da je Predlogom zakona predviđeno da se pravilnicima o načinu obavljanja klasiranja svinjskih polutki na liniji klanja u uslovima za klasifikatora o klasama i cenama preciziraju uslovi plaćanja po procentu mesnatosti, jer u uslovima kada se cena žive vage svinja kreće od 120 do 130 dinara, kada ni za svinje ni za junad nema stalnosti u otkupu, nema cenovne sigurnosti i kontinuiranog izvoza, kada nema rešenja za probleme koji mogu doneti gubitke u odgajanju stoke na kraju ciklusa, izgleda da je skoro nemoguće istisnuti prekupce iz tog lanca.

Osim pobrojanim nepoštenim praksama naši poljoprivrednici su izloženi i tzv. faktoru straha. Slabija strana u poslovnom odnosnom lancu snabdevanja često se plaši da bi pokretanje sudskog spora moglo navesti snažniju stranu na raskid poslovnog odnosa i zato ništa ne preduzimaju.

Važno je razmišljati o iskustvima država članica EU, na primer Hrvatske koja je ovaj problem rešila donošenjem Zakona o zabrani nepoštenih trgovinskih praksi u lancu snabdevanja hranom.

Jedan od ciljeva Predloga zakona je jačanje pregovaračke pozicije proizvođača u lancu snabdevanja i zato su važne odredbe koje predviđaju podršku u formiranju proizvođačkih organizacija i jačanju njihove uloge i ovlašćenja u postupku kolektivnog pregovaranja u ugovaranju uslova i cene isporuka.

Na primeru otkupa mleka vidimo šta znači i nepoštena praksa i faktor straha i važnosti udruživanja. Naime, prošle nedelje Savez udruženja odgajivača goveda u Srbiji ukazao je na alarmantno stanje među proizvođačima mleka jer je otkupljivači šest godina plaćaju istu otkupnu cenu mleka. Prosečna proizvođačka cena litre mleka je 56 dinara, a prosečna otkupna cena je 30 dinara. Odgajivači su se zadužili kreditima u nadi da će se postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali dogovora nema.

Dodatni udar na proizvođače mleka je i poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80%, kao i činjenica da se na policama hiper marketa nalazi velika ponuda mlečnih proizvoda iz uvoza.

Organizovanje i udruživanje malih poljoprivrednika je važno, posebno imajući u vidu da je u poslednjoj deceniji došlo do ekspanzije maloprodajnih lanaca, super marketa, hiper marketa i diskontnih prodavnica, a uz pad učešća malih prodavnica iz komšiluka.

Problemi su brojni i dugo se čeka na ovaj Predlog zakona, pa iako je revidiranim nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU iz 2014. godine, usvajanje Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda bilo planirano za prvi kvartal 2016. godine tek danas razgovaramo o tekstu predloga, ali treba biti realan. Zajednička poljoprivredna politika EU se razvija i usklađuje skoro 60 godina nakon što je počela da se primenjuje 1962. godine. Već tokom prve dekade počele su analize pozitivnih i negativnih efekata.

U tom smislu reforma zajedničke poljoprivredne politike iz 2013. godine predstavlja verovatno najznačajniju reformu od šezdesetih godina prošlog veka. Jedan od rezultata te reforme je Uredba 1.308/2013, a cilj donošenja Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je usklađivanje upravo sa ovom Uredbom EU.

Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda je kompleksa oblast. Možemo u ovom trenutku pobrojati najmanje desetak zakona sa kojima se usklađuje ovaj Predlog - od Zakona o opštem upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru, Carinski zakon, Zakon o carinskim tarifama, Zakon o trgovini, o bezbednosti hrane, veterinarstvu, o organskoj proizvodnji, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dodatno na primenu ovog zakona potrebno je preduzeti odgovarajuće regulatorne aktivnosti koje se pre svega zasnivaju na donošenju podzakonskih akata i Predlog zakona predviđa ukupno 41 uredbu, pravilnik, odluku i naredbu.

Da usklađivanje sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU zaista omogućava prevođenje kapaciteta u bolji životni standard i uravnotežen teritorijalni razvoj pokazuje i analiza poljoprivrede Republike Poljske, s tim da ne smemo zaboraviti da su upravo poljoprivrednici bili najskeptičniji deo poljskog društva pre pristupanja EU.

Statistike pokazuju da se razvoj poljskih ruralnih područja ubrzao nakon pristupanja, posebno korišćenjem fondova EU, namenjenih za ruralni i poljoprivredni razvoj. Rast bogatstva među stanovnicima ruralnog područja u Poljskoj je dinamičniji nego u slučaju urbanih stanovnika. Od pristupanja EU 2004. godine nominalni prihod po glavi stanovnika iz ruralnih područja povećan je za skoro 80%. Prema centralnom zavodu za statistiku 80% poljskog poljoprivrednog izvoza hrane u 2019. godini prodato je na tržište EU, dok je oko 20% proizvodnje izvezeno u treće zemlje.

Da bi se stiglo do tržišta EU važna je standardizacija i sertifikacija proizvoda, ali bez obzira na činjenicu da su nacionalnim programom ruralnog razvoja od 2018. godine do 2020. godine predviđeni podsticaji za uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji je i dalje broj sertifikovanih farmi i primarnih poljoprivrednih proizvoda izuzetno nizak.

Godine 2019. 6.261 proizvođač je bio uključen u sertifikovanu organsku proizvodnju, od čega 534 nosilaca sertifikata, a 5.727 kooperanata u sistemu grupne sertifikacije. Poređenja radi, 2015. godine Srbija je imala 334 sertifikovana organska proizvođača, a na dan 11. jun 2021. godine ukupan broj izdatih sertifikata u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji je bio 178.

Jedan od razloga za mali broj sertifikacija je verovatno i dugotrajnost postupka. Na primer, tek nakon osam godina postupka Udruženje poljoprivrednika "Gozdakon" iz Feketića je 2013. godine dobilo sertifikat o posebnoj sorti višnje iz Feketića. Osam godina je trajao postupak utvrđivanja kvaliteta i geografskog porekla, da bi se donela odluka da se feketića višnja prizna kao posebna sorta prima.

Pitanje standardizacije je i pitanje organizovanja sistema klasiranja trupova u klanicama. Dobra je vest da su klanice koje će biti uključene u ovaj sistem već u prethodnom periodu investirale u nabavku neophodne opreme i edukaciju zaposlenih pa se očekuje da je za proces klasirana trupova spremno 14 klanica za goveda i 40 klanica za svinje.

Međutim, uz dobru vest idu i one koje ukazuju na teško stanje u našem stočarstvu. Republika Srbija raspolaže prerađivačkim kapacitetima u stočarskoj proizvodnji - 1.176 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca, koza i živine i rasvrstavanje i preradu mesa goveda, svinja, živine i ribe, ali i njihov stepen iskorišćenosti je znatno ispod projektovanih.

Mali broj objekata je registrovano za izvoz, samo 114 objekata. Dozvolu za izvoz na tržište u zemlje EU ima devet objekata za klanje, kao i osam objekata za preradu mesa.

Tešku situaciju u stočarstvu potvrđuje i činjenica da Srbija može da ispuni tek 10% od referencione kvote od 8.700 kilograma za izvoz junećeg mesa bez carine na tržište EU, kako je utvrđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Da bi se ostvario izvoz od 8.700 kilograma junećeg mesa potrebno je 100.000 junadi u tovi, a u Srbiji je trenutnu u tovi između 12.000 i 15.000 grla.

Odredbe Predloga zakona o standardizaciji, plasiranju i sertifikaciji su važne, jer će omogućiti da se pokrene i tov svinja. Domaća potrošnja svinjskog mesa je na niskih 14 kilograma po stanovniku, a u Evropi je 30 kilograma.

Za Vojvodinu je važna najava da nakon 30 godina postoji mogućnost izvoza svinja u EU i da Predlog zakona uređuje organizovanja sistema plasiranja trupova u klanicama za svinje, jer se svinje u najvećem procentu gaje u Vojvodini, oko 42%.

Nakon što je obaveza vakcinacije svinja protiv svinjske kuge prestala u decembru 2019. godine stekli su se uslovi da se tov svinja organizuje u skladu sa standardima EU, jer tovljenici u Srbiji imaju 20 dana duži tov, neujednačenog su kvaliteta sa prosečno 55,5% procenta mesa u polutki.

Ukazujući samo na deo problema sa kojima se suočavaju mali poljoprivredni proizvođači, a za čije rešavanje Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda nudi mehanizme - usklađenje sa standardima EU, Savez vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog zakona, jer će uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda Srbija u trenutku pristupanja EU imati izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan za implementaciju EU mehanizama i biće delimično usklađen sa Uredbom EU 1308/2013 o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Budući da se potpuna usklađenost sa ovom Uredbom očekuje nakon sticanja članstva Republike Srbije u EU nadamo se da će se potpuna usklađenost desiti u doglednoj budućnosti.

Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je sa posebnom pažnjom dočekala Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, budući da se dugi niz godina zalažemo za drugačija rešenja ove materije, posebno u delu koji se tiče penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženi tekst izmena i dopuna, jer se novim rešenjima garantuju pravna sigurnost, međugeneracijska solidarnost i socijalni položaj, dostojan sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Savez Vojvođanskih Mađara, posebnu pažnju posvećuje svim kategorijama penzionera uz punu svest da nije lako obezbediti dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, jer su to često višedecenijski i nasleđeni problemi, tako da smo u situaciji da se naknadno ispravljaju zatečene nepravde.

Jedini način da se obezbedi ravnopravnost svih kategorija penzionera, da se obezbedi pravna sigurnost, ekonomska održivost i jednakost, jeste jačanje vladavine prava. U smislu poštovanja Ustava, zakona, kao i odredbe trećeg Ugovora Evropskoj uniji, koja između ostalog utvrđuje kao jednu od osnovnih vrednosti Unije i međugeneracijsku solidarnost. Ustav Republike Srbije predviđa da se obavezno penzijsko osiguranje uređuje sistemskim zakonom na principu međugeneracijske solidarnosti i da o ekonomskoj sigurnosti penzionera brine Republika Srbija.

Pravna sigurnost penzionera i zaštita od diskriminacije je tema pregovaračkog Poglavlja 19, socijalna politika i zapošljavanje. Ta Poglavlje je deo klastera 3 i pre par meseci je Vlada Republike Srbije je Evropskoj komisiji poslala pregovaračku poziciju za Poglavlje 19.

Kada smo na terenu nasleđenih teškoća, današnji Predlog zakona je pokušaj da se reši problem nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Predloženim izmenama zakona, ovaj problem se po procenama sindikata trajno rešava za oko 15.000 ljudi, a možemo računati i na dodatnih još 7.000. Ceneći značaj predloženog rešenja, ukazujemo i na izmene koje će omogućiti dovođenja svih korisnika porodične penzije u ravnopravan položaj, tako što se porodična penzija iza smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zašto je važna ova izmena i dovođenje u ravnopravan položaj svih korisnika porodične penzije, između ostalog i zato što je broj invalidskih i porodičnih penzionera u kategoriji poljoprivrednih penzionera znatno manji nego kod drugih.

Oblast penzijskog i invalidskog osiguranja posebno se reguliše u svakoj državi članici Evropske unije i neposredno zavisi od specifičnih društveno ekonomskih uslova. Iz tog razloga za sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, međusobno razlikuju i nisu podložni međusobnom usklađivanju u meri kao što je to slučaj u drugim oblastima. Na primer, u Danskoj i Holandiji postoji osnovna penzija, mi bi rekli socijalna penzija, kao unapred određeni iznos koji ne zavisi od ranijih prihoda.

Uvažene kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rešavanja pitanja penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika predstavlja temu od posebnog značaja. To je tema koja zauzima važno mesto u našem programu i mada predložene izmene i dopune regulišu penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranika, poljoprivrednika samo u par specifičnih slučajeva i ne dotiču se važnih tema, na čijem rešavanju SVM radi već godinama. Naša poslanička grupa smatra Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju važnim korakom ka sveobuhvatnom rešavanju i uređivanju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a kako bi se stvorili uslovi za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema.

Nažalost, nasleđenih problema ima i u oblasti penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Naime, od uvođenja penzijskog osiguranja poljoprivrednika iz 1979. godine, kao dobrovoljnog menjala su se zakonska rešenja, a od 1982. i 1986. godine uvodi se obaveza poljoprivrednika da plaćaju penzijske doprinose kao i svi ostali penzijski osiguranici. Međutim, svi pokazatelji govore da do sada niti jedno rešenje penzijskog osiguranja poljoprivrednika nije donelo značajne pozitivne pomake.

Naime, dok ukupan broj penzionera u Srbiji raste, broj poljoprivrednih osiguranika opada. Početkom 2020. godine od ukupno 1,7 miliona penzionera 175 hiljada 459 su bili poljoprivredni. Broj osiguranika poljoprivrednika se od 80-ih godina prošlog veka smanjio za čak dve trećine. Od 2009. godine kada je dostignut maksimum od 224 hiljade 800 svakog meseca broj poljoprivrednih penzionera smanjuje se u proseku za nepunih petsto, a brojke govore da je u poslednjoj deceniji izgubljeno više od 53 hiljade potencijalnih poljoprivrednih penzionera.

Podatak da tek svaki šesti poljoprivrednik u Srbiji redovno plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a da 175 hiljada njih duguje po osam hiljada 600 evra, za neuplaćene doprinose otvara ozbiljno pitanje ko će od zemljoradnika uspeti da plati ove dugove kako bi ostvarili pravo na penziju. Naravno, ne radi se o tome da ovi poljoprivredni proizvođači ne žele da plate ove iznose na godišnjem nivou, jednostavno, oni nemaju ekonomsku moć da to plate.

Procene su da su u Srbiji samo između 50 hiljada i 70 hiljada poljoprivrednih gazdinstava bavi proizvodnjom koja je isplativa. Zbog sigurnosti i jednostavnije procedure mnogi se odlučuju za životno osiguranje kod privatnih kompanija. Prema podacima iz aprila ove godine od trideset milijardi dinara za isplatu poljoprivrednih penzija država daje 28 milijardi, a samo dve milijarde se obezbeđuju iz doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.

U svetlu navedenih činjenica nesigurnosti rada u poljoprivredi, male isplativosti važna je odredba člana 1. Predloga zakona kojom se utvrđuje da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje u slučaju obavljanja poslova po osnovu ugovora o delu, odnosno poslova po osnovu autorskih i drugih ugovora o delu, kod kojih je za izvršen posao ostvaruju naknadu kao i ako rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obavljen posao ostvaruju naknadu. Za osiguranike poljoprivrednike predložena izmena je važna jer kada je u pitanju obavljanje ugovorenih poslova to su najčešće poslovi koji se obavljaju u kratkom vremenskom periodu zbog čega se može desiti da osigurani poljoprivrednik koji obavlja ove poslove više puta u toku godine menja osnov osiguranja, što smanjuje efikasnost sprovođenja osiguranja i povećava rizik nastanka greške.

Ukrštanjem različitih podataka može se zaključiti da značajan broj lica angažovanih na gazdinstvima obavlja pored poljoprivrede i različite dodatne dopunske poslove po ugovoru. Broj lica angažovanih na poljoprivrednim poslovima u Srbiji je 2018. godine iznosio oko milion i trista hiljada, što u proseku čini 2,4 lica po gazdinstvu.

U strukturi gazdinstva prema broju lica angažovanih na poljoprivrednim poslovima uočava se visok udeo 65% gazdinstava na kojima se poljoprivredom bavilo jedno do dva lica.

U odnosu na 2012. godinu broj lica koja rade u poljoprivredi u Republici Srbiji je smanjen za 105.000. Gazdinstva na kojima je angažovano jedno do dva lica najviše je u Vojvodini, što se može objasniti proizvodom strukturom poljoprivrede u kojoj dominiraju linije proizvodnje koje nisu radno zahtevne sa većom upotrebom mehanizacije u radnim operacijama u poljoprivredi, ali i većom zaposlenošću članova gazdinstava u nepoljoprivrednim sektorima.

Ako se analizira angažovanja samo nosilaca porodičnih gazdinstava u Vojvodini nosioci porodičnih gazdinstava su obavljali i drugu aktivnost, ali više nego u poljoprivredu. Drugu delatnost je obavljao tek 0,5% nosilaca gazdinstava.

Međutim, od ukupno angažovane radne snage 256.577 angažovanih na porodičnim gazdinstvima u Vojvodini stalno zaposlenih je bilo svega 918. Najveći deo zaposlenih u poljoprivredi Republike Srbije čine članovi porodica nosilaca gazdinstva i udeo njihovog rada se povećava. Ovo ukazuje da se velika količina neformalnog rada angažuju u poljoprivredi u okviru porodičnih gazdinstava i uz pomoć srodničke radne snage.

Imajući u vidu sve okolnosti predložena odredba zakona kojom se menja kriterijum za prestanak svojstvo osiguranika poljoprivrednika i to za ovaj specifičan slučaj, da ne prestaje svojstvo osiguranika poljoprivrednika zbog vršenja poslova na osnovu ugovora je važna, jer se pojednostavljuje administracija, poljoprivrednici se ne moraju ponovo prijaviti nakon svakog ugovora, i fondu se omogućava da po službenoj dužnosti sačini prijavu na osiguranje, nezavisno od toga da li je obaveznik podnošenja prijave može podneti.

