Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane. Bezbednost hrane i hrane za životinje na teritoriji Republike Srbije u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju subjekti koji se upisuju u centralni registar objekata i drugih subjekata u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje. Drugi subjekti iz stava 1. ovog člana jesu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao centralni organ, Ministarstvo zdravlja, Nacionalna referentna laboratorija i laboratorije.
Podneo sam amandman na član 11. stav 2. da se posle reči "organ" dodaju reči "odnosno pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo" i da se posle stava 3. posle reči "zdravlje" dodaju reči "i pokrajinski sekretarijat za zdravstvo".
Primedba u članu 11. se odnosi na deo nadležnosti gde stoji "ministarstvo", predlažem da se doda "nadležni pokrajinski organ". U okviru prenetih nadležnosti AP Vojvodine i pokrajine treba da na svojoj teritoriji vrši monitoring primene onog zakona putem svoje inspekcije. Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara je važno da Pokrajina ima svoje nadležnosti po svim zakonima u oblasti poljoprivrede. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. ovog zakona, posle reči "inspekcija" treba da se dodaju i reči "poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije".

U ovom članu zakona poslove organa državne uprave u smislu ovog zakona u ovoj oblasti bezbednosti hrane obavlja fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, a mi tražimo da to obavlja i poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije.

Ponašanje, uloga i mesto inspektora inženjera prehrambene struke važna je u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, jer su to najkompetentniji kadrovi za uspostavljanje, vođenje i korigovanje tehnoloških postupaka proizvodnje, što je osnovni uslov proizvodnje bezbedne hrane, te je razumljivo da su ti stručnjaci u navedenim slučajevima i najkompetentniji za kontrolu hrane. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predstavništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane, na član 48. stav 2. koji glasi – subjekti u poslovanju hranom su dužni da koriste uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu u primeni HACCP. Subjekat u poslovanju hranom je dužan da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HACCP.
Ovim članom zakona tražimo da posle reči – lice - se dodaju reči – odgovarajuće stručne spreme. Primedba u članu 48. se odnosi na stručnost lica koje će biti odgovorno za promenu dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HACCP, pošto je veoma bitno da to bude lice prehrambene struke, jer u praksi se za odgovorna lica imenuju postojeći radnici koji su nekompetentni za obavljanje ovih zadataka. To je naročiti problem u proizvodnim pogonima malog i srednjeg obima, gde uglavnom nema inženjera tehnologa, pa ni majstora prehrambene struke.

Zahvaljujem ministre.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dragi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime narodnih poslanika SVM iznesem naše sugestije u vezi ove tačke dnevnog reda koji u sebi sadrži 15 zakona vezanih za poljoprivredu, a najviše u vezi opšte situacije u poljoprivredi. Na početku svog izlaganja treba da istaknem da poslanici Poslaničke grupe manjina podržavaju ovaj set zakona i drago nam je da posle dužeg perioda imamo set zakona o poljoprivredi i nadamo se da će ovi zakoni samo olakšati položaj naših poljoprivrednika i ubrzati približavanje Srbije ka EU.
Verujemo u to da će set zakona poboljšati položaj onih građana Srbije koji žive od poljoprivrede, znači poljoprivrednim proizvođači. Važno je to da na dnevnom redu su zakoni koji su nama prioriteti, poslanika SVM, jer imamo u programu naše partije SVM.
U proteklom periodu smo se više puta bavili poljoprivredom i eventualnim problemima, reagovali smo više puta na način subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava, na način registrovanja poljoprivrednih gazdinstava. Pričali smo o problemima u vezi otkupa mleka i uvoza mleka u prahu, i imali smo ozbiljan problem sa proizvođačima duvana. '
Interesuje me, znamo da je nekim proizvođačima duvana, koji su proizvodili ''berlej'' i ''orijental'', nisu isplaćene subvencije vezane za 2008. godinu, znamo da je jedna uredba gotova, interesuje me šta je sa tom uredbom i kada će je pustiti Ministarstvo poljoprivrede.
Treba da kažem da smo više puta sa Ministarstvom poljoprivrede našli rešenja. Gospodine ministre, treba da vam kažem i to da mi poslanici SVM smatramo da je Ministarstvo poljoprivrede trenutno na boljem putu nego što je bilo u prethodnim godinama. Smatramo da postoji više truda, više volje u vama nego u vašim prethodnicima. Ipak, imam i neke nesuglasice, imamo i neke zahteve, što smatramo da je prirodno. Naravno, ne možemo se složiti u svim pitanjima.
Imamo osećaj da je u Beogradu poljoprivreda, nažalost, tema samo pre izbora, ali skrećem vam pažnju na to da je nama poslanicima SVM, koji dolazimo isključivo iz poljoprivredne okoline, poljoprivreda prioritet. Uvek vam skrećemo pažnju, gospodine ministre, na to i zahtevamo od vas da se Ministarstvo poljoprivrede izbori za što više sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Imam tu i neke podatke vezane za prethodne godine. Na primer, u 2001. godini ukupan budžet za poljoprivredu je bio 4,06%, 2004. godini je bilo najviše 5,33%, 2006. godini 5,14% , a sada trenutno poljoprivreda 2,92% ima ukupno od budžeta Republike Srbije. Smatramo to jako lošim.
