Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministri i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iznesem sugestije SVM u vezi Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je prva tačka dnevnog reda.
Prvo što želim da kažem jeste da pozdravljamo odluku o donošenju ovog zakona, jer znamo šta je bilo proteklih godina u vezi subvencija. Izuzetno je važno što ćemo imati zakon, a ne uredbe i što će ubuduće poljoprivredni proizvođači znati unapred šta ih čeka u narednoj godini. To je važno za njih, jer znamo da u poljoprivredi moramo da planiramo, moramo da znamo na šta možemo da računamo i na kakve podsticaje možemo računati.
Želim da kažem nekoliko pozitivnih stvari o ovom zakonu. Mi iz SVM sebe vidimo kao konstruktivnu opoziciju, pa zbog toga konstruktivno prilazimo ovom predlogu zakona. Sigurni smo da će se donošenjem ovog zakona stvoriti povoljniji uslovi za planiranje budžetskih sredstava potrebnih za realizaciju mera agrarne politike u svakom budžetskom periodu, a na osnovu preciznijih potreba krajnjih korisnika.
Mi iz SVM smatramo da se svaki uloženi dinar koji je namenjen poljoprivredi dvostruko vraća. SVM se proteklih nedelja, odnosno meseci ozbiljno bavio ovom temom i na izborima u našem programu je ključna tačka bila donošenje ovog zakona. Mi iz SVM u novembru 2012. godine smo organizovali javnu raspravu u vezi ovog zakona. Na taj skup se odazvalo više od 30 poljoprivrednih organizacija, bili su prisutni predstavnici struke, kao i čelnici nekih opština koji su zaduženi za poljoprivredu. Na tom skupu je pohvaljeno što država konačno želi da uobliči transparentnu politiku podsticaja u poljoprivredi.
Mi sa svoje strane, konstruktivnim prilazom Predlogu zakona iz te oblasti, za cilj postavljamo pomoć i podsticaj malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Pozitivno je da su poljoprivredni proizvođači imali priliku da se izjasne o ovom zakonu, mada nije puno predloga usvojeno i posle javne rasprave nije bilo daljeg usaglašavanja. Ipak je pozitivno što je Ministarstvo poljoprivrede pitalo poljoprivredne proizvođače šta žele i da su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o nacrtu zakona.
Ovim zakonom se realizuju zahtevi poljoprivrednih proizvođača koji postoje duži niz godina, a odnose se na uspostavljanje sistema dugoročne, predvidive, konzistentne i transparentne poljoprivredne politike. Strateški je jako važno da imamo predvidivost u poljoprivrednoj proizvodnji. Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stvoriće se stabilna, dugoročna i predvidiva poljoprivredna politika koja se neće često menjati. Napravljen je iskorak u pravednijoj raspodeli agrarnog budžeta time što su pravna i fizička lica izjednačena u pravu na subvencije po ovom predlogu zakona, kao i površine pod voćnjacima i vinogradima koji će takođe biti uzeti u obzir pri ostvarivanju prava na direktna plaćanja.
Veliki broj učesnika na ovom sastanku, koji smo organizovali, je tražio da se poveća budžet za poljoprivredu, odnosno da iznosi najmanje 5% od nacionalnog budžeta. Od izuzetnog je značaja to što je ovaj predlog prihvaćen i unet u tekst Predloga zakona. Dobro je i to da su predviđeni posebni podsticaji za organsku proizvodnju, kao i to što će Ministarstvo subvencije deliti samo do 100 hektara.
Veliki broj primedbi se odnosi na to da su poljoprivredni penzioneri preko 65 godina, automatski razvrstani kao nekomercijalno gazdinstvo, a proizvođači koji su penzioneri iz radnog odnosa imaju priliku da biraju. Od izuzetno je značaja je to, s obzirom da se radi o neravnopravnom tretmanu, što su primedbe uvažene i unete u Predlog zakona, tako što će se za vreme registracije svaki poljoprivredni proizvođač izjasniti po tome. Traženo je da se propiše mogućnost AP i lokalnim samoupravama da mogu da utvrđuju i druge mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike, a ne samo za kreditnu podršku.
Prvobitno je u nacrtu zakona planirano da ovi subjekti ne mogu da sprovode mere cenovne podrške, već samo investicione i kreditne. Obzirom da se radi o sredstvima AP i lokalne samouprave koje imaju prihode od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, uz uslov da su mere u saglasnosti sa agrarnom politikom državne, predlog je prihvaćen i delimično unet u predloženi tekst.
Ipak, naša poslanička grupa sa svojim amandmanima želi da proširi ovaj krug podsticaja. Nadam se da ćete imati razumevanja za to.
Pozitivno je što će lokalne samouprave moći da računaju na neki podsticaje. Takođe je za pohvalu da će biti dostupni za javnost podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja.
Ovim predlogom zakona je predloženo da pored pravnih lica, manastiri, odnosno druga crkveno-pravna lica imaju pravo da ostvare pravo na subvencije, i to na celokupnoj svojoj imovini.
