Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku izlaganja potvrdim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati predloge zakona i odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Budući da je za SVM tema poljoprivrede od posebnog značaja, da zauzima posebno mesto i u našem koalicionom sporazumu između SVM i SNS, dozvolićete mi da se u svom izlaganju posebno osvrnem na prvu tačku današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama.

Zašto je za Srbiju važno pristupanju Konvenciji o trgovini žitaricama? Zato što pristupanjem Konvenciji Srbija postaje članica Međunarodnog žitarskog saveta, međuvladine organizacije koja je osnovana sa ciljem da unapređuje međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i bavi se pitanjima svetske bezbednosti u hrani.

Pristupanjem ovoj Konvenciji, naši poljoprivrednici dobijaju šansu da izađu na međunarodno tržište, jer Konvencija obezbeđuje najslobodniju moguću trgovinu, kao i uklanjanje prepreka u trgovini i nepoštenih diskriminatorskih praksi, u interesu svih članica a naročito članica koje su zemlje u razvoju, postajemo član međunarodnog kluba značajnih proizvođača žitarica, kluba koji čini četvrtina sveta, jer 56 država su članice i dobijamo pristup informacijama, analizama, izveštajima, statistikama i konsultacijama. U jednoj rečenici, dobijamo mogućnost da kreiramo naše politike i strategije razvoja poljoprivrede u skladu sa globalnim trendovima, očekivanim kretanjima i promenama, posebno u sektoru žitarica.

Činjenica je da razvoj poljoprivrede zavisi od primene naučnih dostignuća, iskustva i produktivnosti poljoprivrednika, agrarne politike, obima i kvaliteta ulaganja u samom sektoru, ali zavisi i od trendova koji se dešavaju u okruženju, u EU i u svetu.

Nameće se prosto pitanje – zašto je ova konvencija važna za svakog poljoprivrednika u Srbiji? Odgovor je jednostavan – zato što obuhvata četiri useva, pšenicu, kukuruz, pirinač i soju, a Srbija koja je tokom sezone 2019. i 2020. proizvela 7,5 miliona tona kukuruza i 2,5 miliona tona pšenice je od strane Međunarodnog žitarskog saveta ocenjena kao osmi najveći svetski izvoznik, uz prosečan godišnji izvoz od 2,5 miliona tona tzv. žutog zlata.

Kukuruz je najznačajniji izvozni agrarni proizvod u Vojvodini, sa učešćem od 25% u vrednosti izvoza. Prošle godine je bila inače 413 miliona evra. Učešće AP Vojvodine u izvozu kukuruza u Republici Srbiji je 76%. U 2020. godini Srbija je povećala i proizvodnju soje za 15%. Jedina smo zemlja u Evropi koja je samodovoljna u proizvodnji soje.

U 2020. godini u Vojvodini je pšenica zasejana na 330 hiljada hektara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Sa stanjem na dan 5. septembra 2020. godine ostvarena proizvodnje pšenice je bila 17% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2019. godini. U odnosu na desetogodišnji prosek od 2010. do 2019. godine, proizvodnja pšenice je veća za 18%, kukuruza za 29% a soje za 60%.

Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje oko 2,7 milijardi evra, a učešće poljoprivrede u BDP je 6%. Ako uporedimo to sa okruženjem, u Rumuniji učešće poljoprivrede u BDP je 4,3%, a u Mađarskoj je 3,6%.

Uvažene dame i gospodo, jasno je da podaci govore da potencijale imamo. Pitanje je kako te potencijale prevesti u konkurentnost? Jer, pšenica se u Srbiji gaji na oko 400 hiljada hektara, a imamo potencijal i na 550 hiljada hektara. Na primer, kako povećati kvalitet pšenice koja se izvozi u Egipat, obzirom da je jedan od naših najvećih kupaca? Mi sada takva izvozna tržišta možemo raditi samo preko velikih multinacionalnih kompanija, dok se ne organizujemo tako da možemo obezbediti velike isporuke. Odmah se uočava problem skladišnog prostora. Sada imamo kapacitete za čuvanje oko 12,5 miliona tona, ali je pitanje koliko je i postojeći skladišni prostor uslovan.

Dobra je vest da je prethodnom mandatu inicirano formiranje Nacionalnog tima za preporod sela, upravo sa ciljem izrade politike i strategije daljeg razvoja sela i poljoprivrede. Inače, jedan od članova Nacionalnog tima za preporod sela je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine AP Vojvodine, gospodin Ištvan Pastor.

Primer strateškog razmišljanja je i činjenica da je početkom jula prošle godine Nacionalni tim za preporod sela posebnu pažnju posvetio upravo temi skladištenja žitarica, isplativosti ulaganja u izgradnju silosa. Jer, silosi pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi, standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca.

Jasno je da sami moramo kreirati podsticajno okruženje za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom žitarica i ubrzati je koliko je moguće rešavanje osnovnih problema. Ako prebrojimo, o poljoprivredi brine više od 30 državnih institucija. Znači, kapacitet za rešavanje problema postoji. Ostaje samo pitanje načina, kako pristupiti rešavanju teških, ponekad i višedecenijskih problema.

Da bi Srbija mogla da poveća proizvodnju žitarica za 20%, što se ocenjuje kao realno, potrebno je između ostalog da podržimo naše poljoprivrednike kroz drugačiju politiku subvencija, da promenimo poresku politiku, politiku finansijske podrške porodici sa decom, socijalnog i penzionog osiguranja, pristup IPARD fondovima, da ojačamo gazdinstva i zadrugarstvo.

Kao i početkom svake godine, i ovih dana je opet aktuelna tema subvencija, pa tako Uredba o raspodeli o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godinu predviđa za ovu godinu subvencije po hektaru u iznosu od 4.000 dinara, a ukinuta je subvencija za kupovinu goriva u iznosu od 1.200 dinara.

Stav o subvencijama za poljoprivrednike SVM ne menja godinama. Podsećamo da smo još 2015. godine, tokom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ukazivali da su visoke subvencije uslov očuvanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje njihovog dovođenja u neravnopravan položaj na tržištu, budući da su podsticaji kojim se pomažu poljoprivredni proizvođači u regionu u EU znatno veći.

Svesni smo da je nemoguće zadovoljiti i ratara i stočara i voćara, ali računica kaže da se ovog puta rešenje donelo na štetu podrške po osnovu obradivog zemljišta.

Svesni smo da smo u drugoj godini pandemije, ali, ako danas govorimo o konkurentnosti naših poljoprivrednika na svetskom tržištu, postavlja se pitanje kako naši poljoprivrednici mogu biti konkurentni ako su kod nas subvencije 35 evra po hektaru, a u okruženju više stotine evra, čak u nekim zemljama deset ili dvadeset puta više nego kod nas.

Porezi na poljoprivredno zemljište rastu. Poljoprivrednici su dužni za doprinose za penzijsko osiguranje. Odvodnjavanje je poskupelo, na pragu je prolećna setva, setveni repromaterijali i gorivo poskupljuju. Postoji problem neisplaćenih subvencija iz prethodnih godina za naše stočare. Sve su to važni problemi bez čijeg rešavanja ne možemo govoriti o konkurentnoj proizvodnji i plasmanu žitarica.

Ne možemo prećutati problem o kojem SVM govori godinama, a nadam se da smo na putu njegovog rešavanja. Konkretno to je pitanje plaćanja doprinosa malih poljoprivrednih proizvođača za penzijsko osiguranje srazmerno veličini zemljišta koje obrađuju i prihodima koje ostvaruju od poljoprivrede kao i otpis kamata i reprogram glavnog duga kako bi svaki poljoprivredi proizvođač mogao da odluči da li će biti deo tog penzijskog sistema ili ne.

Prilikom rasprave o rebalansu budžeta prošle godine u novembru, ministar finansija gospodin Siniša Mali je obećao da ćemo raditi na rešavanju ovog problema. Inače, gospodin ministar Branislav Nedimović je više puta izjavio da se radi na rešavanju ovog problema. Znam lično, gospodine Kataniću, da vi kao pomoćnik ministra isto se zalažete da se reši ovaj problem. Samo želim da podsetim svakog od nas da prosečna poljoprivredna penzija u Srbiji iznosi oko 11.000 dinara na mesečnom nivou i da dugovi za doprinos naših poljoprivrednika iznose oko dve milijardi evra.

Imajući u vidu činjenicu da se poljoprivredom bavi svega 3% mlađih od 35 godina, poslanička grupa SVM ponavlja poziv članovima Vlade Republike Srbije, koja je izrekla prošle nedelje naša koleginica, potpredsednica Narodne skupštine, gospođa Elvira Kovač, da u što kraćem roku u toku ovog meseca pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije.

Izmenama i dopunama zakona, žene poljoprivrednice bi pod istim uslovima ostvarivale pravo na naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i ostale porodilje osigurane po drugim osnovama.

Takođe, potrebno je da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim bi se na osnovu realnih parametara definisao pojam osiguranika, poljoprivrednika.

Uvažene dame i gospodo, ukazao sam samo na deo, čini mi se, najurgentnijih problema sa kojima se suočavaju naši poljoprivrednici, a poljoprivreda, uprkos svemu i dalje ostaje jedna od najvitalnijih privrednih delatnosti.

Uprkos pandemiji, u Vojvodini je u 2020. godini ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske robne razmene vredela oko 2,3 milijarde evra i bila veća za skoro 15% u odnosu na 2019. godinu.

Izvoz agrarnih proizvoda čini više od četvrtinu ukupnog vojvođanskog izvoza. To je dobra vest za Vojvodinu, gde oko 500.000 ljudi živi od poljoprivrede, gde svaki peti zaposleni radi u nekom delu prehrambenog lanca od proizvodnje preko distribucije i prodaje.

Ono što još ne treba zaboraviti, bilo bi nemoguće izaći iz ekonomskih problema koje je donela pandemija da nije bilo pomoći Vlade Republike Srbije. Do sada je Vlada sprovela dva, a uskoro kreće i treći paket pomoći, sveukupno, podrška države vredna je približno osam milijardi evra.

I ovu priliku želim da iskoristim da apelujem na Vladu, na Ministarstvo, na sve institucije, da svako u svom domenu oporavi položaj poljoprivrednika i da pripremimo našu poljoprivredu za izlazak na globalno tržište.

Oduvek se govori da možemo biti žitnica Evrope. Možemo biti, ali je neophodno da naša Vlada napravi dobre potporne stubove za svako poljoprivredno gazdinstvo, za svaku ženu poljoprivrednicu, za svaki mladi bračni par koji počne da živi i radi na selu.

Glasanjem za Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama činimo važan korak u tom smeru.

Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku izlaganja u ime poslaničke grupe SVM, želim da saopštim da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Ne sporeći značaj predloženih tema dozvolićete mi da u svom obraćanju posebnu pažnju posvetim 6. tački, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i koje su dve vlade potpisale 16. decembra 2019. godine.

Republika Srbija sprovodi međunarodnu saradnju na osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma sa susednim zemljama.

U tom smislu podsećam da je pre desetak dana Narodna skupština donela i Zakon o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i da potvrđivanjem ovih sporazuma Srbija i Severna Makedonija iskazuju spremnost da urade saradnju u oblastima koje predstavljaju ozbiljan problem za sve države koje se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti.

Ovi sporazumi predstavljaju deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24. pravda, sloboda i bezbednost, koji, između ostalog, predviđa i usvajanje višegodišnje strategije integrisanog upravljanja granicom, a važeću strategiju Vlada je donela za period od 2017. do 2020. godine.

Koliki značaj EU pridaje temi efikasne kontrole granice potvrđuje i činjenica da je 10. februara 2021. godine, prebačena treća tranša iz fondova IPA 2016. u iznosu od 28 miliona evra, u projekat integrisanog upravljanja granicom, a kroz ugovor o sektorskoj reformi.

Glavni cilj ili kontrole koje sprovode granične službe su, između ostalog bezbednost građana, otklanjanje pretnji za državnu granicu, zaštita javnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, očuvanja zdravlja i životne sredine.

Ostvarivanjem navedenih ciljeva štite se kao građani Republike Srbije, tako i građani susednih država, a zaključivanjem Sporazuma o borbi protiv trgovine ljudima štiti se granica između Srbije i Severne Makedonije u dužini od 283 kilometra.

Zašto je važna granica sa Severnom Makedonijom? Podaci visokog Komesarijata UN za izbeglice govore da je u Srbiji od januara do novembra 2020. godine, ušlo 24.180 izbeglica i migranata, a ubedljivo najveći broj 74% iz pravca Severne Makedonije.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Sporazum o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima vidi kao izuzetno važan korak u traženju dugoročnih održivih rešenja, jer znamo svi dobro da migrantska kriza, nažalost, neće nestati kao što je to uvaženi gospodin ministar naveo. Sve je više migranata koji žele na Zapad i tamo na Zapadu da započnu novi život.

Migrantska kriza je zajednički problem cele Evrope, pa i sveta i važno je da razvijamo sve nivoe saradnje sa našim susedima i sa EU, važno je da budemo deo globalnog rešenja.

Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriji Srbije, EU je donirala Srbiji više od 130 miliona evra. Samo za 2021. godinu, na početku ove godine EU je opredelila dodatnih 13 miliona evra.

Nema sumnje da je Srbija od 2015. godine, kada je 100.000 migranata prošlo kroz našu zemlju, položilo test, ali je važno da tragamo za dugoročnim globalnim održivim rešenjima, zajedno sa susedima i zajedno sa EU.

Uvažene dame i gospodo, podvlačim dugoročna rešenja, jer se dešava da stavovi SVM tumače na različite načine, pa nam se upućuju kritike da smo protiv migranata.

Želim biti precizan, SVM je stava da se rešenje problema ilegalnih migracija mora tražiti u jednom trouglu koji čine humanost, bezbednost i dostojanstvo čoveka.

Humanost je sloboda, sloboda svakog stanovnika Srbija i sloboda svakog migranata upisanog u pravila procedure i zakone. Zakon mora biti mera slobode svakog čoveka, kako domicilnog stanovništva, tako i migranata. Dakle, ni manje ni vište od … za SVM meru humanosti predstavlja poštovanje zakona, propisa i procedura.

Nije sporno svakako da su lepe reči i dobre namere važne, ali do trajnih regionalnih i globalnih održivih rešenja vodi samo poštovanje propisa i procedura.

Konačno, to je i razlog zašto podržavamo Sporazum o borbi protiv krijumčarenja ljudi i zašto smo još u novembru 2016. godine, podržali izmene i dopune Krivičnog zakonika, u delu koji se odnosi na pooštravanje kaznene politike za krivično delo nedozvoljavanje prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350.

Jer, samo kroz unapređenje pravog okvira možemo govoriti o sigurnosti pojedinca i o bezbednosti celog društva, ali i o sigurnosti i o bezbednosti migranata, jer sve analize upozoravaju da su izbeglice i migranti društvena grupa koja je u praksi najčešće izopštena iz sistema zaštite ljudskih prava, kao i da im je pristup pravdi, praktično nedostupan.

Kada govorimo o sigurnosti govorimo i o sigurnosti pojedinca u egzistencijalnoj sigurnosti žitelja u Severno-bačkim i Severno-banatskim okruzima, na primer, u Subotici, Kanjiži, Horgošu, Majdanu, Vrbici, Rabeu i u Banatskom Aranđelovu.

Međutim, teško je govoriti o sigurnosti kad se na dnevnoj bazi dešavaju upadi na tavane, u kuće, kako u prazne, tako u nastanjene, gde se pali vatra, pa se dešavaju i požali, i nažalost i kuće izgore.

Spaljen je i Lovački dom u Vrbici, sreća pa su na vreme primetili i nije u potpunosti izgorela.

Teško je govoriti o sigurnosti, kad se dešavaju provele u fudbalske svlačionice, provale u kulturna umetnička društva, na primer, u Majdanu, u Rabeu, krađe u kućama, voćnjacima, baštama, otuđivanje, ne samo privatne, nego i javne svojine, u svakoj kući gde se nalaze migranti, nažalost, krade se i struja sa bandera, to sam video svojim očima.

Kada nema sigurnosti za pojedinca ne možemo govoriti ni o bezbednosti naselja, a dovodi se u pitanje i državna međunarodna bezbednost. Bez sigurnosti pojedinca i bezbednosti svakog malog naselja na granici sa Mađarskom i Rumunijom ne možemo govoriti ni o slobodi, ni o humanosti.

U tri pogranična naselja, Majdan, Rabe, Vrbica, sa oko 100-120 žitelja, meštani žive u strahu, jer i pored preduzetih akcija na uklanjanju migranta, oni se stalno vraćaju pokušavajući da uđu u Rumuniju i u Mađarsku.

U nekim naseljima, kao što je Majdan, ima više migranata nego stanovnika. Ljudi se plaše, uveče ne smeju da izlaze, čak ne smeju da odlaze ni do prodavnica. Radi se, uglavnom, o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata. Stava smo da je to nedopustivo i neprihvatljivo.

Slična je situacija i na području Opštine Kanjiža i na teritoriji grada Subotice i u Zapadno-bačkom okrugu, npr. u Somboru.

Želim da naglasim da kod svih, tu mislim i na naše stanovništvo i na ilegalne migrante, postoji samo strah koji koriste organizovane grupe krijumčara ljudima, pa je tako opšte poznato da taksisti dele vizit-karte na arapskom, pa se tačno znaju mesta okupljanja i gde se prelazi granica.

Znamo svi da migranti moraju da budu u prihvatnim centrima i, prema podacima nevladinih organizacija koje se bave pitanjem migranata u Srbiji, trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 6.100 osoba, ali svedoci smo da migranti napuštaju prihvatne centre i da im naši taksisti pomažu da dođu do određenih lokacija. Migrante dovoze taksisti iz Beograda, iz Kikinde, iz Subotice, a najviše ih je iz Sombora u naselja gde živi između 100-120 osoba.

Šef naše poslaničke grupe gospodin dr Balint Pastor je u više navrata govorio ovde u Narodnoj skupštini o ovom problemu i pre mesec dana je postavio poslaničko pitanje predsednici Vlade vezano za ovaj problem.

Bez preterivanja, u pograničnim delovima Vojvodine situacija je alarmantna, a prema podacima iz decembra 2020. godine više od 2.000 ljudi je van kampova i to posebno u Vojvodini.

Ponavljam, jedino rešenje je poštovanje zakona. Naš stav je da problem treba da rešimo tamo gde je nastao. Smatramo da bi migranti nakon ratnih sukoba trebalo da se vrate u svoju sopstvenu zemlju i u tome svi mi treba da im dajemo podršku.

Smatramo da do pomaka u rešavanju problema može dovesti samo kombinacija mera. Svakako da je raspoređivanje dodatnih snaga MUP-a i Žandarmerije, zajedničkih snaga Policije i Vojske Srbije, kao i zajedničkih međunarodnih policijskih snaga donelo vidljive rezultate.

Za nas je izuzetno važno da MUP reaguje kad im se obrate predstavnici lokalnih samouprava, kad im se obrate predstavnici mesnih zajednica i svi oni žitelji koji žive u tim naseljima i izuzetno je za nas važno da MUP istražuje svaki slučaj.

Ja sam prošle nedelje obišao Opštinu Novi Kneževac i Opštinu Čoka. Tačnije, boravio sam u naseljenim mestima Rabe i Majdan u Opštini Novi Kneževac i u mestu Vrbica u Opštini Čoka. Ova sela se nalaze na tromeđi, to je granica Srbije sa Rumunijom i Mađarskom. Migranti dolaze do tromeđe kako bi obišli ogradu koju je Mađarska napravila. Ulaze na teritoriju Rumunije i tako pokušavaju da uđu na teritoriju Mađarske.

Po informacijama koje smo dobili, migranti imaju svoje koordinatore koji im javljaju kad tačno da krenu i one migrante koji uspeju da dođu do Mađarske, njih voze do Austrije, pa posle do Nemačke. Na taj način migranti postaju žrtve krijumčarenja na svoj sopstveni zahtev. Tačno se znaju tarife od Turske do Grčke i koliko košta put od Grčke do Nemačke.

Bez dileme, držati pod kontrolom ovu situaciju predstavlja veliki izazov za snage bezbednosti i u Srbiji i u Rumuniji i u Mađarskoj, a posebno na južnoj granici sa Severnom Makedonijom.

Uvažene dame i gospodo, pokazaću vam nekoliko slika koje ilustruju prethodne navode. Evo, na primer, ova prva slika, to se vidi ulaz u selu Majdan. Pogledajte koliko migranata ima ovde. Isto jedna slika koja je uslikana u selu Majdan. Želim da ponavljam, poštovani narodni poslanici, da u ovim naseljima živi između 100, 120 građana Republike Srbije, a boravi više od 500 migranata.

Na ovoj slici se vidi bivša zgrada MZ Majdan. Pogledajte kako izgleda ulaz i ova sledeća slika isto je prostorija bivše zgrade MZ Majdan. Želim da podsetim svakog da je ovo imovina države Republike Srbije, da je ovo javna svojina.

Ovu sliku sam uslikao u selu Vrbica. To je napuštena kuća.

Imam još jednu sliku. Ova slika je uslikana u Rabeu, malo mesto, isto napuštena kuća u kojoj žive migranti.

Stanovnici ovih naselja čija je imovina uništena i otuđena s pravom postavljaju pitanje mogućnosti naknadne učinjene štete. Nisam pričao ni o količini smeća koja se nalazi na tim mestima. Niko ne priča o tome ko će to da odnese.

Takođe, molimo sve nadležne institucije, uključujući i EPS, da pojačaju kontrolu i intenziviraju prikupljanje podataka iz svih mesta koja su tačka okupljanja migranata na njihovom putu ka EU.

Molimo nadležne institucije da se podrobnije kontroliše rad taksi prevoznika, kao i boravak migranata u prihvatnim centrima.

Savez vojvođanskih Mađara je tu. Možemo da pomognemo. Naši odbornici, predstavnici mesnih zajednica su na terenu. Poznajemo stanje na terenu. Imamo verodostojne podatke.

Migrantsku krizu Srbija nije prouzrokovala, to je malopre isto ministar spomenuo, niti može da reši, ali još jednom apelujemo da je važno čuvati južnu granicu, da je važno kontrolisati ulazak i boravak migranata u našoj zemlji.

Jasno je da je ovo tema koja može da odredi ne samo budućnost Srbije, nego i budućnost regiona, čak i EU. Jasno je da je to velika i izuzetno osetljiva tema.

Ponavljam, zakon je mera slobode svakog čoveka kako stanovništva Republike Srbije, tako i migranata.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara želi da kao korektni partneri zajednički pristupimo rešavanju ovog teškog zadatka i da zaštitimo državljane Republike Srbije. Zato ponavljam naš apel, uz veliko poštovanje i napore i policije i žandarmerije, ponavljamo molbu koju smo više puta uputili i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije da, shodno mogućnostima snage Vojske Srbije i Žandarmerije budu prisutni u naseljima koji su na putu prolaska migranata.

Znamo da možda i čudno zvuči, ali za pripadnike mađarske nacionalne manjine prisustvo Vojske znači garanciju mira, lične sigurnosti i opšte bezbednosti. Molimo vas da Vojska i Žandarmerija ostanu na terenu najmanje deset dana i da svaki dan vrate migrante u prihvatne centre i da svaki dan kontrolišu taksi prevoznike.

Takođe, pozivam gospodina ministra unutrašnjih poslova da zajedno posetimo naseljena mesta Majdan, Rabe, Vrbica i Banatsko Aranđelovo, da se upozna sa stanjem na terenu, sa ljudima koji sa strahom i neizvesnošću dočekuju svaki sledeći dan.

Na kraju, još jednom želim da potvrdim da će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, sporazume i izveštaje.

Hvala na pažnji.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, mi imamo poverenje u vas, imamo poverenje i u predsednika Republike Srbije, kao i u predsednicu Vlade Republike Srbije.

Samo još neke podatke da vam iznesem. U zadnje vreme u oko 50 kuća su provalili, nažalost, migranti, na primer, samo u Majdanu. Četiri kuće su spaljene, nažalost, i provalili su u crkvu.

Sada ću da vam iznesem jedan detalj što je stvarno, stvarno, nemam reči. Migranti odu na groblje, uzmu drveni krst i sa time lože. Molimo vas da nam pomognete. Situacija je stvarno alarmantna. Molim vas, pošaljite žandarmeriju u ta naselja, ako je to moguće, i da prekontrolišete i taksi prevoznike. Izuzetno je osetljiva tema, ali kažem još jednom, imamo poverenje u vas i nadam se da ćemo ipak jednom sve ovo i završiti i nadam se stvarno da ćemo sarađivati i ubuduće. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje i predsednici Vlade i ministarki za zaštitu životne sredine, a pitanje se tiče zagađenja rečice Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli.

Pitanje je – šta planira Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uradi u sprečavanju daljeg zagađenja Krivaje i vazduha u Bačkoj Topoli?

Kako i na koji način može Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine da pomogne opštini Bačka Topola na čijoj teritoriji se nalazi ovaj problem?

Opština Bačka Topola, inače iz koje ja dolazim, već se godinama suočava sa problemima zagađivanja rečice Krivaje i vazduha u samom gradu. U opštini dosta razvojnih projekata je započeto i završeno u prethodnom periodu, dinamično se razvija industrijska zona, imamo prelepo jezero sa kupalištem, završili smo dom učenika, imamo vrhunsku fudbalsku akademiju, gradi se fudbalski stadion u centru grada. Takođe, isto se obnavlja zgrada više hotela u centru grada. Znači, dobre stvari se dešavaju.

Međutim, svi koji dođu u Bačku Topolu nažalost grad zapamte po neprijatnom mirisu, a da ne pričamo o građanima koji žive u susednom selu Bajša, jer kroz selo teče rečica Krivaja koja ima strašno neprijatan miris zahvaljujući zagađivanju iste.