Više puta smo skrenuli pažnju na to da kada u Srbiji pričamo o svetskoj ekonomskoj krizi, možemo reći da u našoj zemlji ona najviše pogađa poljoprivredu, odnosno poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veći deo izvoza ostvarujemo od poljoprivredne proizvodnje, jedino se poljoprivrednim proizvodima možemo takmičiti sa zemljama u okruženju.
Mi, predstavnici SVM, smatramo da je u Srbiji jedini mogući način, ključ uspeha da prevaziđemo ovu krizu, da što više sredstava uložimo u poljoprivredu. To su jedini proizvodi koje sigurno možemo izvoziti i njima konkurisati na tržištu EU, a i šire. Ako pokrenemo i poboljšamo poljoprivrednu proizvodnju, to će se odraziti na prerađivačku industriju, trgovinu i ostale grane privrede.
U poljoprivredi smatramo veoma važnim i potrebnim državnu podršku u izgrađivanju strukture ekonomičnog poslovanja. Rascepkana mala seljačka gazdinstva, koja je država više decenija stalno eksploatisala, treba da zamene farmerska gazdinstva, ali ne po svaku cenu.
Veći deo našeg poljoprivrednog življa je siromašan i star i nažalost neki su postali socijalni slučajevi. Zalažemo se za takve mere koje će sprečiti materijalno upropašćavanje seljačkih gazdinstava i koje će pomoći njihovom prestrukturiranju u pravcu efikasnih proizvodnih sistema, pripremajući ih na izazove konkurencije na evropskom tržištu.
U poljoprivredi izrazito, ali i u drugim privrednim granama, zahtevamo ukidanje monopola bilo u otkupu, bilo u obezbeđivanju proizvodnih sredstava. Smatramo da ste po tom pitanju postigli nešto. Na dobrom putu je Ministarstvo poljoprivrede. Imate našu podršku po tom pitanju.
Obaveza države je obezbeđivanje transparentne i kontrolisane, čiste tržišne utakmice. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede treba da se zalaže za stvaranje stabilnih i proračunljivih kvaliteta cena i dohodaka. Naš program stavlja poseban akcenat na poboljšanje kvaliteta života i životne šanse onima koji žive na selu, da i time poboljšamo snagu naših sela i naselja za očuvanje življa.
Zahtevamo potpuni povraćaj imovine, odnosno celovito obeštećenje u slučaju gazdinstava, mlinova i druge imovine vezane za poljoprivredu. Smatramo da po tom pitanju Ministarstvo poljoprivrede treba još dosta da radi i da pokrene tu temu.
Cilj SVM je da se socijalna sigurnost poljoprivrednih proizvođača poveća, da se poboljšaju uslovi kvaliteta života seoskog stanovništva, da se ukinu monopoli, da se stvore stabilni odnosi i pariteti cena i kvaliteta pojedinih poljoprivrednih proizvoda.
Nama je prioritet da se usvoji takav set zakona koji će onemogućiti korišćenje sumnjivog kapitala prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta, koji će u skladu sa propisima EU štiti mala gazdinstva i koji će onemogućiti nastanak veleposeda, da se uvede sistem obračuna i raspodele subvencija za poljoprivredne proizvođače na bazi obrađene površine zemljišta, saglasno evropskim standardima.
Zalažemo se za to da se obezbede državna sredstva za izgradnju prerađivačkih i skladišnih kapaciteta od strane vojvođanskih poljoprivrednih proizvođača udruženih u savremene forme zadruga.
Tražili smo od Ministarstva poljoprivrede da se preispita sistem davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i da se izmeni na način da do zemljišta, umesto špekulanata, dođu oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao primarnom delatnošću. Dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu smatramo da ćemo rešiti ovaj problem, mada ćemo videti kako će to funkcionisati u praksi i na terenu.
Tražimo od vas da neuplaćene zakupe za državno poljoprivredno zemljište u što kraćem roku naplatite i da se da na sud. Nažalost, imamo informacije da je samo u nekim opštinama pokrenuta optužnica.
Zalažemo se da se uspostavi poljoprivredna savetodavna služba na nivou sela. Savez vojvođanskih Mađara ima program sa mrežom tih službi, odnosno kancelarija. Ovo dobro funkcioniše u nekim opštinama, pa želimo da Ministarstvo poljoprivrede izdvoji sredstva za savetovanje poljoprivrednika i zahtevamo da, umesto novih savetodavnih kancelarija, Ministarstvo pomaže onima koji već godinama funkcionišu, odnosno da uključe i naše savetodavne službe u Savetodavnu službu Ministarstva poljoprivrede.
Tražimo da se proizvodi koje otkupi država bez odlaganja isplate i da se obezbede državni i međunarodni izvori za podsticaj organske poljoprivredne proizvodnje, vinogradarstva, voćarstva i proizvodnje bioproizvoda i da se oni pravilno raspodele. Želimo da se posebno podstakne proizvodnja biljaka koje se koriste kao sirovina za bioenergente i da se specifični, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi koji reprezentuju vojvođanske Mađare zaštite i da dobiju sertifikat kvaliteta.
Poslanici SVM već više puta smo reagovali i informisali javnost kada je došlo do elementarnih nepogoda. Tražili smo da poljoprivredni proizvođači, ugroženi elementarnim nepogodama, odmah nakon nastanka štete dobiju odgovarajuću pomoć.
Smatramo da Ministarstvo poljoprivrede treba stalno da prati situaciju na terenu. U Vojvodini je trenutno suša velika i poljoprivrednici već procenjuju štetu. Interesuje me da li je Ministarstvo poljoprivrede preuzelo nešto po tom pitanju.