To je izuzetno pozitivno. Međutim, ima jedno pitanje u vezi ovoga za vas, gospodine ministre. Interesuje me – da li srednje poljoprivredne škole, kao pravna lica, mogu da računaju na podsticaje? To su škole koje imaju svoje ekonomije. Na primer Srednja poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli, koju sam i ja pohađao, ima svoju ekonomiju koja gazduje na 110 hektara poljoprivrednog zemljišta. Izuzetno bi bilo značajno da ta srednja škola dobije neku podršku. Interesuje me, gospodine ministre, na šta mogu da računaju srednje poljoprivredne škole po ovom predlogu zakona?
Pozitivno je što ima kreditne podrške. Kreditna podrška predstavlja vrstu podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita i na taj način se stvara povoljniji pristup izvorima finansijskih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Pozitivno je i da postoji podrška za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja, tj. predstavlja vrstu podsticaja koji doprinose lokalnim akterima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija održivog ruralnog razvoja.
Naravno, pored pozitivnih stvari, imamo i neke primedbe na predloženi zakon. Podneli smo neke amandmane, a imamo i neka pitanja za vas, gospodine ministre. Ono čime nismo zadovoljni je to što ponuđeni tekst zakona ne sadrži u potpunosti rešenja prema kojima bi pokrajina ili lokalne samouprave mogle da obezbede sredstva za gazdinstva i što će sistem podsticaja biti centralizovan. U zakonu stoji da organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, to je u redu, međutim, ono što stvara problem je da program podrške donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva. Postavlja se pitanje – šta ako na programe lokalnih samouprava i na programe AP Vojvodine se ne da zeleno svetlo iz Beograda? Organi AP Vojvodine, kao i brojne lokalne samouprave, imaju različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima koje bi želeli da nastave i u daljem periodu. Stoga smatramo da i u budućem periodu treba omogućiti svim nadležnim organima da, ukoliko žele da pomažu poljoprivrednike, to mogu da urade, kako na pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.
Problem dalje predstavlja i to što će ministar određivati koja su nerazvijena područja koja, prema politici podsticaja, imaju veća prava. Od diskrecionog prava ministra će zavisiti koje će opštine biti označene kao takve.
Šta predlaže zakon? Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih, zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja, ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ministar nadležan za poslove poljoprivrede propisuje područja za period od tri godine. Smatra da pojam područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi nije dovoljno transparentan i precizan. Pod nerazvijenim poljoprivrednim područjima, prema dosadašnjoj praksi, najčešće su se podrazumevala područja sa centra i sa juga Srbije, iako se zna da takvih područja ima i na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine ministre, od 45 opština koje se nalaze u Vojvodini, samo su jedna ili dve opštine bile tretirane kao nedovoljno razvijene po pitanju poljoprivredne proizvodnje. Međutim, gospodine ministre, vi vrlo dobro znate da nisu uslovi isti u Severno-bačkom i Severno-banatskom okrugu. Interesuje me – da li ćete, pored nadmorske visine, kao kriterijum uneti i kategorije poljoprivrednih zemljišta pre odlučivanja i kakve kriterijume ćete imati po ovom pitanju?
Takođe stvara problem to što po predlogu zakona se daje mogućnost ministru da umanjuje podsticaje za poljoprivredno zemljište. Šta piše u predlogu zakona? U zavisnosti od raspoloživih sredstava, propisanih zakonom kojim se uređuje budžet, ministar može ograničiti površinu za koju se ostvaruju osnovni podsticaji i podsticaji za biljnu proizvodnju. Predložili smo da se ovi stavovi brišu iz zakona, pa sa time skraćuje se diskreciono pravo ministra da smanji podsticaj.
Usvajanjem našeg amandmana poljoprivredni proizvođači će imati sigurnu podršku preko osnovnih podsticaja i preko podsticaja za biljnu proizvodnju do 100 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Sledeća tema kojom želimo da se bavimo jesu regresi. Kada je reč o regresima za nabavku osnovnih proizvodnih inputa, kao što su seme, gorivo i đubrivo, ova mera doprinosi smanjenju cene biljne proizvodnje za koju su podsticaji namenjeni i to oko smanjenja varijabilnih troškova nabavke inputa za proizvodnju.
Svaka godina je bila različita po ovom pitanju. Jednom su samo bili regresi, prošle godine samo deo subvencija je bio preko regresa. Po predlogu zakona, regresi za gorivo ili đubrivo ili seme isplaćuju se u minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju je ostario pravo na osnovne podsticaje. Međutim, zbog malverzacije sa računima, kao što ste i vi rekli malopre, gospodine ministre, regresi nisu popularni među poljoprivrednim proizvođačima. Svakom poljoprivredniku više odgovaraju osnovni podsticaji umesto regres. Bilo je malverzacija i sa regresiranjem mineralnog đubriva. Javna tajna je da na benzinskim pumpama NIS može da se kupi račun za naftu. Problem je i to što regresi za gorivo mogu da se kupe samo na pumpama NIS. Ovde je problem udaljenost NIS pumpi od naseljenog mesta gde poljoprivredni proizvođač živi. Na primer, u opštini iz koje ja dolazim, u Bačkoj Topoli, to je ogroman problem. Neki proizvođači moraju da putuju čak 20 kilometara do NIS pumpe. Interesuje me – kako ćete ovih 6.000 dinara podeliti, da li će to biti potrebno i koliko računa treba poljoprivredni proizvođač da preda za gorivo, koliko za đubrivo, a koliko za seme?