Druga važna izmena tiče se preciziranja i poboljšanja koje se odnose na podatke koje se unose u matičnu evidenciju PIO, nedovoljno ažurna matična evidencija onemogućava evidenciju i naplatu dospelih doprinosa ili nagomilanih dugova ne zna se ko je osiguranik, a ko nije, ko bi morao da bude obuhvaćen obaveznim osiguranjem, a ko ne.

Sigurno je da će podaci iz matične evidencije biti precizniji nakon što se kroz Centralni registar stanovništva objedini 13 različitih baza podataka, iz pet različitih institucija, pa će provera validnosti ličnih podataka, pored svih obaveza evidencija, socijalnog osiguranja, podaci iz MUP, podaci iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, katastra ili lokalna administracije biti dostupni na jednom mestu.

Ukrštanjem baza podataka prevazići će se brojni problemi, jer bilo je slučajeva da se menjana na kategorija osiguranja bez znanja osiguranika, nije bilo uvida u visinu duga na ime neplaćenih doprinosa, bilo je slučajeva da tek podnoseći zahtev na penziju u buduće penzione sazna da duguje stotina hiljada dinara sa zakonskom zateznom kamatom za uplatu doprinosa po osnovu bavljenje poljoprivredom i ako se nikad nije bavio poljoprivredom.

U izveštaju za 2019. godinu, Zaštitnik građana je ukazao da je tokom tog izveštaja i tog perioda, primio određeni broj pritužbi koje su ukazale na to da je određeni broj lica samo na osnovu činjenice, da su članovi domaćinstva lica koje je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, dugi niz godina neosnovano zaduživan doprinosima za PIO, a da PIO o tome nisu obavešteni.

Naima to je posledica činjenice da važeći Zakon o PIO nije na adekvatan način definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika, nisu propisani kriterijumi za sticanje i prestanak svojstva osiguranika poljoprivrednika, nije jasno urađen postupak prijavljivanja na osiguranje, otuđivanje svojstva osiguranika, odjava sa osiguranja i utvrđivanje prestanka svojstva osiguranika, kao ni mirovanje svojstva osiguranika i brojna druga pitanja, od značaja za ostvarivanje prava poljoprivrednika na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Uvažene kolege narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM, predložene izmene Zakona o PIO, prvi su korak ka temeljnoj izmeni odredbi važećeg zakona i nadamo se nakon 35 godina, važan korak ka reformi penzionog sistema, da se uz zalaganje SVM, utvrdi kriterijum za plaćanje doprinosa, za penzijsko i invalidsko osiguranje, malih poljoprivrednih proizvođača, da se doprinosi plaćaju srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva, da se otpišu kamate, uradi reprogram glavnog duga, kao da se i svakom poljoprivredniku pruži mogućnost da odluči da li će biti deo penzijskog sistema ili ne.

Reforma je potrebna, to je potvrdila i premijerka i ministar finansija i ministar poljoprivrede i o tome smo već imali raspravu ovde u Narodnoj skupštini.

Iako smo svesni da se može uputiti puno kritika na račun našeg penzijskog sistema, SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje je vezano za početak obavljanja delatnosti novog doma učenika u Bačkoj Topoli, kako bi se za više od sto učenika obezbedilo pravo na smeštaj, ishranu i vaspitni rad.

Završetak radova na domu učenika je praćen pomešanim osećanjima, sa jedne strane olakšanje, a sa druge strane velika briga. Olakšanje za roditelje i za nastavnike, pogotovo u vremenu pandemije kada svakodnevno putovanje nosi povećani rizik zaražavanja dece, a u Bačkoj Topoli tri srednje škole pohađa ukupno 1200 učenika. Više od polovine, oko 600 učenika su putnici. Najviše upisanih đaka putnika pohađa poljoprivrednu školu, u čijoj blizini je izgrađen dom učenika. To je škola koja će promenom delatnosti postati poljoprivredna škola sa domom učenika. Ipak, dom će biti otvoren za učenike svih srednjih škola na teritoriji Bačke Topole.

Planirano je da u školskoj 2021/2022. godini u 51 sobi, koje su urađene i opremljene shodno najvišim standardima, bude smeštena 102 učenika, s tim da je jedna soba pripremljena za učenike sa invaliditetom.

Radovi na domu su nedavno okončani i preostaje nam svega nekoliko meseci do početka nove školske godine, što podrazumeva napeto ispunjavanje brojnih zakonskih obaveza u veoma kratkim rokovima.

Sportskim rečnikom, moglo bi se reći da se nalazimo u finišu aktivnosti koje treba da se završe kako bi se dom mogao koristiti od septembra tekuće godine. Te aktivnosti su, između ostalog, sledeće: utvrđivanje mreže domova učenika i drugih ustanova učeničkog standarda na teritoriji AP Vojvodine, dobijanje saglasnosti na aktu, organizaciji i sistematizaciji, pokretanje postupka za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje, raspisivanje konkursa za prijem 21 radnika u domu, kao i raspisivanje konkursa za prijem učenika u dom.

Po informacijama dobijenim od škole, ovi postupci su u toku, a ključno je pitanje za Ministarstvo prosvete kako se planira finansiranje ove ustanove? Kako se planirana obezbeđivanje finansiranja novih radnih mesta i troškova funkcionisanja Doma učenika u Bačkoj Topoli?

Svesni smo da svi zakonom propisani postupci moraju biti rešeni u narednih par meseci, ali i da svi ti postupci podrazumevaju da su sredstva iz budžeta već obezbeđena.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi se shodno članu 3. stav 1. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pokrenuo i postupak za pribavljanje saglasnosti za zapošljavanje 21 radnika u domu učenika pred Komisijom za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava.

Obezbeđena finansijska podrška je važna i da bi shodno članu 6. stav 3. Zakona o učeničkom i studentskom standardu i članu 8. stav 1. Pravilnika o smeštaju i ishrani učenika i studenata Ministarstvo prosvete najkasnije tri meseca pre početka školske godine raspisalo konkurs za prijem učenika srednjih škola u ustanovu za smeštaj i ishranu učenika.

Obzirom da se pored škole i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i nacionalne zajednice u više navrata obraćao Ministarstvu vezano za ovaj dom iskreno se nadamo da Ministarstvo planira mrežu domova učenika za školsku 2021/2022. godinu, uključujući i novi dom učenika o kome danas govorim.

Očekujemo od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedno sa nama učini dodatni napor kako bi novi dom učenika pri Poljoprivrednoj školi u Bačkoj Topoli započeo sa radom od naredne školske godine.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pitanje se odnosi na neisplaćene podsticaje poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, a glasi: koliko je tačan broj poljoprivrednih proizvođača koji nisu dobili podsticaje za stoku i da li je utvrđen krajnji rok do kada Ministarstvo planira da isplati podsticaje u potpunosti?

Takođe, ovo je pitanje i za Upravu za agrarna plaćanja i za Ministarstvo finansija.

Činjenica je da u drugoj godini borbe protiv pandemije poljoprivreda predstavlja jednu od ključnih privrednih grana, posebno imajući u vidu da su evropske vlade snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti. U Srbiji više od milion i po ljudi živi od poljoprivrede i važno je da svi zajedno razmišljamo kako da održimo i unapredimo poljoprivrednu proizvodnju. Država je donela niz mera kao pomoć poljoprivrednica, između ostalih i kredit za likvidnost Fonda za razvoj, uz povoljne kamatne stope, a prošlogodišnjim rebalansom i budžetom za 2021. godinu znatna sredstva su izdvojena za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sa ciljem prevencije ublažavanja posledica Kovida – 19.

Različita vrsta podsticaja su važna mera. Nažalost, isplata podsticaja predstavlja problem o kojem se najviše priča, a poseban problem predstavlja i daje kašnjenje isplata podsticaja za stoku. Obraćaju mi se poljoprivrednici, najviše iz Zapadno-bačkog, Južno-bačkog, Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Primer iz Kanjiže je ilustrativan za sve. Predstavnici lokalnog udruženja poljoprivrednika navode da su njihovi zahtevi, konkretno za podsticaje u iznosu od 20 hiljada dinara za svakog registrovanog tovnog bika koji se proda u klanicu, predate su prošle godine ali još uvek nema odgovora.

Po podacima ovog udruženja, svega 10% zahteva u opštini Kanjiža je obrađeno i isplaćeno. Nekima isplata podsticaja i dalje kasni više od godinu dana.

Sa druge strane, svesni smo i da se Uprava za agrarna plaćanja suočava sa problemima. Zbog Kovida – 19 deo zaposlenih je odsutan, godišnje dobijaju oko 80 hiljada zahteva, ali se realno radi na dvostruko većem broju predmeta, jer se veliki broj zahteva prenosi iz prethodne godine. Jedan od razloga otežanog rada je i taj što se zahtevi ne obrađuju hronološki, već što se najpre obrađuju najveći, a potom manji.