Imam ovde nekih podataka – u aprilu na severu Bačke palo je samo 13 milimetara kiše na kvadratni metar, a u maju ni toliko. Naši stručnjaci procenjuju da će šteta kod žitarica biti između 30% do 50%. Ako u roku od dve nedelje ne bude kiše biće problema i sa kukuruzom i šećernom repom.
Suša naravno trenutno još nije toliko velika kao što je bila u 2007. godini, ali ipak je zabrinjavajuća. Ova elementarna nepogoda će pogoditi i ljude koji se bave ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom. Na mestima u severnoj Vojvodini bi bilo dobro da Vlada što pre reaguje.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da reaguje što brže, jer inače ovi zakoni o kojima ćemo raspravljati ne vrede ništa. Ako naši poljoprivrednici neće imati svoje proizvode, neće imati šta da stave u javno skladište, neće imati dovoljno sredstava za zakup poljoprivrednog zemljišta itd.
Znamo da na tržištu možemo da utvrdimo da Vojvodina daje iz poljoprivrede 70 do 80% proizvoda, a ostali delovi zemlje samo 20 do 30%. Kada znamo da je svetska ekonomska kriza, smatram da država ne sme da zaboravi naše poljoprivrednike i treba da prati situaciju na terenu.
Drugi problem na terenu, po podacima Držane službe za zapošljavanje, jeste da je do sada od septembra do decembra prošle godine, tačnije 2008. godine, 8% ljudi je ostalo bez posla u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Smatramo da su glavni uzroci ovog problema neisplaćene subvencije i način subvencionisanja i Uredba o registraciji poljoprivrednih gazdinstava.
Za nas je najvažnije da vi svakom poljoprivrednom proizvođaču omogućite iste uslove za proizvodnju. Smatramo da su svi proizvođači isti. Interesuje me koliko duga ima još Ministarstvo poljoprivrede i koliko je subvencija neisplaćeno u 2008. godini.
Postoji još jedan ozbiljan problem vezan za ruralne sredine, vezano za zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o kojem želim više da pričam jer dolazim iz ruralnog područja Srbije. U ruralnim sredinama, prvenstveno u selima, život stanovništva pre svega zavisi od poljoprivrede i na selu svaki drugi stanovnik je vezan za jednu granu poljoprivredne proizvodnje.
Zbog stalnih problema u poljoprivredi u zadnje dve decenije u Srbiji mladi ljudi napuštaju seoska domaćinstva, jer nemaju uslova, odnosno motivaciju da ostanu u ruralnim sredinama zbog loših i nesigurnih uslova u poljoprivredi.
Ovaj problem se ne može rešiti ovakvim načinom vođenja poljoprivrede. Ako čekamo i ne uradimo nešto da bi mladi ljudi ostali na selu, onda ćemo za još dve decenije totalno uništiti našu poljoprivredu, naročito u malim sredinama, gde i sada ima problema sa radnom snagom. Pretežno u seoskim domaćinstvima su ostali stari seljaci koji nisu u stanju da obrađuju svoje gazdinstvo. Dosta zemlje se proda i to najviše u ruralnim sredinama.
Vezano ne samo za ovaj zakon, ali i za ovaj zakon, jeste registrovanje poljoprivrednih gazdinstava i posebno me interesuje registrovanje nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i subvencija, podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Znamo da je za vreme kampanje predsednik države Boris Tadić obećao poljoprivrednih proizvođačima, starima da će dobiti podršku u iznosu od 50.000 dinara. Sada je ukinuta ta uredba, postavio sam poslaničko pitanje u prethodnoj fazi i nisam još dobio odgovor, interesuje me šta će oni dobiti i da li mogu da računaju i u kakvom obliku na državu. Ako pričamo i o trenutnom stanju u državi, možemo istaći da u Srbiji više od 200 sela nema mlađih ispod 20 godina. Najmanje u 190 sela nema nijednog stanovnika. U ruralnim sredinama imamo više od 260.000 stanovnika koji su stariji od 50 godina i to neženjenih muškaraca.
U selima u 86% slučajeva se stalno smanjuje broj stanovnika i samo u 14% ili stagnira ili se malo povećava. Mogu vam dati primer vojvođanskog sela Pačir, iz kojeg dolazim, gde ima približno 3.000 stanovnika, prošle godine na 18 rođenih bilo je 45 umrlih, a da ne brojim mlade ljude koji su napustili selo i to ne samo zbog toga da bi živeli u gradu, nego i radi odlaska u inostranstvo.
Ako se ova tendencija nastavi, u Vojvodini i Srbiji na selima će ostati samo stari ljudi. Statistika ukazuje na to da u poljoprivredi nema strategije razvoja i nema novih generacija koje će da naslede poljoprivredno gazdinstvo. Ministarstvo poljoprivrede, ako pravi strategiju, nikako ne sme da izostavi ove činjenice, a u strategiju mora da uđe program za razvoj ruralne sredine, kojim bi mogli da poboljšamo stanje na selima. Čak smatramo da nije dovoljna samo strategija ruralnog razvoja, nego bi trebalo da se predvide sredstva iz budžeta Republike Srbije za finansiranje mladih poljoprivrednih proizvođača, koji bi sa predviđenim sredstvima mogli da formiraju i razvijaju svoje gazdinstvo koje ima garantovanu stabilnost u poljoprivredi. Nažalost, stabilnosti u poljoprivredi nema.