Nažalost, ima više zagađivača, od Bačkotopolske gradske kanalizacije, preko raznih preduzeća, ali u ovom trenutku se gradi prečistač otpadnih voda sa kojim ćemo jedan deo problema sigurno rešiti još ove godine.

Među veće zagađivače spada i fabrika „Žibel“ koja prerađuje nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja. Da ne bude nedoumice, za našu opštinu ovo preduzeće je isto tako važno kao ostala preduzeća koja posluju na teritoriji naše opštine, važni su nam radnici i zaposleni u preduzeću koji vrše jako ozbiljan posao i osetljivu delatnost.

Svi dobro znamo da uginule životinje i klanični otpaci predstavljaju stalnu potencijalnu opasnost kao mogući izvori infektivnog materijala i kao zagađivači životne sredine.

Širenje stočnih zaraza i ogromne materijalne štete koje one mogu da nanesu, kao i mogućnost da pojedine od tih zaraza pređu i na ljude, postao je problem i briga cele naše države.

Ako se pravilno sagledaju svi aspekti, jasno je od kolikog je značaja organizovano rešavanje neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih i sporednih proizvoda klanja i uginulih životinja u cilju sprečavanja širenja stočnih zaraznih bolesti, uspešne zaštite i saniranja životne sredine i racionalnog korišćenja ovih otpadaka.

Međutim, svima nama je isto tako važno da sva preduzeća posluju u skladu sa svim zakonima i podzakonskim aktima naše države, i ujedno, da građani Bačke Topole ne moraju trpeti neprijatan miris u vazduhu i neprijatan miris rečice Krivje, koji se oseti od Bačke Topole kroz Bajšu, i Malom Iđošu do Feketića.

Pitanja koje me je interesuju.

Kako i na koji način posluje preduzeće „Žibel“ u pogledu pridruživanja propisa zaštite životne sredine? Da li plaća državi neke kazne zbog ugrožavanja životne sredine, odnosno, ne ispunjavanja određenih uslova iz podzakonskih akata?

U prethodnom periodu koji nadležni državni organ i na koji način je sprovodio kontrolu nad osetljivim poslovanjem preduzeća?

Da li su uzimani uzorci i vršenja ispitivanja kvaliteta uzoraka iz rečice Krivaja? Koji nadležni državni organ i na koji način je identifikovao zagađivače rečice Krivaja i kontrolisao njihovo poslovanje?

Kako i na koji način može jedna lokalna samouprava da pomogne privatnom preduzeću u izgradnji svog sopstvenog prečistača?

Nadam se da ću odgovore dobiti što pre u ime svih građana opštine Bačke Topole i Malog Iđoša i nadam se da ćemo zajednički naći rešenje na sve spomenute probleme. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, želim još jednom da vam se zahvalim na datim odgovorima.
Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara apsolutno podržavamo napore Vlade Republike Srbije u rešavanju ovog pitanja. Važno je da napravimo red, i to što pre, u ovom sistemu, važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva, neka da oslobodimo plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Naravno, ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednicima na terenu, ne samo u mojoj opštini u Bačkoj Topoli, nego u nekim drugim opštinama gde su poljoprivredni proizvođači jako zainteresovani za rešavanje ovog problema.
Hvala vam još jednom na datim odgovorima i naravno mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara stojimo vam na raspolaganju oko rešavanja ovog problema. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku današnje rasprave mogli ste čuti stavove poslanika SVM u Predlogu zakona koji se nalazi na dnevnom redu.

Dozvolite mi da u preostalom vremenu naše poslaničke grupe govorim o temi poljoprivrede, u kontekstu rebalansa za 2020. godinu.

Iz Predloga se jasno vidi da je planirano znatno više sredstava za poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja će dobiti više od pet milijardi dinara, zahvaljujući čemu će do kraja godine moći da se isplati preostali dug Ministarstva za subvencije, što je izuzetno značajno za naše poljoprivrednike, a moći će se uvesti i nove mere, prvenstveno za naše mlade poljoprivredne proizvođače.

Skoro da nema dana a da mi se ne obrati neko od poljoprivrednih proizvođača i ne pita kada će da se nastavi isplata subvencija i šta je sa rezultatima konkursa za mlade poljoprivrednike.

Po Predlogu budžeta, subvencije za poljoprivredu su 46,8 milijardi dinara, revidiraju se u iznosu od 5,6 milijardi, što je skoro više od 14%. Od ovih sredstava subvencije za ruralni razvoj su najveće, skoro tri milijarde dinara, a povećavaju se sredstva i za Upravu za veterinu i za kreditnu podršku.

Usled epidemija korona virusa naši poljoprivrednici su se suočili sa raznim teškoćama. Po našoj proceni su, bez obzira na nove izazove, poštovali mere i poljoprivredna godina je uspešno realizovana.

Dobro se sećam koliki broj poruka smo dobili u prvoj polovini godine od naših poljoprivrednika, koliko pitanja je bilo, i to najviše u vreme zabrane kretanja, što pokazuje kako su naši poljoprivrednici disciplinovani, vredni i njima je posao uvek na prvom mestu.

Pre par dana smo od ministra Nedimovića mogli čuti da je u ovom ciklusu stiglo znatno više zahteva za subvencije nego ranije. I to pokazuje da je sistem dobro funkcionisao i za vreme vanrednog stanja. Povećan je broj zahteva za subvencije u oblasti mlečnog govedarstva i nabavke genetike.

Čuli smo i najavu bespovratnih sredstava u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do milion i 500 hiljada dinara, što poslanička grupa SVM apsolutno podržava. Kroz ovaj program se posebno insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Moramo da investiramo i tu granu privrede jer to rade i sve zemlje. U ovoj teškoj situaciji se vidi koliko je proizvodnja hrane važna. Izuzetno je značajno što mi nismo imali problema sa nestašicom hrane.

Ministar Nedimović je pre par dana govorio o penziji poljoprivrednih proizvođača, odnosno o njihovom penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo je jedna kompleksna tema koja nije pipnuta od 1986. godine. Naravno, ova tema je vezana i za budžet, pošto dugove poljoprivrednika vodimo kao prihode naše države.

Mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, godinama pratimo situaciju sa penzijsko-invalidskim osiguranjem poljoprivrednih proizvođača. U više navrata smo govorili o tom problemu. Imali smo dobru saradnju po ovom pitanju sa prošlom vladom i gospodinom ministrom, međutim, do konačnog rešenja još uvek nije došlo.

Prisutni smo na terenu i verujte mi, nema tribine, odnosno sastanka sa poljoprivrednicima, gde ova tema nije prisutna. Svi pitaju, svakog poljoprivrednika interesuje kad će da se reši u celosti ovaj problem? Prošle godine sam pitao i premijerku o ovom problemu. Rekla je da se vode razgovori sa Svetskom bankom i da će se razgovarati i sa MMF-om, kao i da će se ovi problemi rešiti do kraja 2020. godine. Naravno, u tom trenutku niko nije znao šta nas čeka u 2020. godini i da ćemo imati problem sa pandemijom korona virusa i zbog nastale situacije se, naravno, sve prolongira.

Znamo da je ovo jedno interresorno pitanje, da moramo u rešavanje uključiti Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, kao i Ministarstvo poljoprivrede. I mi, poslanici SVM, se već godinama bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate penzijsko-invalidsko osiguranje.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate PIO ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosu oko 100 hiljada dinara. Naravno, ako gledamo visinu doprinosa, može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara, jednostavno nema od čega da plati ove iznose.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjen je broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju ove doprinose, formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede, imali smo i reprogram 2014. i 2016. godine, što je izuzetno značajno.

Međutim, ostao je još jedan problem vezan za iznos samog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i dugovi, koji su veliki problem svim proizvođačima i, naravno, vide se u budžetu Republike Srbije. Rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM i nadamo se da ćemo ovo pitanje u toku 2021. godine konačno i rešiti.

Svakome je jasno da poljoprivrednici doprinose treba da plaćaju u srazmeri sa prihodima koje ostvaruju i veličinom zemljišta koje obrađuju, a ne da svi plaćaju iste iznose, i oni koji gazduju na tri hektara i oni koji gazduju na 300 hektara. To, jednostavno, nema smisla.

Izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2021. godine. Bilo bi značajno da taj reprogram traje više meseci i ako može čak i godinu dana. Ono što je takođe važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu da plate odmah, ako su u stanju da to urade, i onda posle toga da im se otpišu kamate. Naravno, ovako bi se punio budžet Republike Srbije.

Trenutno je ogroman problem što je poreska uprava svim proizvođačima koji imaju dugove stavila pod hipoteku poljoprivredno zemljište i naravno to poljoprivredno zemljište ne može ni da se proda, ni da se prepiše.

Moramo da vodimo računa o najmanjim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije po našem predlogu, kao što je to i u planu. Oni koji gazduju na manjoj površini nikako nemaju dovoljno prihoda i zbog toga moramo da uradimo ovu kategorizaciju.

Smatramo da će rešenje ovog pitanja biti dobro za državu, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose, odnosno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose ili vrlo teško uplaćuju poljoprivrednici. Ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila.

Naravno, gospodine ministre, vi to dobro znate, prethodna Vlada Srbije je već neko vreme radila na ovom pitanju. Siguran sam da ste i vi bili uključeni i sa Svetskom bankom i sa MMF-om i naravno Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu u rešavanju ovog problema. Znači, Vlada ima model kako bismo to mogli da uradimo i po kojoj dinamici. Paralelno sa tim treba da radimo i na rešavanju dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruju poljoprivredna gazdinstva.

Nažalost, trenutak dug iznosi oko dve milijarde evra što je jako puno i to su značajna sredstva. Važno je da u ovom sistemu napravimo red i to što pre. Kako sada stvari stoje, nadamo se da ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovu situaciju.

Na kraju, želim da zaključim da poslanička grupa SVM će podržati rebalans. Očekujemo i predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kroz koji se nadamo da ćemo rešiti u nekom delu i problem poljoprivrednika sa plaćanjem doprinosa za PIO. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, hvala još jednom na datim odgovorima.

Važno je da napravimo red, i to što pre. Kako sad stvari stoje, u 2020. godini ćemo konačno staviti tačku na ovaj problem i biće sve rešeno. Važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva. Neke da oslobodimo od plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima da plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači ove doprinose.

Ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednim proizvođačima na našem terenu, u moj opštini, u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, u Senti, u Subotici. Ova je tema svakodnevna i interesuje naše poljoprivrednike. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Doći će do zajedničkog sastanka, sigurno. Hvala još jednom.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan izuzetno važan zakon koji će po mišljenju poslanika Saveza vojvođanskih Mađara unaprediti rad i bezbednost naših opština.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara već godinama govorimo o potrebi da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama i izuzetno nam je drago da ćemo donošenjem ovog zakona imati ovu mogućnost.

Nakon parlamentarnih izbora, 2016. godine, Savez vojvođanskih Mađara je potpisao koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom i deo ovog koalicionog sporazuma je i mogućnost ostvarenja komunalnih milicija na lokalu. Ovaj deo koalicionog sporazuma se odnosi na lokalne samouprave i konkretno glasi da će se izmenama Zakona o komunalnoj policiji omogućiti obrazovanje komunalne policije i u opštinama.

U Predlogu zakona stoji mogućnost da se komunalna milicija uvede u opštinama, utvrđena na osnovu ocene da su u dosadašnjem funkcionisanju opština uočene znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona i drugih propisa i akata.

Kako smo čuli od gospodina ministra, organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštinama doprineće kako otkrivanju prekršaja komunalnog reda, tako i preventivnom delovanju u sprečavanju tih prekršaja. Na ovaj način se opštinama omogućuje da u saradnji sa policijom i drugim subjektima preuzmu i realizuju sopstveni deo odgovornosti za komunalni i drugi red u opštini.

Pored uvođenja mogućnosti osnivanja komunalne milicije i u opštinama, Predlogom zakona se propisuje i mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu obrazovati zajedničku komunalnu miliciju ili da opština ugovorom sa gradom ili drugom opštinom može obezbediti delovanje komunalne milicije na svojoj teritoriji.

Umesto dosadašnjeg naziva "komunalna policija", uvodi se termin "komunalna milicija", ministar je detaljno obrazložio zašto je to tako, s obzirom da pravo na upotrebu naziva policije ima isključivo MUP i Ministarstvo odbrane, što je propisano Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji.

Jedinice lokalne samouprave će da obrazuju komunalnu miliciju kao unutrašnju organizacionu jedinicu u sastavu jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave i uprave organizovane za pojedinu oblast. Ta jedinica ne može imati manje od tri komunalna milicionera, što je isto dobro.

U Predlogu zakona stoji da će poslove komunalne milicije obavljati uniformisani komunalni milicioneri. Dalje - izuzetno, poslove komunalne milicije mogu obavljati komunalni milicioneri bez službene uniforme sa oznakama, po pisanom nalogu načelnika komunalne milicije. Gospodin ministar je takođe govorio o tome zašto je to tako.