Svi znamo da se stočari suočavaju sa ozbiljnim teškoćama, smanjene subvencije po hektaru sa 5.200 na 4.000 dinara, što je dodatni problem, pogotovo u godini pandemije, koji i pored svega prati otežana prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno žive stoke. Trenutna cena svinja, junadi i jagnjadi isto nije zadovoljavajuća.

Izveštaj DRI za period od 2016. do 2018. godine navodi da je za tri godine iz republičkog budžeta izdvojeno 28 milijardi dinara, nekih 240 miliona evra za podsticaje u stočarstvu. Međutim, stanje se teško menja na bolje. U izveštaju DRI prepoznaje kao problem činjenicu da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja za stočarstvo i za te tri godine tri puta su menjane uredbe u raspodeli podsticaja, a pravilnik čak 12 puta.

Izuzev oblasti ovčarstva, broj proizvedenih grla u Srbiji ima trend pada, a razlog je, između ostalog, i smanjen broj poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je nešto malo veći od pet, a polovina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima jedan do dva grla goveda, dok se najviše goveda gaji na farmama.

Imajući u vidu sve navedeno, apelujem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na Upravu za agrarna plaćanja i na Ministarstvo finansija da ubrzaju postupak obrade zahteva za podsticaje u stočarstvu i u što je moguće kraćem roku isplate sva dugovanja stočarima. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje ministarki zaštite životne sredine, a pitanje se tiče problema zagađenja Krivaje.

O neophodnosti rešavanja problema zagađenja reke Krivaje kod Bačke Topole, ali i u celom slivu reke sam govorio i ranije, a na pitanja koja sam postavio pre nekoliko nedelja dobio sam odgovor Ministarstva zaštite životne sredine da su ona pravna lica, koja su najveći zagađivači u obavezi da do 2025. godine izgrade svoje prečistače.

Preciznije, Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje kompanijama u čijem poslovanju postoji rizik zagađenja životne sredine je naloženo da donesu akcione planove na osnovu kojih će regulisati ispuštanje otpadnih voda u reku, a za pravna lica krajnji rok za implementaciju ovih akcionih planova je 2025. godina.

Svesni smo da je reč o kompleksnim, teškim i dugotrajnim procesima, a za građane Bajše, Bačke Topole, Malog Iđoša i Srbobrana je važan svaki dan i svaka nedelja, svaki mesec, a ne svaka godina. Ozdravljenje životne sredine ne sme da čeka i zbog toga se ponovo obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine, sa pitanjem - da li postoji način za ubrzavanje rešavanja problema da svi zajedno Ministarstvo, lokalna samouprava, privredni subjekti se uključimo u rešavanje ovog problema?

Da li postoje sredstva i fondovi preko kojih bi Ministarstvo moglo da podrži projekte opštine Bačka Topola, koja bi omogućila rešavanje ovog problema?

Dugotrajno rešenje podrazumeva da pored centralnog prečistača, svaka kompanija izgradi vlastiti, sopstveni primarni i sekundarni prečistač. Međutim, nužna pretpostavka za realizaciju ove ideje je zainteresovanost i uključenost svih aktera.

Šta je urađeno do sada, kakva je zainteresovanosti na lokalnom nivou? Ono što govori u prilog zainteresovanosti svih ključnih aktera, jesu aktivnosti AP Vojvodine i opštine Bačka Topola, i kompanije čije poslovanje ugrožava životnu sredinu u slivu reke Krivaje. Projekat centralnog gradskog prečistača finansiraju AP Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola, a očekuje se da će gradski prečistač, sa probnim radom početi još u toku ove godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalna samouprava Bačka Topola su inače u ovaj projekat uložile više od 600 miliona dinara, međutim neophodna je dodatna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se pomoglo kompanijama u izgradnji primarnih i sekundarnih prečistača. Izgradnja primarnih prečistača je uslov da se ove firme priključe na glavni gradski prečistač.

Lokalna samouprava sarađuje sa predstavnicima kompanija, posebno sa predstavnicima firmi „Žibel“ i „Perutnina Ptuj - Topiko“. Zahvaljujući gospodinu Staniću, direktoru „Žibela“ izgrađen je primarni prečistač za tehničke otpadne vode i napravljen projekat za sekundarno filitriranje otpadnih voda. Firma „Žibel“ planira i dodatna sredstva kako bi se smanjila jačina neprijatnog mirisa. Inače, firma „Žibel“ u zadnje vreme u ove projekte je uložila oko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava. „Perutnina Ptuj - Topiko“ takođe je izdvojila značajna sredstva za izgradnju svog primarnog prečistača.

Dakle, na lokalnom nivou postoji spremnost da se zajednički radi, ali je nužna dodatna pomoć i zato se i obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine sa pitanje da li postoje fondovi kroz koje bi se olakšala izgradnja privatnih i sekundarnih prečistača. Za sad primarni prečistač nema industrija mesa „Topola“, nadamo se da će i ta firma započeti sa projektom izgradnje tog prečistača.

Poslanička grupa SVM je stava da samo zajedničkim radom možemo napraviti boljitak i sa strane lokalnih samouprave, privatnih subjekata i AP Vojvodine je urađen deo posla, ali nam je potreba pomoć ministarstva i zbog toga u ime građana tri opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran postavlja pitanje – da li postoji način da Ministarstvo zaštite životne sredine podrži projekte koji će za rezultat imati rešenje problema zagađenja rečice Krivaje? Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uveren sam da delimo mišljenje da je Predlog zakona o klimatskim promenama važan. Za SVM jedan od važnijih zakonskih predloga, ne samo zato što reguliše mehanizme smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte i ne samo zato što se tiče kvaliteta života naše generacije, već je to zakon kojim ostavljamo budućim generacijama zdravu životnu sredinu, čist vazduh, zdravo zemljište i čiste vodotokove.

To je zakon koji će uticati na zdravlje stanovništva, na duži životni vek naših građana i zaštiti buduće generacije od negativnih posledica klimatskih promena. Predlog zakona o klimatskim promenama je pitanje odgovornosti naše generacije prema generaciji naše dece i zato će poslanička grupa SVM podržati ovaj zakonski predlog.

Predlog zakona o klimatskim promenama je krovni zakon koji postavlja pravni okvir za uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije podataka. Za donošenje planskih dokumenata u oblasti klimatskih promena, kao i adekvatnih mera i politika kojim bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnovna zelene i cirkularne ekonomije.

Budući da je ključni mehanizam za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte sistem trgovine emisionim jedinicama, potrebno je unaprediti pouzdanost i pristupačnost podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i pojačati komunikaciju i učešće javnosti u kreiranju održive klimatske politike.

Zašto tu važni precizni podaci? Navešću primer. Zato što je u drugom izveštaju Republike Srbije prema okvirnoj Konvenciji UN u promeni klime iz 2017. godine prikazan inventar gasova sa efektom staklene bašte, uz navođenje da se radi samo o procenama zbog nedostatka podataka.

Uvažene kolege, donošenje ovog zakona je obaveza koju smo preuzeli ne samo u procesu evropskih integracija kroz pregovaračko Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene i kao članica Energetske zajednice, već je to i međunarodna obaveza koju smo preuzeli pristupanjem okvirnoj Konvenciji UN o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu iz 2015. godine.

Koliki značaj EU pridaje ovoj oblasti vidimo i da je u novoj metodologiji pregovora formiran poseban klaster, Četvrti, pod imenom „Zelena agenda i infrastruktura“. Budući da je proces pripreme ovog zakona trajao nekoliko godina, izveštaj Evropske komisije od 6. oktobra 2020. godine je ponovio preporuku o nužnosti donošenja sveobuhvatne strategije za klimatske promene i Zakona o klimatskim promenama koji bi bili usklađeni sa okvirima EU za klimatsku i energetsku politiku do 2030. godine.

Podaci govore da Srbija na globalnom nivou doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa 0,18%. Međutim i pored činjenice da se beleži porast emisija u određenim sektorima npr. energetike i poljoprivrede, Vlada do utvrđivanja ovog Predloga zakona nije imala zakonski osnov da po sektorima propiše obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Predlogom zakona postavljen je cilj da Srbija do 2030. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte najmanje za skoro 10% u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine. Donošenjem zakona u okviru revizije nacionalno utvrđenih doprinosa, Srbija će raditi na prilagođavanju ključnih privrednih sektora, očekivanim promenama klime, prvenstveno u poljoprivredi, upravljanju vodama, šumama, ali i prirodnim resursima i zaštiti zdravlja stanovništva, u oblastima u kojima su najvidljiviji štetni uticaji promene klime.

Uvažene kolege narodni poslanici, ukazujem na oblast poljoprivrede, upravljanja vodama i šumama, jer na osnovu istraživanja koja su sprovedena u Vojvodini u 2040. godini može se očekivati porast srednje godišnje temperature od 1 do 1,5 celzijusa u odnosu na referentni period od 1985. do 2005. godine.

Prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika je izazvan proces jer su potrebna velika ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, održivo upravljanje šumama. Procene će da će Srbija za usklađivanje zaštite životne sredine sa standardima EU biti potrebno od 12 do 15 milijardi evra. To su veliki iznosi. Podsećam da je ukupna suma materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih klimatskim i vremenskih uslova u Srbiji u periodu od 2000. do 2015. godine iznosila više od 5 milijardi evra.

U Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje stanovnika Srbije, procenjeno je da su zbog aerozagađenja u 2016. godini umrle 6.592 osobe i da zdravstveni troškovi povezani sa zagađenjem vazduha iznose oko 33% našeg BDP.

Postavlja nje pitanje na koji način, konkretno, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte utiče na klimatske promene i zagađenje zemljišta, vode i vazduha. Zašto je važno da se ograniče emisije ovih gasova u termoelektranama, cementarama, livnicama, toplanama, fabrikama keramike, proizvodnje papira, šećeranama, rafinerijama, staklarama i naravno u vazduhoplovnim aktivnostima i proizvodnji putničkih automobila?

Zato što, ukoliko nivo emisije ugljendioksida, metana ili azotsuboksida iz termoelektrana, toplana, livnica, fabrika šećera, rafinerija, proizvodnje keramike ili pivara ostane na današnjem nivou, u periodu do 2030. godine se može očekivati pad prinosa kukuruza do 6%.

Drugi izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime iz 2017. godine, razmatra i scenario o promenama prinosa soje, koji variraju od 37 do 47% manje za periodu od 2001. do 2030. godine. Navodim kukuruz i soju u svetlu prošlonedeljnog usvajanja Zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Uvažene dame i gospodo, dugoročno efekti ekstremnih vremenskih prilika mogu smanjiti plodnost zemljišta i narušiti značajno njegove funkcije. Procenjeno je da erozija utiče na približno na 80% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. U Vojvodini gde je 75% površine pokriveno sa dva tipa zemljišta, černozemom i riskom crnicom suočavamo se sa dva problema. Jedan je erozija, a drugi je opadanje organske materije, humusa. Svakako da je uvođenje sistema polje zaštitnih pojaseva posebno u oblastima sa košavom je jedna od ključnih mera.

Savez vojvođanskih Mađara neprekidno podseća na problem zagađenja rečice Krivaje. Bez vetrobranskih pojaseva vetar nosi prašinu sa njiva koja sadrži azot i fosfor i to se taloži u reci. Zato smo u koalicionom sporazumu sa SNS ukazali da je važno da se oko Krivaje oslobodi pojas od osam metara i na tom prostoru napravi amfiteatar od drveća, a cilju zaustavljanja raznošenja štetnih supstanci sa njiva.

Dodatno je važno da kontrolišemo direktne zagađivaće rečice Krivaje. Najviše ih je u Bačkoj Topoli. U vezi toga postavio sam i poslaničko pitanje vama Ministarstvu zaštite životne sredine, međutim u odgovoru se navodi da na neka preduzeća koja su najveći zagađivači imaju još vremena da izgrade svoje prečistače.

Na žalost građanima koji trpe neprijatan miris i za reku koja je u potpunosti uništena ovaj odgovor ne znači ništa. Pozivam vas poštovana ministarko da posetite našu opštinu, opštinu Bačku Topolu i mozite nama u rešavanju ovog velikog problema.

Da bi se vojvođansko zemljište izlečilo potrebno je da se pošumi do 16% teritorije. Danas je pošumljeno oko 6%, s tim da je npr. pošumljenost u nekim lokalnim samoupravama, npr. u Srbobranu i u Temerinu ispod jednog promila. Stručnjaci kažu da sa vojvođanskog tla godišnje nestane sloj od 2,5 cm ili tona crnice po ha. Prirodni procesi obnavljaju zemljište, ali mnogo sporije. Potrebno je 20 godina da se obnovi ono što vetar odnese za godinu. Takvim tempom 40% sada plodnog vojvođanskog zemljišta će za tri decenije biti pretvoreno u slatinu.

Pred nama su, možemo slobodno reći revolucionarne promene načina života jer je u poslednjih 100 godina srednja godišnja temperatura povećana za 1 stepen, onoliko koliko se tokom istorije zemlje povećavala za period od dve hiljade i petsto godina.

Dakle, pred nama su i promene načina na koji obrađujemo zemljište i proizvodimo hranu, jer je proizvodnja hrane treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte i ukupnim emisijama učestvuje sa 19%.

Uvažene kolege narodni poslanici, strategija EU za prilagođavanje klimatskim promenama iz 2013. godine između ostalog ukazuje na važnost koordinisanih aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM predlog zakona je važan i zbog toga što stavlja naglasak na komunikaciju i saradnju između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, jer naš je stav da nedostatak horizontalne i vertikalne komunikacije dugoročno vodi ka slabljenju administrativnih kapaciteta lokalne samouprave i centralizacije energetske i klimatske politike.

Poslanička grupa SVM posebno ističe važnost uključivanja organa lokalne samouprave, na primer Subotica, Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Kula, Vrbas, Bečej u sistem izveštavanja i monitoringa. Kada je reč o postrojenjima na teritoriji AP Vojvodine, izradu analiza koje procenjuju efekte smanjenja emisija u konkretnoj lokalnoj zajednici, analiza pojava poplava, ekstremnih temperatura, suše, analiza posledica, kao i pripremu predloga mera prilagođavanja.

Predlog zakona naglašava ono za šta se SVM zalaže decenijama, da je za rešavanje problema klimatskih promena neophodno i formiranje poljoprivrednih, istraživačkih i savetodavnih službi i jačanje njihovih kapaciteta. Na značaj savetodavnih službi ukazuje i uredba o utvrđivanju srednjoročnog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od 2021. do 2025. godine, koji je Vlada upravo donela 4. marta ove godine, a koja naglašava da se rad savetodavnih službi postiže između ostalog i podrška smanjenju uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju, kao jedan od specifičnih ciljeva srednjoročnog razvoja.

Takođe, smanjenje uticaja klimatskim promenama će doprineti digitalizaciji sistema monitoringa i ranog upozoravanja za potrebe poljoprivrede. Jednostavno rečeno, nema zelene transformacije bez digitalizacije.

Navodim kao primer, u okviru projekta koji podržava nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, više od 18 hiljada poljoprivrednika iz Sombora, Vrbasa, Inđije, Bačke Topole i Subotice može da prati preko meteo stanica najave nepogoda, mraza, kiše, visokih temperatura, jačanju vetra, pojavu bolesti i insekata.

Nema sumnje da je ovaj projekat važan, ali će svoj puni smisao dobiti tek kada se završe radovi na projektu automatizacije protivgradnog sistema za radarske centre Bajša i Samoš.

Šta nam je činiti? Želim još jednom da potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Međutim, svesni smo da nije dovoljno samo podržati zakon i da bismo sprečili klimatske promene potrebno je zauzeti proaktivan stav i istovremeno praviti zelene i intersektorske mreže, povezivati zelene površine i praviti ekološke mreže, ali i raditi na intersektorskoj saradnji u oblasti zaštite prirode, šumarstva, vodoprivrede, poljoprivrede, prostornog planiranja.

Jedno što garantuje uspeh, uz svo poštovanje i za proaktivan stav i intersektorsko povezivanje, to je jačanje horizontalne i vertikalne komunikacije od republičkog prekog pokrajinskog do nivoa svih jedinica lokalne samouprave. Jedino što garantuje uspeh je decentralizacija klimatske politike. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Budući da je za SVM tema poljoprivrede od posebnog značaja, da zauzima posebno mesto i u našem koalicionom sporazumu između SVM i SNS, dozvolićete mi da se u svom izlaganju posebno osvrnem na prvu tačku današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Zašto je za Srbiju važno pristupanju Konvenciji o trgovini žitaricama? Zato što pristupanjem Konvenciji Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, međuvladine organizacije koja je osnovana sa ciljem da unapređuje međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i bavi se pitanjima svetske bezbednosti u hrani.

Pristupanjem ovoj Konvenciji, naši poljoprivrednici dobijaju šansu da izađu na međunarodno tržište, jer Konvencija obezbeđuje najslobodniju moguću trgovinu, kao i uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica a naročito članica koje su zemlje u razvoju, postajemo član međunarodnog kluba značajnih proizvođača žitarica, kluba koji čini četvrtina sveta, jer 56 država su članice i dobijamo pristup informacijama, analizama, izveštajima, statistikama i konsultacijama. U jednoj rečenici, dobijamo mogućnost da kreiramo naše politike i strategije razvoja poljoprivrede u skladu sa globalnim trendovima, očekivanim kretanjima i promenama, posebno u sektoru žitarica.