Mladi ljudi očekuju od Ministarstva poljoprivrede garanciju da od uloženog truda mogu da žive. Nažalost, bezbednosti u poljoprivredi trenutno nema, a smatramo da je to isključivo posledica rada prethodnih ministarstava poljoprivrede, a vi dosta treba da radite na tom pitanju.
Registrovanim poljoprivrednicima država treba da izdvaja sredstva za dečiji dodatak barem do godinu dana. Treba da vam skrenem pažnju i na to da u nekim slučajevima nosioci poljoprivrednih gazdinstava su žene, a nažalost, one nemaju pravo čak ni na porodiljsko odsustvo.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da vodi računa posebno o mladima na poljoprivrednim gazdinstvima, da mladi ljudi ostanu na selu.
Ministarstvo poljoprivrede treba da potencira opstanak mladih na selu i mora posebno stimulisati da se što više dece rodi u ruralnim sredinama, da bi ostala i dalje zdrava sredina u selima. Smatram da u ovom slučaju posebnu pažnju imaju žene u poljoprivredi.
To su bile samo neke teme koje smo želeli izdvojiti u načelnoj raspravi o setu zakona o poljoprivredi. Smatram da ne treba da raspravljamo samo o zakonima, ako su ovde predstavnici Ministarstva poljoprivrede, nego treba da pričamo o opštoj situaciji u poljoprivredi i kroz raspravu da pokušamo da rešimo neke nedostatke zakona i nedostatke u poljoprivredi.
Smatramo da situaciju u poljoprivredi ne možemo samo preko zakona da poboljšamo, nego Ministarstvo poljoprivrede i Vlada moraju zajedno, i kroz uredbe i kroz pojedinačna rešenja, da poboljšaju uslove naših poljoprivrednika.
Na kraju želim još jednom da istaknem da Poslanička grupa manjina će podržati ovaj set zakona, a primedbe i sugestije vezano za ostale zakone ćemo izneti u daljoj raspravi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem svoje izlaganje u vezi nekih zakona, dozvolite mi da opet postavim neka pitanja koja sam već pitao u prethodnom izlaganju, a odgovore nisam dobio.
Prvo se radi o podršci nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima. Ministarstvo poljoprivrede je 26.2.2009. godine donelo Uredbu o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, koja je trebalo da važi u 2009. godini. Ovom uredbom bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da, u iznosu od 40.000 dinara, pomaže naše poljoprivredne penzionere koji imaju najmanju platu u Srbiji.
Nažalost, Ministarstvo poljoprivrede je nakon 45 dana ukinulo važenje Uredbe o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima Uredbom o prestanku. Moramo da vas podsetimo još jednom da je predsednik države gospodin Boris Tadić za vreme kampanje obećao našim najstarijim poljoprivrednicima ovu podršku, čak i više. Zbog toga ne razumemo takvu reakciju Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Interesuje me zašto je ukinuta ova uredba i koliko je poljoprivrednika od 26.2. do 15.4. registrovalo gazdinstvo kao nekomercijalno?
Drugo pitanje je – ko će njima nadoknaditi ove troškove oko registracije i da li je Ministarstvo voljno da to uradi?
Druga tema koja je spomenuta je suša na teritoriji države koja je najveća na severu Bačke, u stvari na severnim delovima države. Nisam dobio odgovor šta je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo po tom pitanju? Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara tražimo od vas da proverite situaciju na terenu i da reagujete na to.
Treće spomenuti problem su bile neisplaćene subvencije. Interesuje me kada će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti subvencije svim poljoprivrednim proizvođačima, a vezano za 2008. godinu?
Sada u nastavku, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina, iznesem naše sugestije u vezi nekih zakona iz seta zakona o poljoprivredi.
Imamo tri zakona koja su za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara najvažnija, a to su zakon o poljoprivredi i o ruralnom razvoju, o kojem sam već govorio i izneo naše sugestije. Druga dva zakona su Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Što se tiče Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, smatramo da će ovaj zakon olakšati uslove kreditiranja naših poljoprivrednika, koji su nažalost trenutno bez kredita i bez subvencija i tako neće moći opstati. Ovaj zakon uređuje uslove za određivanje javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, uslove i način izdavanja dozvola za rad javnih skladišta, uslove i način njihovog korišćenja.
Potreba da se obezbedi viši stepen pravne sigurnosti, kao i da se razvija promet poljoprivrednih proizvoda putem razmene papira, dovela je do neophodnosti uspostavljanja sistema javnih skladišta i robnih zapisa, a iz kog razloga se i predlaže donošenje ovog zakona.
Vlasnik robnog zapisa može da iskoristi robni zapis kao zalogu za kratkoročni kredit ili da izvrši prodaju robnog zapisa, što je po našem jako dobro za naše poljoprivrednike. Smatramo da će ovaj zakon samo ovakvim potezima razvijati poljoprivredu.
U velikom broju zemalja, sa razvijenim tržištima poljoprivrednih proizvoda, razvijeni su robni zapisi kao instrument koji olakšava pristup kratkoročnim kreditima i trgovinu poljoprivrednim proizvodima.
Ovo rešenje smatramo dobrim i zbog razloga što nam je Ministarstvo poljoprivrede u rebalansu budžeta u 2009. godini, da bi imalo dovoljno raspoloživih sredstava, iz podračuna iz Fonda za razvoj poljoprivrede uzelo 4.600.000.000 dinara. Iz tog fonda je do sada Ministarstvo poljoprivrede finansiralo kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite i, nažalost, u 2009. godini naši poljoprivrednici će ostati bez tih mogućnosti i ne znamo šta ih čeka u 2010. godini.
