Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Glamočiću, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u mom izlaganju želim da govorim o delu budžeta koji se odnosi na poljoprivredu.
Početkom tekuće godine smo usvojili Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je glasala za taj zakon, ne samo zbog toga što je tadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Goran Knežević, prihvatio naše amandmane, nego i zbog toga što po ovom zakonu svaki poljoprivredni proizvođač ima pravo na subvencije. Zakon propisuje da najmanje 5% budžeta mora biti namenjeno za poljoprivredu.
Nažalost, Zakonom o budžetu za 2013. godinu ova odredba nije ispoštovana, a kako vidim, i u 2014. godini će biti isto tako. Kada računamo 5% budžeta za poljoprivredu, onda, nažalost, se ne računa od ukupnog budžeta, nego od prihodne strane budžeta koja je znatno manja od ukupnog. Smatram da ovo nije u redu.
Gospodine ministre, siguran sam da znate da najveći deo evropskog budžeta ide na subvencionisanje poljoprivrede. Dve trećine budžeta EU za 2014. godinu opredeljeno je za subvencije za poljoprivredu i za osnaživanje siromašnih regija pomoću investicionih projekata, a mi, nažalost, ne povećavamo budžet za poljoprivredu odnosno podsticaje poljoprivrednim proizvođačima.
Mi poslanici iz Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da država Srbija treba što više sredstava da izdvaja za poljoprivredu. Smatram da će se svaki dinar koji ulažemo u poljoprivredu dvostruko vratiti. Cilj donošenja Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je bio da agrarna politika bude predvidiva i sigurna, kako bi se unapredila i povećala konkurentnost domaće poljoprivredne proizvodnje.
Da bi Zakon bio još bolji, efikasniji, ubeđen sam da je potrebno izdvojiti više sredstava za agrar i termine isplate subvencija uskladiti sa agrotehničkim rokovima. Nažalost, ove mere ne vidim u budžetu za 2014. godinu. Ne smemo zaboraviti da ne smemo da štedimo na onome ko nam donosi prihode.
Gospodine ministre, siguran sam da znate da je veoma loša dinamika isplate subvencija predviđenih Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Vest o isplati u poslednjih nekoliko dana od 1,15 milijardi dinara u odnosu na utvrđene obaveze prema poljoprivrednicima koje su veće od ovog iznosa i dalje ostaje veliki problem za poljoprivredne proizvođače. Ovakvom dinamikom isplate u preostalih nekoliko dana 2013. godine neće pristići ni za narednu prolećnu setvu.
Iz tog razloga apelujem na vas, gospodine Glamočiću, da u saradnji sa gospodinom Krstićem ubrzate isplatu zaostalih subvencija i na taj način umanjite opterećenje agrarnog budžeta za 2014. godinu.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva u narednoj godini biće prepuštena neuređenom tržištu, bez značajnije podrške države. Gospodine ministre, ne smete ih ostaviti same.
Kako država namerava da štiti poljoprivredne proizvođače? Naši poljoprivredni proizvođači nisu spremni na tržišnu utakmicu koja ih čeka. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima, treba im dati znatno veće subvencije. Ovakvim budžetom, nažalost, ja ne vidim neku novu razvojnu politiku prema poljoprivredi.
Državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Dragovan Milićević izjavio je da agrarni budžet je mali u odnosu na potrebe domaće poljoprivredne proizvodnje i on je definisan prema trenutnim mogućnostima republičkog budžeta za narednu godinu. Izjavio je i to da nismo bogata država da možemo značajno da stimulišemo poljoprivrednu proizvodnju.
Pitam vas, gospodine ministre, koje grane privrede pune budžet u najvećoj meri? Ja sam siguran da je poljoprivreda među prvima. Siguran sam da svaki dinar dat za poljoprivredu može da se udvostruči. Ovakvim budžetom, ja ne vidim neku dalju mogućnost poljoprivredne proizvodnje.
Nažalost, umesto povećanja podsticaja, država i dalje opterećuje poljoprivredne proizvođače. Pitam vas, gospodine Glamočiću, da li je tačno da će svaki poljoprivredni proizvođač od naredne godine imati svog knjigovođu? To je još jedan teret na poljoprivredna gazdinstva. Šta će da rade oni najmanji poljoprivredni proizvođači, gospodine ministre, oni koji nemaju od čega isplatiti ni PIO, ni zdravstveno osiguranje?
Po novom Zakonu o porezu na dohodak, poljoprivredni proizvođači moraju da vode poslovne knjige. Mesečni trošak za angažovanje knjigovodstvene agencije dodatno opterećuje seljake od 50 do 100 evra. Kazne za nevođenje knjiga su od 50 hiljada dinara do 500 hiljada dinara. Gospodine ministre, verujte da ovo nije rešenje za sve poljoprivredne proizvođače. Oni najmanji će opet biti u nevolji.
Znate li, gospodine ministre, da se na severu Vojvodine oduzima poljoprivredno zemljište zbog dugova za PIO i za zdravstveno osiguranje? Neki proizvođači su dužni i više od milion dinara. Pre dve nedelje sam postavio poslaničko pitanje u vezi toga gospodinu Krstiću, međutim, odgovor nisam dobio. Poreska uprava zbog duga oduzima zemljište od koga žive porodice. Da li je to normalno, gospodine ministre? Kako će ovi poljoprivredni proizvođači da angažuju još i knjigovođe? Od čega, gospodine ministre? Jednostavno, mala poljoprivredna gazdinstva nemaju od čega da izdvoje sredstva.
Da li je cilj ove Vlade da se oduzme što više poljoprivrednog zemljišta od seljaka? Siguran sam da nije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo još jedna rečenica.
