Poštovana predsednice, želim da koristim vreme poslaničke grupe.
Poštovana ministarko, poštovani saradnici, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničkoj grupi SVM je ukupno prihvaćeno tri amandmana na ovaj Predlog zakona, upravo i ovaj na Predlog zakona na član 7. Samo bih neke stvari rekao vezano za ovaj naš amandman.
Ono što je izuzetno važno, vezano za ovaj član 7, jeste da pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji jedne lokalne samouprave, što je izuzetno značajno. Treba da istaknem i to da ne samo pravna lica, nego i zadruge i svi ostali, na kraju krajeva, kao što je to ministarka poljoprivrede rekla, jeste i fizička lica, na neki način, odnosno veći proizvođači mogu da učestvuju na tom konkursu, odnosno mogu da dobijaju državno poljoprivredno zemljište na korišćenje preko prava prvenstva zakupa. To je izuzetno važno, na primer, vezano za voćarstvo. Isto je važno ako neko želi da napravi ribnjak ili nešto slično.
Isto je izuzetno važno što ste prihvatili naš amandman i vezano za to da pravo prvenstva zakupa iz ovog člana može da ostvari i na katastarskim parcelama koje nisu bile predmet zakupa i korišćenja u prethodne tri agroekonomske godine. Znači, ono poljoprivredno zemljište koje nije korišćeno može ubuduće da se ponudi raznim investitorima.
Imamo još jedan amandman na član 8. koji je prihvaćen. Vezano je za to da svi proizvođači koji učestvuju u javnom nadmetanju, odnosno licitiranju, za poljoprivredno zemljište, najmanje tri godine moraju da imaju prebivalište na toj katastarskoj opštini, odnosno na teritoriji lokalne samouprave da bi ostvarili to pravo. Izuzetno je značajno što ste prihvatili i ovaj naš amandman.
Treći amandman se odnosi na član 11, kroz koji želimo da uslove pooštrimo - ako neko želi da kupi državno poljoprivredno zemljište jeste najmanje pet godina mora da ima prebivalište u toj lokalnoj samoupravi i mora tri godine da ima gazdinstvo u aktivnom statusu, što je isto izuzetno značajno. Izuzetno je važno da ste prihvatili to da omogućite poljoprivrednim proizvođačima i deset kilometara od granice, znači, u tom delu isto mogućnost da kupe državno poljoprivredno zemljište. Jeste, potrebna je saglasnost Vlade Republike Srbije za to, ali na kraju ipak je to omogućeno. Zašto je to važno? Zato što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i građani EU pod istim uslovima mogu da kupe poljoprivredno zemljište kao što to mogu da urade građani Republike Srbije.
Šta možemo da uradimo? Ne možemo da menjamo SSP, to je sigurno. Danas u prethodnoj raspravi je to detaljno obrazloženo zašto, ali možemo da pooštrimo uslove kako doći do državnog poljoprivrednog zemljišta, kako do kupovine. Izuzetno je značajno da je ovaj naš amandman prihvaćen.
Želim da pohvalim sve saradnike Ministarstva poljoprivrede, kao i vas, poštovana ministarko. Imali smo korektnu saradnju. Razgovori su trajali poslednjih dana, znači, svaki dan smo bili u kontaktu i stvarno, na kraju krajeva, uspeli smo da se dogovorimo. Izuzetno smo vam zahvalni što ste prihvatili ove naše amandmane. Siguran sam da prihvatanjem naših amandmana na neki način biće bolji ovaj zakon, doprineli smo nešto i po tom pitanju. Hvala vam najlepše.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalaze dva izuzetno važna zakona – Predlog zakona o zaštiti zemljišta i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti zemljišta, glavni razlog za donošenje ovog zakona je da u Republici Srbiji ne postoji zakonska regulativa u oblasti praćenja stanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa. Zbog toga moramo da uredimo ovo pitanje.
Predlog zakona predstavlja značajan napredak, jer na celovit način uređuje sistem planiranja, upravljanja i korišćenja zemljišta, zaštitu od zagađenja i praćenja stanja i kvaliteta zemljišta.
Poslanička grupa SVM podržava ovaj Predlog zakona, pošto je njegov glavni cilj da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa, kao i funkcija zemljišta, odnosno sprečavanje i otklanjanje štetnih promena.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, moramo da istaknemo da je izuzetno važan, pošto određuje izuzetno važnu oblast i na neki način utiče na budućnost građana Republike Srbije.
Glavni razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pošto je tokom primene uočena potreba za uvođenjem novih rešenja kojim bi se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije.
Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe. Zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i značaj za budućnost naše zemlje.
Naravno da pitanje vlasništva, odnosno korišćenja poljoprivrednog zemljišta izaziva najveće interesovanje i samih poljoprivrednih proizvođača, i to je oduvek bilo tako.
U toku 2015. godine održana je javna rasprava o ovom Predlogu zakona u kojoj je učestvovalo izuzetno veliki broj zainteresovanih. U Srbiji, a prvenstveno u Vojvodini, polovina stanovnika je na neki način vezana za ovu oblast.
Upravo zbog toga moramo biti jako pažljivi i osetljivi kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Mnogo toga zavisi od zemljišne politike jedne države. Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi nas izazovi čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će uvek biti dovoljno hrane. Upravo zbog toga nije svejedno šta i na koji način proizvodima, a nije svejedno ni ko upravlja ovim prirodnim resursima, pa ni na koji način.
Javna rasprava je, između ostalog, pokazala o koliko važnoj temi se radi i ovom prilikom moram da pohvalim i Vladu Republike Srbije i saradnike Ministarstva poljoprivrede što su u kreiranju ovog predloga zakona uključili, ne samo stručnjake, nego i više udruženje poljoprivrednika, i što je po ovom pitanju održana javna rasprava ne samo na terenu, već i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslanička grupa SVM je održala svoju javnu raspravu u Subotici početkom avgusta i primedbe smo poslali Ministarstvu poljoprivrede. Poljoprivredni proizvođači su najviše pitanja imali vezano za pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se ne zna kakve će posledice na njih same imati odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.
Smatramo značajnim da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 50 i za 350 godina, ako se sa njime upravlja na adekvatan način.
Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će u sledećim decenijama hrana biti najveća vrednost. Smatramo da država Srbija to treba da ima na umu.
Želeo bih da napomenem, da pravo prvenstva zakupa do 30 godina može da predstavlja i više generacijski gubitak, budući da obuhvata ceo radni vek poljoprivrednika i članova njihovih porodičnih domaćinstava. Nažalost, u prethodnoj deceniji je u Srbiji nestalo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Studija Republičkog zavoda za statistiku u radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava pokazuje da je u poljoprivredi angažovano 1,4 miliona ljudi, a da na imanjima, manjim od 2 hektara, radi oko 43% poljoprivrednika, što pokazuje da postoji visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima, čija je veličina takva da može da obezbedi samo egzistencijalni minimum.
Upravo zbog toga jedan o ciljeva treba da bude da se ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, predviđena za davanje u zakup, poveća u korist fizičkih lica poljoprivrednih gazdinstava koja su predlogom zakona isključena iz prava prvenstva zakupa na neki način, a čine 77% zakupa državnog zemljišta.
Sa druge strane bih, takođe, želeo da naglasim da mi poslanici SVM nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne, da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede, infrastrukture i poljoprivrede na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još decenijama.
Ujedno moram da naglasim da smo podneli amandmane na Predlog zakona kroz koje želimo da preciziramo ko i na koji način može steći pravo prvenstva zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište se nudi investitorima.
Moram da naglasim da SVM ne podržava mogućnost da samo jedan investitor uzme u zakup 30% poljoprivrednog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave na 30 godina. Smatram da to pravo omogućiti za više lica i moramo naznačiti to da se prvenstveno nudi zemljište koje u zadnjem periodu nije bilo izdato u zakup.
Ne smemo kazniti lokalne samouprave koje vrše svoj posao, izdaju zemljište. Ne smemo kazniti one lokalne samouprave gde ima zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i koje izdaju zemljište na vreme.
Kao primer mogu navesti i svoju lokalnu samoupravu u Bačkoj Topoli, gde od skoro 16.000 hektara poljoprivrednog zemljišta oko 70 hektara poljoprivrednog zemljišta nije izdato u zakup u zadnje vreme.
Sa druge stane, nemamo ništa protiv toga da investitorima bude ponuđeno zemljište koje nije izdato u zakup, jer svi treba da se složimo da su investicije potrebne i u poljoprivredi.
Ono što smatramo pozitivnim u zakonu jeste da namena poljoprivrednog zemljišta ne može da se promeni, već donošenjem ovog zakona stupa na snagu strožija procedura. Smatramo pozitivnim i to što proizvođači moraju da vode tzv. knjigu polja. Verujte mi, to mnogi već rade godinama, siguran sam da će to pozitivno uticati na proizvodnju, a naravno ovo je važno i zbog izbegavanja raznih malverzacija iz prethodnog perioda.
Dosta je kritikovana mogućnost obustavljanja transfera lokalnim samoupravama ako ne donesu program za poljoprivredu. Moram da vam kažem da poslanička grupa SVM u potpunosti podržava ovu odredbu. Svesni smo toga da je u pojedinim lokalnim samouprava bilo malverzacija. Na primer, zemljište nije bilo izdato na vreme, pa su neki zakupci ostali u posedu. U narednom periodu će lokalne samouprave morati da vode računa da zemljište izdaju na vreme i da sve bude završeno u datim rokovima. Dobro je što zemljište može da se izda u zakup na duže vreme od tri godine, a u nekim slučajevima i na pet, odnosno ako se radi o voćnjacima ili ribnjacima čak i na više od 20 godina. Ovo je prvenstveno važno zbog same investicije.
Treba napomenuti da podržavamo uređenje pitanja davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa u poslednje tri agro-ekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, a koje ostaje ne izdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave. To zemljište će moći da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period od pet godina i daje se mogućnost produženja perioda korišćenja tog perioda do 25 godina, a pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje, s tim da će se poljoprivredno zemljište površine preko 10 hektara dati na korišćenje licima koji podnesu zahtev za davanje saglasnosti na investiciono ulaganje.
Smatramo da će se na ovaj način povećati površina državnog poljoprivrednog zemljišta koje će biti izdato u zakup.
Pozitivno je i to što će u slučaju malverzacija, odnosno ne plaćanja zakupa zemljišta lokalna samouprava moći da reaguje. Na primer, moći će da skine useve u vrednosti zakupa.
Dobro je što će Komisiju za izdavanje zakupa na lokalnom nivou morati da vodi inženjer poljoprivrede. Znači, ubuduće će morati da se uključe stručna lica u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, što će sigurno doprineti efikasnijem izdavanju i poslovanju. Država do sada nije mogla da reaguje na tako transparentan način i smatramo da će ova odredba smanjiti malverzacije na terenu.