Što se tiče zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, treba da kažemo da je za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara ovaj zakon takođe jako važan, naročito zbog toga što podržavamo naše male poljoprivredne proizvođače, kojih ima najviše u Srbiji i smatramo da oni zahtevaju najveću pomoć.
Međutim, imamo par sugestija vezano za ovaj zakon. Predložili smo i amandmane da bi ovaj zakon bio još bolji i efikasniji. Dobro je da lokalne samouprave raspolažu i daju u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U praksi je, nažalost, došlo i do nekih nesuglasica, pa se nadamo da će ovom dopunom zakona biti rešeni svi problemi i nesuglasice vezane za izdavanje zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu nije mogao da utiče na razne tajkune, koji su lako došli do poljoprivrednog zemljišta pre nego naši mali i siromašni seljaci. Treba da stoji ispred nas zakon koji je usvojen u Danskoj, kojim se tako reguliše zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da pravo na zakup samo ima taj poljoprivredni proizvođač koji stanuje bliže od 30 kilometara od zemljišta koje hoće da uzme u zakup.
Problem je što prethodno ministarstvo, odnosno rukovodstvo prethodnih ministarstava, npr. Ministarstvo za poljoprivredu, u 2006. i 2007. godini nisu naplatili zakup, nego su omogućili da se prolongira isplata zakupa pojedinih zakupaca. Od tih godina nema reda u naplaćivanju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, odnosno to je uticalo na nemoral pojedinih zakupoprimaoca.
Naravno, ovim predloženim dopunama zakona, po mišljenju poslanika SVM, dobro se regulišu ove stvari i zbog toga moram da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa ministrom Draginom.
Što se ostalih zakona tiče i naših pojedinih amandmana, o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima, gde očekujemo od ministra poljoprivrede punu saradnju i usvajanje, naravno, naših amandmana. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe manjina želim da postavim više pitanja gospodinu ministru dr Saši Draginu, ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Naime, Ministarstvo poljoprivrede 26. februara 2009. godine donelo je Uredbu o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su trebalo da važe za 2009. godinu. U to vreme Srbija i svet već su bili u dubokoj svetskoj ekonomskoj krizi, pa smo znali da će ova godina za Srbiju biti veoma teška.
Naravno, kada je izašla ova uredba, tome su se obradovali naši poljoprivrednici, penzioneri, koji dobijaju najmanju penziju u Srbiji, počeli su da prijavljuju gazdinstva kao nekomercijalno.
U nekomercijalna gazdinstva pripadaju oni poljoprivrednici koji su otišli u penziju pre 1986. godine, te bi njima dobro došlo 40.000 koje su predviđene ovom uredbom.
Ovaj tračak nade im je kratko trajao jer je Ministarstvo poljoprivrede - nakon 45 dana ukinulo važenje odredbe o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, sa Uredbom o prestanku.
Tokom registrovanja, mogu vam reći da su stariji poljoprivrednici imali velike teškoće. Na severu Bačke da nije radila poljoprivredna savetodavna služba mnogi od njih se ne bi prijavili. Preko ovih kancelarija, koje su finansirane na mnogim mestima od strane Ministarstva poljoprivrede i nekih opština, uz dosta strpljenja i napora sređivani su papiri da bi se dobila ova mala pomoć.
Žalosno je to da se većina starih poljoprivrednika danima mučila za pribavljanje potrebne dokumentacije. Putovali su sa sela u grad da bi sve to uradili. Ostavljali su gazdinstva komšijama i gubili su čitave dane i vreme. Još je žalosnije što Ministarstvo poljoprivrede takvim potezima umanjuje ugled Ministarstva, jer sva pravila i uredbe koje donesemo trebalo bi da važe u toku ove godine.
Moje pitanje glasi - koliko je poljoprivrednika od 26.02.2009. do 15.04.2009. godine registrovalo gazdinstvo kao nekomercijalno?
Drugo pitanje - ko će ove troškove poljoprivrednicima oko registracije nadoknaditi i da li je Ministarstvo poljoprivrede voljno da to uradi?
Interesuje me - zašto je Ministarstvo poljoprivrede moralo da donese takvu uredbu, kada je dobro znalo u februaru, da para nema u ovoj godini?
Po mišljenju nas, poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, Ministarstvo nije moralo da obmanjuje naše poljoprivrednike. Umesto da dobijaju pomoć stari poljoprivrednici su izgubili - i to na početku godine kad je setva, kada su malo vremena imali i kada su sve već uložili za ovu godinu i sada na kraju, nažalost, ne mogu da računaju na Ministarstvo poljoprivrede.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim nekoliko pitanja u ime Poslaničke grupe manjina gospodinu premijeru dr Mirku Cvetkoviću.
Najpre želim da vam skrenem pažnju na to da, kada pričamo o svetskoj ekonomskoj krizi u Srbiji, možemo reći da u našoj zemlji ona najviše pogađa poljoprivredu, odnosno poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veći deo izvoza ostvarujemo od poljoprivredne proizvodnje i da se jedino s poljoprivrednim proizvodima možemo takmičiti sa zemljama u okruženju.