Nažalost, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u budžetu za 2014. godinu ne vidi napredak u odnosu na prethodnu godinu što se tiče poljoprivrede i zbog toga, kao i zbog nekih drugih stvari, mi poslanici SVM nismo u mogućnosti da podržimo budžet za 2014. godinu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, hvala vam na datim odgovorima. Mi poslanici SVM se zalažemo za povećanje budžeta ako se radi o poljoprivredi i možete da budete sigurni da ćete imati partnere u poslaničkoj grupi SVM što se tiče tog pitanja. Izuzetno mi je drago da poljoprivredni proizvođači neće morati da angažuju knjigovođe. Dosta smo čitali o ovome u medijima.
Ono što sam još pitao i na koje pitanje niste dali odgovor, to jeste da li znate gospodine ministre da se na severu Vojvodine oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugova zbog penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Poreska uprava i fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traži od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća i PIO i zdravstveno osiguranje. To za jednog člana poljoprivrednog gazdinstva iznosi oko 90 hiljada dinara na godišnjem nivou. Problem je u tome da i oni koji imaju sto hektara poljoprivrednog zemljišta plaćaju isti iznos kao oni koji imaju pet ili šest jutara zemlje, znači, dva ili tri hektara poljoprivrednog zemljišta.
Na primer petočlana porodica iz Bačkog Petrovog sela obrađuje sedam hektara zemlje pod vođem i povrćem i poreska uprava, filajala poreske uprave u Bečeju je uzela poljoprivredno zemljište od njih zato što nisu plaćali, imaju dug više od milion i 400 hiljada dinara. Pitao sam vas gospodine ministre da li ste čuli za to. Naravno, pitanje za gospodina Krstića – apelujem na sve vas da se to ne radi.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim poslaničko pitanje i uputio bih ga ministru finansija gospodinu Krstiću, kao i direktoru Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, direktoru Poreske uprave i direktoru filijale Poreske uprave u Bečeju.
Pitanja se odnose na prinudnu naplatu dugova poljoprivrednih proizvođača prema državi. Poreske uprave i Fond na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju traže od svakog člana poljoprivrednog gazdinstva da plaća osiguranje. Sve ovo uređuje član 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Svi smo svesni da te naknade poljoprivredni proizvođači moraju da plate, naravno, ako imaju od čega.
U praksi, Fond od poljoprivrednog gazdinstva traži da uplati PIO oko 59.000 dinara i traži zdravstveno osiguranje od oko 31.000 dinara. Znači, po osobi, ukupan iznos od 90.000 dinara na godišnjem nivou. Osoba, odnosno osobe koje imaju, na primer, dva jutra zemlje, na godišnjem nivou državi moraju da plate po osobi 90.000 dinara, bez obzira na to što imaju znatno manje prihode ili su možda izdali poljoprivredno zemljište u zakup.
Interesuje me kako je moguće da, od osobe koja ima 0,5 hektara zemlje, država potražuje isti iznos kao od osobe koja gazduje na 100 hektara poljoprivrednog zemljišta?
Šta se dešava na terenu? Oni poljoprivredni proizvođači, oni najsitniji, kojih ima najviše u Srbiji, ne mogu, nemaju od čega da plate te iznose i nažalost od mnogih se traži više od milion dinara na ime duga zajedno sa kamatama. Ovi sitni poljoprivredni proizvođači, odnosno nezaposlena lica koja imaju poljoprivredno zemljište na svoje ime moraju da plate državi više stotina hiljada dinara doprinosa. Problem je u tome da je država počela od njih, u zavisnosti od veličine duga prema državi, da oduzima poljoprivredno zemljište.
Više poljoprivrednika iz opštine Bečej obratili su se nama poslanicima iz SVM, jer im zbog prevelikih nameta i dugova za penziono i zdravstveno osiguranje preti oduzimanje oranica od kojih žive njihove porodice. Petočlana porodica Zorad iz Bačkog Petrovog Sela gazduje na sedam hektara zemlje pod povrćem i voćem. Međutim, zbog novih pravilnika o zdravstvenom i penzionom sistemu dužni su državi 1.400.000 dinara, koje ne mogu da plate, pa im je voćnjak pred prinudnom prodajom. Znači, država prodaje poljoprivredno zemljište od kojeg petočlana porodica živi.
Nije samo ova porodica u problemu. U opštini Bečej ima ih više desetina, ne samo iz Bačkog Petrovog Sela, nego i iz Bečeja i iz Drujane. Kod svih njih je slučaj isti. Plaćali su PIO, ali kada za to više nije bilo sredstava, nisu mogli više da plaćaju, pa im je država i dalje pisala i slala račune i opomene sa sve većim kamatama i neverovatnim iznosima. Svi oni veruju da neće ostati bez zemlje, bez koje je preživljavanje njihovih porodica nezamislivo.
Interesantno je i to da za sada samo na severu Vojvodine pristižu opomene iz Poreske uprave i po mojim informacijama na severu se vrši prinudna naplata.
Tražim informacije od nadležnih – koliko opomena je poslato poljoprivrednim proizvođačima u opštini Bečej, i to po naseljima koja spadaju u tu opštinu? Interesuje me da li su slate opomene u sva naselja u toj opštini?