Smatramo izuzetno dobru mogućnost same kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju do 30 hektara. Do sada naši proizvođači nisu imali ovakvu mogućnost, pa smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ova mogućnost postoji i za poljoprivredne proizvođače koji gazduju na manjim površinama, jer oni mogu da ostanu samo ukoliko imaju šansu za povećanje zemljišta u svom vlasništvu.
Pozitivno je i to da se kupovina zemljišta ograničava na 20 hektara, što je važno zbog toga da bi što više proizvođača imalo mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta.
Pored spomenutih pozitivnih stvari, naravno, imamo i primedbe, odnosno predloge. Kao što sam spomenuo, posle naše javne rasprave u avgustu, mi smo poslali naše primedbe Ministarstvu poljoprivrede, a one koji nisu uvaženi tom prilikom pokušavamo da uvrstimo u zakonski tekst kroz amandmane.
O glavnoj primedbi, vezanoj za pravo prvenstvo zakupa, sam već pričao, ali želim da podvučem još jednom da je za poslaničku grupu SVM najvažnije da se prvenstveno izda ono zemljište koje nije bilo predmet zakupa u zadnjem periodu i za koje nije bilo zainteresovanih lica.
Kad se zemljište izdaje u zakup potrebno je voditi računa i o stranim investitorima. Kroz ovaj zakonski akt oni nisu isključeni iz procedure, međutim, po stavu poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pod zakup o državnom zemljištu, država Srbija treba da favorizuje domaće poljoprivredne proizvođače.
Savez vojvođanskih Mađara podržava ideju da se državno zemljište po pravu prenosa zakupa, izdaje ne samo jednom investitoru, već i za više investitora, odnosno proizvođača.
Moram spomenuti i pitanje restitucije o kojoj se nažalost malo govori. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da se zemljište koje je predmet restitucije ni po kom slučaju ne sme prodavati, što stoji u Predlogu zakona i naravno mi to maksimalno podržavamo, međutim, kod prava prvenstva zakupa, isto tako da napomenemo da se ne može uzeti u zakup zemljište koje je predmet restitucije.
Podneli smo amandman vezano za ovo pitanje i u razgovoru sa vašim saradnicima iz Ministarstva poljoprivrede, došli smo do toga da je to prihvatljivo rešenje za sve nas. Nadamo se da će ovaj naš amandman na kraju biti i prihvaćen.
Podneli smo amandman i u vezi ograničavanja površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koji po pravu prečeg zakupa mogu obrađivati stočari, čime bi se većem broju stočara omogućilo ostvarivanje prava prečeg zakupa. Predložili smo da to Ministarstvo poljoprivrede uradi kroz podzakonske akte ili pravilnike, a nadamo se da ćete isto ovaj predlog uvažiti.
Predlažemo da zemljište u zakup može da uzme proizvođač koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u Republici Srbiji, najmanje tri godine, odnosno da najmanje tri godine živi u određenoj lokalnoj samoupravi.
Po pitanju kupovine poljoprivrednog zemljišta, smatramo da godine prebivališta u jednoj lokalnoj samoupravi treba da povećamo na pet godina. Zašto je to važno? Kao što je poznato svima da od 1. septembra 2017. godine, stupa na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije u vezi prava kupovine poljoprivrednog zemljišta za građane Evropske unije. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju se daje mogućnost građanima EU, da pod istim uslovima, kao građani Republike Srbije, kupuju poljoprivredno zemljište. Nažalost, Republika Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma. Ovaj deo Sporazuma će stupiti na snagu i mi to moramo da poštujemo.
Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta. Upravo je to cilj našeg amandmana, dakle, uslov prebivalište od pet godina bi se odnosio kako na domaće, tako i na strane kupce i sve je u skladu sa SSP-om.
Imamo još jedno primarno rešenje da se ne sme prodavati državno poljoprivredno zemljište 10 kilometara od državne granice. Rešenje nije prihvatljivo za nas, pošto ne postoji zakonsko ograničenje u pogledu, blizina državne granice za sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. Pojedine odredbe Zakona o zaštiti državne granice regulišu prava i obaveze vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta, na primer član 53, ovako kao što citiram – vlasnik ili korisnik zemljišta dužan je da omogući slobodan prolaz, radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka na području graničnog prelaza, odnosno član 56. stav 1. kaže – da radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenja određenih vrsta voćaka i drveća i drugog rastinja u dubini 100 metara od granične linije, ako to zahtevaju razlozi i bezbednost i na većoj udaljenosti.
Predloženim rešenjem poljoprivrednici koji obrađuju poljoprivredno zemljište u blizini državne granice, stavljaju se u nepovoljniji položaj u odnosu na poljoprivrednike koji obrađuju poljoprivredno zemljište, koje nije u blizini državne granice i uskraćuje im se pravo na obrađivanje zemljišta, odnosno na kupovinu zemljišta.
Prema našem predlogu u svakoj kupovini u pograničnim zonama treba da odlučuje Vlada Republike Srbije, zbog toga što je to strateško pitanje. Nadamo se prihvatanju našeg predloga, jer smatramo da svim proizvođačima treba omogućiti kupovinu zemljišta, treba dati istu šansu proizvođačima iz Bajmoka, Sombora, Šida, Horgoša, Zaječara, Dimitrovgrada, Nove Crnje, Kladova, Čoke, Vršca, kao i proizvođačima iz okoline Beograda.
Predlažemo i da se rok otplate u slučaju kupovine zemljišta, poveća sa 5 na 10 godina. Upravo, malopre ste govorili o tome da postoje takvi amandmani. Cilj podnošenja ovog amandmana je produženje roka za plaćanje cene u ratama kod kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, jer je predloženi rok od pet godina za mala gazdinstva ekonomski neprimeren, obzirom na njihovu profitabilnost i akumulativnu sposobnost. Nije moguće napraviti akumulaciju koja će omogućiti redovno servisiranje kredita.
Na kraju moram da napomenem da smo vodili razgovore sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede u vezi naših predloga i u načelu smo se dogovorili da su naši predlozi prihvatljivi. Pregovori i dalje teku, ukoliko je potrebno spremni smo na podnošenje ispravki naših amandmana.
Siguran sam da će se svi pridržavati dogovorenog i da ćemo usvojiti takav zakon, koji će voditi računa o interesima malih poljoprivrednih proizvođača, ali pospešivati neophodne investicije. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da iznesem stav o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu i to prvenstveno o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima.
Glavni razlog za donošenje ovog zakona je usaglašavanje sa standardima Evropske unije. Međutim, ne smemo zaboraviti poštovanje interesa države i proizvođača rakije.
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije od 2016. do 2018. godine, koji je Vlada Republike Srbije donela jula 2014. godine, utvrđeno je da će se usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima obezbediti pravni osnov za donošenje podzakonskih akata iz oblasti organizacije sektora jakih alkoholnih pića.
Završetak izrade Nacrta ovog zakona planiran je za treći kvartal 2014. godine, a usvojen je za četvrti kvartal 2014. godine. Donošenjem ovog zakona se kasni godinu dana, a poslednje što se može očekivati i kašnjenje u planiranoj dinamici donošenja pravilnika, od kojih ima ukupno pet.
Međutim, važno je da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu Skupštine i da su predložena rešenja usaglašena sa Evropskom praksom.
Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima je pripremljen u cilju usaglašavanja sa regulativama Evropske unije, posebno u delu podele alkoholnih pića na kategorije, registracija geografske oznake, pravila vezana za starenje i deklarisanje. Važno je navesti da je Predlog zakona usklađen i sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane, koji se takođe odnosi na oblast jakih alkoholnih pića i kroz primenu odredbi tog zakona, omogućava se kvalitetan, zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod.
U zakonu koji je na snazi od 2009. godine se privatni proizvođači rakije ne spominju, ali će ovim novim zakonom biti regulisana njihova prava i obaveze. Prema starom zakonu privatnim proizvođačima rakije, nije omogućena nikakva prodaja, što će se donošenjem ovog zakona omogućiti, što je svakako pozitivno i to poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara naravno podržava.
Individualni proizvođač rakije će ponovo moći da ponude svoje proizvode tržištu, ali će naravno pre toga morati da ispune određene uslove. Prema tome, donošenje novog Zakona o jakim alkoholnim pićima bi trebao da pomogne da se uveća proizvodnja rakije, ali i očuva višedecenijska tradicija pravljenja tog pića u našoj zemlji.
Cilj koji svi mi želimo da postignemo, a prvenstveno privatni proizvođači rakije je da se uveća broj registrovanih proizvođača, što bi doprinelo boljem kvalitetu rakije i povećanju njene proizvodnje u Srbiji.
Osim poboljšanja kvaliteta rakije, uvećanja proizvodnje novim Zakonom o jakim alkoholnim pićima, trebao bi da se stimuliše i izvoz rakije.
Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu je regulisano da se proizvodnjom jakih alkoholnih pića može baviti pravno lice i preduzetnik, registrovano u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar i upisan u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, koji vodi Ministarstvo poljoprivrede.
Podsećanja radi, Zakon o vinu i rakiji iz 1994. godine, proizvodnjom vina, rakije i drugih alkoholnih pića bavili su se preduzeće, odnosno drugo pravno i fizičko lice i preduzetnik, a Zakonom o rakiji i alkoholnim pićima iz 2009. godine, ukinuta je kategorija fizičkog lica kao proizvođača.
Veliki broj fizičkih lica dotadašnjih proizvođača rakije, zbog visokih zahteva i troškova, odlučilo je da se ne bavi registracijom proizvodnje u skladu sa zakonom. Naime, prema odredbama Zakona iz 1994. godine, bilo je neophodno da se fizička lica registruju kao preduzetnici, da poseduju odgovarajuću opremu i proizvodnju i odgovarajući kadar u stalnom radnom odnosu.
Zbog toga se kao rezultat primene Zakona iz 2009. godine, broj registrovanih proizvođača smanjio. Time je veliki broj bivših proizvođača ostao van sistema, a rakija koju oni proizvode je dodatno uvećala ukupnu količinu rakije domaćinstva koju proizvode za sopstvene potrebe.
Zakon iz 2009. godine, ne postoji mehanizam da se proizvodnja fizičkog lica nađe u legalnim kontrolisanim tokovima, s obzirom da se odredbe zakona ne odnose na proizvodnju fizičkog lica.
Do donošenja Zakona o rakiji i alkoholnim pićima 2009. godine bilo je registrovano 2.048 proizvođača, od čega 1.811 fizičkih lica i 237 pravnih. Većina fizičkih lica nakon donošenja zakona nije obavila registraciju proizvodnje u skladu sa propisanim uslovima. Broj proizvođača se sa oko 2.000 smanjio na 200, a sada ta brojka dostiže svega oko 300 proizvođača. Posle donošenja novog zakona očekivano je da se ovaj broj poveća.
Najvažnije novine su definisanje nosioca proizvodnja uslova registracije, upisa u registre, uslova proizvodnje i prometa, postupka registracije geografskih oznaka, specificiranje subjekta proizvodnje i prometa. Planira se da se fizička lica višak sopstvenih proizvoda plasiraju u dalju proizvodnju.