Činjenica je da razvoj poljoprivrede zavisi od primene naučnih dostignuća, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike, obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru, ali zavisi i od trendova koji se dešavaju u okruženju, u EU i u svetu.

Nameće se prosto pitanje – zašto je ova konvencija važna za svakog poljoprivrednika u Srbiji? Odgovor je jednostavan – zato što obuhvata četiri useva, pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, a Srbija koja je tokom sezone 2019. i 2020. proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice je od strane Međunarodnog žitarskog saveta ocenjena kao osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz od 2,5 miliona tona tzv. žutog zlata.

Kukuruz je najznačajniji izvozni agrarni proizvod u Vojvodini, sa učešćem od 25% u vrednosti izvoza. Prošle godine je bila inače 413 miliona evra. Učešće AP Vojvodine u izvozu kukuruza u Republici Srbiji je 76%. U 2020. godini Srbija je povećala i proizvodnju soje za 15%. Jedina smo zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje.

U 2020. godini u Vojvodini je pšenica zasejana na 330 hiljada hektara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Sa stanjem na dan 5. septembra 2020. godine ostvarena proizvodnje pšenice je bila 17% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2019. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2010. do 2019. godine, proizvodnja pšenice je veća za 18%, kukuruza za 29% a soje za 60%.

Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje oko 2,7 milijardi evra, a učešće poljoprivrede u BDP je 6%. Ako uporedimo to sa okruženjem, u Rumuniji učešće poljoprivrede u BDP je 4,3%, a u Mađarskoj je 3,6%.

Uvažene dame i gospodo, jasno je da podaci govore da potencijale imamo. Pitanje je kako te potencijale prevesti u konkurentnost? Jer, pšenica se u Srbiji gaji na oko 400 hiljada hektara, a imamo potencijal i na 550 hiljada hektara. Na primer, kako povećati kvalitet pšenice koja se izvozi u Egipat, obzirom da je jedan od naših najvećih kupaca? Mi sada takva izvozna tržišta možemo raditi samo preko velikih multinacionalnih kompanija, dok se ne organizujemo tako da možemo obezbediti velike isporuke. Odmah se uočava problem skladišnog prostora. Sada imamo kapacitete za čuvanje oko 12,5 miliona tona, ali je pitanje koliko je i postojeći skladišni prostor uslovan.

Dobra je vest da je prethodnom mandatu inicirano formiranje Nacionalnog tima za preporod sela, upravo sa ciljem izrade politike i strategije daljeg razvoja sela i poljoprivrede. Inače, jedan od članova Nacionalnog tima za preporod sela je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Ištvan Pastor.

Primer strateškog razmišljanja je i činjenica da je početkom jula prošle godine Nacionalni tim za preporod sela posebnu pažnju posvetio upravo temi skladištenja žitarica, isplativosti ulaganja u izgradnju silosa. Jer, silosi pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi, standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca.

Jasno je da sami moramo kreirati podsticajno okruženje za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom žitarica i ubrzati je koliko je moguće rešavanje osnovnih problema. Ako prebrojimo, o poljoprivredi brine više od 30 državnih institucija. Znači, kapacitet za rešavanje problema postoji. Ostaje samo pitanje načina, kako pristupiti rešavanju teških, ponekad i višedecenijskih problema.

Da bi Srbija mogla da poveća proizvodnju žitarica za 20%, što se ocenjuje kao realno, potrebno je između ostalog da podržimo naše poljoprivrednike kroz drugačiju politiku subvencija, da promenimo poresku politiku, politiku finansijske podrške porodici sa decom, socijalnog i penzionog osiguranja, pristup IPARD fondovima, da ojačamo gazdinstva i zadrugarstvo.

Kao i početkom svake godine, i ovih dana je opet aktuelna tema subvencija, pa tako Uredba o raspodeli o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu predviđa za ovu godinu subvencije po hektaru u iznosu od 4.000 dinara, a ukinuta je subvencija za kupovinu goriva u iznosu od 1.200 dinara.

Stav o subvencijama za poljoprivrednike SVM ne menja godinama. Podsećamo da smo još 2015. godine, tokom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ukazivali da su visoke subvencije uslov očuvanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje njihovog dovođenja u neravnopravan položaj na tržištu, budući da su podsticaji kojim se pomažu poljoprivredni proizvođači u regionu u EU znatno veći.

Svesni smo da je nemoguće zadovoljiti i ratara i stočara i voćara, ali računica kaže da se ovog puta rešenje donelo na štetu podrške po osnovu obradivog zemljišta.

Svesni smo da smo u drugoj godini pandemije, ali, ako danas govorimo o konkurentnosti naših poljoprivrednika na svetskom tržištu, postavlja se pitanje kako naši poljoprivrednici mogu biti konkurentni ako su kod nas subvencije 35 evra po hektaru, a u okruženju više stotine evra, čak u nekim zemljama deset ili dvadeset puta više nego kod nas.

Porezi na poljoprivredno zemljište rastu. Poljoprivrednici su dužni za doprinose za penzijsko osiguranje. Odvodnjavanje je poskupelo, na pragu je prolećna setva, setveni repromaterijali i gorivo poskupljuju. Postoji problem neisplaćenih subvencija iz prethodnih godina za naše stočare. Sve su to važni problemi bez čijeg rešavanja ne možemo govoriti o konkurentnoj proizvodnji i plasmanu žitarica.

Ne možemo prećutati problem o kojem SVM govori godinama, a nadam se da smo na putu njegovog rešavanja. Konkretno to je pitanje plaćanja doprinosa malih poljoprivrednih proizvođača za penzijsko osiguranje srazmerno veličini zemljišta koje obrađuju i prihodima koje ostvaruju od poljoprivrede kao i otpis kamata i reprogram glavnog duga kako bi svaki poljoprivredi proizvođač mogao da odluči da li će biti deo tog penzijskog sistema ili ne.

Prilikom rasprave o rebalansu budžeta prošle godine u novembru, ministar finansija gospodin Siniša Mali je obećao da ćemo raditi na rešavanju ovog problema. Inače, gospodin ministar Branislav Nedimović je više puta izjavio da se radi na rešavanju ovog problema. Znam lično, gospodine Kataniću, da vi kao pomoćnik ministra isto se zalažete da se reši ovaj problem. Samo želim da podsetim svakog od nas da prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji iznosi oko 11.000 dinara na mesečnom nivou i da dugovi za doprinos naših poljoprivrednika iznose oko dve milijardi evra.

Imajući u vidu činjenicu da se poljoprivredom bavi svega 3% mlađih od 35 godina, poslanička grupa SVM ponavlja poziv članovima Vlade Republike Srbije, koja je izrekla prošle nedelje naša koleginica, potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Elvira Kovač, da u što kraćem roku u toku ovog meseca pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije.

Izmenama i dopunama zakona, žene poljoprivrednice bi pod istim uslovima ostvarivale pravo na naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i ostale porodilje osigurane po drugim osnovama.

Takođe, potrebno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim bi se na osnovu realnih parametara definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika.

Uvažene dame i gospodo, ukazao sam samo na deo, čini mi se, najurgentnijih problema sa kojima se suočavaju naši poljoprivrednici, a poljoprivreda, uprkos svemu i dalje ostaje jedna od najvitalnijih privrednih delatnosti.

Uprkos pandemiji, u Vojvodini je u 2020. godini ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske robne razmene vredela oko 2,3 milijarde evra i bila veća za skoro 15% u odnosu na 2019. godinu.

Izvoz agrarnih proizvoda čini više od četvrtinu ukupnog vojvođanskog izvoza. To je dobra vest za Vojvodinu, gde oko 500.000 ljudi živi od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca od proizvodnje preko distribucije i prodaje.

Ono što još ne treba zaboraviti, bilo bi nemoguće izaći iz ekonomskih problema koje je donela pandemija da nije bilo pomoći Vlade Republike Srbije. Do sada je Vlada sprovela dva, a uskoro kreće i treći paket pomoći, sveukupno, podrška države vredna je približno osam milijardi evra.

I ovu priliku želim da iskoristim da apelujem na Vladu, na Ministarstvo, na sve institucije, da svako u svom domenu oporavi položaj poljoprivrednika i da pripremimo našu poljoprivredu za izlazak na globalno tržište.

Oduvek se govori da možemo biti žitnica Evrope. Možemo biti, ali je neophodno da naša Vlada napravi dobre potporne stubove za svako poljoprivredno gazdinstvo, za svaku ženu poljoprivrednicu, za svaki mladi bračni par koji počne da živi i radi na selu.

Glasanjem za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama činimo važan korak u tom smeru.

Hvala na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku izlaganja u ime poslaničke grupe SVM, želim da saopštim da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Ne sporeći značaj predloženih tema dozvolićete mi da u svom obraćanju posebnu pažnju posvetim 6. tački, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i koje su dve vlade potpisale 16. decembra 2019. godine.