Interesuje me koliko opomena su dobili građani po naseljima iz opština Senta, Bačka Topola, Zrenjanin? Takođe, tražim informaciju za opštine Šabac, Niš i Jagodina. Interesuje me da li se šalju opomene i da li se oduzima poljoprivredno zemljište u drugim delovima Srbije ili samo u Vojvodini, pošto mi se čini da se to radi samo u opštinama na severu Vojvodine, gde Mađari žive u najvećoj meri? Interesuje me kako sve ovo funkcioniše u ostalim delovima Srbije, da li Poreska uprava južnije od Beograda oduzima poljoprivredno zemljište od seljaka zbog dugovanja zdravstvenog i PIO osiguranja?
Poslanici SVM se protive ovakvom ponašanju Fonda i Poreske uprave prema građanima Republike Srbije. Apelujemo na Ministarstvo finansija da prestane preko Poreske uprave sa oduzimanjem poljoprivrednog zemljišta. Ovako se oduzima šansa za život za opstanak mnogih porodica. Ako država stvarno želi da pomaže sitnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvarno želi da poljoprivredni proizvođači ne postanu socijalni slučajevi, onda mora da vodi drugu politiku prema njima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, suština podnetog amandmana SVM je vraćanje više osnovnih sudova i sudskih jedinica u Severno-bačkom okrugu.
Prvenstveno želim da govorim o vraćanju osnovnog suda u Bačkoj Topoli za teritoriju Bačke Topole i Mali Iđoš.
Predloženim rešenjem u zakonu nije predviđeno preosnivanje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, nasuprot činjenici da opština Bačka Topola u većoj meri ispunjava osnovne i dopunske kriterijume na osnovu kojih je izrađen Predlog zakona.
Pre reforme pravosuđa 2008. i 2009. godine u opštinskom sudu u Bačkoj Topoli je bilo sistematizovano sedam sudijskim mesta. Bačka Topola ima 33.300 stanovnika, a zajedno sa opštinom Mali Iđoš, područje osnovnog suda u Bačkoj Topoli bi obuhvatilo područje sa 45.350 stanovnika. Pored toga, Predlogom zakona, nažalost, zanemarena je 150 godina duga tradicija suda u Bačkoj Topoli, kao i činjenica da su opštine Bačka Topola i Mali Iđoš višejezične sredine kroz koje prolazi putni Koridor 10.
Naravno, sa ovim amandmanom ne želimo da rušimo koncepciju ovog zakona. Želimo da očuvamo one sudove čije je opstajanje racionalno, štaviše neophodno. Tim rešenjem ne bi došao u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koji je, uistinu, neophodan, već bismo sačuvali one sudove čiji opstanak ima istorijsku i geografsku opravdanost.
Mi, poslanici SVM, smatramo da narodni poslanici, pre svega, treba da zastupaju interese građana i birača onih opština, gradova i regije zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Pošto ja dolazim iz Pačira, iz opštine Bačke Topole, pre svega, još jednom apelujem na vas, gospodine ministre, da nama, građanima opštine Bačke Topole, izađete u susret i da usvojite ovaj amandman kroz koji tražimo da u Bačkoj Topoli ne bude samo sudske jedinice, nego da se vrati osnovni sud. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem stav poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o robnim rezervama. Radi se o jednom veoma važnom zakonu kojim će se, kako smo čuli, posle 20 godina obnoviti pravno uređenje sistema robnih rezervi.
Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona kojim će se precizno definisati ciljevi obrazovanja robnih rezervi, odrediti obim i vrsta proizvoda u okviru robnih rezervi i regulisati i druga pitanja od značaja za usklađivanje sistema robnih rezervi sa evropskom regulativom, je i utvrđivanje novih rešenja.
Kako piše u obrazloženju zakona, Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Republika Srbija je preuzela obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktive EU, koje se odnose na energetiku, čime će se omogućiti puno učešće zemalja Jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije EU.
Na sastanku Saveta ministara, koji je održan krajem 2008. godine, doneta je Odluka o proširenju ugovora i na naftnu oblast. Jedno od najznačajnijih pitanja iz ove oblasti je uspostavljanje sistema obaveznih rezervi nafte, u skladu sa direktivom kojom se nameće obaveza zemljama članicama da drže minimalne rezerve nafte ili derivata nafte. Imajući u vidu preuzetu međunarodnu obavezu, Zakonom o robnim rezervama se uređuje i oblast obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
U Predlogu zakona član 22. definiše visinu naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, načina obračuna i način plaćanja ove naknade, kao i raspolaganje sredstvima ove naknade. Propisano je da su obveznici naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovinom nafte, derivatom nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje ovih energetskih delatnosti.
Poslanička grupa SVM smatra da će predložena rešenja pozitivno uticati na građane i privredna društva, na sigurno snabdevanje osnovnih životnih namirnica, energenata, industrijskih i medicinskih proizvoda.
Postoji još jedan novitet za koji smatramo da je izuzetno pozitivan. Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode uvedene su značajne novine za privredne subjekte u poljoprivredi. Republička direkcija za robne rezerve je u 2010. godini potpisala Protokol o saradnji sa Kompenzacionim fondom u cilju bržeg razvoja sistema javnih skladišta i u Predlogu zakona je predvidela da se, ako se nabavlja ili prodaje roba robnih rezervi koja se skladišti u javnim skladištima, promet može vršiti i putem robnih zapisa, a u skladu sa propisima kojima se uređuju javna skladišta i javne nabavke.
Ako smo kod poljoprivrednih proizvoda, naravno moramo govoriti i o kontroli i nestanku žitarica. Svi znamo da je u toku tekuće godine otkrivena pljačka ogromnih razmera u robnim rezervama. Bilo je reči o velikim zloupotrebama koje dugo traju. Gospodin Knežević, tačnije ministar poljoprivrede je izjavio - izgleda da su u sve umešani odgovorni iz Republičke direkcije za robne rezerve. Direktor Direkcije za robne rezerve, gospodin Goran Tasić isto je priznao da su nalazi kontrola koje su izvršene pokazali da je bilo velikih propusta. Neki su očigledno grubo zloupotrebili položaj ovlašćenog skladištara i zloupotrebili robu koju su dobili na čuvanje, kako je rekao tada gospodin Tasić.