Uvodi se sertifikaciono telo za kontrolu proizvodnje pića sa oznakom geografskog porekla, ukida se obaveza fizičkog utvrđivanja materijalno-tehničkih uslova i geografska oznaka se uređuje kao kolektivno pravo.
Predlogom zakona su pojednostavljeni uslovi za registraciju proizvođača, što pozdravljamo, za razliku od važećeg iz 2009. godine, gde su proizvođači bili dužni da poseduju tačno propisane prostorije, opremu i da u stalnom radnom odnosu na neodređeno vreme imaju zaposlenog diplomiranog inženjera poljoprivrede. Po novom, ne postoji obaveza zapošljava odgovarajućeg stručnog kadra, pošto je prema Zakonu o bezbednosti hrane registrovani proizvođač odgovoran za kvalitet i ispravnost jakog alkoholnog pića u prometu.
Ukida se obaveza utvrđivanje materijalno-tehničkih uslova za proizvodnju. U skladu sa važećim zakonom inspektor je izlazio na teren i utvrđivao materijalno-tehničke uslove, a sada proizvođač može, na primer, i poštom da obavi svoju registraciju. Ova rešenja su prvenstveno važna za naše male proizvođače.
U Srbiji postoji ogroman broj tzv. malih proizvođača, koji gazduju na manjim parcelama i površinama. Ovi proizvođači jedva opstaju, imaju problema sa prodajom robe, sa plaćanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, iz godine u godinu iz raznih pozajmica ili kredita finansiraju svoju proizvodnju.
Zbog svega navedenog i zbog toga da će veliki broj malih proizvođača, ako ne uradimo nešto, postaće socijalni slučaj, Vlada Republike Srbije mora da kroz mere i zakone preduzme nešto. Moramo kroz razna rešenja da pomognemo našim poljoprivrednicima, moramo male proizvođače da tretiramo na drugačiji način, jer ako sve proizvođače tretiramo jednakim, onda će mali proizvođači sa vremenom nestati, odustaće od proizvodnje, što nije dobro za našu državu.
Podsećam, na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, koji smo održali u Bačkoj Topoli, gde smo razgovarali o donošenju nekih podzakonskih akata koji imaju za cilj da zaštite naše tzv. male proizvođače, radi se prvenstveno o Pravilniku o malim proizvođačima kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla. Jeste da taj pravilnik ne obuhvata proizvodnju alkoholnih pića. Međutim, važno je spomenuti da, na primer, i kroz ovaj zakonski akt koji se nalazi na dnevnom redu ima za cilj povećanje broja registrovanih gazdinstava koja se bave proizvodnjom rakije.
Važno je da i Srbija brine o svojim malim gazdinstvima, kao što to rade razne zemlje EU, kao na primer Austrija i Mađarska.
Pozdravio bih odluku Ministarstva poljoprivrede da kroz dobre primere zemalja EU pokušava da pomogne i našim najmanjim proizvođačima.
Ono što bih dalje istakao u Predlogu zakona je da kontrola proizvodnje i kvalitet jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom je u skladu sa važećim zakonom obaveza poljoprivredne inspekcije, a Predlogom zakona se uvodi sertifikaciono telo koje će vršiti kontrolu i uticati na zainteresovanost proizvođača za proizvodnjom jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Predlogom zakona se geografska oznaka uređuje kao kolektivno pravo koje mogu da ostvare udruženja proizvođača jakih alkoholnih pića i odnosi se za određene lokalitete u kojima se rakija proizvodi na tradicionalne načine.
Dakle, svi oni koji se pridržavaju propisane tehnologije, proizvodnje koja je definisana za taj region, stiču pravo korisnika geografske oznake, za razliku od važećeg rešenja, po kojem su isključivo oni proizvođači koji su zaštitili svoj proizvod kao individualnu geografsku oznaku i mogli sa tom oznakom da ga stavljaju u promet.
Na primer, u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla, pretežno šljivovice, jedna jabukovača i jedna breskovača.
Uvođenje korektivnog prava je jedini način da Srbija dobije na količini, većem broju korisnika geografske oznake i kvalitetu proizvoda. Na primer, proizvođač višnjevače iz Feketića može zaštiti svoj proizvod registracijom geografske oznake. O osnovanosti zahteva za registraciju geografske oznake odlučuje Ministarstvo u roku od 12 meseci od dana prijema potpunog zahteva.
Poslanička grupa SVM smatra da je rok od 12 meseci predugačak, pa želimo da vas pitamo, poštovana gospođo ministre, da li postoji mogućnost da Ministarstvo donese odluku o kraćem roku, odnosno da li možete da obrazložite zašto treba čekati toliko dugo na odluku Ministarstva? Koji je razlog za to?
Takođe, ukazujemo na to da su svi propisani rokovi neosnovano dugi. Na primer, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva se utvrđuje da li je zahtev potpun. Ako je zahtev nepotpun, podnosilac zahteva se obaveštava da u roku od 30 dana dostavi dokumentaciju koja nedostaje.
Novina je i da je omogućen promet jakih alkoholnih pića i destilata poljoprivrednog porekla u rinfuznom stanju, ne samo između registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića, već i između svih subjekata na tržištu kada je alkoholno piće i destilat predmet dalje dorade i prerade. Na ovaj način se fizičkim licima daje mogućnost da višak sopstvenih potreba destilata kroz odgovarajući ugovorni odnos, raskidaju dalju proizvodnju, a registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića se omogućava kupovina sirovine od fizičkih lica, njena dalja dorada i prerada. Pravna lica i preduzetnici upisani u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, koji je ustanovljen u skladu sa važećim zakonom, smatraju se upisanim u registar. Smatramo da je to dobro rešenje.
Pozitivno je i to da se oznaka geografskog porekla rakije i drugih alkoholnih pića koji su upisani u registar u skladu sa važećim zakonom mogu upotrebljavati najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pošto donošenje Zakona o jakim alkoholnim pićima ima za cilj i razvoj poljoprivrede Republike Srbije i pošto se na pravedniji način reguliše postupak registracije, geografske oznake i njeno korišćenje, čime se štiti intelektualna svojina u ovoj oblasti i pošto će novi zakon imati pozitivan uticaj na razvoj primarne proizvodnje voća, kao i sirovine za proizvodnju rakija, poslanička grupa SVM će glasati za ovaj predlog. Naravno, možete računati na našu podršku i u slučaju ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM je izuzetno značajno što se na dnevnom redu Narodne skupštine nalaze izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
Kao što je gospodin ministar spomenuo, Zakon o javnom informisanju i medijima je donet prošlog leta, u avgustu 2014. godine. Njime je precizno razrađeno jedno od strateških opredeljenja države u ovoj oblasti, a to je izlazak države iz vlasništva u medijima i privatizacija medija, koje je neposredno ili posredno osnovala država.
Naš stav po ovom pitanju je bio jasan i pre 11 meseci. Tada smo rekli da SVM u globalu ne podržava privatizaciju medija, ali pošto je zakon koji ide u tom pravcu usvojen, moramo da ga poštujemo. Izuzetno je važno što su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima ušle u skupštinsku proceduru na vreme, jer kao što znamo još uvek na lokalnom nivou u ni jednom slučaju nije ispisan javni poziv za aukciju lokalnih medija.
Kako stoji u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, menja se rok do koga se mora kapital izdavača medija sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promenu roka za privatizaciju medija je bilo neophodno izvršiti na neki način iz tehničkih razloga, jer prethodne nedelje je donet zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, znači neophodno je u skladu sa novim zakonskim obavezama prilagoditi i rokove predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Nadamo se da za ovo vreme, za ova dodatna četiri meseca može sprovesti tzv. privatizacija.
Savez vojvođanskih Mađara je u svom izbornom programu predvideo da će se novim setom medijskih zakona obezbediti očuvanje sadašnjeg nivoa informisanja na mađarskom jeziku, a model privatizacije lokalnih medija koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina i način njihovog finansiranja nakon privatizacije obezbediće očuvanje stečenih prava nacionalnih manjina u oblasti ifnormisanja.
Pošto izmene i dopune zakona o kojem danas raspravljamo i dalje ispunjavaju ove kriterijume, mi ćemo podržati predloženi zakon. Za nas je od izuzetnog značaja da u skladu sa brojnim elementima našeg pravnog sistema osnivači medija i dalje mogu da budu i nacionalni saveti nacionalnih manjina i da oni ne mogu osnivati samo ustanove ili fondacije, već i privredna društva.
Sa druge strane, vrlo je bitno da se sve ostavi po pitanju daljeg finansiranja onih medija, čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, pošto je i to stečeno pravo s obzirom na činjenicu da su osnivačka prava nad ustanovama ili privrednim društvima koja izdaju listove na jezicima nacionalnih manjina preneta na nacionalne saveta nacionalnih manjina, ali je AP Vojvodina npr. i dalje u obavezi da finansira ta preduzeća, te ustanove, ili u krajnjem slučaju izlazak tih štampanih medija.
Savez vojvođanskih Mađara se godinama glasno zalagao za opstanak regionalnih, lokalnih i javnih servisa i za mogućnost opština i gradova da budu osnivači tih medija, ali to nakon stupanja na snagu odluke Ustavnog suda više nije moguće. Nakon toga smo se zalagali za ugradnju vrlo ozbiljnih garancija za opstanak karaktera javnog servisa u tim medijima i nakon njihove privatizacije. Na naš predlog je u tekst zakona ušla garancija vezana za kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja.
Naime, zakon kaže da ovi mediji u narednih pet godina ne samo da moraju očuvati delatnost koju neki od njih imaju poslednjih 40 godina, već i kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja koji podrazumevaju obavezu održavanja udela programskog vremena na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, odnosno udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom u periodu od godinu dana koji je prethodio usvajanju zakona.
Zbog čega je ovo značajno? Ovo je bitno zbog toga da građani mogu da se informišu na svom maternjem jeziku i u buduće, kao što su to činili prethodnih decenija. Ova mogućnost i ove garancije u vezi kojih smo naišli na otvorenost ministra Tasovca i njegovih saradnika u Ministarstvu kulture i javnog informisanja, još prošle godine, će obezbediti opstanak tih medija kao javnog servisa. Pozdravljamo činjenicu da su ove garancije opstale u izmenama i dopunama zakona koji se trenutno nalazi na dnevnom redu.
Iz svih iznetih razloga, a najviše zbog vrlo važnih garancija i raznih odredbi koje su u zakonu ušle na naš predlog, poslanici poslaničke grupe SVM će u danu za glasanje glasati za zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima. Nadamo se da u buduće nećemo čekati do poslednjeg trenutka i da će se do 31. oktobra zaista završiti cela ova procedura. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem stava poslaničke grupe SVM o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu, a to prvenstveno u predlogu Zakona o odbrani od grada.