Republika Srbija sprovodi međunarodnu saradnju na osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa susednim zemljama.

U tom smislu podsećam da je pre desetak dana Narodna skupština donela i Zakon o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i da potvrđivanjem ovih sporazuma Srbija i Severna Makedonija iskazuju spremnost da urade saradnju u oblastima koje predstavljaju ozbiljan problem za sve države koje se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti.

Ovi sporazumi predstavljaju deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost, koji, između ostalog, predviđa i usvajanje višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom, a važeću strategiju Vlada je donela za period od 2017. do 2020. godine.

Koliki značaj EU pridaje temi efikasne kontrole granice potvrđuje i činjenica da je 10. februara 2021. godine, prebačena treća tranša iz fondova IPA 2016. u iznosu od 28 miliona evra, u projekat integrisanog upravljanja granicom, a kroz ugovor o sektorskoj reformi.

Glavni cilj ili kontrole koje sprovode granične službe su, između ostalog bezbednost građana, otklanjanje pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, očuvanja zdravlja i životne sredine.

Ostvarivanjem navedenih ciljeva štite se kao građani Republike Srbije, tako i građani susednih država, a zaključivanjem Sporazuma o borbi protiv trgovine ljudima štiti se granica između Srbije i Severne Makedonije u dužini od 283 kilometra.

Zašto je važna granica sa Severnom Makedonijom? Podaci visokog Komesarijata UN za izbeglice govore da je u Srbiji od januara do novembra 2020. godine, ušlo 24.180 izbeglica i migranata, a ubedljivo najveći broj 74% iz pravca Severne Makedonije.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Sporazum o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima vidi kao izuzetno važan korak u traženju dugoročnih održivih rešenja, jer znamo svi dobro da migrantska kriza, nažalost, neće nestati kao što je to uvaženi gospodin ministar naveo. Sve je više migranata koji žele na Zapad i tamo na Zapadu da započnu novi život.

Migrantska kriza je zajednički problem cele Evrope, pa i sveta i važno je da razvijamo sve nivoe saradnje sa našim susedima i sa EU, važno je da budemo deo globalnog rešenja.

Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriji Srbije, EU je donirala Srbiji više od 130 miliona evra. Samo za 2021. godinu, na početku ove godine EU je opredelila dodatnih 13 miliona evra.

Nema sumnje da je Srbija od 2015. godine, kada je 100.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, položilo test, ali je važno da tragamo za dugoročnim globalnim održivim rešenjima, zajedno sa susedima i zajedno sa EU.

Uvažene dame i gospodo, podvlačim dugoročna rešenja, jer se dešava da stavovi SVM tumače na različite načine, pa nam se upućuju kritike da smo protiv migranata.

Želim biti precizan, SVM je stava da se rešenje problema ilegalnih migracija mora tražiti u jednom trouglu koji čine humanost, bezbednost i dostojanstvo čoveka.

Humanost je sloboda, sloboda svakog stanovnika Srbija i sloboda svakog migranata upisanog u pravila procedure i zakone. Zakon mora biti mera slobode svakog čoveka, kako domicilnog stanovništva, tako i migranata. Dakle, ni manje ni vište od … za SVM meru humanosti predstavlja poštovanje zakona, propisa i procedura.

Nije sporno svakako da su lepe reči i dobre namere važne, ali do trajnih regionalnih i globalnih održivih rešenja vodi samo poštovanje propisa i procedura.

Konačno, to je i razlog zašto podržavamo Sporazum o borbi protiv krijumčarenja ljudi i zašto smo još u novembru 2016. godine, podržali izmene i dopune Krivičnog zakonika, u delu koji se odnosi na pooštravanje kaznene politike za krivično delo nedozvoljavanje prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350.

Jer, samo kroz unapređenje pravog okvira možemo govoriti o sigurnosti pojedinca i o bezbednosti celog društva, ali i o sigurnosti i o bezbednosti migranata, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi, praktično nedostupan.

Kada govorimo o sigurnosti govorimo i o sigurnosti pojedinca u egzistencijalnoj sigurnosti žitelja u Severno-bačkim i Severno-banatskim okruzima, na primer, u Subotici, Kanjiži, Horgošu, Majdanu, Vrbici, Rabeu i u Banatskom Aranđelovu.

Međutim, teško je govoriti o sigurnosti kad se na dnevnoj bazi dešavaju upadi na tavane, u kuće, kako u prazne, tako u nastanjene, gde se pali vatra, pa se dešavaju i požali, i nažalost i kuće izgore.

Spaljen je i Lovački dom u Vrbici, sreća pa su na vreme primetili i nije u potpunosti izgorela.

Teško je govoriti o sigurnosti, kad se dešavaju provele u fudbalske svlačionice, provale u kulturna umetnička društva, na primer, u Majdanu, u Rabeu, krađe u kućama, voćnjacima, baštama, otuđivanje, ne samo privatne, nego i javne svojine, u svakoj kući gde se nalaze migranti, nažalost, krade se i struja sa bandera, to sam video svojim očima.

Kada nema sigurnosti za pojedinca ne možemo govoriti ni o bezbednosti naselja, a dovodi se u pitanje i državna međunarodna bezbednost. Bez sigurnosti pojedinca i bezbednosti svakog malog naselja na granici sa Mađarskom i Rumunijom ne možemo govoriti ni o slobodi, ni o humanosti.

U tri pogranična naselja, Majdan, Rabe, Vrbica, sa oko 100-120 žitelja, meštani žive u strahu, jer i pored preduzetih akcija na uklanjanju migranta, oni se stalno vraćaju pokušavajući da uđu u Rumuniju i u Mađarsku.

U nekim naseljima, kao što je Majdan, ima više migranata nego stanovnika. Ljudi se plaše, uveče ne smeju da izlaze, čak ne smeju da odlaze ni do prodavnica. Radi se, uglavnom, o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata. Stava smo da je to nedopustivo i neprihvatljivo.

Slična je situacija i na području Opštine Kanjiža i na teritoriji grada Subotice i u Zapadno-bačkom okrugu, npr. u Somboru.

Želim da naglasim da kod svih, tu mislim i na naše stanovništvo i na ilegalne migrante, postoji samo strah koji koriste organizovane grupe krijumčara ljudima, pa je tako opšte poznato da taksisti dele vizit-karte na arapskom, pa se tačno znaju mesta okupljanja i gde se prelazi granica.

Znamo svi da migranti moraju da budu u prihvatnim centrima i, prema podacima nevladinih organizacija koje se bave pitanjem migranata u Srbiji, trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 6.100 osoba, ali svedoci smo da migranti napuštaju prihvatne centre i da im naši taksisti pomažu da dođu do određenih lokacija. Migrante dovoze taksisti iz Beograda, iz Kikinde, iz Subotice, a najviše ih je iz Sombora u naselja gde živi između 100-120 osoba.

Šef naše poslaničke grupe gospodin dr Balint Pastor je u više navrata govorio ovde u Narodnoj skupštini o ovom problemu i pre mesec dana je postavio poslaničko pitanje predsednici Vlade vezano za ovaj problem.

Bez preterivanja, u pograničnim delovima Vojvodine situacija je alarmantna, a prema podacima iz decembra 2020. godine više od 2.000 ljudi je van kampova i to posebno u Vojvodini.

Ponavljam, jedino rešenje je poštovanje zakona. Naš stav je da problem treba da rešimo tamo gde je nastao. Smatramo da bi migranti nakon ratnih sukoba trebalo da se vrate u svoju sopstvenu zemlju i u tome svi mi treba da im dajemo podršku.

Smatramo da do pomaka u rešavanju problema može dovesti samo kombinacija mera. Svakako da je raspoređivanje dodatnih snaga MUP-a i Žandarmerije, zajedničkih snaga Policije i Vojske Srbije, kao i zajedničkih međunarodnih policijskih snaga donelo vidljive rezultate.

Za nas je izuzetno važno da MUP reaguje kad im se obrate predstavnici lokalnih samouprava, kad im se obrate predstavnici mesnih zajednica i svi oni žitelji koji žive u tim naseljima i izuzetno je za nas važno da MUP istražuje svaki slučaj.

Ja sam prošle nedelje obišao Opštinu Novi Kneževac i Opštinu Čoka. Tačnije, boravio sam u naseljenim mestima Rabe i Majdan u Opštini Novi Kneževac i u mestu Vrbica u Opštini Čoka. Ova sela se nalaze na tromeđi, to je granica Srbije sa Rumunijom i Mađarskom. Migranti dolaze do tromeđe kako bi obišli ogradu koju je Mađarska napravila. Ulaze na teritoriju Rumunije i tako pokušavaju da uđu na teritoriju Mađarske.