Pored ovlašćenja propisanih važećim Zakonom o komunalnoj policiji, a to su upozorenje, usmeno naređenje, provera identiteta, dovođenje, pregledanje lica i predmeta, privremeno oduzimanje predmeta, video nadzor i upotreba sredstava prinude, fizičke snage itd, Predlogom zakona o komunalnoj miliciji proširuju se ovlašćenja i to pozivanje, zaustavljanje, pregledanje lica, predmeta i vozila, traženje obaveštenja, a u sredstva prinude se dodaje i ručni sprej sa nadražujućim dejstvom. Smatramo da su ta proširena ovlašćenja potrebna i, naravno, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara to apsolutno podržavamo.

Što se tiče zasnivanja radnog odnosa, na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionera primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinici lokalne samouprave u skladu sa kojim se obezbeđuje odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina.

Ovo je takođe izuzetno važno za nas, jer su dosta lokalnih samouprava, živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina, pa moramo da vodimo računa i o tome i naravno ovaj predlog zakona vodi računa i o tome.

Pored uslova regulisanih navedenim propisima, komunalni milicioneri moraju da ispunjavaju posebne uslove, da imaju psiho-fizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije, da ne postoje bezbedonosne smetnje za obavljanje poslova, da ima položen ispit za komunalnog milicionera i ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, najmanje jednu godinu dana radnog iskustva u struci.

Izuzetno, u radni odnos se može primiti profesionalni vojnik preuzimanjem iz Vojske Srbije i policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica preuzimanje iz MUP, što je sasvim normalno.

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, jer je budžetima opština i gradova koji žele da iskoriste ovo pravo, da obrazuju komunalnu miliciju, potrebno obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne milicije. Naravno, ovde treba uključiti sredstva za uniformu, oznaku, opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje ovih komunalnih milicionera.

Iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja lokalne samouprave u pogledu broja komunalnih milicionera. Opštine i gradovi koji nisu imali komunalnu policiju nisu predvideli, naravno, budžetom za tekuću godinu, sredstva za ove namere, ali s obzirom da se uvodi mogućnost osnivanja komunalne milicije, tek nakon stupanja na snagu ovog zakona, koji će biti ovih meseci, ali ima vremena ove godine, odnosno početkom jula, ali ima vremena ove godine da se sredstva planiraju u budžet za narednu godinu. Sve lokalne samouprave koje žele ovo da uvedu imaće dosta vremena i imaće prilike da to urade.

Komunalna milicija je važna jer se preko njih obezbeđuje izvršavanje nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblastima, odnosno pitanjima komunalne delatnosti, zaštita životne sredine, ljudi, dobara i obezbeđuje zaštitu, održava red u korišćenju zemljišta, prostora, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata.

Izuzetno je važno što će komunalna milicija pružati pomoć drugim organizacionim jedinicama uprave, kao i preduzećima, organizacijama i ustanovama koje na osnovu zakona, odnosno opšteg akta jedinice lokalne samouprave odlučuju u pojedinim pravima građana, pravnih lica i drugih stranaka i vršioca komunalne delatnosti, kada po oceni ovlašćenog, organizacije, postoje pretpostavke da sprovođenje njihove izvršne odluke neće biti moguće bez prisustva tih komunalnih milicionera.

Naravno, poslanici SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o komunalnoj miliciji. Smatramo da je ova mogućnost važna za sve lokalne samouprave i naravno u tim lokalnim samoupravama, gde mi imamo gradonačelnika, trudićemo se da uvedemo ovu mogućnost. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara iznesem naše stavove u vezi predloženih zakona, koji se nalaze na dnevnom redu.

Prvenstveno želim da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, o Predlogu Zakona o turizmu i o Predlogu zakona o ugostiteljstvu.

Za sva tri predloga Zakona je zajedničko da se sa njima unapređuje proces implementacija pravnih tekovina EU i uvođenjem konkretnih direktiva se ispunjavaju uslovi za ostvarenje pregovaračkih poglavlja.

Vođeni i navedenim razlozima poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge zakona, svesni da se njima regulišu kompleksne oblasti života i rada i da je na primer, bezbednost hrane, kao što i to gospodin ministar i rekao, koje je pregovaračko Poglavlje 12, jedna od najtežih sistemskih pitanja.

U tom smislu ni u zemljama članicama EU ne postoji jedinstven pristup ili uopšte usvojeno pravilo, kako rešiti podelu nadležnosti i odgovornosti u oblasti bezbednosti hrane, a naročito kako rešiti problem službenih kontrola.

Iako je važećim zakonom bezbednosti hrane postignut napredak u unapređenju standarda bezbednosti hrane i uveden novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, sistem bezbednosnih hrane u Republici Srbiji je postao sveobuhvatan integrisan. Svakodnevni život je pokazao da je neophodno unaprediti njegovo sprovođenjem i donošenjem i primenom podzakonskih propisa.

Podsećam da izveštaji Evropske komisije u ovoj oblasti posebno ukazuju na problem da sadašnji broj zaposlenih i njihov obrazovni profil, kako u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako i u Ministarstvu zdravlja nije dovoljan da podrži prenošenje propisa EU u oblasti bezbednosti hrane u nacionalno zakonodavstvo, a naročito njihovo sprovođenje i primenu.

Vođeni činjenicom da pravnu tekovinu u Poglavlju 12. čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje imaju za cilj osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, pravila higijene za proizvodnju hrane, zdravlja i dobrobit životinja i zdravlja bilja u okviru EU, kao i odgovarajući monitoring u koalicioni sporazum u između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS smo uneli.

Doneće se pravilnik o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, koji će im omogućiti da proizvode prerađuju i plasiraju svoje proizvode u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane.

Godine 2017. na osnovu člana 49. Zakona o bezbednosti hrane, donet je pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koji služe za snabdevanje potrošača na području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Ovim putem želim da se zahvalim ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću na donošenju ovog pravilnika. Ovaj pravilnik se odnosi na hranu životinjskog porekla, a ostali smo dužni sa donošenjem pravilnika o drugim primarnim proizvodima u malim količinama.

Donošenje ovakvog pravilnika je strateški važno za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara, pošto smatramo da svi mi posebno treba da vodimo računa o malim proizvođačima. Za nas je opstanak što više malih gazdinstava od strateškog značaja. Smatramo da na njih posebno treba da pazimo.

Budući da se Predlogom zakona o bezbednosti hrane menjaju odredbe koje se odnose na male količine hrane, postoji obaveza donošenja novog pravilnika koji reguliše to pitanje i to u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona.

U članu 16. Predloga zakona kojim se menja član 49. propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane se ne odnosi na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla i to za objekte u kojima se proizvode male količine hrane. Drugo, u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane. Treće, u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama i četvrto koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska označenja.

Navedena isključenja prilagođavanja ili odstupanja mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika iako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područja za obavljanje te delatnosti. Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.

Pored navedenog pravilnika, predviđeno je donošenje velikog broja različitih podzakonskih akata, čija primena će uz poslovanje odgovarajućih laboratorija za analizu i kontrolu proizvoda obezbediti standard bezbednosti hrane.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne želimo da uvedemo ništa novo, samo želimo da se i u naš sistem ugradi sistem poslovanja malih gazdinstava, koji postoji u nekim zemljama, članicama E. AKo mala gazdinstva mogu da posluju na ovakav način, na primer, u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, onda treba da preuzmemo i mi i da na takav način obezbedimo opstanak malih poljoprivrednih proizvođača.

Pozitivna činjenica je da je akreditovana Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane, hrane za životinje i ispitivanja kvaliteta mleka, kompetentna za obavljanje poslova ispitivanja bezbednosti hrane i da je otvorena akreditovana Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka, što je od posebnog značaja za poljoprivrednike, jer dobijamo laboratoriju za kontrolu mleka koja je i formalno osposobljena za superviziju kvaliteta mleka na čitavoj teritoriji Srbije.

Od posebnog je značaja da se ispitivanje uzoraka radi na lični zahtev poljoprivrednika, ali i na zahtev mlekara sa kojima direkcija ima ugovor, da periodično ispitujemo mleko, kao i na zahtev nadležnih inspekcijskih službi.

Tačka u kojoj se ukrštaju Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, je instrument za predpristupnu pomoć u oblast ruralnog razvoja, budući da upravo program IPARD promoviše koncept integralnog ruralnog razvoja.

Koncept integralnog ruralnog razvoja kao deo regionalne razvojne politike se zasniva na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo polovina stanovnika Srbije.

Uspešan ruralni razvoj počiva, između ostalog, i na sledećim principima - prepoznati mogućnosti diversifikovanog ruralnog razvoja svake sredine, voditi konzistenu politiku smanjenja siromaštva u ruralnim područjima i ubrzati proces decentralizacije vlasti, jačati ulogu i odgovornost same lokalne samouprave.

Tokom ove godine se očekuje aktiviranje mera sedam IPARD programa, koji se odnosi na diversifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja. Izuzetno je važno da je IPARD program krenuo. Nadam se da ćemo do kraja roka uspeti da iskoristimo sva sredstva koja nam stoje na raspolaganju, to je u interesu kako Ministarstva poljoprivrede, tako i svih poljoprivrednika.

Specifični ciljevi i mere sedam su: investiciona podrška razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima i drugim privrednim subjektima u ruralnim oblastima, jer na taj način ekspanzija privrednih aktivnosti u zemlji u oblasti ruralnog turizma, a drugo podrška razvoju turističkih rekreativnih aktivnosti posebno za porodični i dečiji turizam.

Ukupan budžet za ovu meru je oko 23 miliona evra do 2020. godine, a podsećam da je u avgustu 2018. godine usvojen Nacionalni program za ruralni razvoj za period između 2018. i 2020. godine.

Ne možemo govoriti o konceptu integralnog ruralnog razvoja ukoliko zanemarimo jedan važan kanal distribucije za mala poljoprivredna gazdinstva, za tradicionalne zanate i lokalne proizvode, a to su pijace.

Usvajanjem Pravilnika o malim proizvođačima, kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla, uloga pijace postaje još značajnija. Istovremeno, pijace doprinose čuvanju sela i ruralnih sredina, omogućuju razvoj poljoprivredne proizvodnje, a kupcima, turistima, veliki izbor lokalnih proizvoda i povoljnije cene. Na oko 400 pijaca u Srbiji svakog dana neposredno radi oko 80.000 ljudi.

Istovremeno ne možemo govoriti o investicionoj podršci i razvoju turističkih objekata i usluga poljoprivrednim proizvođačima bez zakonskog okvira, kojim će se otkloniti neki od ključnih problema koji su prisutni u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Imajući u vidu stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, stvorili su se uslovi da se ova oblast sistemski reguliše sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu, budući da je važećim Zakonom o turizmu regulisana oblast turizma i ugostiteljstva.

Cilj donošenja oba zakona je i usklađivanje sa zakonodavstvom EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane, kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine.

Za nas poslanike SVM je izuzetno važno što su u toku javne rasprave na Nacrt zakona o turizmu prihvaćene naše primedbe, koje su se odnosile na usklađivanje pojedinih odredbi Nacrta zakona o turizmu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine u delu koji se odnosi na predlaganja akta o proglašenju turističkog prostora na teritoriji AP Vojvodine, predlaganje člana Komisije za kategorizaciju turističkih mesta, dok će organizacija polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča i turističkog pratioca na području AP Vojvodine biti regulisano podzakonskim aktom čije je donošenje u nadležnosti ministra.

Kao prioritetan cilj za oba zakona navedena je potreba za smanjenje sive ekonomije. U izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj iz februara 2018. godine navodi se da je u 2017. godini najveći procenat privrednih subjekata koji posluju u zoni sive ekonomije u poljoprivredi i ugostiteljstvu, i to oko 20%.

Sledeći problem koji utiče na stepen sive ekonomije, posebno u delu domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava, je propisana obaveza rada preko posrednika, preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog pravnog lica.

Nautičko turistička i lovno turistička delatnost obrađene su samo u segmentu koji se odnosi na pružanje ugostiteljskih usluga smeštaja. Novina je da lovno turističku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako kao korisnik lovišta ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje oblast lovstva.

Jedna od novina se odnosi na ugostiteljske usluge u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Precizirani su uslovi pod kojima ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva.

Takođe, novina je da se davanje u zakup kuće, stana, apartmana, sobe, ležaja ili drugog prostora koji je namenjen za smeštaj od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu do 30 dana smatra pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja.

Navedene odredbe koje se odnose na ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu, počinju sa primenom od 1. jula 2019. godine.

Mi poslanici SVM smatramo da su ove izmene potrebne i da ćemo sa izmenama ovih zakona unaprediti sektor turizma i nadamo se da ćemo poboljšati stanje u poljoprivredi.

Gospodine ministre Nedimoviću, ja sam često na terenu. Imao sam razne tribine. Poljoprivrednici i dalje najviše pitanja imaju oko penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača i kad će se to pitanje rešiti. Znamo da najveći problem predstavlja to što isti iznos plaća i onaj proizvođač koji gazduje na tri hektara i onaj koji gazduje npr. na 300 hektara i da je neophodno da obaveze poljoprivrednih proizvođača budu u srazmeri sa površinom obrađenog zemljišta i ostvarenim prihodima od poljoprivrede. Naravno, poljoprivrednici žele i veće subvencije, a tema je i registracija poljoprivrednih mašina, odnosno sam tehnički pregled, gde su rigorozni uslovi.