Naša poslanička grupa se u proteklih nekoliko godina više puta bavila temom protivgradne zaštite u Srbiji. Pošto dolazim iz opštine Bačke Topole u okviru u koje se u naselju Bajša nalazi jedan od centara protivgradne zaštite, imao sam priliku da više puta obiđem taj objekat i da se bliže upoznam sa njegovim funkcionisanjem, a naravno i sa problemima našeg sistema odbrane od grada.
Naravno i na skupštinskom Odboru za poljoprivredu smo se bavili ovom temom u više navrata. Postavljali smo i više puta poslanička pitanja, a mi poslanici SVM smo uključeni u ovu temu i sa aspekta teme međudržavne, odnosno regionalne saradnje. Pošto postoji projekta koji se odnosi na zaštitu od grada, granice između Srbije i Mađarske, a trebalo bi da bude realizovan preko IPA fonda. Svi možemo da se složimo da je smanjenje štete od grada od javnog interesa, s toga pozdravljamo donošenje posebnog zakona koji uređuje ovu oblast.
Kako je navedeno u Predlogu zakona zbog velikih šteta koje grad kao elementarna nepogoda svake godine nanosi poljoprivrednim kulturama i dobrima, aktivna odbrana od grada u Republici Srbiji organizovano se sprovodi od 1968. godine i to u periodu od 15. aprila do 15. oktobra. Kako funkcioniše ovaj naš sistem? Kada se proces veštačke modifikacije u atmosferi sprovede blagovremeno i efikasno, kada na zemlju pada kiša, sugradica ili manja zrna grada čime se rizik od gradonosne elementarne nepogode znatno smanjuju ili svodi na minimum.
Usled globalnog zagrevanja i klimatskih promena svetski meteorolozi prognoziraju, kao što je i sam gospodin ministar naveo, za naredni period češće i razornije olujne nepogode praćene gradom, a to podrazumeva i veće angažovanje protivgradne odbrane i daleko veći broj protivgradnih raketa.
Naveli ste gospodine ministre Stefanoviću i to da nažalost na teritoriji Republike Srbije zbog svojih meteoroloških, klimatskih uslova izloženo dejstvu grada često u razmerama velike elementarne nepogode i elementarna nepogoda i gradonosni oblak se po pravilu kreću preko mnogo većih teritorija koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Na gradonosne oblake se deluje u fazi njihovog razvoja kada se vrši preventivno zasejavanje i na taj način se sprečava padanje grada iznad mesta dejstva, eventualno ne teritoriju gde oblak tek treba da naiđe.
U poslednjih deset godina u toku sezona odbrane od grada iznad teritorije Republike Srbije bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a u proseku je dejstvovano u svakom drugom danu u ovom periodu. Broj dana sa dejstvom na gradonosne oblake bio je između 43 i 63 dana u toku jedne sezone odbrane od grada kako je to navedeno. Ovakva vrsta zaštite je veoma važna kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. Smatram da je protivgradna zaštita neophodna da bi bila još efikasnija i da država mora da iznađe rešenja za zaštitu poljoprivrednih dobara da bude još efikasnija.
Verujem da ćemo donošenjem ovog zakona uspeti da napravimo korak ka poboljšanju stanja na terenu. Ne sme se više desiti da na primer ne bude dovoljna količina raketa u protivgradnim stanicama kao što je to bio slučaj u nekim godinama.
Za efikasan rast stvarno je potrebno 20 hiljada raketa da bi na svakoj stanici imali po 12 protivgradnih raketa. Znamo dobro da može to da funkcioniše sa manjim brojem raketa, ali to je ono što treba da nam bude cilj.
Kako stoji u obrazloženju predloga zakona, štete od grada su daleko veće u periodu od 2007. do 2013. godine zbog nedostatka raketa nego ranijih godina kada je na svim protivgradnim stanicama bilo dovoljno, prilično dovoljan broj raketa i kada ih je bilo i u centralnom magacinu za dopunu.
Zvanična procena štete od grada na poljoprivrednim kulturama zadnjih godina bila je 45 miliona evra, a za nabavku 10 hiljada protivgradnih raketa, bilo bi dovoljno samo oko tri miliona evra.
Na žalost, imao sam priliku da vidim šta može grad da uništi za svega 20 minuta. U Pačiru, u selu gde ja živim, pre dve godine grad je uništio za 20 minuta sve useve na čak 2.500 hiljade hektara. Možete zamisliti šta su preživeli naši proizvođači. Međutim, oblaci su došli iz Mađarske. Jednostavno, naši strelci nisu mogli da reaguju.
Ako se u ovoj zemlji ozbiljno računa na poljoprivrednu proizvodnju, dosadašnji stav prema odbrani od grada je nedopustiv.
Znači, Vlada Republike Srbije je reagovala, jer da nije štete na poljoprivrednim proizvodima bile ogromne na širem prostoru Republike. Kada padne grad već je kasno za pitanje ko je bio kriv i zašto poljoprivrednicima niko neće nadoknaditi štete.
Svima nama je poznato da usled grada najveće neposredne štete nastaju u poljoprivredi. Naravno, posle i u šumarstvu i štete nastaju i na ekonomskim i stambenim objektima. Štete u poljoprivredi uzrokovane gradom posebno produktu štete u prehrambenoj industriji, kao što je to koleginica navela. Iz navedenih razloga se odbrana od grada mora jedinstveno i celovito rešiti na čitavoj teritoriji Republike, mi to podržavamo i naravno što podrazumeva ravnomernu raspodelu i dovoljan broj raketa u branjenom području.
Naš zajednički cilj treba da bude da se jednom zauvek reši status protivgradne odbrane i finansiranje tog sistema, jer on iz godine u godinu sve više tone.
Hitna potreba za donošenjem Zakona o odbrani od grada povezana je i sa neophodnošću usklađivanja organizacija sistema odbrane od grada sa ustavnim nadležnostima AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Funkcionisanje protivgradne zaštite je nezamislivo bez AP Vojvodine i lokalnih samouprava.
Međutim, problem predstavlja nedostatak novčanih sredstava. Svi mi dobro znamo da su lokalne samouprave u teškoj finansijskoj situaciji, a još uvek nije donet ni zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Znači, postavlja se pitanje kako da opštine i pokrajine reaguju da pomognu svima u ovim teškim vremenima, i kako da sufinansiraju protivgradnu zaštitu. Naravno, i do sada je veći broj lokalnih samouprava pomagalo protivgradnu zaštitu u skladu sa svojim mogućnostima.
Autonomna pokrajina Vojvodine, lokalne samouprave ima prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta kao što je to kolega Stojšić naveo. Međutim, postoji ograničenje na šta sve mogu da troše ta sredstva.
Svake godine se dobija saglasnost, znači svaka opština dobije saglasnost od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od uprave za poljoprivredno zemljište na program poljoprivrede, znači na trošenje ovih sredstava.
Ono što smatramo važnim je da Ministarstvo poljoprivrede ubuduće dozvoli da se od ovih sredstava finansira i protivgradna zaštita. Treba da se dozvoli da lokalne samouprave iz tih sredstava kupe i rakete i da po potrebi sufinansiraju i strelce. Pitanje iz kojih sredstava će biti dozvoljeno lokalnim samoupravama i AP Vojvodini da sufinansiraju protivgradnu zaštitu. Znači, svaka lokalna samouprava ima svoje prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta i ključno pitanje je da li ćemo dozvoliti njima da iz tih sredstava finansiraju protivgradnu zaštitu. To je ključno pitanje.
Pored toga, naravno, treba da radimo na tome da poljoprivredni proizvođači u što većem broju osiguraju poljoprivredno zemljište protiv elementarnih nepogoda, a i smatram da je ipak najvažnije očuvati sistem protivgradne zaštite, jer ako dođe do nepogode neće biti proizvoda za prodaju, za izvoz, pa ni država neće imati koristi od te proizvodnje.
Osiguranjem rizika od grada, kao pasivnim oblikom zaštite od grada, ublažavaju se ekonomske štete osiguranika, finansijski nadoknađuje gubitak, ali se ne nadoknađuje izgubljeni poljoprivredni proizvod.
Međutim, ne smemo dozvoliti ni to da se nastavi praksa i da u Srbiji se po pravilu ne osiguravaju njive, voćnjaci, vinogradi i bašte od grada, iako za to postoje subvencije Ministarstva poljoprivrede.
Pitanje je, da subvencije po hektaru koje daje Ministarstvo poljoprivrede, da li će biti u buduće povezane sa osiguranjem useva i pitanje je da li će samo oni proizvođači dobiti subvencije po hektaru koji osiguravaju te useve.
Izuzetno je važno da dođemo do rešenja po ovom pitanju, kako ćemo podsticati naše poljoprivrednike, odnosno poljoprivredne proizvođače da osiguravaju svome useve u što većem broju.
Podržavamo i uključivanje osiguravajućih društava u protivgradnu zaštitu, na isti način kao i većina evropskih zemalja, da se novcem od premija subvencioniše nabavka protivgradnih raketa i isplaćuju strelci. Međutim, ne smemo dozvoliti da osiguravajuće kuće iskoriste ovu priliku i povećaju cenu osiguranja po hektaru.
Zašto to kažem? Zato što je na primer u mojoj opštini u Bačkoj Topoli bilo takvih slučajeva, pored premija koje daje Ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava je u svoj program stavila i povraćaj sredstava od ukupnog iznosa osiguranja.
U praksi je dakle, 40% troškova osiguranja subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, a lokalne samouprave su vraćale gazdinstvima još 20% ukupnog iznosa osiguranja.
Naravno, želeli smo da na takav način podstaknemo naše poljoprivrednike i da u što većem broju osiguraju svoje useve.
Na žalost, čim su osiguravajuće kuće čule za ovakvu nameru lokalne samouprave, povećale su cenu osiguranja po hektaru za 20% i to samo u našoj opštini.
Smatram da to ne smemo da dopustimo, jer mi ne želimo da finansiramo osiguravajuće kuće, već poljoprivredne proizvođače. Pošto će osiguravajuće kuće biti u obavezi da od svojih premija finansiraju protivgradnu zaštitu, pitanje je kako će to uticati na cenu osiguranja po hektaru.
Interesuje me kako može Vlada Republike Srbije da utiče na cenu osiguranja po hektaru? Zbog čega ovo pitam? Zato što smatram da nikako ne smemo dozvoliti da se povećaju cene osiguranja i da to sve ide na teret poljoprivrednih proizvođača.
Svi treba da budemo svesni toga da ovo pitanje možemo rešiti samo zajednički i s toga u ovaj posao moramo uključiti, ne samo Vladu Republike Srbije, razna ministarstva i institucije, već i AP Vojvodinu, lokalne samouprave, osiguravajuće kuće, kao i same poljoprivredne proizvođače.
Pošto je namera predloga zakona upravo ta, možete da računate na našu podršku. Na kraju, želim još jednom da ponovim da će zbog svih navedenih razloga i zbog toga što hitno treba da rešimo problem protivgradne zaštite u Srbiji, poslanička grupa SVM, u danu za glasanje će podržati Predlog zakona o protivgradnoj zaštiti. Naravno, možete da računate i na našu podršku i u slučaju ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za probleme oko otkupa mleka u Srbiji. Pitanje bih uputio ministarki za poljoprivredu Snežani Bogosavljević Bošković.