Po Zakonu o robnim rezervama, neovlašćeno korišćenje robe bez pisanih naloga Direkcije po bilo kom osnovu je krivično delo. Najavljene su krivične prijave protiv onih koji su to uradili. Nakon kontrole, vi, gospodine Ljajiću, kao i tadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Goran Knežević, najavili ste predlog mera koje treba preduzeti nakon vanredne kontrole pšenice i kukuruza u robnim rezervama. Zbog toga pitam – kako stoje sada stvari u robnim rezervama? Kakve su mere preduzete? Da li je od tada bilo kontrole? Znači, posle one velike generalne kontrole, da li je bilo kontrole u robnim rezervama? Da li su podnete krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u tim malverzacijama?
Kao što znamo, u junu su kontrolisani i privredni subjekti koji imaju ugovore sa Direkcijom za robne rezerve da čuvaju pšenicu ili kukuruz iz robnih rezervi. Ispostavilo se da je krađom pšenice i kukuruza iz robnih rezervi država oštećena za oko 20 miliona evra. Utvrđeno je da u ukupno naspram 77 kontrolisanih silosa u sedam uopšte nema ili nedostaju velike količine robe, odnosno oko 46.000 tona merkantilne pšenice i oko 32.000 tone merkantilnog kukuruza.
Bilo je svega. Na primer, skladištari su se između sebe dogovarali i određene količine pšenice i kukuruza nosili jedni drugima kako je dolazila kontrola. Neki su pravili duplo dno, skidali merdevine i na svaki način su pokušali da izmene kontrolu. Država je, inače, u kontrolu stanja svojih robnih rezervi krenula je prvi put posle 10 godina.
Pitam vas, pošto je država oštećena, šta je sa nestalim žitaricama? Da li se zna da li je neko u obavezi da vrati robu koja je nestala, a prvenstveno mislim na kompanije? Pošto kompanije koje su čuvale robu imaju ugovor sa Direkcijom, interesuje me da li su raskinuti ugovori sa kompanijama gde je bilo manjka?
Na kraju želim da dodam nešto o ulozi Direkcije. Kakva je bila situacija? Direkcija je pšenicu pozajmljivala pred žetvu po jednoj ceni, a vraćala posle žetve kada je njena cena, razume se, mnogo niža. Kupovalo se bez konkursa. Cena skladištenja se takođe određivala bez konkursa. Mislim da to u budućnosti ne može tako da funkcioniše. Zabrana izvoza, društveno dogovaranje oko cena i tome slično uvek pokreće pitanje mesta i uloge rezervi u ekonomskom sistemu Srbije.
Za razliku od mnogih agencija u svetu gde je rad robnih rezervni javan i jako se insistira na transparentnosti, u našem sistemu rad Direkcije je najveća državna tajna. Mnogima se čini da direktno Direkcija za robne rezerve može da kupuje i prodaje, pozajmljuje i daje kome hoće i koliko hoće, a da čak niko nema ni pravo da je bilo šta pita. Ipak se nadamo da će predložena rešenja pozitivno uticati na građane i privredna društva i da neće biti ovakvih situacija.
Poslanička grupa SVM smatra da robne rezerve treba da predviđaju dešavanja i kretanja na tržištu i da reaguju pre nego što nastupe poremećaji. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim u ime SVM i da iznesem naše viđenje o oblasti poljoprivrede.
Odmah na početku treba da kažem da je dobro što je budući ministar poljoprivrede iz Vojvodine. Smatramo, da kada pričamo o poljoprivredi, prvenstveno treba da mislimo na Vojvodinu, jer je 80% teritorije AP Vojvodine obradivo poljoprivredno zemljište. Vojvodina je poljoprivredni kraj naše zemlje.
Smatramo da budući ministar poljoprivrede, gospodin Glamočić, kao profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu zna šta se dešava na terenu i da zna koji su najveći problemi poljoprivrednih proizvođača. Ono što je sigurno je, da kao ministar poljoprivrede, neće imati lak posao.
Gospodine Glamočiću, vi ste osmi ministar po redu u poslednjih 12 godina. Nažalost, svaki vaš prethodnik je vodio posebnu agrarnu politiku. Siguran sam da je i to uticalo na to da je poljoprivreda trenutno u jednoj teškoj situaciji. Velika suša prošle godine, poskupljenje imputa u poljoprivredi, kašnjenje isplata subvencija poljoprivrednim proizvođačima, niska otkupna cena žitarica, neregistracija poljoprivrednih mašina, buduća eventualna prodaja zemljišta strancima, o čemu je govorio i naš šef poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, su trenutno najveći problemi u našem agraru.
Smatram da Vlada Republike Srbije, odnosno novi ministar poljoprivrede, treba ozbiljno da se bavi rešavanjem ovih pitanja. Potrebno je izaći u susret proizvođačima i olakšati proizvodnu godinu. Smatram da ministar poljoprivrede mora da ima odličnu komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima, sa poljoprivrednim udruženjima i asocijacijama. Od izuzetnog značaja bi bila i bolja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i sa Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrede. Zajedno možemo uraditi više, zajedno smo bolji. Svima nama je u interesu da sačuvamo i da zaštitimo našu poljoprivredu i da našu poljoprivredu što brže razvijamo.