To su samo neke teme na koje treba da reagujemo. I dalje treba da radimo zajednički, da unapredimo položaj poljoprivrednika i svih onih koji žive u ruralnim sredinama. Smatram da smo na dobrom putu kroz izmene i ovih zakona.

Na kraju, želim još jednom da kažem da će poslanici SVM, odnosno mi poslanici SVM smatramo da su izmene zakona koje se nalaze na dnevnom redu pozitivne i da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Nedimoviću, hvala još jednom na datim odgovorima. Samo želim da na kraju dodam još jedan primer i da kroz njega ukažem na to kako je trenutno stanje na terenu.
Imam slučaj iz Male Bosne, kod Subotice, gde je gospođa koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva ušla u reprogram i platila ceo iznos glavnice koja je bila više od 300.000 dinara. U tom trenutku, mislim da 2016. godine, koja je imala u tom trenutku, šta su joj rekli u Poreskoj upravi… Ona je izmirila sva dugovanja, platila je glavnicu. Nakon dve godine se ispostavilo da je ipak ostala dužna nekih 12.000 dinara i sad zbog administrativne greške Poreske uprave, Poreska uprava traži od nje da uplati i kamatu.
Šta je sad problem? Problem je u tome što kamata iznosi više od 200.000 dinara, jer po Poreskoj upravi ona nije platila ceo iznos glavnice. Glavnica je plaćena u roku. Sad sistem pokazuje da ipak treba da plati više, a ona je sad već probila rok i mora da plati kamatu. Međutim, u Poreskoj upravi joj kažu da oni ne mogu ništa, ali, na primer, ako pola kamate uplati onda će se ostalo praštati. To joj obećavaju.
Gospođa mi je rekla da se posle tih izjava, cenkanja, osećala kao da je na pijaci. Smatram da je ovako nešto nedopustivo. Molim vas, poštovana gospođo Brnabić, da proverite šta rade filijale Poreske uprave po Srbiji. Po mom mišljenju, Poreska uprava treba da izađe u susret građanima koji su u problemu i ako to bude tako i ako svi mi budemo zajedno radili na rešavanju ovog problema, onda ćemo i uspeti u tome. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika SVM iznesem naše stavove o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Tema koja povezuje set predloga zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, o jedinstvenom matičnom broju građana, o izmenama Zakona o javnom redu i miru, o dopunama Zakona o državljanstvu, kao i izmenama i dopunama Zakona o policiji i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je upravo zaštita, unapređenje ljudske bezbednosti. Razlozi za donošenje ovih zakona su prevshodno usklađivanje oblasti lične sigurnosti i bezbednosti celog društva sa evropskim standardima i korpusom pravnih tekovina EU, a drugi, ne bitan razlog, je usklađivanje određenih oblasti ne samo sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, već i sa realnošću. Na primer, važeći Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana je donet pre 40-ak godina, 1978. godine. Prethodnih decenija se puno toga promenilo, pa je jedan broj država ukinuo JMBG i uveo lični identifikacioni broj ili su u istovremenoj upotrebi u nekim državama JMBG i lični identifikacioni broj.

Za poslanike SVM je važno da predlozi zakona koje je pripremilo MUP prate i primedbe Evropske komisije u realizaciji Poglavlja 24 – pravo, sloboda i bezbednost. Razlog zbog koga će poslanici SVM podržati ovaj set zakona jeste činjenica da će uvođenjem standarda i usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti bezbednost građana Srbije biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog zaista velikog sistema koji sve izazove rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom sa zemljama, članicama EU. Sada ću pokušati da izdvojim, za nas najvažnije detalje predloženih zakona.

Poslanici SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zbog toga što u jednom delu predstavlja rezultat naših višegodišnjih zalaganja. Naime, gospodine ministre, još 2014. godine postavio poslaničko pitanje i zalagali smo se da se izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja reši veliki problem naših poljoprivrednika, a to je pitanje obavezne registracije priključnih poljoprivrednih mašina koje fabrički ne mogu ispuniti uslove registracije. Rešavanje ovog problema je navedeno i u koalicionom sporazumu SVM i SNS i izuzetno je dobro da ćemo izmenom zkona ispuniti ovo obećanje dato poljoprivrednicima.

Inače, ovo je stalno bila tema na terenu, na raznim tribinama. Doneto je i više hiljada potpisa u Ministarstvu poljoprivrede kojima su poljoprivredni proizvođači tražili da se menja zakon, odnosno da se priključne mašine koje fabrički ne mogu da se registruju izuzmu iz registracije. To su prese, to su velike prskalice, koje fabrički ne mogu ispuniti i ne mogu da prođu tehnički pregled. Problem je bio da ove mašine nisu mogli prođi tehnički pregled jer jednostavno fabrički nisu ispunili neke kriterijume, na primer nisu imali kočnice, ni signalizaciju. Reč je o priključnim mašinama sa kojima se radi na poljoprivrednom zemljištu, isključivo na kojima se radi na poljoprivrednom zemljištu i nigde u EU ih ne registruju. Drugi deo problema smo rešili još ranije, to je bila registracija onih mašina u poljoprivredi koja nisu imale poreklo, odnosno poljoprivrednici nisu imali račune od pre 30, 40 godina o kupovini, do kraja 2015. godine svako je mogao da registruje ta vozila za koja nisu imala adekvatnu dokumentaciju.

Dakle, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da se ne moraju registrovati priključna vozila za traktor namenjen za obavljanje radova. To je ogroman uspeh za nas.

Važna novina je da redovnom šestomesečnom tehničkom pregledu ne podležu traktori, priključna vozila za traktor, radne mašine i motokultivatori, ostaje samo godišnji tehnički pregled. Takođe za radne mašine se izdaju registracione nalepnice u trajnom važenju. Sve ovo će doneti uštede, umanjiti izdatke poljoprivrednicima s obzirom da po važećem zakonu podležu godišnjem i šestomesečnom pregledu vozila. Ta odredba je od značaja, imajući u vidu da je shodno podacima iz popisa poljoprivrede 2012. godine u Srbiji popisano skoro 600.000 traktora u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača.

Još jedan detalj vezan za Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja, u obavezi sam da javnost upoznam da je u razgovorima sa ljudima na terenu bilo primedbi na visinu novčanih kazni za pojedine prekršaje, ali smo mišljenja da bi bilo dobro videti rezultate primene samog zakona i sagledati efekte, pa onda eventualno predložiti da se kaznena politika uskladi sa realnošću.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, podržavaju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, u delu pooštravanja novčane kazne, napajanje pirotehničkih proizvoda, najpre zbog toga što je to pitanje sigurnosti, najčešće dece i mladih, ali je to i pitanje odgovornosti i bezbednosti celog društva.

Svedoci smo da nekontrolisana prodaja i nepravilno rukovanje pirotehničkim sredstvima, proizlaze posledice koje osećaju porodice i vršnjaci, a u saniranje posledica su uključeni i zdravstvo, policija, komunalne službe. Prema ovom Predlogu zakona za napajanje pirotehničkih proizvoda, kojima se narušava javni red i mir i ugrožava sigurnost građana, novčana kazna se povećava sa dosadašnje donje granice sa 10.000 dinara na 50.000 dinara, a gornja granica sa 50.000 dinara na 100.000 dinara.

Što se tiče pucanja iz vatrenog i drugog oružja ili imitacija oružja, kojim se narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, povećava se donja granica novčana kazna sa 50.000 dinara na 100.000, što isto, naravno, podržavamo.

Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, pozdravljaju činjenicu da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, nisu menjane odredbe važećeg zakona, naime u januaru 2016. godine su usvojeni amandmani Saveza vojvođanskih Mađara, da prilikom zasnivanja radnog odnosa MUP vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika i pisma, koje je u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju je obrazovana organizaciona jedinica u kojoj lice zasniva radni odnos radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.

Koristim ovu priliku da ukažem na činjenicu da ponekad nije lako prevesti zakonske odredbe u stvarnost. Tako smo u avgustu prošle godine svedočili činjenici da je raspisan konkurs za sto vatrogasaca u 46 opština u Srbiji, među kojima su Novi Sad, Senta, Sečanj, Žitište, Čoka, Novi Kneževac, Ada, Kanjiža, Bačka Topola, Bač, Kovačica itd. budući da je sastavni deo važećeg Zakona o policiji prihvaćen amandman Saveza vojvođanskih Mađara, koji se tiče posebnih uslova zasnivanja radnog odnosa, da se samo za pojedina radna mesta koja su utvrđena aktom o sistematizaciji može propisati da lice koje zasniva radni odnos u MUP-u ima isključivo državljanstvo Republike Srbije, svedoci smo da je nakon 17 radnih nedelja, koliko je trajala višemesečna provera i osposobljavanje, značajno već i broj budućih vatrogasaca, pripadnika nacionalnih manjina popunilo redove vatrogasnih brigada u celoj Srbiji.

Povodom ovog pitanja smo bili u kontaktu sa predstavnicima MUP-a, sa državnim sekretarom gospodinom Miličkovićem, i mi sami unutar naše zajednice smo radili na tome da se što više mladih i sposobnih ljudi prijavi, učestvuje na ovim konkursima. Saradnja po ovom pitanju je bila odlična.

Gospodine ministre, zahvaljujemo vam se na otvorenosti. Siguran sam da je po ovom konkursu za vatrogasce, primljeno više pripadnika nacionalnih manjina nego prethodnih 20 godina ukupno.

Pre par dana je završen još jedan važan konkurs. Ministarstvo unutrašnjih poslova je 26. januara raspisao konkurs za upis 400 polaznika u Centar za osnovnu obuku policijsku u Sremskoj Kamenici za potrebe policijske uprave za Grad Beograd.

Takođe istog dana, raspisan je i konkurs za upis 250 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku i to za potrebe, između ostalih, i za nas jako važni policijskih uprava i to u Pančevu, Subotici, Kikindi, Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu.

Gospodine ministre, nadam se da ćemo zajednički uraditi sve kako bi što više pripadnika nacionalnih manjina uspešno konkurisalo za policajce. To je izuzetno značajno za multietničke sredine.

Mada poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, podržavaju Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana i važno je da se nakon 40 godina donese zakon usklađen sa realnošću, ali ukazujemo na činjenicu da je verovatno već vreme da se razmisli i o usklađivanju jedinstvenog identifikacionog broja sa međunarodnom metodologijom EU. Naime, međunarodni propisi nalažu da se zaštite lični podaci građana, kao i da se uvede jedinstvena identifikacija koja broji cifre u identifikacionom broju, ograničava na 12.

Veliki broj institucija rukuje ličnim podacima građana, a procene su da su one napravile milion baza podataka. Predlog poslanika Saveza vojvođanskih Mađara je da se u krivično zakonodavstvo uvede krivično delo krađe identiteta.

Takođe, za poslanike SVM je od posebnog značaja činjenica da se Predlogom zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, olakšava našim starim sugrađanima koji nisu uspeli da u zakonom utvrđenom roku do 31. decembra 2016. godine, zamene lične karte. Postupak zamene trajno važeće lične karte biometrijskim ličnim kartama.

Predlogom zakona se predviđa da u državljanstvu Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ i državljanin druge republike, ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji Socijalističke Federacije Republike Jugoslavije, koji na dan 31. decembra 2016. godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo da po olakšanim uslovima steknu državljanstvo Republike Srbije.

Poslanici SVM smatraju značajnim i donošenje zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, kao i graničnoj kontroli, posebno imajući u vidu preporuke iz izveštaja Evropske komisije o realizaciji akcionog plana za Poglavlje 24.

Poslanici SVM će podržati ove predloge zakona zbog toga što smatramo da će predložena rešenja omogućiti da Republika Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava, uz istovremeno očuvanje bezbednosti svih njenih građana.

Nema sumnje da je u oblasti migracija Srbija shodno svojim mogućnostima značajno doprinela upravljanju prilivom migranata, da je odigrala aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno je sarađivala sa susednim zemljanima i članicama EU.

Što se tiče migrantske krize, podsetio bih sve vas da smo u ovom visokom Domu, mi iz SVM prvi ukazali na ovaj problem kada je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, još pre dve i po godine, govorio o tome da potrebno pre svih zaštiti građane Srbije i njihovu imovinu.

Zbog one njegove izjave su nas tad nazvali fašistima a ne manje negativnu reakciju je izazvala izgradnja ograde na granici sa Mađarskom, što je, složićete se sa nama, na kraju praktično dovelo do zatvaranja balkanske rute i činjenice da se drastično smanjio priliv migranata i da su oni počeli da traže alternativne puteve i da nas obilaze.