Ministarka poljoprivrede na početku aprila je najavila stabilizaciju tržišta mleka u Srbiji i da očekuje da će uskoro doći do stabilizacije evropskog tržišta, kada je reč o prehrambenim proizvodima, pre svega mleka i mlečnih proizvoda. Kako je navela, Ministarstvo sa svoje strane čini sve što može zajedno sa drugim ministarstvima da dođe do rešenja.
Vlada Republike Srbije, na inicijativu ministarke i Ministarstva poljoprivrede, donela je odluku da se otkupe viškovi mleka preradom u mleko u prahu. Vlada Republike Srbije je odobrila Republičkoj direkciji za robne rezerve otkup prerađenog mleka u prahu domaćeg porekla u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara. Naravno, ovo je za svaku pohvalu. Tu odluku su pozdravila i razna udruženja proizvođača mleka. Međutim, nažalost, efekti ove odluke, proizvođači na terenu uopšte ne primećuju jer je stanje, nažalost, sve gore i gore, prvenstveno u Vojvodini, barem u Severno-bačkom, i Severno-banatskom okrugu.
Ono što me prvo interesuje, robna rezerva, dokle je došla sa otkupom mleka u prahu, od kojih proizvođača je mleko u prahu otkupljeno i, naravno, interesuje me i to u kojem iznosu?
Svima nama je jasno da se mlekarski sektor suočava sa velikim izazovima zbog poremećenih ekonomskih odnosa EU i Rusije i plasmanom viškova mleka i mlečnih proizvoda iz Evrope u CEFTA region, samim tim i u Srbiju. Dobro znamo da u novonastalim okolnostima domaće mlekare su pod pritiskom niskih uvoznih cena EU proizvoda u regionu.
Srbija je u izuzetno teškom položaju, jer je jedina zemlja u procesu pridruživanja koja je liberalizovala tržište sa EU, a da pre nije unapredila konkurentnost industrije i primarnih proizvođača, korišćenjem raznih fondova EU i drugih oblika finansijske podrške. Nažalost, otkupna cena mleka i dalje pada i ono što je još gore, da otkazivanje ugovora kod farmera za otkup mleka i dalje postoji na terenu, šta više, radikalizuje se. Većina mlekara je početkom maja snizila otkupnu cenu mleka za jedan do tri dinara, što je dodatno pogoršalo ionako loš položaj seljaka, koji se već od početka godine suočavaju sa stalnim otkazivanjima otkupa. Seljaci već napuštaju proizvodnju mleka jer se ne isplati gajiti i gajiti krave. Ovo je ogroman udar na našeg proizvođača, a prvenstveno na one male koji žive samo od ove proizvodnje.
Želim da naglasim da mi, poslanici SVM, ovaj problem ne želimo da iskoristimo u dnevnopolitičke svrhe, kao što to neki čine, nego stvarno želimo da dođe do rešenja što pre. Imlek je otkazao otkup na celom Potisju, kao i u raznim mestima u opštini Mali Iđoš, Subotica i Bačka Topola, odakle i ja dolazim. Proizvođači mleka su nezadovoljni jer ne mogu da žive od svog rada, međutim, sad na neko vreme ne mogu ni da očekuju prihod jer Imlek uopšte ne otkupljuje mleko od njih. Oni koji muzu krave ne znaju šta će sa mlekom, a Imlek jednostavno otkazuje otkup.
Po obrazloženju iz Imleka, oni nisu dužni da argumentuju svoje poteze i proizvođači neka budu zadovoljni što se ne obustavi otkup na još duže vreme. U Imleku ističu da nisu zadovoljni sa kvalitetom. Imaju problema sa povećanim brojem stomačnih ćelija u mleku. Međutim, otkupno mesto za Šupljaka kod Subotice, koji koristi mašinu za uklanjanje stomačnih ćelija, isto je zatvoren. Znači, razlika nije uvek u kvalitetu mleka, ali kažem još jednom, u Imleku kažu da ne moraju da daju obrazloženje za zatvaranje otkupnih mesta. Naravno, ima slučajeva da kvalitet sirovog mleka nije uvek na potrebnom nivou, međutim, s druge strane, farmeri nemaju uvid u analize koje se u laboratorijama obavljaju za potrebe mlekara.
Ono što me interesuje je – šta može Ministarstvo poljoprivrede u ovom trenutku još da uradi po ovom pitanju, odnosno šta možemo zajednički da činimo da bi se situacija na terenu stabilizovala?
Interesuje me dalje, da li Ministarstvo planira da pokrene istragu vezano za monopol tržišta u mlekarstvu? U Evropi to svako može da uradi bez ikakvih problema i ovo treba da uzmemo u obzir. Kako može Imlek jednostrano da otkaže otkup mleka, a da to unapred ne javi proizvođačima?

Da li može Ministarstvo, odnosno Vlada da utiče na privatne firme da poštuju pravila tržišta i da poštuju prava proizvođača?
Ovo su samo neka pitanja na koja tražim odgovore, međutim, najvažnije je u ovom trenutku da se nešto uradi na terenu da bi se zaštitili naši proizvođači. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, ministri saradnici, dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik Zolatan Pek iz poslaničke grupe SVM kao naš ovlašćeni predstavnik je izneo naše stavove o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu. U svom izlaganju želim da se fokusiram na predlog izmena i dopuna Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Poslanička grupa SVM je na početku 2013. godine pozdravila odluku o donošenju ovog zakona, jer znamo svi dobro šta je bilo sve prethodnih godina u vezi subvencija. Imali smo uredbe i naši proizvođači nisu znali šta ih čeka u narednoj godini. Zbog toga je bilo izuzetno važno donošenje ovog zakona.
To je bilo prvenstveno važno za naše proizvođače, a kroz ovaj zakon je i država konačno uobličila transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi. Strateški je jako važno da imamo predvidljivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Zakonom o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stvorila se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika. Nadali smo se da donošenjem jednog takvog važnog zakona neće se agrarna politika često menjati.
Međutim, zbog situacije u kojoj se država nalazi, došlo je do izmene i dopune ovog zakona, kako stoji u obrazloženju – donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta izazvanih posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina.
Ono što je najveća novina da ovaj zakon stavlja u fokus i poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava i da država u budućnosti neće da daje podsticaje ni za državno zemljište.
Nadamo se da će ovakav način usmeravanja mera poljoprivredne politike pružati mogućnost za unapređenje biljne proizvodnje za manja gazdinstva, uz istovremeno stvaranje mogućnosti za unapređenje stočarske proizvodnje kroz uvođenje mera podsticaja za dodatne kategorije životinja.
Siguran sam da je odluka o izmeni bila teška i iskreno se nadam da ubuduće može sve da se vrati na staro – da se povećaju subvencije po hektaru i da se povećaju sredstva za podsticaje, jer ako želimo da naši proizvođači budu konkurentni na tržištu EU, odnosno da se takmiče sa proizvođačima iz EU, to će biti neophodno.
Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara je od izuzetnog značaja da će iznosi izdvojeni za poljoprivredu postati najmanje 5% od prihodne strane nacionalnog budžeta. Pozitivno je i to da se ovim zakonom proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja za stočarsku proizvodnju uvode nove mere i to: podsticaj za kvalitetne priplodne tovne krave i podsticaji za tov jaradi, čime se jača podrška stočarskoj proizvodnji.
Međutim, pored pozitivnih stvari, imamo jedan ozbiljan prigovor na Predlog zakona. Na početku 2013. godine mi, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smo amandmanom tražili da se propiše mogućnost Autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama da mogu da utvrđuju i druge mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike, a ne samo za kreditnu podršku. Naš predlog tadašnji ministar poljoprivrede iz redova SNS, gospodin Goran Knežević, je prihvatio i taj amandman je postao sastavni deo i danas važećeg zakona. Međutim, nažalost, ovim predlogom je predviđeno da se član 13. zakona menja, a to utiče i na naš prihvaćeni amandman. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara protivimo se tome.
S obzirom da se u ovom članu radi o sredstvima AP i lokalne samouprave koji imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, uz uslov da su mere u saglasnosti sa agrarnom politikom države, tražimo da nadležnosti ostanu. Ono čime nismo zadovoljni je to što ponuđeni tekst zakona ne sadrži u potpunosti rešenja prema kojima bi pokrajina ili lokalne samouprave mogle da obezbede sredstva za gazdinstva i što će sistem podsticaja biti centralizovan.
Ono što stvara problem je da organi AP Vojvodine, kao i brojne lokalne samouprave, imaju različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima koje bi želeli da nastave i u daljem periodu. Stoga smatramo da i u budućem periodu treba omogućiti svim nadležnim organima da ukoliko žele da pomažu poljoprivrednike, to mogu da urade kako na pokrajinskom tako i na lokalnom nivou.
Želimo da se i dalje daju podsticaji, pored navedenih u Predlogu zakona, na primer, i za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijal, kupovinu poljoprivredne mehanizacije, mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kupovinu stoke i veterinarskih usluga.
Ne želimo da se paralelno finansiraju poljoprivredni proizvođači nego želimo da se omogući da poljoprivrednici koji gazduju da dobiju ta sredstva od lokalne samouprave.
Inače, ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, treba da napomenem da u opštini Bačka Topola imamo Fond za razvoj poljoprivrede već više godina unazad. Imamo razne programe, naravno, u skladu sa programima Ministarstva poljoprivrede. Znači, dobijamo uvek saglasnost na te programe i ti programi su izuzetno značajni za naše poljoprivredne proizvođače u opštini. Strateški je jako važno da te programe nastavimo i u budućem periodu.
Nadam se da ćete imati razumevanja za ovaj problem i očekujem od Vlade Republike Srbije da prihvati ovaj naš amandman.
Što se tiče predloga zakona i ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove predloge. Međutim, još jednom apelujem na Vladu Republike Srbije da prihvati i naše amandmane, kroz koje želimo samo da poboljšamo predloge tih zakona. Hvala.

Poštovni predsedavajući,  poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom SVM na predlog zakona na 38. član zahtevamo veću kontrolu privrednog ribolova za vreme mresta. Ne postoji veći problem po pitanju pritiska na riblji fond od izolovanja matičnih primeraka riba u vreme mresta. Ribama treba omogućiti da u vreme mresta nesmetano produže svoju vrstu i na taj način ostaje brojno i zdravo potomstvo. To je u glavnom period od početka marta do kraja maja.

Mrestišta su od strateške važnosti za opstanak i razvoj, odnosno povećanja brojnosti ribe i njene populacije. Zbog toga smo predložili da u članu 38. se doda novi stav koji glasi – zabranjuje se svaki vid privrednog ribolova u periodu mresta, a koji je period određen programom upravljanja korisnika. Znam da je ovo pitanje regulisano i drugim članovima Predloga zakona, ali ipak smatram da prihvatanjem ovog amandmana samo bismo pojačali mere za očuvanje ribljeg fonda.