Profesore Glamočiću, apelujem na vas da kao budući ministar poljoprivrede obezbedite svim poljoprivrednim proizvođačima povoljne kratkoročne kredite, sa izuzetno malim kamatnim stopama. Nedostatak ovog programa je veliki problem proizvođačima.
Što se tiče programa, odnosno rada ove Vlade, smatramo da su urađeni izuzetno važni koraci ka poboljšanju stanja u poljoprivredi. Najvažnije je da je ova Vlada obezbedila veći budžet za poljoprivredu, omogućila svim proizvođačima subvenciju kroz donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i važno je da ubuduće te subvencije poljoprivredni proizvođači dobijaju još ranije, kada su im sredstva najpotrebnija.
Kao što su rekle moje kolege iz naše poslaničke grupe, SVM će i dalje da bude konstruktivna opozicija. Spremni smo za saradnju i u Odboru za poljoprivredu, kao i u svim onim pitanjima koja doprinose boljitku i napretku ove ključne grane privrede. Bićemo tu da podržimo svaki dobar predlog, svaki dobar zakon, ali ćemo i kritikovati sve one mere koje nisu dobre za napredak poljoprivrede. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik SVM pre par nedelja pokrenuo sam pitanje u vezi problema registracije priključnih mašina u poljoprivredi.
Nažalost, ni dan danas ovo pitanje nije rešeno, bez obzira na to da se i skupštinski Odbor za poljoprivredu bavi ovom temo i ovaj materijal je upućen i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Zbog toga želim da uputim pitanje nadležnima u MUP, kao i direktoru policije, gospodinu Miloradu Veljoviću i načelniku Uprave saobraćajne policije, gospodinu Dragiši Simiću, zašto nisu odgovorili na zahtev Odbora za poljoprivredu u vezi problema sa registracijom priključnih mašina u poljoprivredi?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja predviđeno je da svako priključno vozilo mora da se registruje. Sa tim nemamo nikakav problem. Naravno, nemaju problem ni poljoprivredni proizvođači, nemaju ništa protiv te registracije. Međutim, problem je da neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači i da žele ne mogu da registruju i zbog toga, nažalost, dobijaju i kazne.
Problem je u Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo koje se registruje mora na tehnički pregled pre registracije. Tokom tehničkog pregleda moraju se navesti podaci o vozilu. Naravno, postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni. Problem je tu, naime, da neke priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove koji su propisani i to fabrički ne ispunjavaju. Radi se o beračima kukuruza, o rasturačima stajnjaka, o rasturivačima đubriva, o tanjiračama koje imaju dva točka, o cisternama, o presama.
Najčešći problemi koje poljoprivredni proizvođači imaju jeste da nemaju prvi račun o kupovini te mašine. Ove mašine nemaju ni broj šasija, pa ni vazdušne kočnice, kao ni signalizaciju i zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled.
To zna i saobraćajna policija, ali bez obzira na sve kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog neregistracije priključnih mašina. Na Odboru za poljoprivredu smo jednoglasno doneli odluku da pokušamo da rešimo ovo pitanje i kao Odbor uputili smo pismo nadležnom MUP. Poslali smo materijal sa kaznama, sa potpisima poljoprivrednih proizvođača protiv ove odredbe, kao i pozivno pismo na sednicu Odbora za poljoprivredu. Nažalost, odgovora ni dan danas nema, bez obzira na to što je to bilo pre mesec dana.
Smatram da svako ministarstvo treba da poštuje samu instituciju Narodne skupštine, kao i njene odbore. Ovom prilikom apelujem na direktora policije, na gospodina Milorada Veljovića i na načelnika Uprave saobraćajne policije, gospodina Dragišu Simića, da se privremeno zaustavi kažnjavanje poljoprivrednih proizvođača dok se ne reši ovaj problem. Kao narodni poslanik SVM smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače i očekujem odgovor na postavljeno pitanje što pre. Hvala.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim da kažem da poslaničku grupu SVM je najvažnije da se što pre dođe do rešenja što se tiče kvaliteta mleka. Smatramo da je umesto političke borbe potrebna politička saradnja, i to u interesu svih nas. Smatramo da je svakako zabrinjavajuće da je postojala u nekim proizvodima veća količina aflatoksina u mleku od dozvoljenog nivoa, a sa druge strane, smatramo da mesta za paniku nema i nije je ni bilo.
Pozdravljamo odluku da propisi o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku od 0,5 mikrograma po kilogramu, koje trenutno primenjuje Srbija, budu vraćeni na prethodni nivo, odnosno na 0,05 mikrograma po kilogramu. Ako želimo da budemo članica EU, onda u procesu pridruživanja moramo naše propise da uskladimo sa propisima EU, da bi naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije bili spremni na tržišnu utakmicu koja ih čeka u EU.
Pitanje za gospodina Kneževića je – kada će Vlada Republike Srbije dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku da vrati na staro?
Dalje, čuli smo da je bilo zatvoreno više od 70 gazdinstava, odnosno farmi s kojih se otkupljivalo sirovo mleko. Interesuje nas, da li mogu poljoprivredni proizvođači da računaju na neke odštete od Ministarstva poljoprivrede, odnosno kako namerava Ministarstvo poljoprivrede da im pomogne?
Čuli smo i to da planirate da dajete kukuruz iz robnih rezervi, i to 300 kilograma po grlu muznih krava, kao i zeolita. Interesuje nas, kako napredujete sa ovim poslom?