Smatramo da je izuzetno značajno sprečavanje ilegalnih migracija i krijumčarenje ljudi. Pozdravljamo i rad združenih snaga Vojske i policije Srbije. dakle, stavovi SVM su od početka migrantske krize poznati i nepromenjeni. Vladi Republike Srbije na prvom mestu treba da bude bezbednost građana. Ne može osporiti da se Vlada Srbije uspešno bori i sa tim globalnim problemom. Uprkos tome što je kroz našu teritoriju prošlo oko milion migranata u poslednje dve i po godine nije došlo do ozbiljnog narušavanja bezbednosti naših građana. Savez vojvođanskih Mađara će na tome insistirati i u budućnosti.

Podsećam i da je SVM od samog početka migrantske krize sa dozom rezerve gledao na osnivanje prihvatnih centara za migrante u lokalnim samoupravama, gde pripadnici nacionalnih manjina žive u većem broju, jer je po Ustavu Republike Srbije zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva.

Savez vojvođanskih Mađara je stava da migrantska kriza predstavlja jedan od najvećih izazova za EU u njenoj istoriji i da je stoga neophodno definisati zajedničku evropsku politiku i pronaći jedinstveno evropsko rešenje. Ovo je pitanje koje zahteva ozbiljan i koordinisan stav svih članica EU.

Smatramo da je potrebno da Srbija učestvuje u razgovorima na svim nivoima, kako bi pomogla u kreiranju regionalnih mehanizama za upravljanje migrantskom krizom.

Na kraju, želim još jednom da ponovim da ćemo podržati predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Smatramo da će donošenje, odnosno izmene i dopune seta predloženih zakona, svakako poboljšati pitanje očuvanja i unapređenja ljudske bezbednosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – Partija za demokratsko delovanje smatra da donošenje seta obrazovnih zakona, i to Predlog zakona o dualnom obrazovanju i predlozi izmena i dopuna zakona iz oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koje danas razmatramo, predstavlja važan korak u usklađivanju sa Strategijom Evropa 2020, usklađivanje sa Strategijom pametnog, održivog i inkluzivnog rasta.

Izazov koji stoji pred svima nama je kako da pametnom politikom obrazujemo kompetentne učenike, da im učinimo dostupnim znanja, veštine, stavove i vrednosti, a to su ključni elementi razvoja jednog društva i, na koncu, kako da zadržimo talentovane, stručne i kreativne ljude, koji će kreirati društvo, znanje, inovacije i nove tehnologije.

Donošenje ovog seta obrazovnih zakona je važan korak u obrazovnim formama, ali moram da istaknem da pored niza razloga za donošenje ovih zakona, usklađivanje sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, unapređenje kvaliteta efikasnosti i efikasnosti svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, obezbeđivanje unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti svih nivoa obrazovanja i vaspitanja, kao ključni razlog vidimo učenje zasnovano na razvoju ključnih kompetencija.

Razvijanje kompetencija podrazumeva razvijanje pozitivnog odnosa učenika prema obavezama, razvijanje saveti i odgovornosti za preuzete obaveze, kao i razvoj pozitivnog odnosa prema timskom radu i preduzetništvu.

U cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara su predložili amandmane na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i na Predlog zakona o dualnom obrazovanju, a koji imaju za cilj unapređenje vaspitno-obrazovnog rada za pripadnike nacionalnih manjina, na jeziku i pismu nacionalne manjine, preciznije regulisanje korišćenja jezika nacionalne manjine u ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada.

Takođe, amandmanima smo reagovali u smislu dodavanja podataka koji se tiču određivanja obrazovnog statusa deteta, učenika i odraslog. Mišljenja smo da su podaci o nacionalnoj pripadnosti, podaci o jeziku na kojem je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje, o prethodno završenom programu obrazovanja i vaspitanja, odnosno nivo obrazovanja na maternjem jeziku, od značaja za evidencije koje vode javne isprave koje izdaju predškolske ustanove, odnosno osnovna i srednja škola.

Treće, mišljenja smo da ukoliko se plan i program nastave učenja ostvaruje na jeziku nacionalne manjine u programu dualnog obrazovanja, da je važno precizirati obavezu poslodavca da organizuje i realizuje učenje kroz rad na jeziku te nacionalne manjine, kao i da instruktor poznaje jezik nacionalne manjine kojom se ostvaruje plan i program nastave i učenja.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje je stava da je važno uskladiti ovaj set obrazovnih zakona ne samo sa krovnim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, već i sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina koji u članu 13. predviđa da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku u institucijama predškolskog, osnovnog i srednjeg vaspitanja i obrazovanja.

Četvrto, za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara i Partije za demokratsko delovanje je važno da su rešenja predložena ovim zakonom u skladu sa ovlašćenjima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, posebno u delu koji se odnosi na poverene poslove AP Vojvodini.

Dakle, predlozi seta obrazovnih zakona poštuju zakonske odredbe o poverenim poslovima, davanje saglasnosti za realizaciju nastave i ostvarivanje školskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 učenika, po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine, priznavanje strane školske isprave, postupak priznavanja strane školske isprave, vođenje evidencije i čuvanje dokumentacije o priznavanju strane školske isprave, davanje saglasnosti na broj učenika radi sticanja specijalističkog odnosno majstorskog obrazovanja, stručne osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije.

Obrazovne reforme i predlozi zakona koji su pred nama se mogu razumeti samo kao deo šireg procesa usklađivanja sa evropskim vrednostima i standardima.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara i Partije za demokratsko delovanje je važno da su predlozi zakona saglasni tematskim komentarima Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina od tematskog komentara koji se odnosi na obrazovanje, do tematskog komentara koji se odnosi na pravo pripadnika nacionalnih manjina, ne samo identifikaciju.

U duhu tematskih komentara Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, predložili smo amandmane koji podrazumevaju kontekstualno šire shvatanje obrazovanja. Pod pojmom obrazovanja podrazumevamo ne samo obavezan osnovni školski sistem, već predškolsko i više obrazovanje, istraživanje, stručno obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje profesionalnih grupa i obrazovne aktivnosti van redovne školske nastave.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje važnim razlogom za donošenje ovih zakona vidi povećanje obuhvata dece i obezbeđivanje dostupnosti svih nivoa obrazovanja.

U širem kontekstu, povećanje obuhvata dece i obezbeđivanje dostupnosti uspostavljanja socijalnog partnerstva usmerenog na povezivanje obrazovanja i tržišta rada kroz zakonodavni i institucionalni okvir sistema nacionalnog okvira kvalifikacija, jesu pretpostavke smanjene stope siromaštva.

Kao značajan korak u podršci reformama obrazovnog sistema u Srbiji kao prvi sporazum EU ove vrste sa nekom od zemalja zapadnog Balkana krajem septembra 2017. godine Republika Srbija je potpisala sa Evropskom komisijom ugovor o realizovanju projekta obrazovnih reformi, za šta je EU izdvojila 27,4 miliona evra bespovratnih sredstava za period od 2017. do 2019. godine.

Projektom je planirano da će oko 40 hiljada nastavnika u Srbiji biti trenirano u skladu sa novim modernim programima, što će studentima obezbediti visoko kvalitetna predavanja i da će istovremeno četiri hiljade nastavnika, koji predaju na jezicima nacionalnih manjina, dobiti specijalne treninge, a posebni udžbenici na manjinskim jezicima biće štampani.

Kada govorimo o dodatnim treninzima za nastavnike podsećam na aktivnost iz Manjinskog akcionog plana, da je razvijanje programa stručnog usavršavanja nastavnika i saradnika, koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina i u Izveštaju o realizaciji manjinskog akcionog plana za aktivnosti, koji dospevaju zaključno sa drugim kvartalom 2017. godine se navodi da će Radna grupa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, formirana u junu 2017. godine, izraditi novi pravilnik o stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.

Kao deo ovih aktivnosti i Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu u okviru Centra za usavršavanje nastavnika realizuje programe za stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina.

Takođe, u okviru ovog centra izvode se akreditovani seminari za nastavnike i saradnike koji izvode nastavu na jeziku nacionalnih manjina.

Dozvolite mi da govorim malo o brojevima i statistici. Ukupan obuhvat dece uzrasta od tri do pet, šest godina je nizak u poređenju sa drugim Evropskim zemljama, kao i ciljevima strategije raznih obrazovanja u Republici Srbiji od 2020. godine. Naime, dok prosečno učešće dece uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu u 28 zemalja EU u 2012. godini iznosi oko 94%, u Srbiji je to bio slučaj za oko 74% dece navedenog uzrasta. Ohrabruje da je ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta u stalnom porastu, dok je 2002. godine 32% dece bilo obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, u školskoj 2016-2017. godini obuhvaćen 52, 53%.

Imajući u vidu demografske projekcije, populacija dece predškolskog uzrasta se smanjuje neprekidno po stopi do 1% godišnje, potrebno je dobro planiranje novih kapaciteta predškolskih ustanova kako bi se izbegao nesklad između dostupnih kapaciteta i broja predškolske dece.

U 28 opština u Vojvodini pripremni predškolski program realizuje se na dva jezika, u šest opština gradova realizuje se na tri jezika, na srpskom, mađarskom i slovačkom u gradu Novom Sadu i u opštini Kovačica, na srpskom, mađarskom i rumunskom u gradu Zrenjaninu i u opštini Žitište, na srpskom, mađarskom i rusinskom u opštini Kula, dok se na srpskom, mađarskom i hrvatskom pripremni predškolski program realizuje na teritoriji grada Subotice.

Ono što zabrinjava je smanjenje broja dece u pripremnom predškolskom periodu iz godine u godinu. S druge strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obuhvaćeni srednjoškolskim obrazovanjem dece, srednjoškolskog uzrasta iznosi 85,4%. Evidentno je i osipanje pre završetka srednjeg obrazovanja i ono iznosi 3,21% u trogodišnjem i 1,29% u četverogodišnjem srednjoškolskom obrazovanju, što na nivou celokupnog srednjoškolskog obrazovanja predstavlja stopu odustajanja od 1,54%.

Kada govorimo o odeljenjima sa malim brojem polaznika u srednjim školama, ministarstvo je u školskoj 2017/18. godini odobrilo otvaranje mađarskih odeljenja, apotekarski tehničar u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici, u Somborskoj gimnaziji „Veljko Petrović“ i Ekonomskoj školi smer kuvar, u Umetničkoj školi „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu i u Hemijsko-prehrambenoj školi u Čoki otvaranje kombinovanog odeljenja smera mesar i pekar.

Pripremni predškolski program i obrazovno vaspitni rad u Vojvodini u osnovnim i srednjim školama pored srpskog, ostvaruju se i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, dvojezični u nacionalno mešovitim sredinama. U AP Vojvodini nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica organizovano je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 lokalnih samouprava, u 12 gimnazija, u 27 stručnih škola, u dve mešovite škole i u dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Dakle, u školskoj 2015/16. godini na teritoriji AP Vojvodini od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola, u 20, a u 138 škola pored srpskog jezika nastava je realizuje još na jednom ili dva manjinska jezika. Ukupno u 158 škola pored srpskog nastavnog jezika postoji neki od manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini u 1240 osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije nastava se izvodi na srpskom nasavnom jeziku, na jeziku osam nacionalnih manjina, albanskom, bugarskom, bosanskom, mađarskom, rumunskom, slovačkom i hrvatskom, kao i kombinovana na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

Da polako zaključim, gospodine ministre, želim još jednom da podvučem da će poslanička grupa SVM i Partija za demokratsko delovanje podržati predloge zakona i očekujemo da ćete pokazati otvorenost po pitanju prihvatanja naših amandmana, čiji je cilj usklađivanje ovih predloga sa usvojenim krovnim zakonom i ostalim spomenutim zakonima. Drago nam je što smo u prošlom periodu sa vam izgradili izuzetno dobru saradnju i nadamo se da ćete i po pitanju ovih naših predloga biti otvoreni. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi jedan od najvažnijih zakona kada je poljoprivreda u pitanju. Zakon o poljoprivrednom zemljištu je značajan za sve naše poljoprivrednike, a i za građane Republike Srbije i u ime poslaničke grupe SVM i Partije za demokratsko delovanje želim da iznesem naše stavove o ovom važnom pitanju.

Pre dve godine smo u ovom visokom domu menjali Zakon o poljoprivrednom zemljištu kada su glavni razlozi za promenu zakona bili da se otklone određeni problemi, nedostaci u primeni zakona. Tada su uvedena nova rešenja kojima se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije. Tada smo rekli da je poljoprivredno zemljište privredno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Smatram da zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i veliki značaj. Kod poljoprivrednih proizvođača ova tema izaziva najveće interesovanje, pitanje vlasništva poljoprivrednog zemljišta, odnosno korišćenje zemljišta uvek izaziva najveće interesovanje kod proizvođača. Ako kažem da je u mom okruženju, u Vojvodini, 50% građana na neki način povezano sa ovom oblašću, onda je svima jasno da je ova tema ozbiljna i jako važna.

Donošenje predloga zakona je važno zato što predstavlja pitanje odgovornosti i moralnog prava naše generacije da raspolaže poljoprivrednim zemljištem koje predstavlja bazu za održivi razvoj narednih generacija. Postavlja se pitanje vrednosti koje želimo sačuvati kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Za formiranje 60 centimetara zemljišta potreban je jedan i po milion godina, što znači 20 hiljada generacija prosečne starosti od 75 godina. Poljoprivredno zemljište je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija raspoloživog zemljišta koje predstavlja praktično neobnovljivi prirodni resurs. Moramo biti pažljivi i osetljivi kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, jer od zemljišne politike mnogo zavisi.

Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi izazovi nas čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će biti dovoljno hrane, na primer za par decenija, nije svejedno šta i na koji način proizvodimo i nije svejedno ni to ko upravlja ovim prirodnim resursom i na koji način.

Poslanička grupa SVM već godinama prati situaciju vezano za zemljišnu politiku. Balint Pastor, šef naše poslaničke grupe, je pre četiri godine, 26. decembra 2013. godine, u svom pitanju predsedniku i potpredsedniku Vlade već spomenuo da se možda na prvi pogled može pomisliti da se radi o pitanju iz oblasti poljoprivrede, ali se radi o strateškim pitanjima, o političkim pitanjima kada je zemljište u pitanju.

Balint Pastor je već tada rekao da po SVM treba predvideti da poljoprivredno zemljište može da kupuje samo neko ko je registrovan i poljoprivredni proizvođač, koji ima prebivalište određeni broj godina na području katastarske opštine itd. Pitanje je tada glasalo šta želi da učini Vlada Republike Srbije, jer po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u članu 63. Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji državljana država članica EU od 1. septembra 2017. godine mogu da stiču pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Republici Srbiji, pod kojima to mogu učiniti i državljani Republike Srbije i to treba nekako sprečiti, odnosno ograničiti.

Nije tadašnja Vlada, kao ni ova Vlada kriva za nastalu situaciju. Međutim, na nama je da na neki način ovo ipak ograničimo, odnosno da zaštitimo naše interese, da sačuvamo naše prirodno bogatstvo. Ni jedna država koja je želela da postane članica EU to nije dopustila državljanima državama članica EU nekoliko godina pred pristupanje u EU, nego su to učinili nekoliko godina nakon punopravnog članstva. Izneo bih samo nekoliko primera, Republika Poljska je ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na način da tu mogućnost mogu da stiču državljani EU 12 godina nakon pristupanja Republike Poljske EU. U Češkoj je to 10 godina nakon pristupanja, kao i u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj itd. U slučaju Srbije, za par dana stupa na snagu ovaj deo sporazuma, a mi smo još daleko od punopravnog članstva u EU.

Naravno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju se ne može menjati, to je prihvaćeno i mi se moramo držati toga. Međutim, uvek treba paziti da nekršeći Sporazum nađemo mesto za interese naših poljoprivrednih proizvođača. Pre dve godine kada smo menjali zakon i onda smo pričali o ovom problemu i predložili smo slična rešenja koja sada stoje u Predlogu zakona. Inače, tada najviše pitanja poljoprivrednih proizvođača su bila vezana za prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se nije znalo kakve će posledice imati na njih sama odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.

Tada smo rekli da je bitno da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 350 godina, ako se sa njima upravlja na način kako treba.

Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama. Smatram da država Srbija to isto treba da ima na umu i drago nam je da ova Vlada, na čelu sa gospođom Brnabić, i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović drže svoju reč i vode brigu o tome šta je obećano u ekspozeu. Obećano je da će država Srbija sačuvati svoje prirodno bogatstvo i to sada upravo i činimo.

Treba da naglasim da mi, poslanici SVM, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog stranog investitora, jer smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede i poljoprivrede tapkali u mestu još decenijama. Međutim, uvek smo naglašavali u ove četiri godine, od kada je Sporazum stupio na snagu, ovaj deo sporazuma, da treba da preciziramo ko i na koji način može steći pravo vlasništva nad zemljištem, na prvenstvo zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište i na koji način može da se da strancima.

Pre dve godine smo podržali kupovinu zemljišta u državnoj svojini za naše proizvođače i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju na do 30 hektara poljoprivrednog zemljišta. Do tada ovakvu mogućnost nisu imali naši proizvođači, smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ovu mogućnost imaju i dalje. Naravno, naši proizvođači koji gazduju na manjim površinama, jer oni samo tako mogu da opstanu, a istovremeno, kroz izmene zakona sada ih dodatno štitimo, jer u praksi ograničavamo strancima kupovinu zemljišta.

Pre dve godine su prihvaćeni naši amandmani koji su išli u pravcu da se vodi računa i o tome ko i na koji način može da uzme u zakup poljoprivredno zemljište, znači da u roku od tri godine neko ima aktivan status, odnosno da živi u istoj katastarskoj opštini, katastarskoj jedinici gde se zemljište uzima u zakup. Kod kupovine tu je povećano na pet godina, što je isto jako dobro i sa ovim Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu štitimo ne samo državno, nego i zemljište u privatnom vlasništvu.

Naravno, kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ne smemo da ne govorimo i o problemima oko restitucije istog i o čemu se, nažalost, ne govori dovoljno. Poslanička grupa SVM i PDD otvoreno se zalaže za to da država vrati oduzetu imovinu i ako može da to uradi što brže. Zna se na koliko hektara su predati zahtevi i zna se koliko hektara ima država u svom vlasništvu. Treba otvoreno da kažemo da je znatno manje traženo nazad nego što država ima, pa treba sve vratiti pravim vlasnicima i neka oni odluče šta će sa njime, da li će obrađivati, da li će prodavati ili izdati. Treba da kažem da poslanici SVM smatraju da je zemljište koje je predmet restitucije se ni u kom slučaju ne sme prodavati. Naravno, to stoji u zakonu i to maksimalno podržavamo.

Da se vratimo na Predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu i Sporazumu o stabilizaciji. Šta piše u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju? Naime, članom 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju Sporazuma uređeno je da će po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu, celishodnu primenu postojećih postupaka. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog Sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.

Ukoliko pogledamo evropska iskustva u oblasti prodaje poljoprivrednog zemljišta, vidimo da različita zakonodavstva uglavnom uvode tri vrste ograničenja. Prava se tiču vrsta zemljišta i propisuju da je zabranjeno prodavati nacionalne resurse, poput mineralnih izvora i sličnih strateških resursa. Druga se tiču načina korišćenja. Na primer, u Nemačkoj se raskida ugovor o kupoprodaji ako se obrađuje zemlja. Treće se odnosi na kupca poljoprivrednog zemljišta. Ograničenja se tiču maksimalnog broja hektara koje neko može kupiti, preko obaveznog prebivališta, do neophodnog prethodnog iskustva u poljoprivredi.

Treba da kažem još jednom zbog javnosti da, nažalost, Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma i mi kao država moramo to da poštujemo. Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta i u ovom zakonu je upravo to i urađeno.

Imajući u vidu da uslovi za sticanje svojine nad nepokretnostima, poljoprivrednim zemljištem državljanina država članica EU u skladu sa narednim sporazumom predstavljaju materiju koju je moguće urediti samo zakonom, izrađen je ovaj predlog zakona i predloženo je njegovo donošenje. Kroz ova rešenja ćemo u praksi uspeti da na primer do 2027. godine odložimo kupovinu poljoprivrednog zemljišta za građane EU. Naravno, slična praksa postoji i u raznim državama članicama EU, svako čuva svoje na sve moguće načine. Smatramo da to treba da uradimo i mi.

Izmena se odnosi na član 1. stav 4. važećeg Zakona, kojim je propisano da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice, pa u cilju usklađivanja sa odredbama Zakona o potvrđivanju Sporazuma pomenuti stav 4. propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, ovim zakonom nisu navedeni uslovi pod kojima pravno lice može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta, već samo uslovi za fizička lica.

Šta stoji u Predlogu zakona – državljanin države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade, pod uslovima propisanim ovim zakonom, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini lice može steći ako je najmanje 10 godina stalno naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, uz naknadu ili bez naknade, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, bez prekida najmanje 10 godina i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Pozitivno je i to da po predlogu Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, koji je predmet pravnog posla, gde pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije, u skladu sa ovim zakonom. Dobro je i to da lice može steći svojinu najviše na dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

Pozdravljamo predlog da se odredbe ovog zakona koje se odnose na uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini od strane državljana država članica EU ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, koje se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Mišljenja smo da će predložena izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu imati smisla samo u svetlu dugoročnog planiranja i otvaranja novih ekonomskih perspektiva, te strateškog promišljenog daljeg razvoja, ne samo poljoprivrede, već celog društva.

Stav poslaničke grupe SVM, Partija za demokratsko delovanje je da su predložena rešenja u uslovima sticanja poljoprivrednog zemljišta u duhu postojećih evropskih rešenja, kao i da će dolazak jednog broja novih vlasnika doneti nove tehnologije i znanja i doprineti poboljšanju konkurencije u Srbiji. Činjenica je i da se u poljoprivredi pozitivan trgovinski bilans značajno povećao u poslednje dve godine i pored brojnih sumnji koje su iskazane zbog politike liberalizacije koja se sprovodi shodno SSP-u.

U 2016. godini pozitivan trgovinski bilans Srbije sa EU za osnovne poljoprivredne proizvode iznosio je više od 440 miliona evra, 12% više nego u 2015. godini. Poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržava predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, polazeći od činjenice da suština problema koje treba da rešimo nije samo pitanje prodaje zemlje stranim državljanima, već pitanje perspektive kako osnažiti ekonomski položaj poljoprivrednika, kako rešiti problem depopulacije sela demografskog starenja.

Ono što je najbitnije je da kroz ovo zakonsko rešenje Srbija ispunjava obaveze iz sporazuma, a ujedno i štiti interese naših državljana, odnosno poljoprivrednih proizvođača, što stoji i u našem koalicionom sporazumu sa SNS.

Na kraju samo još želim dve teme da spomenem ministru i da iskoristim priliku da postavim neka pitanja. Prvo pitanje je vezano za sušu. Ono što me interesuje, jeste kad mogu proizvođači da računaju na neke mere koje će u nekom delu smanjiti njihove gubitke, odnosno šta Ministarstvo planira da preduzme i kako želi da pomogne poljoprivrednicima u ovoj ekstremno sušnoj godini?

Drugo pitanje je vezano za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Gospodine ministre, ono što nas interesuje jeste da li postoji šansa da u toku ove godine rešimo problem dugova naših poljoprivrednika i da menjamo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače? Obećali ste i dosta je urađeno po ovom pitanju, ali nas interesuje kad možemo da očekujemo dalje pomake.