Poštovana ministarko, nadam se da sam vas ubedio i očekujem da prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman SVM na član 41. predloga zakona se odnosi na dozvolu za rekreativni ribolov.

U prethodnom periodu, je nažalost, konstatovan negativni efekat tzv. jedinstvene dozvole za rekreativni ribolov. Od primenjivanja jedinstvene dozvole u celoj Republici Srbiji od očekivanog efekta, odnosno rasta broja prodatih dozvola za ribolov, možemo konstatovati drastičan pad prodaje dozvola. Po mojim informacijama, pre 2010. godine prodato je oko 100 hiljada dozvola, sada je prodato oko 60 hiljada dozvola.

Iz tog razloga predlažemo da se pored jedinstvene, znači godišnje dozvole, ponovo uvedu korisničke i međukorisničke dozvole, koje bi bile znatno jeftinije, i primerenije kupovini moći društava, kao i potrebama ribolovaca.

Većina ribolovaca obavlja ribolov na maksimum desetak kilometara od mesta prebivališta, za šta im svakako nije potrebna jedinstvena dozvola, nego korisnička dozvola bi bila znatno primerenija.

Povratkom na korisničke dozvole koje egzistiraju i u svim državama u okruženju značajno bismo podigli prodaju dozvola, a time i prihode korisnika namenjene za razvoj ribljeg fonda. Pošto su korisnička i međukorisnička dozvola mogućnost a ne obaveza, korisnici koji procene da im ova vrsta dozvola ne odgovara nisu u obavezi da je izdaju.

Dakle, ono što predlažemo je da pored godišnje dozvole korisnik može da izda i korisničku godišnju dozvolu za rekreativni ribolov koji važi na ribolovnim vodama kojima upravlja. Korisnici se mogu dogovoriti o izdavanju međukorisničke godišnje dozvole za ribolovne vode gde za to postoje interesi. Naravno, ministar bliže propisuje sadržine, obrasce po našem predlogu i poštovana ministarko, još jednom apelujem na vas da još jednom razmislite i da prihvatite ovaj predloženi amandman na zahtev mnogobrojnih organizacija i rekreativnih ribolovaca. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više zakona i sporazuma koje je predložila Vlada Republike Srbije.
Reč je o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i Predlogu zakona o potvrđivanju drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita.
Odmah na početku želim da naglasim da će poslanička grupa SVM podržati ove predloge zakona, kao i sporazum. Naravno, imamo i neke sugestije koje želim da iznesem o ovim predlozima zakona.
Prvenstveno bih govorio o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, jer smatram da ovaj predlog zakona može da ima najveći uticaj na poslovanje naših poljoprivrednih proizvođača.
U kakvom stanju je naša poljoprivreda, svima nama je dobro poznato, svi pričamo o važnosti ove grane privrede, međutim, nažalost, naši proizvođači teško napreduju. Imaju dosta problema sa cenama žitarica, imali su ove godine, problema sa elementarnim nepogodama. Zbog svih tih stvari oni uvek računaju na pomoć države i verujte mi to nije tako samo kod nas, nego je tako i u nekim drugim zemljama u okruženju. Uvek je dobro došao svaki vid pomoći sa strane Ministarstva poljoprivrede. Treba da naglasim da država, ako želi da ova grana privrede napreduje, mora da izdvoji veća sredstva za poljoprivredu. Siguran sam da bez subvencija u poljoprivredi, naši proizvođači ne mogu biti konkurenti na tržištu EU. Vodi se ogromna bitka, imamo tržišnu utakmicu u EU. Nažalost, naši proizvođači teško mogu do terena, a ne još da se takmiče sa proizvođačima iz EU. Zbog toga je ovaj zakon izuzetno važan, pošto je namera ministra sa poljoprivrede da na neki način pomaže svoje poljoprivrednike, odnosno da im obezbedi neku šansu da dođu do sredstava kad im je najpotrebnije.
Naravno, pitanje kako će ovaj zakon da zaživi i kako će se primenjivati? Znači, ovaj Predlog zakona daje šansu našim proizvođačima, da posluju, isto tako kao i njihove kolege, kao što smo to čuli od ministarke, širom sveta.
Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansija poljoprivredne proizvodnje je jedan tzv. evropski projekat, koji je podržala i Evropska banka za obnovu i razvoj i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu. Izuzetno je dobro da su u izradi zakona učestvovali svi relevantni predstavnici zainteresovanih strana, odnosno predstavnici primarnih proizvođača, prerađivača, osiguravajućih društava, bankarskog sektora i relevantnih institucija. Naravno, bilo je i javne rasprave, što je isto tako pozitivno.
Ono što treba da znaju svi proizvođači i ono što je i ministarka napomenula je da se kroz ovaj zakon daje mogućnost da se finansiranje obavlja na osnovu ugovora koji reguliše obaveze i prava dužnika i poverioca, kao i rok dospeća, mesto proizvodnje, obezbeđeno potraživanje itd.
Prednost zakona je da sistem finansiranja povezuje primarne proizvođače i prerađivače kroz mogućnost obezbeđivanja finansijskih sredstava inputa za poljoprivrednu proizvodnju od strane prerađivača ili banaka u periodu pre setve. Koristeći ovaj model proizvođači mogu da finansiraju svoju proizvodnju koristeći budući rok kao zalog za dobijanje sredstava.
Veći deo poljoprivrednika ima problem sa finansiranjem najčešće setve, pa kroz ovaj zakon primarnim poljoprivrednim proizvođačima se olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima.
Ono što je novitet koji će uticati vrlo povoljno na poslovanje poljoprivrednika pri čemu pozajmicu poljoprivrednik ne mora da obezbeđuje hipotekom nad nepokretnostima, kakav je sada slučaj. Postojeća praksa sklapanja ugovora na zeleno na kojima se bazira ugovorna proizvoda najčešće između individualnih proizvođača i otkupljivača, gde se kao pozajmice daju novčana sredstva ili inputi za poljoprivrednu proizvodnju, usvajanjem ovog zakona postaje bliže regulisano.
Siguran sam da ovaj zakon unapređuje model kratkoročnog finansiranja na sistemski način, obezbeđujući pravnu sigurnost učesnika u kreditiranju kako poverioca, tako i dužnika. U buduće poljoprivredni proizvođači će u značajno većoj meri moći da koriste buduće poljoprivredne proizvode kao sredstvo obezbeđenja za kratkoročno kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje. Dakle, krajnji efekat ovog zakona je povećanje kreditnog potencijala poljoprivrednih proizvođača, odnosno povećanje obima proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uz smanjivanje troškova finansiranja ove proizvodnje.
Zakon je dobar i za organizatore poljoprivredne proizvodnje i privredna društva angažovana u procesu obavljanja primarne poljoprivredne proizvodnje, s obzirom da se uvodi novo sredstvo obezbeđenja koje na institucionalan način može da zaštiti njihove interese kao finansijera poljoprivredne proizvodnje.
Zakon pozitivno utiče na bankarski sektor koji će dobiti mogućnost plaćanja kredita uz smanjen rizik i uz korišćenje fleksibilnih sredstava obezbeđenja, zalog na budućim poljoprivrednim proizvodima. Ovaj zakon moram da ima i pozitivne efekte i prema potrošačima, s obzirom da povećani obim proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda utiče i na planiranu poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji, čime se obezbeđuje prehrambena sigurnost, stabilizuje ponuda i cena na tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, te se stimuliše tržišna konkurencija u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda.
Kao krajnji rezultat implementacije zakona možemo da očekujemo svi mi stabilniji i povoljniji finansijski ambijent za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje u zemlji. Naravno, treba vremena, zakon treba da zaživi i da se implementira na pravi način. Zbog svih navedenih razloga poslanička grupa SVM će sigurno glasati za ovaj predlog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, predmet ovog zakona je uređivanje upravljanja ribolovnim resursima u ribolovnim vodama kao i očuvanje, zaštita, ulov, korišćenje i promet riba. Ovo je jedan važan zakon koji treba da reguliše oblast koja je od interesa velikom broju građana naše zemlje. Oni su, pre svega, rekreativni, sportski i privredni ribolovci. Složićete se sa mnom, radi se o ogromnom broju građana naše zemlje. Dobro znamo svi da riblji fond predstavlja značajan privredni resurs Republike Srbije, te kao takav zaslužuje da se maksimalno čuva i štiti i da u odnosima koji nastaju prilikom korišćenja ribolovnih voda, taj interes bude prioritetan.
Siguran sam da u tom smislu ovaj Predlog zakona predstavlja izvestan napredak. Pre svega jer na celovit način uređuje sistem upravljanja ribljim fondom u skladu sa principom održivog korišćenja. Za nas je od posebnog značaja da se time ispunjavaju i zahtevi EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta.
Za nas poslanike SVM je od posebnog značaja što su ovim zakonom jasno utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koje se odnose na ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodelu naknade za ustupanje i korišćenje ribarskog područja, kao i naknade za izdavanje dozvola za izdavanje dozvola za privredni i rekreativni ribolov. Dobro je što se predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih subjekata za zaštitu održivo korišćenje ribljeg fonda kao obnovljenog privrednog resursa sa jedne strane, i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa druge strane, kao što je to ministarka napomenula.
Još jednom želim da vam ponovim da za nas koji dolazimo iz Vojvodine je od posebnog značaja, tj. da nadležnosti AP Vojvodine ostaju i da na neki način AP Vojvodina će ubuduće na još liberalniji način moći da raspolaže svojim sredstvima. Da bi smo se upoznali sa problemima koje imaju i korisnici i sportski odnosno rekreativni ribolovci, mi poslanici SVM organizovali smo sastanak sa predstavnicima nekih udruženja. Vodili smo razgovore sa predstavnicima udruženja iz Bačke Topole, iz Sente i Kanjiže i sa predstavnikom Ribolovačkog saveza Vojvodine, gospodinom Dušanom Jovanovićem. Hteli smo čuti i mišljenje predstavnika ribolovaca i predstavnika struke u ovom Predlogu zakona, pošto na njih ima najvećeg uticaja.
Dobro je što je bilo javne rasprave, međutim, čuli smo od njih da nažalost mali broj sugestija je uvršten u Predlog zakona. Dozvolite mi da iznesem samo neke primedbe koje imaju predstavnci ribolovaca na ovaj zakon kao i da kažem par rečenica o našim amandmanima koje smo predali na ovaj Predlog zakona.
Članom 4. Predloga zakona je precizirano pod kojim uslovima može ministar izuzeti pojedine ribolovne vode iz ribarskog područja, odnosno ustanoviti poseban režim i uslove ribolova iz zaštite ribljeg fonda. U predlogu stoji da se ribolovna voda može izdvojiti iz ribarsko područja ako se menja namena te vode, npr. ribolovna voda postaje ribnjak i tako dalje, kao i zbog drugih namena od važnosti za Republiku Srbiju. Ali, nije jasno definisano imaju li mogućnosti ribolovačke organizacije da dobiju vode na gazdovanje mimo ribarskog područja.