Znamo da je predloženo industrijama mleka da preuzmu sve količine mleka sa farmi, bez obzira na njegov kvalitet i da ono mleko koje ne odgovara propisanim standardima predaju na tretiranje, u skladu sa zakonom predviđenim načinom neškodljivog uklanjanja. Mlekare su nabavile i brze dijagnostikume za ispitivanje mleka na mestu otkupa, sa ciljem da ubuduće sumnjivo mleko bude na vreme isključeno iz prometa i da ne stigne do prodavnica.
Pitanje za vas, gospodine Kneževiću, kako je do otkupa mleka koje sadrži više aflatoksina od dozvoljenog uopšte došlo? Da li su nadležne institucije vršile svoj posao, odnosno da li su nadležni u mlekarama vršili svoj posao?
Na kraju, želim da kažem da smatramo da je nezavisna laboratorija krajnje rešenje za sprečavanje ovakvih pojava. Veliki je problem da ne postoji nezavisna laboratorija gde bi se kontrolisalo mleko. Mlekare kontrolišu na neki način same sebe. Pitanje je - kada će nezavisna laboratorija koju finansira, odnosno već je finansirala EU, početi sa radom i da li će jedna laboratorija da proverava ispravnost mleka u celom regionu? Hvala.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodine ministre, hvala vam na datim odgovorima. Nadam se da će se zahvaljujući intervencijama Ministarstva poljoprivrede, odnosno Vlade situacija smiriti. Ono što je izuzetno važno, pozdravljamo odluku da će Vlada vratiti nivo aflatoksina mleka na staro. Dobro je da će do toga doći u skorije vreme, nadamo se tome.
Interesuje me kada će do toga doći? Dobro je i to što planirate da delite kukuruz iz robnih rezervi stočarima koji imaju problema sa aflatoksinom. Nadam se da će biti kukuruza i za one stočare, poljoprivredne proizvođače koji nisu problema sa aflatoksinom u mleku ali imaju problema zbog toga što imaju malo stočne hrane i mala količina stočne hrane im je ostala, nadam se da će i za njih biti nešto.
Apelujem na vas gospodine ministre, još jednom, da otvorite nezavisnu laboratoriju što pre gde bi se kontrolisalo ne samo mleko, nego i stočna hrana, a naravno i ostali prehrambeni proizvodi, jer je to krajnje rešenje za sprečavanje ovakvih pojava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su potpisani početkom tekuće godine. Jedan se odnosi na saradnju u oblasti odbrane, jedan na izbegavanje dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, jedan na uzajamne podsticaje i na zaštitu ulaganja, a tu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, na koji ću se najviše fokusirati u svom izlaganju.
Odmah na početku želim da naglasim da ćemo od ovih sporazuma sigurno podržati Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane i ugovore između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak. Poslanička grupa SVM je uvek podržavala ovakvu vrstu saradnje i to ćemo učiniti i ovom prilikom.
Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sporazum između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, smatramo da nisu dovoljno detaljni i postoji nekoliko otvorenih pitanja vezanih za njih.
Poslednjih meseci je među poljoprivrednim proizvođačima jedna od glavnih tema upravo saradnja između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Lično često učestvujem na raznim tribinama sa poljoprivrednim proizvođačima i verujte mi, na svakoj od ovih tribina se postavljaju pitanja vezano za ovu saradnju. Poljoprivredni proizvođači su zabrinuti, nemaju dovoljno informacija i ne znaju tačno dokle će ova saradnja na polju poljoprivrede da ide, ne sada, nego u budućnosti i kakve će posledice imati na njih same.
Inače, naša poslanička grupa je na ovu temu vodila razgovore i sa ministrom poljoprivrede gospodinom Goranom Kneževićem. On nas je uverio da, što se tiče saradnje poljoprivrede, od ove saradnje će Srbija imati samo koristi. Ipak smatramo da ovaj sporazum nije detaljan, da u njemu ne postoje dovoljne garancije i ne znamo kakve će posledice imati na našu poljoprivredu.
Mi iz SVM na ovaj sporazum gledamo kao na sporazum koji je izglasan u Narodnoj Skupštini pre četiri i po godine i to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
Kao što znate, SVM je bila jedna od tri stranke u prošlom sazivu Narodne skupštine koja nije glasala za potvrđivanje tog sporazuma. Situacija je vrlo slična. Pre četiri i po godine smo rekli da nismo protiv ruskog kapitala, to i danas mogu da ponovim i u ovom slučaju jer mi, naravno, nismo protiv kapitala sa istoka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Bili smo protiv sporazuma sa Rusijom i ovom prilikom ćemo biti protiv sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog toga što smatramo da se investitor, odnosno druga ugovorna strana, favorizuje i da se Republika Srbija stavlja u neravnopravan položaj. Uvek smo bili i uvek ćemo biti protiv neopravdanog favorizovanja. Zašto to kažem? Zbog toga što ovim sporazumom Republika Srbija daje mogućnost stranom investitoru za zaobilazak redovne zakonske privatizacije i njenog postupka i zaobilazak postupka javne nabavke. Na žalost, nije traženo ni mišljenje pokrajinske Vlade, odnosno Sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine, a po ovom pitanju nismo čuli ni mišljenje ekspertskog tima koji je formirala Vlada AP Vojvodine pre nekoliko meseci.
Zbog čega je to važno? Dame i gospodo, u ovom sporazumu nema detalja, ali postoji predugovor kroz koji se vidi da će Ujedinjeni Arapski Emirati kupiti više državnih kompanija koje imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu i to najviše na teritoriji AP Vojvodine. Smatramo da će na ovaj način Republika Srbija izgubiti pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, što je prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 100 i za 500 godina.