Mi, predstavnici SVM, smatramo da je u Srbiji jedini mogući način, ključ uspeha da prevaziđemo ekonomsku krizu to da što više sredstava uložimo u poljoprivredu. Oni su jedini proizvodi koje sigurno možemo izvoziti i sa njima konkurisati na tržištu EU, a i šire. Ako pokrenemo i poboljšamo poljoprivrednu proizvodnju, to će se odraziti na prerađivačku industriju, trgovinu i ostale grane privrede. Treba da se podsetimo narodne poslovice koja kaže: ''Bogat seljak, bogata država'' i da se ponašamo u skladu sa tim.
Poštovani premijeru, želim da vam kažem da je za nas najvažnije da ova vlada svakom poljoprivrednom proizvođaču omogući iste uslove za proizvodnju, a ne kao što ste doneli uredbu vezanu za subvencionisanje poljoprivrednih gazdinstava. Smatramo da su svi proizvođači isti. Pošto je nadležni ministar poljoprivrede dr Saša Dragan odsutan, imam više pitanja za vas kroz koje ćemo ukazati na propuste Ministarstva poljoprivrede.
Po čemu je bolja ova varijanta subvencionisanja nego prethodna, od prošle godine? Molim vas, objasnite zašto je vama ova varijanta prihvatljivija, kada znamo da će ove subvencije od sada koristiti 70.000 poljoprivrednih gazdinstva, a u prethodnoj godini ih je koristilo skoro 500.000.
Znamo da ovom odlukom želite isključiti tajkune, a treba da uzmete u obzir da ste sa ovom odlukom isključili i veliki broj porodica, porodice poljoprivrednih proizvođača kojima je već decenijama poljoprivreda jedini izvor prihoda.
Želimo da preispitate način subvencionisanja, a predlažemo i da omogućite proizvođačima povoljnije uslove i rokove za uplatu doprinosa na prošlu godinu. Ponavljam, država polako uništava granu privrede koja može da pomogne da izađemo iz krize.
Druga tema je vezana za proizvođače mleka i želim odgovor na grupu pitanja. Ko je dopustio uvoz mleka u prahu u Srbiju? Ko su uvoznici? Koliko je uvezeno do sada? Da li je izvršena kontrola ispravnosti uvezenog mleka i u kom institutu?
Da li je na proizvodima od mleka označeno da su to proizvodi od mleka u prahu? Smatramo da ste ovim uvozom onemogućili male i srednje proizvođače mleka, a da ne kažem da ste ugrozili zdravlje građana.
Evo trećeg pitanja i polako završavam. Postoji ozbiljan problem kod proizvođača duvana. Koje su mogućnosti proizvođača duvana? Da li će biti subvencija i kako će to biti isplaćeno? Smatramo apsolutno neprihvatljivim da proizvođači duvana premije nisu dobili ni za prošlu godinu. Ne mogu se mere pomoći ukidati retroaktivno pošto proizvođači nisu mogli znati, kada su sadili duvan, da neće moći da računaju na pomoć države.
Poštovani premijeru, od vas očekujemo iskrene a ne političke odgovore. Hvala vam i izvinite zbog prekoračenja vremena.

Hvala. Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo, gospodine premijeru, pošto imate uvid u subvencije, ipak želim da mi odgovorite na pitanje u vezi sa subvencionisanjem poljoprivrednih proizvođača – kako stojimo sa prošlogodišnjim subvencijama, zašto nisu isplaćene?
Što se tiče naših očekivanja, poslanika SVM, ona su jasna. Tražimo od vas, još jednom, da preispitate način, krug lica i rokove vezane za subvencionisanje poljoprivrednih gazdinstava. Smatramo da nekim uredbama u vezi sa subvencionisanjem čak 70-80% proizvođača nije zadovoljno.
Dalje, tražimo potpunu zabranu uvoza mleka u prahu. Smatramo da ćete daljim uvozom onemogućiti male i srednje proizvođače mleka, a da ne kažem da ćete ugroziti zdravlje građana, koji čak ni ne znaju kakve proizvode kupuju, od čega su pravljeni proizvodi od mleka.
Još tražim od vas da utičete na Ministarstvo poljoprivrede da što hitnije isplati neisplaćene subvencije poljoprivrednicima za 2008. godinu. Vrlo dobro znamo da budžet Republike Srbije za 2009. godinu koji se odnosi na poljoprivredu nije na najbolji način raspoređen. Tražimo od vas da se u rebalansu budžeta za 2009. godinu izborite, zajedno sa ministrom poljoprivrede, za znatno više sredstava za Ministarstvo poljoprivrede.
Ako ova vlada želi da što ranije, bezbolnije, pametno i planski izađe iz ove krize, odnosno da je prevlada, ozbiljno treba da radimo na jačanju poljoprivredne proizvodnje. To nam je možda jedini način da izađemo iz ove duboke krize i prevaziđemo stihiju koja nas očekuje. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovana ministarko, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik mađarske koalicije, želim da podržim usvajanje ovog amandmana u ime Poslaničke grupe manjina.
Ovih dana ste od nas čuli mišljenje u vezi s Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Dozvolite mi da značajnije stvari ponovim, pošto je Vlada Republike Srbije dala negativno mišljenje o ovom i o svim drugim amandmanima SVM-a.
Mi u SVM-u smatramo da narodni poslanici, pre svega, treba da zastupaju interese građana i birača onih opština, gradova i regija, zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Ovaj zakon u predloženoj formi, prema našem dubokom ubeđenju, jeste protiv građana Vojvodine, protiv građana cele Republike Srbije, jer pokušava da uvede nešto neracionalno. Neracionalno je zbog toga što predlaže smanjivanje broja opštinskih sudova, sa 138, na 34. Nedopustivo je da u Vojvodini bude svega osam osnovnih sudova.