Poštovana ministarko, ono što je važno za naše ribolovce, odnosno ribolovnim organizacijama, da po mogućnosti dobiju određene manje vode na upravljanje. U Srbiji ima mnogo manjih jezera, bara, mrtvaja, površinskih kopova, kanala, koji su potpuno zapušteni iz razloga što korisnicima voda, odnosno ribarska područja iz nekog razloga nisu interesantna, ali su udaljeni od većih i za ribolovce zanimljivijih vodenih površina. Takve vode, po njihovom predlogu treba na upravljanje da dobiju ribolovačke organizacije koje su za to zainteresovane kako bi svojim radom i angažovanjem revitalizovale te vode i ponovo ih načinile zanimljivim za ribolovce.
Ima i pozitivnih primera. Na primer, u mojoj okolini u Čonoplji, gde lokalno udruženje izuzetno dobro gazduje na lokalnom jezeru. Inače ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, ne smem da zaboravim ni poslednji primer Bačko-Topolskog jezera gde je zahvaljujući aktivnosti lokalnog udruženja na čelu sa gospodinom Đorđom Zvicerom zaustavljen višegodišnji bespravni izlov ribe, a gde po tome kako stvari trenutno stoje postoji šansa da lokalno udruženje ponovo može da stvori više nego zanimljivu ribolovnu destinaciju.
Poštovana ministarko, u ime poslaničke grupe SVM bih vas zamolio da u budućnosti obratite pažnju na zahteve lokalnih udruženja ribolovaca i da po mogućnosti ribolovcima omogućite da gazduju manjim ribolovnim vodama, naravno ako imaju uslove i ako za to izraze spremnost, posebno na vodama koje su vremenom zapuštene.
Drugi problem koji zahteva veći broj udruženja, a čak i neki korisnici tj. ograničenja privrednog ribolova u period mresta. Član 38. Predloga zakona definiše ograničenje ribolova, citiram, radi zaštite ribljeg fonda korisnik ribarskog područja može uz saglasnost ministra, odnosno nadležnog pokrajinskog organa privremeno, a najduže na period od godinu dana zabraniti privredni ribolov na određenom delu ribarskog područja.
Poštovana ministarko, apelujemo na vas da po mogućnosti treba zabraniti svaki vid privrednog ribolova u periodu mresta, a koji je određen programom upravljanja korisnika. Ne postoji veći problem po pitanju pritiska na riblji fonda od izlovljavanja matičnih primeraka riba u vreme mresta. Ribama treba omogućiti da u vreme mresta nesmetano produže svoju vrstu i na taj način ostave brojno i zdravo potomstvo. Ovo je uglavnom period u proleće od početka marta do kraja maja meseca. Ribe se pri tom mreste u rukavcima, plavnim zonama rečnih tokova, prirodnim i veštačkim zalivima koje treba korisnik da kategoriše kao mrestilišta i to omogući ribama mir i nesmetan mrest tokom proleća.
Ovakva mesta su od strateške važnosti za opstanak i važnost, odnosno povećanje brojnosti ribne populacije su sasvim dobro poznati i nije neka velika nauka jasno ih definisati i obeležiti, a zatim i kao prioritet čuvati i sačuvati. Siguran sam da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine može po ovom pitanju da uradi nešto, ako ne drugačije, preko nekog pravilnika. U ovom smislu, poslanička grupa SVM je predala amandman na ovaj član Predloga zakona.
Treći problem o kojem želim da govorim, a vezano za ovaj problem, isto smo predali amandman na član 41. Predloga zakona, je problem tzv. jedinstvene dozvole za rekreativni ribolov odavno nije pogodnost za veći broj ribolovaca u Srbiji jedinstvena dozvola. Zvuči odlično da se sa samo jednom dozvolom može pecati na svim vodama, ali u praksi to je pogodnost za možda 5 ili 10% ribolovaca. Većina rekreativnih ribolovaca peca, što bi rekli, ispred svoje kuće jer nisu u mogućnosti da plaćaju visoku cenu troškova putovanja i višednevnog boravka na nekom za prosečnog ribolovca udaljenom delu Republike.
Po našem predlogu korisnik pre jedinstvene dozvole bi mogao da izda i jednu korisničku dozvolu koja važi za sve vode koje su dotičnom korisniku dodeljene na upravljanje ali samo za vode tog korisnika. Korisnici između sebe mogu da zaključe ugovore o recipročnom pravu i na taj način prošire oblast važenja dozvole, ako je to u zajedničkom interesu.
Sa ovim predlogom, inače, po našim informacijama se odavno slaže većina ribolovačke javnosti, a i sami korisnici. Ovako bi svakako cena same dozvole za rekreativne ribolovce koji uvek pecaju na istim vodama, a to je većina ribolovaca u Srbiji, bila pristupačnija dok se naravno ostavlja mogućnost izdavanja jedinstvene dozvole za teritoriju RS.
Poštovana ministarko, još jednom apelujem na vas da sugestije poslaničke grupe SVM shvatite kao zajedničke ciljeve ka ostvarivanju zaštite i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Na kraju još jednom želim da ponovim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje i Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Naravno, nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane koje smo predali na predloge zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM više godina unazad pokušava da reši dva akutna pitanja problema poljoprivrednih proizvođača.
Prvi problem je vezan za plaćanje doprinosa od strane poljoprivrednih proizvođača, a drugi je u vezi registracije poljoprivrednih priključnih mašina.
O ovim problemima smo pričali u protekli godinama, ne samo za vreme izborne kampanje. Oni su se našli u našem izbornom programu. Što je izuzetno značajno, njihovo rešavanje je deo našeg koalicionog sporazuma sa SNS.
Što se tiče problema oko visine doprinosa poljoprivrednih proizvođača, ima napretka, zahvaljujući, kako gospođi ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković, tako i našem državnom sekretaru Atili Juhasu, koji je izuzetno aktivan u rešavanju problema oko registracije priključnih mašina.
Postojalo je i zvanično pismo MUP-u, a vezano za ovo pitanje. Što se tiče ovog problema, čini mi se da smo blizu rešenja.
Gospodine Stefanoviću, pre par nedelja ste ovde na sednici Skupštine Republike Srbije najavili promenu Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila. Želim da vam postavim pitanje – kako trenutno stoje stvari sa izmenom Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, kad ona može da se očekuje, odnosno kada može da se završi?
Radi javnosti, šta je problem oko ovo registracije? Zakonom o bezbednosti saobraćaja je predviđeno da svako vozilo mora da se registruje. Međutim, neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači i da žele ne mogu da registruju, pa zbog toga dobijaju kazne. Problem stvara ovaj Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo, koje se registruje, mora na tehnički pregled pre registracije, a tokom tehničkog pregleda se moraju navesti podaci o vozilu i postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni.
Problem je u tome da mnoge priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove, koji su propisani. Mnoge mašine, naprimer, nemaju broj šasije, fabrički nemaju vazdušne kočnice ili signalizaciju, pa zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled. Najčešće se radi o presama, cisternama, rasturivačima stajnjaka, beračima kukuruza.
Ono što dodatno stvara problem poljoprivrednim proizvođačima je da često nemaju ni prvi račun o kupovini mašina i zbog toga ne mogu da registruju vozilo. Za ove probleme zna i saobraćajna policija, ali bez obzira na to kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog ne registracije priključnih mašina. Kazne nisu male. Oduzima se vozačka dozvola na tri meseca, dobijaju se i tri, četiri kaznena poena, pa se na kraju plaća i kazna od 30 hiljada dinara.
Gospodine Stefanoviću, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača, interesuje nas kako stoji promena ovog Pravilnika? Bilo bi izuzetno važno da se ovaj problem svakako reši pre početka nove poljoprivredne sezone. To smatramo realnim.

Gospodine ministre, hvala na datom odgovoru.  Drago nam je da će se uskoro menjati i jedan i drugi Pravilnik i da će ovi problemi biti rešeni.
Kao narodni poslanik iz SVM smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače sa ovakvim kaznama. Siguran sam da je svima nama u interesu da vozila budu što bezbednija i da ta vozila pravilno učestvuju u saobraćaju. To je interes i poljoprivrednih proizvođača.
Međutim sa ovakvim, nama nerealnim kaznama sigurno nećemo poboljšati stanje na terenu. Bitno je da MUP izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da im omogući da registruju neke mašine, a da one mašine koje fabrički ne ispunjavaju te uslove, jednostavno izbaci iz Pravilnika. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ste čuli od poslanice Elvire Kovač.
U svom izlaganju u okviru ovog zakona želim da se fokusiram na penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara, ne samo u prošlom, nego i u pretprošlom sazivu Narodne skupština Republike Srbije se bavila ovom temom, problemom koji imaju poljoprivredni proizvođači zbog nerealnih zahteva za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Izuzetno smo zadovoljni, pošto će se jedan deo problema ovom prilikom, izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, rešiti, a to je da ubuduće doprinose za PIO neće morati da uplati svaki član gazdinstva, nego će to biti obavezno samo za nosioca poljoprivrednog gazdinstva.
Kakva je bila praksa do sada? Krajem 2010. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima se promenila definicija članova poljoprivrednog domaćinstva.
Član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva u smislu ovog zakona je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu.
Najveći problem sa ovom definicijom je bio da nisu postojali jasni kriterijumi na osnovu kojih se moglo utvrditi da li neko radi u poljoprivrednom domaćinstvu ili je samo član porodice. Nije bilo odgovora na to kako se postupa ukoliko neko samo živi na toj adresi, ali se ne bavi poljoprivredom.
Nažalost, Penzijsko-invalidski fond je postupio tako da je tražio od svakog člana porodice da uplati penzijsko i invalidsko osiguranje ako je lice nezaposleno i ima poljoprivredno zemljište u svom vlasništvu. Bez obzira na to da li je neko izdao u zakup poljoprivredno zemljište, da li radi u poljoprivredi ili ne, svako je morao na godišnjem nivou da uplati 32.000 dinara za zdravstveno osiguranje, a 64.000 dinara za PIO. Zbog toga su mnogi poljoprivrednici ostali dužni prema državi, pošto nisu u prilici da uplate ova sredstva, jer gazduju na manjim površinama ili su izdali u zakup poljoprivredno zemljište, znači, ne rade u poljoprivredi, samo su vlasnici zemljišta.
Izuzetno je važno da ubuduće Fond neće moći da traži od svakog člana domaćinstva da uplate doprinose. Smatramo da je to ogromna olakšica za naše poljoprivrednike.