Još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede, infrastrukture i poljoprivrede na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još decenijama. Nije bitno čak ni iz koje države ta investicija, odnosno taj investitor dolazi. Ali, bilo bi dobro da se kaže jasno i glasno i to koliko Al Dahra, zajedno sa srpskom stranom investira godišnje u Srbiju. Treba videti koliko sve košta, koliko dobitka donosi, koliko gube građani Srbije zbog određenih međudržavnih sporazuma i propisa koji se usvajaju u Narodnoj skupštini.
Po mom mišljenju, sporazum je u mnogim elementima neodređen. Strane će sarađivati na više polja, kao što su npr. i oblast poljoprivrede, i to kroz ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažnih sistema i modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme. Ovo svakako podržavamo, kao i osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Sporazum predviđa i ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, šta još piše u sporazumu, što smatramo problematičnim? U cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta i/ili poslovnu saradnju, sve po pravilima i uslovima o kojima se strane u ovom sporazumu dogovore ili svaka strana i privatni sektor ili koje dogovori privatni sektor obeju strana, a što će biti regulisano posebnim sporazumima, ugovorima.
Pitanje je – kakvim posebnim sporazumima ili ugovorima će sve to biti regulisano? Da li će se oni naći u skupštinskoj proceduri? Da li će svi oni biti ratifikovani? Smatramo da javnost treba da zna za njih.
Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender, u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbom o načinu prodaje metodom javnog tendera. U sporazumu o kojem raspravljamo stoji – imajući u vidu značaj poljoprivredne proizvodnje, njen udeo u BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora, u ovoj oblasti imaće ogroman društveni i ekonomski značaj. Dobro, ali da li se tačno zna koliki će biti ekonomski značaj ove saradnje? Da li je Vlada Republike Srbije možda izradila neke studije vezano za veličinu ekonomskog značaja? Ako jeste, voleli bismo da ih pročitamo.
Znamo da postoji predugovor o saradnji u oblasti poljoprivrede. Pročitali smo ga, ali naprosto, neka pitanja u vezi ovog posla ostaju i dalje otvorena. Najveći problem je što se u zakup daje državno poljoprivredno zemljište na 30 godina bez tendera kompaniji u kojoj će stranci imati (ne razume se) vlasništva. Znamo da će oni platiti 250 evra po hektaru, ali znamo i da naši poljoprivredni proizvođači u nekim opštinama plaćaju duplo više.
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, pravo prečeg zakupa imaju poljoprivredni proizvođači koji žive u katastarskoj opštini gde se nalazi državno poljoprivredno zemljište. Pitanje je – koju veličinu državnog poljoprivrednog zemljišta će Republika Srbija ponuditi stranom investitoru, pošto o ovome nema reči u sporazumu? U predugovoru ima, ali predugovor ne obavezuje ni jednu ni drugu stranu. Pitanje je – gde je granica, i to ubuduće gde je granica ove saradnje?
Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo. Poljoprivredno zemljište će, kao što sam i rekao, za 500 godina biti prirodno bogatstvo. Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama.
Gospodine ministre, poljoprivredni proizvođači se plaše jer ne znaju šta ih čeka i kako će na njih uticati ova saradnja. Uverite ih da neće pretrpeti štetu zbog ovih sporazuma. Gospodine ministre, da li postoji garancija da će nova zajednička osnovana kompanija da preuzme radnike ovih državnih kombinata? Ne vidim tu garanciju ni u ovom sporazumu ni u predugovoru.
Želim još jedanput da podvučem da mi iz SVM smatramo da su investitori dobrodošli, investicije su neophodne. Nemamo ništa protiv toga da se sarađuje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Stoga ćemo podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak.
Ali, sporazume koji su vezani za poljoprivredu, dakle, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata ne možemo podržati zbog neodređenosti teksta i zbog toga što u sporazumu nema garancija za to da domaći poljoprivredni proizvođači neće pretrpeti štetu, kao i da će radnicima u ovim kombinatima biti sačuvano radno mesto.
Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani. Nadamo se da naši poljoprivredni proizvođači ipak neće pretrpeti neku veliku štetu i da ćemo zaista imati koristi od ove saradnje. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Investicije su dobrodošle i smatram da su za nas neophodne. Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender.
Ove strane kompanije, rekli ste da stranci imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu, oni su preko tendera uzeli neke kompanije. Da li su one uspešne ili ne? Smatram da su neke uspešne, neke nisu. Neki domaći su isto kupili neke zadruge, odnosno državne kompanije. Navešću vam primer Pačir, dolazim iz Pačira, selo koje se nalazi u opštini Bačka Topola. Matijević "Agrar" ima u svom vlasništvu u Pačiru 1.200 hektara. Pitajte me da li ima i jednog radnika iz Pačira? Nema, zato što je centar, baza je u Bajmoku.
Znači, ono što je za nas izuzetno važno, treba da uradimo sve da bi sačuvali poljoprivredno zemljište, to je naše prirodno bogatstvo i zbog toga se protivimo ovoj saradnji. Kažem još jednom, poljoprivredni proizvođači se plaše, jer ne znaju šta ih čeka. Ne plašim se ja saradnje zbog toga što eto sad imamo predugovor i imaćemo neku saradnju, a imaćemo neku saradnju i za godinu dana i za dve. Znači, pitanje je da li će još stranci uzeti poljoprivrednog zemljišta. Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani ili nisu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podeli smo amandman na član 13. Predloga zakona o podsticajima. Ovaj član zakona se odnosi na podsticaje koje može da da, na posebne podsticaje na direktna plaćanja koje može da da AP Vojvodina i lokalne samouprave.