Zbog toga smo podneli amandmane, želeći da poboljšamo ovaj predlog zakona i amandmani se odnose na uvođenje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Smatram da, ako biste prihvatili naš predlog racionalizacije, odnosno kad biste u praksi to i koristili, osnivanjem, odnosno opstankom još 11-12 sudova na teritoriji Republike Srbije, zadovoljili biste zahteve građana ove zemlje. Ukupno biste imali 44-45 osnovnih sudova, umesto 34, što bi bilo znatno prihvatljivije.
Ne želimo da rušimo koncepciju ovog zakona i ne želimo da osnujemo 10 ili 15 novih osnovnih sudova. Želimo da očuvamo one sudove, bilo da se radi o prekršajnim sudovima, ili o osnovnim sudovima, čije je opstajanje racionalno, štaviše, neophodno. Tim rešenjem ne bi došao u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koji je uistinu neophodan, već bismo sačuvali one sudove čiji opstanak ima istorijsku i geografsku opravdanost. Ako smo već kod istorijskih i geografskih opravdanosti, dozvolite mi da vam ukratko skrenem pažnju na selo Pačir u opštini Bačka Topola, iz kojeg dolazim. Pokušaću da vam prikažem kako centralizacijom države utičete i ne vodite računa o malim, ruralnim sredinama.
Naime, Pačir sledeće godine slavi 600-godišnjicu svoga postojanja, a kako stvari stoje, nažalost, svoju 700-godišnjicu možda neće imati ko da proslavi. Ako pogledamo unazad, pre 70 godina, Pačir je imao dve pruge: Subotica-Vinkovci i Subotica-Crvenka-Odžaci. Tih godina, Pačir je imao oko 5.000 stanovnika, zanatlijske radnje koje su proizvodile i za izvoz, mlin za preradu žitarica, dve radionice za proizvodnju sode, dve zadruge za preradu mleka i pogon za preradu alkohola. Dalji razvoj se nastavlja i posle Drugog svetskog rata, izgrađena je ciglana, zatim pogoni za farbanje tekstilne robe, proizvodnju buradi, metli, osnovana je građevinska firma, poljoprivredna zadruga. U to vreme, postoji benzinska pumpa, policijska stanica, vojni odsek, poreska uprava, više zanatlijskih radionica.
Moram da vam skrenem pažnju da je u to vreme Pačir bio posebna opština i do tada je sve bilo u redu.
Kada je postao deo opštine Stara Moravica, stvari su počele da se menjaju. Sve se još više pogoršalo kada smo postali deo opštine Bačka Topola.
Samo u poslednjih 30 godina, u Pačiru su se zatvorile sve fabrike i pogoni, pa, čak, i veći broj privatnih zanatskih radnji. Danas Pačir nema benzinsku pumpu, nema železničku stanicu, nema bioskopsku salu, svoju zgradu škole, koju su građani Pačira od svojih para sagradili. Sve je to danas privatizovano ili u državnim rukama. Do današnjeg dana, u selu radi samo par radnji mešovite robe, jedna privatna građevinska firma i poljoprivredne zadruge koje su privatizovane.
Ako pogledamo kratku istoriju, dolazimo do zaključka da je Srbija pre 50 godina bila znatno decentralizovanija država nego danas. Danas je red došao na srednje i manje gradove i opštine u Srbiji. Polako, centralizacijom uništavamo i naše manje opštine. Nema decentralizacije, samo se centralizacija nastavlja.
Kakav je to grad bez suda, bez policije, bez najbitnijih institucija, bez vojnog odseka itd.? Danas – odsek ili odeljenje, sutra –ništa. Naravno, mi to teško možemo zaustaviti, ali barem možemo da se borimo protiv centralizacije ove države i da ukažemo na loš sistem razmišljanja. Kada opštini i gradu ukinete sud, gradovi gube obeležja po kojima se objektivno mogu nazvati gradskim sredinama. Po mom mišljenju, to je vrlo loše.
Dalje, želim da iznesem argumente protiv ovog nacrta zakona koji se odnose na korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima. Ostanak ovih sudova je garancija korišćenja u službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina. Ukidanjem ovih sudova, dovodi se u pitanje korišćenje jezika nacionalnih manjina u svim ovim sudskim postupcima. To je nedopustivo. Ne možemo reći da je svejedno da li se pravo koristi preko sudskog tumača ili direktno, a znamo da je pravo na službenu upotrebu jezika zagarantovano Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika iz 1991. godine.
Na kraju, želim da ponovim, ako se naši ostali amandmani i ovaj amandman ne podrže, nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon, jer nećemo glasati protiv građana i protiv birača sa teritorije opština iz kojih dolazimo. Mislim da imamo dobre argumente. Govorio sam samo o nekima, a još ćemo govoriti i narednih dana.
Želimo da ubedimo predstavnike Ministarstva pravde da su ovi amandmani dobri i da njihovim usvajanjem postižemo da ovaj zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava bude još bolji, da građanima u još većoj meri bude dostupna pravda na sudu, a da građanima koji su pripadnici nacionalnih zajednica službena upotreba njihovog jezika bude zagarantovana, da tu nemamo smanjivanje dostignutih standarda. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM, odnosno u ime Poslaničke grupe manjina iznesem naše stavove u vezi sa ovim amandmanom.