Po informacijama koje smo dobili, migranti imaju svoje koordinatore koji im javljaju kad tačno da krenu i one migrante koji uspeju da dođu do Mađarske, njih voze do Austrije, pa posle do Nemačke. Na taj način migranti postaju žrtve krijumčarenja na svoj sopstveni zahtev. Tačno se znaju tarife od Turske do Grčke i koliko košta put od Grčke do Nemačke.

Bez dileme, držati pod kontrolom ovu situaciju predstavlja veliki izazov za snage bezbednosti i u Srbiji i u Rumuniji i u Mađarskoj, a posebno na južnoj granici sa Severnom Makedonijom.

Uvažene dame i gospodo, pokazaću vam nekoliko slika koje ilustruju prethodne navode. Evo, na primer, ova prva slika, to se vidi ulaz u selu Majdan. Pogledajte koliko migranata ima ovde. Isto jedna slika koja je uslikana u selu Majdan. Želim da ponavljam, poštovani narodni poslanici, da u ovim naseljima živi između 100, 120 građana Republike Srbije, a boravi više od 500 migranata.

Na ovoj slici se vidi bivša zgrada MZ Majdan. Pogledajte kako izgleda ulaz i ova sledeća slika isto je prostorija bivše zgrade MZ Majdan. Želim da podsetim svakog da je ovo imovina države Republike Srbije, da je ovo javna svojina.

Ovu sliku sam uslikao u selu Vrbica. To je napuštena kuća.

Imam još jednu sliku. Ova slika je uslikana u Rabeu, malo mesto, isto napuštena kuća u kojoj žive migranti.

Stanovnici ovih naselja čija je imovina uništena i otuđena s pravom postavljaju pitanje mogućnosti naknadne učinjene štete. Nisam pričao ni o količini smeća koja se nalazi na tim mestima. Niko ne priča o tome ko će to da odnese.

Takođe, molimo sve nadležne institucije, uključujući i EPS, da pojačaju kontrolu i intenziviraju prikupljanje podataka iz svih mesta koja su tačka okupljanja migranata na njihovom putu ka EU.

Molimo nadležne institucije da se podrobnije kontroliše rad taksi prevoznika, kao i boravak migranata u prihvatnim centrima.

Savez vojvođanskih Mađara je tu. Možemo da pomognemo. Naši odbornici, predstavnici mesnih zajednica su na terenu. Poznajemo stanje na terenu. Imamo verodostojne podatke.

Migrantsku krizu Srbija nije prouzrokovala, to je malopre isto ministar spomenuo, niti može da reši, ali još jednom apelujemo da je važno čuvati južnu granicu, da je važno kontrolisati ulazak i boravak migranata u našoj zemlji.

Jasno je da je ovo tema koja može da odredi ne samo budućnost Srbije, nego i budućnost regiona, čak i EU. Jasno je da je to velika i izuzetno osetljiva tema.

Ponavljam, zakon je mera slobode svakog čoveka kako stanovništva Republike Srbije, tako i migranata.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara želi da kao korektni partneri zajednički pristupimo rešavanju ovog teškog zadatka i da zaštitimo državljane Republike Srbije. Zato ponavljam naš apel, uz veliko poštovanje i napore i policije i žandarmerije, ponavljamo molbu koju smo više puta uputili i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije da, shodno mogućnostima snage Vojske Srbije i Žandarmerije budu prisutni u naseljima koji su na putu prolaska migranata.

Znamo da možda i čudno zvuči, ali za pripadnike mađarske nacionalne manjine prisustvo Vojske znači garanciju mira, lične sigurnosti i opšte bezbednosti. Molimo vas da Vojska i Žandarmerija ostanu na terenu najmanje deset dana i da svaki dan vrate migrante u prihvatne centre i da svaki dan kontrolišu taksi prevoznike.

Takođe, pozivam gospodina ministra unutrašnjih poslova da zajedno posetimo naseljena mesta Majdan, Rabe, Vrbica i Banatsko Aranđelovo, da se upozna sa stanjem na terenu, sa ljudima koji sa strahom i neizvesnošću dočekuju svaki sledeći dan.

Na kraju, još jednom želim da potvrdim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, sporazume i izveštaje.

Hvala na pažnji.
Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, mi imamo poverenje u vas, imamo poverenje i u predsednika Republike Srbije, kao i u predsednicu Vlade Republike Srbije.

Samo još neke podatke da vam iznesem. U zadnje vreme u oko 50 kuća su provalili, nažalost, migranti, na primer, samo u Majdanu. Četiri kuće su spaljene, nažalost, i provalili su u crkvu.

Sada ću da vam iznesem jedan detalj što je stvarno, stvarno, nemam reči. Migranti odu na groblje, uzmu drveni krst i sa time lože. Molimo vas da nam pomognete. Situacija je stvarno alarmantna. Molim vas, pošaljite žandarmeriju u ta naselja, ako je to moguće, i da prekontrolišete i taksi prevoznike. Izuzetno je osetljiva tema, ali kažem još jednom, imamo poverenje u vas i nadam se da ćemo ipak jednom sve ovo i završiti i nadam se stvarno da ćemo sarađivati i ubuduće. Hvala vam.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje i predsednici Vlade i ministarki za zaštitu životne sredine, a pitanje se tiče zagađenja rečice Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli.

Pitanje je – šta planira Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uradi u sprečavanju daljeg zagađenja Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli?

Kako i na koji način može Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine da pomogne opštini Bačka Topola na čijoj teritoriji se nalazi ovaj problem?

Opština Bačka Topola, inače iz koje ja dolazim, već se godinama suočava sa problemima zagađivanja rečice Krivaje i vazduha u samom gradu. U opštini dosta razvojnih projekata je započeto i završeno u prethodnom periodu, dinamično se razvija industrijska zona, imamo prelepo jezero sa kupalištem, završili smo dom učenika, imamo vrhunsku fudbalsku akademiju, gradi se fudbalski stadion u centru grada. Takođe, isto se obnavlja zgrada više hotela u centru grada. Znači, dobre stvari se dešavaju.

Međutim, svi koji dođu u Bačku Topolu nažalost grad zapamte po neprijatnom mirisu, a da ne pričamo o građanima koji žive u susednom selu Bajša, jer kroz selo teče rečica Krivaja koja ima strašno neprijatan miris zahvaljujući zagađivanju iste.

Nažalost, ima više zagađivača, od Bačkotopolske gradske kanalizacije, preko raznih preduzeća, ali u ovom trenutku se gradi prečistač otpadnih voda sa kojim ćemo jedan deo problema sigurno rešiti još ove godine.

Među veće zagađivače spada i fabrika „Žibel“ koja prerađuje nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja. Da ne bude nedoumice, za našu opštinu ovo preduzeće je isto tako važno kao ostala preduzeća koja posluju na teritoriji naše opštine, važni su nam radnici i zaposleni u preduzeću koji vrše jako ozbiljan posao i osetljivu delatnost.

Svi dobro znamo da uginule životinje i klanični otpaci predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost kao mogući izvori infektivnog materijala i kao zagađivači životne sredine.

Širenje stočnih zaraza i ogromne materijalne štete koje one mogu da nanesu, kao i mogućnost da pojedine od tih zaraza pređu i na ljude, postao je problem i briga cele naše države.

Ako se pravilno sagledaju svi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano rešavanje neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih i sporednih proizvoda klanja i uginulih životinja u cilju sprečavanja širenja stočnih zaraznih bolesti, uspešne zaštite i saniranja životne sredine i racionalnog korišćenja ovih otpadaka.

Međutim, svima nama je isto tako važno da sva preduzeća posluju u skladu sa svim zakonima i podzakonskim aktima naše države, i ujedno, da građani Bačke Topole ne moraju trpeti neprijatan miris u vazduhu i neprijatan miris rečice Krivje, koji se oseti od Bačke Topole kroz Bajšu, i Malom Iđošu do Feketića.

Pitanja koje me je interesuju.

Kako i na koji način posluje preduzeće „Žibel“ u pogledu pridruživanja propisa zaštite životne sredine? Da li plaća državi neke kazne zbog ugrožavanja životne sredine, odnosno, ne ispunjavanja određenih uslova iz podzakonskih akata?

U prethodnom periodu koji nadležni državni organ i na koji način je sprovodio kontrolu nad osetljivim poslovanjem preduzeća?

Da li su uzimani uzorci i vršenja ispitivanja kvaliteta uzoraka iz rečice Krivaja? Koji nadležni državni organ i na koji način je identifikovao zagađivače rečice Krivaja i kontrolisao njihovo poslovanje?

Kako i na koji način može jedna lokalna samouprava da pomogne privatnom preduzeću u izgradnji svog sopstvenog prečistača?

Nadam se da ću odgovore dobiti što pre u ime svih građana opštine Bačke Topole i Malog Iđoša i nadam se da ćemo zajednički naći rešenje na sve spomenute probleme. Hvala.
Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.