Poslanička grupa SVM ovim amandmanom želi da proširi krug podsticaja koje može da da AP Vojvodina i lokalne samouprave. Želimo da se daju podsticaji pored navedenih u Predlogu zakona i za sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, repromaterijal, kupovinu poljoprivredne mehanizacije mašina u stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvo, kupovinu stoke i veterinarskih usluga.
Inače, u 13. članu zakona u 1. stavu piše – organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Znači, ono što je do sada postojalo AP Vojvodina i lokalne samouprave imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, to ide na atarske puteve i na sve ostalo i mi samo predlažemo da na direktna plaćanja da se krug podsticaja proširi zato što to nije bila praksa u prethodnim godinama.
Znači, ovim amandmanom samo predlažemo veću autonomiju u podsticaju poljoprivrede kako AP Vojvodini, tako i lokalnim samoupravama koje žele da daju podsticaje za poljoprivredne proizvođače. Organi AP Vojvodine kao i brojne lokalne samouprave imaju različite programe podrške poljoprivednim proizvođačima i koji bi želeli, siguran sam, da to i nastave u prethodnom periodu. Smatram da treba omogućiti svim nadležnim organima ako to žele da mogu da urade i da pomažu poljoprivredne proizvođače.
Inače, mi u opštini Bačka Topola iz koje dolazim, imamo Fond za razvoj poljoprivrede, imamo razne programe, naravno u skladu sa programima Ministarstva poljoprivrede, znači, dobijamo uvek saglasnost na te programe i ti programi su izuzetno značajni za naše poljoprivredne proizvođače u našim opštinama.
Znači, Odbor za poljoprivredu je prihvatio ovaj amandman i sada apelujem na vas gospodine ministre da prihvatite naš amandman. Još jednom želim da ponovim da je Odbor za poljoprivredu prihvatio ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, izuzetno je važno, izuzetno je značajno što ste prihvatili ovaj naš amandman. Smatramo da prihvatanjem našeg amandmana i lokalne samouprave i AP Vojvodina mogu da nastave te programe koji su započeti, čak smo nekako i proširili krug tih podsticaja, a to je od izuzetnog značaja. Hvala vam još jednom.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM podnela je istovetni amandman na član 18. i na član 19. Predloga zakona, da se stav 4. briše. Izuzetno je značajno što ste nam prihvatili ovaj suštinski amandman. Brisanjem stava 4. ovog člana sprečili smo ministra poljoprivrede da sam ograniči površinu za koju će deliti podsticaje za osnovnu i za biljnu proizvodnju. Ovako se skraćuje diskreciono pravo ministra poljoprivrede da smanji podsticaje.
Usvajanjem amandmana SVM poljoprivredni proizvođači će imati sigurnu podršku do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je izuzetno važan, i to posebno za stočare. Podneli smo amandman na član 25. zakona, kojim se regulišu podsticaji, odnosno premije u stočarstvu. Inače, 25. i 27. član Predloga zakona su povezani, pošto se i jedan i drugi odnose na tov – jedan na tov svinja, a drugi na tov junadi.
Mi, poslanici SVM, predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača, isto kao što smo malopre čuli. Znači, do sada je predstavljalo ogroman problem što jedan broj proizvođača ne dobija subvenciju za tov junadi i za tov svinja zbog toga što nisu u mogućnosti da robu direktno predaju klanicama. Ovaj problem najviše dotiče male i srednje poljoprivredne proizvođače.
Po Predlogu zakona, podsticaji se ostvaruju ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu. Predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača. U praksi, otkupljivači kupe stoku od poljoprivrednog proizvođača, pa oni predaju robu direktno klanicama, pa ostvare podsticaje za tovno grlo, a ne proizvođač koji je gajio stoku. To je ogroman problem, i to u selima po Vojvodini, a siguran sam i po Srbiji.
Nadam se, gospodine ministre, da ste čuli za ovaj problem i malopre ste pričali o tome. Naravno, mi predlažemo da podsticaje dajete samo u onim slučajevima gde stoka preko otkupljivača stvarno završi u klanici. Mene je interesovao vaš stav po ovom pitanju. Malopre ste dali odgovor vezano za ovaj problem.
Kao što sam rekao u načelnoj raspravi, mi iz SVM smatramo sebe kao konstruktivnu opoziciju, pa smo zbog toga konstruktivno prilazili i ovom predlogu zakona. Rekao sam i to da će poslanička grupa SVM, u zavisnosti od toga da li će nam biti prihvaćeni i najvažniji amandmani, odlučiti o tome da li ćemo da podržimo ovaj zakon. Ključne amandmane ste nam prihvatili, gospodine ministre, što je izuzetno važno. Naše predloge koji su bili najvažniji ste uvažili. Ovaj naš amandman, nažalost, nije usvojen, ali ste malopre dali adekvatan odgovor. Apelujem na vas još jednom, gospodine ministre, da za vreme donošenja pravilnika pitate stočare, pitajte njihove organizacije, pa zajednički rešite ovaj problem preko pravilnika.
Gospodine ministre, svima nama je u interesu da što više stočara dobije premiju za tov, a ne da otkupljivači koji prvo kupe stoku dobiju premije, pa je kasnije predaju na svoje ime i ostvare premiju. Smatramo, gospodine ministre, da zajednički treba da gradimo poverenje između Ministarstva poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača. Donošenjem ovog zakona smatramo da ste na dobrom putu i zbog toga će poslanička grupa SVM u Danu za glasanje da podrži ovaj predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Hvala.