Naravno, podržavamo ovaj amandman koji su podneli poslanici LDP-a jer je potpuno istovetan sa našim amandmanom. Pored onih argumenata koji su izneti od strane naših poslanika, dozvolite mi da iznesem zaključke koje je usvojila SO Bačka Topola na sednici održanoj dana 30. 10. 2008. godine.
Ukidanje postojećeg statusa opštinskog suda u Bačkoj Topoli, opštinskog javnog tužilaštva u Bačkoj Topoli i opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli, te gubljenje njihove dosadašnje samostalnosti u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini koja se predviđa odlukom po predlogu mreža sudova na teritoriji AP Vojvodine i nacrtom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nema zakonskog osnova, niti društvenog opravdanja.
Skupština opštine Bačka Topola insistira, kod Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, Izvršnog veća AP Vojvodine, Ministarstava pravde i nadležnih radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije, na izradi novog ili izmenjenog predloga mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine kojim se utvrđuju sedišta i područja na kojima vrše nadležnost.
Novi ili izmenjeni predlog mreže sudova u odnosu na opštinu Bačka Topola i pravosudne organe sa sedištem u njoj treba da polazi u svojoj celovitosti od propisanih, opštih kriterijuma za osnivanje sudova na njihovim područjima propisanih od strane Ministarstva pravde, te na osnovu istih utvrdi postojanje odnosno osnivanje opštinskog suda u Bačkoj Topoli, opštinskog javnog tužilaštva i prekršajnog suda, sve za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš, pošto navedeni opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorijalno i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica i učestalost saobraćajnih nezgoda, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ovih opština radi vođenja sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, broj katastarskih opština, a ne u zadnjem redu, tradicija od oko 150 godina postojanja i neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli garantuju i zakonski osnov za to.
Pošto sam ja iz te opštine, živim u Pačiru, koji je u opštini Bačka Topola, još jednom molim nadležne organe, gospođu ministarku da nam izađe u susret i da nađemo nekakvo rešenje.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina i SVM iznesem naše sugestije i primedbe u vezi sa podnetim amandmanom.
Podržavamo inicijativu da se subvencije povećaju. Smatramo da rebalansom budžeta za 2008. godinu nije predviđeno dovoljno za subvencije svim poljoprivrednim gazdinstvima. Predviđen budžet za 2008. godinu Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je u maju ove godine potrošilo. Predviđen rebalans budžeta, prema našim procenama, opet neće biti dovoljan za izmirenje subvencija poljoprivrednim proizvođačima. Naš stav je da povećanjem subvencija Ministarstvo poljoprivrede može do kraja 2008. godine da izmiri obaveze prema svim registrovanim gazdinstvima, koja već pola godine čekaju svoj novac.
Budžet za 2008. godinu, nažalost, nije bio dobro isplaniran, jer je interes poljoprivrednih proizvođača za subvencije bio veći od predviđenog. Postoji bojazan da će u 2009. godini to biti još veći problem.
Suludo bi bilo ako Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, na čelu sa ministrom, ne bi dozvolio poljoprivrednu proizvodnju pod istim uslovima malim i velikim proizvođačima. Kao poslanik koji živi na severu Bačke, u mestu gde građani žive od poljoprivrede i gde su u većini svi proizvođači heterogeni i gde ima puno malih poljoprivrednika, moram da vam skrenem pažnju na ovaj problem. Cilj nam je da ubuduće svaki hektar dobije subvenciju za repromaterijal, jer je to opšti društveni interes. U Evropskoj uniji je praksa da svaki poljoprivredni proizvođač dobije sredstva na osnovu prijavljenog obradivog zemljišta.
Zabrinjavajuće je da Ministarstvo može da izjavi da deli proizvođače na stvarne i hobi proizvođače. Mi smatramo da je to diskriminacija. Svaki poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano gazdinstvo je pravi proizvođač. Sa punim pravom treba da očekuju i da dobiju subvencije. Ono što pripada velikim gazdinstvima pripada i malim proizvođačima. Ako manja gazdinstva ne dobiju subvencije, ona će u kratkom periodu propasti i neće moći proizvoditi.
Zalažemo se za to da Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva izradi strategiju za male i heterogene poljoprivredne proizvođače kako i šta da proizvode i da nađe stimulativno rešenje za njih.
Ako Vlada stvarno želi da ulaže u ruralni razvoj Srbije, ne sme da zaboravi male poljoprivredne proizvođače. Oni su pokretači, oni su temelj i okosnica ruralnog razvoja.
Ministarstvo poljoprivrede treba da izradi program razvitka poljoprivredne proizvodnje koji će nas približiti poljoprivrednicima EU. Ako želimo da uđemo u EU, treba da težimo da proizvodimo pod istim uslovima kao i u ostalim evropskim zemljama u regionu. Drugačije nećemo biti konkurentni na inostranom tržištu. Bez izvoza poljoprivredni proizvođači, seljaci u Srbiji, a naročito u Vojvodini, žitnici Evrope, nemaju budućnost.
Iskreno se nadamo da će Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva uvažiti naše primedbe i sugestije i da će ih ugraditi u budžet za 2009. godinu. Nadamo se da će se u narednim godinama više voditi računa o malim i heterogenim poljoprivrednim proizvođačima. Takođe se nadamo da će se profesionalizam u poljoprivredu uvesti postepeno, a ne na silu, u što kraćem roku.
Moramo da vodimo računa o ljudima i porodicama koje žive u malim selima, daleko od gradova, a žive od poljoprivrede. Hvala što ste me saslušali.