Na kraju treba da ponovim još jednom da u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu možete da računate na podršku SVM i Partije za demokratsko delovanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM-PDD iznesem naše mišljenje o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu.
Najpre ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa SVM na početku 2013. godine je pozdravila odluku o donošenju jednog takvog zakona. Svi se dobro sećamo šta je bilo prethodnih godina. Postojale su uredbe i naši poljoprivredni proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Donošenjem ovog zakona je bilo prvenstveno važno za naše poljoprivredne proizvođače, jer je kroz ovaj zakon država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Svi znamo da je u poljoprivrednoj proizvodnji jako važna predvidivost. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvara se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika.
Međutim, najpre zbog situacije u kojoj se država nalazila na kraju 2014. godine i 2015. godine, došlo je do izmena i dopuna ovog zakona iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenata izazvanog posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Trenutno važeći zakon stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava.
Odluka o spomenutim izmenama je bila teška za naše poljoprivrednike i iskreno se nadam da ćemo biti u prilici da u narednim godinama povećamo iznose za subvencije po hektaru, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurenti na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno. Juče na Odboru za poljoprivredu smo razgovarali o tome i gospodin ministar Nedimović isto je rekao da se nada da ćemo u narednim godinama moći da povećamo iznose.
Za nas poslanike SVM je od izuzetnog značaja da su po ovom predlogu zakona iznosi izdvojeni za poljoprivredu najmanje 5% od prihoda od strane nacionalnog budžeta, što je od strane Vlade Republike Srbije i budžetom za 2017. godinu ispunjeno. Pozitivno je i to da se ovim izmenama i dopunama dalje proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja uvode nove mere, proširuje se krug korisnika podsticaja u oblasti direktnih praćenja za stočarsku proizvodnju.
Drugo, u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja uspostavlja se nova klasifikacija mera koja predstavlja korak napred u harmonizaciji sa merama drugog stuba zajedničke poljoprivredne politike EU, što je cilj pregovora o pristupanju EU u okviru poglavlja 11 - poljoprivreda i ruralni razvoj.
Prema najavama gospodina Nedimovića, naši poljoprivrednici u 2017. godini mogu da računaju na sledeće mere. Po novom zakonu, odnosno nakon prihvatanja budžeta za 2017. godinu i nakon donošenja uredbi, oni će dobiti kroz direktna plaćanja iznos od četiri hiljade dinara po hektaru. Znam da proizvođači nisu prezadovoljni ovim iznosima, međutim, najvažnije je da oni budu isplaćeni što pre, jer su im sredstva izuzetno potrebna.
Pored toga, ostaje i premija za mleko od sedam dinara, isto za mlečne krave podsticaj od 25 hiljada dinara po grlu, za tona junadi 10 hiljada dinara, za krmače i neraste povećavaju se sredstva, po najavi gospodina ministra, sa sedam hiljada na 10 hiljada dinara po grlu, za koze i ovce ostaje sedam hiljada dinara, za jagnjad i jarad dve hiljade dinara, za tovne svinje hiljadu dinara i po košnici pčela proizvođači mogu da računaju na 720 dinara. Smatram da je to dobro. Naravno, oni proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, oni mogu da računaju na još veća sredstva.
Prema Predlogu zakona, podsticaji za mere ruralnog razvoja su investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti, dostizanja standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i podsticaj za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi.
Za nas su od posebnog značaja savetodavne službe, jer su mnogi poljoprivredni proizvođači starije osobe, pa im je od izuzetnog značaja da dobiju pomoć savetnika. Inače, Savez agrarnih udruženja Vojvodine sa sedištem iz Sente, sa kojima imamo izuzetno dobru saradnju, pomaže naše poljoprivrednike u mnogim opštinama u Vojvodini. Lokalna samouprava Bačke Topole, iz koje ja dolazim, isto izdvaja neke podsticaje za savetodavnu službu. Oni su ti ljudi, savetnici koji pomažu našim poljoprivrednicima kad prema Trezoru predaju zahteve i izuzetno je značajan njihov posao.
Sada pitanje za vas, gospodine ministre, glasi – da li, pored stručnih lica u savetodavnim službama, u ovu službu mogu da se uključe i stručnjaci raznih udruženja, da li postoji mogućnost za to? Nadam se da ćemo naći način da udruženja dobiju podršku za takvo poslovanje. Naravno, ostaje i kreditna podrška, koja je takođe izuzetno značajna za sve naše poljoprivrednike.
U okviru podsticaja za proizvodnju proširuju se podsticaji u stočarstvu, i to za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplode nerasti. Dobro je što je, pored uslova propisanih važećim zakonom u vezi prava na korišćenje podsticaja u stočarstvu, propisano da za korišćenje podsticaja lice koje je steklo pravo na korišćenje mora da ispuni uslov da se prijave na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu, a pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za posao sekcije odgajivačke organizacije.
Što se tiče podsticaja za krave, za uzgoj teladi za tov, predlogom je predviđen minimalni iznos od 5.000 dinara. To je novina koju podržavamo.
Vezano za umanjenje isplata direktnih plaćanja, predviđa se da se umanjenje u propisanim granicama vrši samo za iznose koji prelaze propisane limite, što je povoljnije za razliku od rešenja u važećem zakonu, kojim se umanjuje isplata ukupnog iznosa. Važne su i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, i to: unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diverzifikacija dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja i unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja. Nadam se da će u ovaj posao isto biti uključena i razna poljoprivredna udruženja. Oni su prisutni na terenu, organizuju razne manifestacije, stručne skupove, pa je izuzetno značajan njihov rad.
Prethodni navedeni podsticaji za mere ruralnog razvoja se sprovode kao naknade dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere i utvrđuje se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Pozitivno je i to što je preciznije uređeno korišćenje podsticaja za organsku, biljnu i životinjsku proizvodnju.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju. Zakon se donosi iz razloga preuzimanja obaveza iz Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za predpristupnu pomoć IPA 2, i iz razloga Sektorskog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije pod instrumentom za predpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, to je tzv. IPAR 2.
Na osnovu finalnog izveštaja o zapažanjima i preporukama Evropske komisije Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj u vezi sa pregledom zahteva za poveravanje za takva izvršenja budžeta Srbije, utvrđeno je da se nacionalni zakon o poljoprivredi mora prilagoditi sektorskom sporazumu. Kao najvažnije izmene koje se trebaju izvršiti su uključivanje rokova u skladu sa Sektorskim sporazumom, kao što je gospodin ministar i rekao, uključivanje žalbenih postupaka, statusa poljoprivrednih inspektora za konzularna lica i drugo. Ovaj nalaz okarakterisan je kao blokirajući faktor koji se ostvaruje kroz predložene izmene i dopune zakona.
Sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost da koristi sredstva i komponente IPAR fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja. Deo operativne strukture ovog sistema čini upravo Uprava za agrarna plaćanja. Glavni cilj donošenja zakona je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPAR programa u Republici Srbiji i omogućavanje korišćenja sredstva iz IPAR fonda koja su namenjena dostizanju standarda i konkurentnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Izmene i dopune se odnose na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja u pogledu dodeljivanja sredstva iz IPAR 2. Istakao bih samo nekoliko: pravilo posebnog postupka za sprovođenje i kontrola IPAR programa, predlaže se novi akt kojim se definiše IPAR program koji donosi Vlada na predlog ministarstva, uvodi se sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima i uvodi se sistem za identifikaciju zemljišnih parcela koji predstavlja skup podataka o zemljišnim parcelama.
Smatram da je od strateškog značaja za celu državu i za sve naše poljoprivrednike da uradimo sve da bi u što skorije vreme ispunili sve zahteve i da će Uprava za agrarna plaćanja napokon dobiti akreditaciju, jer samo tako možemo da jačamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Kao što smo čuli od gospodina ministra, cilj je da se to uradi već na početku 2017. godine. Ja sam siguran da će i gospodin Nedimović i gospodin Žarko Radat, koji je direktor Uprave za agrarna plaćanja, uraditi sve da to bude i tako.
Treći zakon koji se nalazi na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Jedan od glavnih razloga za donošenje zakona je usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu zakona i dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda. Bitne izmene i dopune su da su vode definisane kao prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i vrši se u usklađivanje za Zakonom o javnoj svojini, što je malopre spomenuo i gospodin ministar.
Upravljanje vodnim zemljištem u javnoj svojini vrši će Javno vodoprivredno preduzeće, osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji. Jako je bitno da su prihodi od zakupa vodnog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine prihodi budžetskog Fonda za vode AP i koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama.
Što se tiče prava preče kupovine vodnog zemljišta, Autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima, kanalima, na kojima pravo javne svojine. Na taj način se vrši usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini kojim je utvrđena svojina Autonomne pokrajine na kanalskoj mreži.
Pozitivno je da su prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na teritoriji Autonomne pokrajine prihodi budžeta Autonomne pokrajine i koriste se preko budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Bilo je već reči o tome i na Odboru za poljoprivredu, da prethodnih nekoliko nedelja su građani širom države dobili od Poreske prave račune za odvodnjavanje, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među njima, najviše zbog toga što se od 2010. godine plaća i naknada za građevinsko zemljište, plaća se tamo gde postoji kanalizacija. Za to nije odgovorna ova vlada, ali smatramo da su iznosi preveliki, pa moramo nešto da preduzmemo.
Na primer, moj komšija koji dobija poljoprivrednu penziju 9.000 hiljada na mesečnom nivou sada je dobio da uplati 30.000 dinara. Zemlju je izdao u zakup i sada nema od čega da uplati ovaj iznos. Ogroman problem predstavlja i činjenica da je Poreska uprava ujedno i isporučila račune za 2015. i 2016. godinu. Juče smo razgovarali na tu temu na Odboru za poljoprivredu. Gospodine ministre, molim vas da razmotrite predlog da se građevinsko zemljište izuzme iz naknade za odvodnjavanje. Vi ste rekli da ćemo na početku sledeće godine opet razgovarati na tu temu.
Član zakona koji se odnosi na ovo pitanje, nažalost, se ne menja predloženim izmenama i dopunama Zakona, pa nemamo pravne mogućnosti da predložimo amandman u tom pravcu. Suština je da sada u ruralnim sredinama svako domaćinstvo mora da plaća za svo zemljište i da su iznosi preveliki, mada jeste da se radi o prihodima Autonomne pokrajine, međutim, odliv sredstava se vršio preko Poreske uprave, koja je napravila ogroman propust krajem 2015. godine, nije slala rešenja građanima. Apelujem na vas, gospodine ministre, bez obzira što niste vi nadležni za to, da ipak pitate nadležne u Poreskoj upravi zbog čega je došlo do ovog propusta. Ovo se više ne sme ponoviti. Rešenja treba slati redovno, jer ovako su iznosi ogromni pa građani ne mogu da ih plate odjednom. Po predlogu ovog zakona Javno vodoprivredno preduzeće će biti ubuduće zaduženo za to, znači izmena i dopuna Zakona ide u tom pravcu, što je jako dobro.
Dobro je da na teritoriji Autonomne pokrajine nadležni organ Autonomne pokrajine određuje granice vodnog zemljišta. Time se proširuje nadležnost organa Autonomne pokrajine, određuju se granice vodnog zemljišta, ne samo za vode prvog reda, već i za vode drugog reda. Predlogom zakona je smanjen vodnih područja na teritoriji Republike Srbije. Predloženim izmenama izvršena je podela na osnovu hidrogasnih principa, a ne prema teritorijalnom principu, pa je predviđeno pet vodnih područja, i to – vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i vodno područje Beli Drim. Autonomna pokrajina Vojvodine je deo vodnih područja Save i Dunava.
Vodna područja se dele na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama na osnovu utvrđenih kriterijuma. Bitno je da vodna akta na teritoriji Autonomne pokrajine donosi nadležni organ Autonomne pokrajine. Novi izvor
finansiranja za budžetski fond za vode Autonomne pokrajine su sredstva od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljenje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, ostvaren na teritoriji Autonomne pokrajine.
Izmenama i dopunama Zakona o vodama se ukidaju neke određene nadležnosti organa Autonomne pokrajine, propisane važećim Zakonom o vodama, ali što se tiče nadležnosti AP Vojvodine u oblasti vodoprivrede, propisane Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, predloženim izmenama i dopunama Zakona se ne dira u te nadležnosti. Ovo je jako, jako važno za našu poslaničku grupu. Dobro je i to da se razlikuje od Nacrta izmena i dopuna Zakona o vodama, kojim se predviđalo ukidanje inspekcijskog nadzora u oblasti vodoprivrede organima AP Vojvodine, Predlogom zakona zadržava inspekcijski nadzor, odnosno Autonomnoj pokrajini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora na teritoriji Autonomne pokrajine preko vodnog inspektora, sanitarnog inspektora i inspektora za zaštitu životne sredine.Na kraju, gospodine ministre, želim da kažem da će poslanička grupa SVM, Partija za demokratsko delovanje podržati sve predloge zakona. Naravno, pored donošenja ovih zakona, ima još dosta tema koje se tiču poljoprivrede i od izuzetnog značaja su za naše proizvođače na kojima treba zajednički da radimo. Mislim najpre na penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača, na registraciju priključnih mašina i na donošenje uredbe o tzv. malim proizvođačima.
Problem penzijskog i invalidskog osiguranja je veliki problem godinama. Neke probleme smo rešili, jer samo jedan član porodice je u obavezi da plaća PIO. Bilo je i reprograma, čak i ove godine, a nažalost, najvažniji deo je da prihodi u gazdinstvu budu srazmerni sa plaćenim doprinosima, sa veličinom poseda, to nismo rešili. Oni proizvođači koji gazduju na malim površinama ne mogu da plate sto hiljada dinara na godišnjem nivou, pa se nadamo da predlog radne grupe u Ministarstvu će biti u najkraćem roku prihvaćen. Bilo bi dobro da se dođe opet do reprograma. Kamate su dva puta veće od glavnice duga, Poreska uprava stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište, znači, situacija je veoma loša na terenu.
Gospodine ministre, još jednom da ponovim, kao i do sada možete da računate na nas u rešavanju ovih problema. Naravno, još jednom želim da kažem da podržavamo sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani saradnici, poštovana ministarko sa saradnicima, gospodine predsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM godinama unazad priča o tome da ne možemo da menjamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, nažalost.
Šta možemo da uradimo i šta kaže SSP vezano za kupovinu poljoprivrednog zemljišta? Sporazum o stabilizaciji kaže da građani EU pod istim uslovima mogu da kupe poljoprivredna zemljišta, kao što mogu da kupe građani Republike Srbije. Znači, šta moramo svi mi da uradimo, jeste da pooštrimo uslove u budućnosti.
To je upravo uradila inače, kroz amandman, Poslanička grupa SVM na član 11. ovog zakona, gde se kaže - svako ko želi da kupi državno poljoprivredno zemljište, pet godina mora da ima prebivalište u toj lokalnoj samoupravi i najmanje tri godine mora da ima gazdinstvo registrovano i to u aktivnom statusu. Znači, SSP ne možemo da promenimo, ali uslove kroz Zakon o poljoprivrednom zemljištu možemo uvek da pooštrimo i svi mi treba to da radimo.
Inače, želim da pohvalim ministarku, odnosno Ministarstvo poljoprivrede da su prihvatili ovaj naš amandman, ubuduće moramo svi da radimo na pooštravanju uslova. To smo sad uradili kroz ovaj zakon, ali ubuduće, znači i posle 2017. godine, možemo to da uradimo, jeste, možemo biti u kontaktu sa EU, možemo da vodimo razgovore vezano za to, ali je najvažnije da smo sad, trenutno pooštrili te uslove. Sporazum ne možemo da menjamo, ali kroz naš amandman, te uslove smo pooštrili. Hvala.