Međutim, postoji i drugi deo problema koji treba da rešio. Ovaj problem možemo da rešimo preko Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i svi smo dužni da se bavimo ovom problematikom. Ono što stvara teškoće za naše poljoprivrednike je da ovih 96.000 dinara na godišnjem nivou treba da uplate. Poljoprivrednik koji gazduje npr. na 150 hektara i taj koji gazduje na 1,5 hektara, isti je iznos i za jednog i za drugog proizvođača.
Moram da kažem da to stvara ogromne probleme na terenu. Svi smo svesni da te naknade poljoprivredni proizvođači moraju da plate, naravno, ako imaju od čega.
Šta se zapravo dešava? Poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama nemaju sredstava da plaćaju osiguranja i zbog toga su dužni. Oni poljoprivredni proizvođači, najsitniji, kojih ima najviše u Srbiji, ne mogu, nemaju od čega da plate te iznose i, nažalost, od mnogih se traži više od milion dinara na ime duga, zajedno sa kamatama.
Problem je u tome da je država, odnosno poreska uprava počela od njih, u zavisnosti od veličine duga prema državi, da oduzima poljoprivredno zemljište. U svim opštinama u Srbiji ima više stotina ovakvih slučajeva. Kod svih njih je problem isti – plaćali su PIO, ali kad za to više nije bilo sredstava, nisu mogli više da plaćaju, pa im je država i dalje pisala i slala račune i opomene sa sve većim kamatama i neverovatnim iznosima. Svi oni veruju da neće ostati bez zemlje bez koje je preživljavanje mnogih i njihovih porodica nezamislivo.
Mi poslanici SVM se protivimo ovakvom ponašanju poreske uprave prema građanima Republike Srbije. Siguran sam da postoji i neki drugi način naplate dugova, samo treba da izađemo u susret poljoprivrednicima i zajedno treba da rešimo problem.
Nije normalo da proizvođači koji gazduju na manjim površinama moraju da plate ogromne iznose za PIO na godišnjem nivou. Svi smo svesni da oni proizvođači koji imaju 0,5 hektara jednostavno ne mogu da uplate na godišnjem nivou 96.000 dinara pošto nemaju toliko prihoda.
Zbog toga, ono što je važno u ovom trenutku je da Ministarstvo finansija prestane, preko poreske uprave, sa oduzimanjem poljoprivrednog zemljišta.
Zbog svega ovog smo inicirali da u skorije vreme dođe i do izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kroz koje ćemo rešiti ovaj problem i da manji poljoprivredni proizvođači ipak neće morati da plate ove ogromne iznose na godišnjem nivou. Svakako mora da dođe do razgovora između PIO fonda, poreske uprave, Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija.
Mi poslanici SVM smo spremni da damo konkretne predloge. Imamo konkretan plan za rešenje ovog problema. Važno je da poljoprivrednici koji gazduju na manjoj površini PIO-u plate srazmerno sa prihodima i sa veličinom zemljišta. Prihode lako možemo da izračunamo. Važno je samo da u raznim ministarstvima shvate ozbiljno ovaj problem.
Ne radi se o tome da ne želimo da poljoprivrednici plaćaju osiguranje, samo predlažemo da oni poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama plate manje doprinose.
Na kraju, još jednom želim da ponovim da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO, jer donosi olakšice za porodična poljoprivredna gazdinstva. Nadamo se da ćemo u skorije vreme u potpunosti rešiti problem koji imaju poljoprivredni koji gazduju na manjim površinama. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radi se o povoljnim zajmovima za našu državu.
Odmah na početku želim da naglasim da ćemo podržati ove sporazume. Dozvolite mi da iznesem stav Poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje.
Sporazumom o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavljen je pravni okvir za realizaciju aktivnosti dve zemlje u svim oblastima od zajedničkog interesa, tako i u oblasti poljoprivrede kroz ulaganja kako u razvoj poljoprivredne proizvodnje tako i u navodnjavanje zemljišta, drenažne sisteme, modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme.
S obzirom na udeo koji sektor poljoprivrede ima u strukturi BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora u ovoj oblasti od posebno je društvenog i ekonomskog značaja. Kako stoji u sporazumu, podsredstvom Fonda za razvoj Abu Dabija Republici Srbiji je odobren zajam za realizaciju prve faze razvoja sistema za navodnjavanje koji će, u to sam duboko uveren, omogućiti stabilnost prinosa u ratarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje.
Projekat u ovoj fazi obuhvata 11 poljoprivrednih lokacija u AP Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji i ukupne površine više od 30.000 hektara, od kojih su za najveći deo pribavljene lokacijske i građevinske dozvole. Radiće se na projektima npr. Tisa, Palić, 1.800 hektara, u Adi na 1.100 hektara, u Malom Miđošu 760 hektara, u Kikindi 2.330 hektara, Nova Crnja, Žitište 800 hektara, u hidrosistem Premenac u Čačku 2.510 hektara. Dobro je i to da postoji mogućnost finansiranja i većeg broja lokacija nakon što naša strana završi izradu nedostajuće tehničke dokumentacije i obezbedi uslove za početak radova, sve dok se zajam u potpunosti ne iskoristi.
Kako smo čuli, Ugovorom o zajmu Republici Srbiji su odobrena sredstva pod finansijskim uslovima koji su znatno povoljniji od tržišnih. Iznos zajma je 97 miliona američkih dolara, što je oko 8,2 milijardi dinara. Period dospeća zajma je 20 godina, u ključni period počeka od pet godina. Dobra je i namera da se u realizaciji projekta uposle domaća javna vodoprivredna preduzeća i privredna društva u državno
svojini iz oblasti vodoprivrede koje imaju kapacitete za vršenje investitorskih poslova kod izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata.
Zemljište i voda neobnovljivi su pridorni resursi na kojima počinje sve, uključujući i celokupnu privredu bilo kog područja. Zbog toga razvoj navodnjavanja koji povlači sa sobom i razvoj poljoprivrede uopšte zavisi od raspoloživosti tih osnovnih resursa. Navodnjavanja se u svetu primenjuju na nešto više od 15% obradivih površina. Jedan od osnovnih činioca širenja navodnjavanja su padavine, odnosno nedostatak padavina, jer 55% zemljine površine ima potrebu za navodnjavanjem zbog klime. Međutim, nepovoljan raspored padavina i česti sušni periodi pomeraju ovu granicu na 75% površina koje imaju potrebu za stalnim ili povremenim navodnjavanjem.
Prirodni uslovi u našoj zemlji omogućavaju različito korišćenje zemljišta u vidu oranica, šuma, voćnjaka, vinograda, pašnjaka i livada. Veliki prirodni vodotokovi u Srbiji kao što su Tisa, Sava, Dunav obezbeđuju potrebne količine vode za navodnjavanje, dok se drugi regionalni hidrosistemi i jedan broj akumulacija moraju osposobljavati za tu svrhu. Posledice nepostojanja kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, nečišćenje nekih kanala, neuređenje nekih reka u nekoj meri trenutno trpe građani mnogih opština po Srbiji.
U subotu sam kao član skupštinskog Odbora za poljoprivredu imao priliku da obiđem neke od opština koje su pogođene neviđenom elementarnom nepogodom, poplavama. Slika je zastrašujuća na terenu, građani ne znaju kako dalje, štete su ogromne i ne samo u poljoprivredi. Na nekim mestima, kako sami građani kažu, voda je problem više decenija unazad, ali nažalost, proteklih godina ništa nije preduzeto, odnosno malo je urađeno na terenu. Mi koji smo članovi skupštinskog Odbora za poljoprivredu planiramo da ubuduće organizujemo neke sednice Odbora na terenu u opštinama koje su pogođene poplavama i nameravamo da kroz dijalog sa predstavnicima opština, sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača koji žive u tim opštinama predložimo neka rešenja da se ovakve stvari ne bi ponovo desile.
Ovaj problem treba da rešimo sistemski i ubuduće moramo napraviti projekte za uređenje vodotokova gde je to najneophodnije, na primer za Savu koja protiče kroz više zemalja, članova i budućih članova EU. Država treba da napravi nove ili da realizuje postojeće projekte i privuče sredstva iz evropskih fondova za finansiranje ovakvih prekograničnih projekata koji su od opšteg značaja.
Nažalost, dostignut stepen razvoja navodnjavanja u Srbiji nezadovoljava potrebe stabilne i efikasne poljoprivredne proizvodnje. Zbog raznih problema navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u našoj poljoprivredi, jer ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan. Postojeći sistemi građeni su 70-ih, 80-ih godina su zapušteni, neispravni, tako da su delom van upotrebe ili se ne koriste zbog nemogućnosti većih ulaganja u njih. Prema procentu navodnjavanih površina, odnosno na ukupne površine zemljišta koje su pogodne za navodnjavanje naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim zemljama i nalazi se na samom dnu Evrope.
Trenutno stanje navodnjavanja u Srbiji je takvo da se intenzivno navodnjava oko 1% poljoprivrednog zemljišta. Statistički podaci pokazuju da su ukupna navodnjavanja na području centralne Srbije samo oko 5.000 hektara i u Vojvodini oko 25,30 hiljada hektara, što je zadovoljavajuće. Svima nama je poželjno da se primenom navodnjavanja dobijaju visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet.
Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodna hrana i podstaći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana privrede koje su za Srbiju neophodne. Za našu zemlju koju karakterišu promenjeni klimatski uslovi gde padavine i po količini i po rasporedu variraju iz godinu u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Znamo dobro da je raspored padavina prostorno i vremenski neravnomeran, odnosno u rasponu je od preko 1.200 milimetara u planinskim zonama do 550 milimetara u ravničarskim zonama Srema, Bačke i Banata. Sa druge strane, najmanja količina padavina je u zonama najkvalitetnijeg zemljišta u periodu vegetacije, kada su najveće potrebe biljaka za vodom. Zbog toga se skoro svake godine pojavljuje sušni period, bez obzira na godišnju sumu padavina.
Moderna savremena intenzivna poljoprivredna proizvodnja nije moguća bez primene navodnjavanja i zbog toga sam siguran da je značaj ovog kredita ogroman, jer navodnjavanjem se povećavaju prinosi bez čega Srbiji nema napredka ka EU, nema produktivnosti, a svima nama je u interesu da povećamo proizvodnju.
Još jednom želim da ponovim da je ova oblast bila zapostavljena desetinama godina unazad. Znamo svi mi dobro da neki projekti čekaju od 70-ih godina na realizaciju i nadam se da ćemo posle prihvatanja ovog sporazuma konačno krenuti u implementaciju projekata od nacionalnog interesa. Važno je da počnemo sa radom i da u narednim godinama nastavimo tim putem.
Naravno, podržavamo i Sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata Abu Dabi. Iznos zajma je milijardu američkih dolara, s kojim ćemo finansirati budžetski deficit i delom refinansirati javni dug Srbije. Zajam se uzima sa fiksnom kamatnom stopom 2% godišnje, što je veoma povoljna kamatna stopa, naročito pošto je fiksna. Smatram da će ovakav sporazum poboljšati našu finansijsku situaciju.
Zbog svih ovih činjenica, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, kao i ostale sporazume i zajmovi koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.