Iz ovih razloga smatram da treba da povećamo osnovne podsticaje. Smatramo da iznosi same subvencije po hektaru nisu dovoljno visoki za efikasno podsticanje poljoprivredne proizvodnje. Po predlogu zakona, osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje i to u minimalnom iznosu od 6.000 dinar po hektaru. Smatramo da je izuzetno važno da se ovim zakonom povećaju podsticaji po hektaru. Po našem mišljenju, sredstva za regrese treba da se smanjuju, a istovremeno treba da se povećaju sredstva za osnovne podsticaje koje poljoprivredni proizvođači direktno dobijaju kao subvenciju.
Interesuje me, gospodine ministre, i dinamika plaćanja subvencija. Šta možete da kažete o tome? Kakvi su planovi Ministarstva poljoprivrede? Nije svejedno do kog datuma će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti sredstva poljoprivrednim proizvođačima.
Sledeći problem predstavljaju podsticaji u stočarstvu. Svi govorimo o važnosti stočarstva. Dobro znamo da su stočari u izuzetno teškoj situaciji, pa zbog toga predlažemo povećanje sredstava za njih. Predlažemo da premija za mleko iznosi najmanje 10 dinara i da podsticaje dobije svako ko proizvodi mleko. Mala poljoprivredna gazdinstva koja npr. imaju samo dve krave, automatski ne mogu da ostvare premije za mleko, jer ne mogu da proizvedu najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu. Smatramo da taj limit treba da smanjimo, ne samo za one teritorije gde se u otežanim uslovima bave poljoprivredom.
Podsticaji za mlečne krave su 2012. godine iznosili 25.000 dinara. Smatramo da taj iznos ne sme da se smanjuje, isto tako i za krave dojilje, pa smo i tu predložili da se poveća sa 20.000 na 25.000 po grlu.
Po pitanju stočarstva postoji još jedan ogroman problem i to u vezi prodaje tovnih junadi i svinja. Podsticaji se ostvaruju ako je tovno grlo, namenjeno za proizvodnju mesa, prodato klanici ili je namenjeno izvozu. Predlažemo da stočari mogu da ostvare podsticaje i u onim slučajevima kada nisu predali robu direktno klanicama, već su to uradili preko otkupljivača. Do sada je predstavljalo ogroman problem što jedan broj proizvođača ne dobija subvenciju za tov junadi i tov svinja zbog toga što ni su u mogućnosti da robu direktno predaju klanicama. Ovaj problem najviše dotiče male i srednje poljoprivredne proizvođače. U praksi otkupljivači kupe stoku od poljoprivrednog proizvođača, pa oni predaju robu direktno klanicama i ostvare podsticaje za tovno grlo, ne proizvođač koji je gajio stoku.
Nadam se, gospodine ministre, da ste čuli za ovaj problem. Naravno, predlažemo da podsticaje dajete samo u onim slučajevima gde stoka preko otkupljivača stvarno završi u klanici.
Sledeći problem koji želimo da rešimo jeste što nije ograničena veličina subvencija i želimo da se to ograniči. Po predlogu zakona korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od više od 20 miliona dinara. Smatramo da treba ograničiti iznos koje gazdinstvo može da dobije i to u iznosu od pet miliona dinara. Naime, podsticaji koji su veći od ovog iznosa ne dovode do izjednačenja tržišne utakmice, već naprotiv, ubrzaju jačanje velikih poljoprivrednih proizvođača, a cilj ovog zakona bi trebalo da bude jačanje malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava.
Problem je i to da ne postoje konkretni podsticaji za mlade proizvođače. Potrebno je predvideti mere podsticaja za mlade poljoprivrednike koji ostaju na selu. Naš predlog je davanje posebnih podsticaja onim mladim proizvođačima koji žele da se bave poljoprivredom, to smo i predložili preko amandmana. Interesuje me i vaš stav, gospodine ministre, po ovom pitanju, gde ima mesta u zakonu za njih.
Ministarstvo poljoprivrede preko Predloga zakona nije predvidelo ni konkretne subvencije za mehanizacije. Interesuje me, poštovani ministre, šta planirate u vezi ovog problema pošto, kako znamo, zemlje u okruženju to rade već niz godina unazad, npr. Mađarska, gde se to radi više od 10 godina.
Kad smo kod mehanizacije, samo jedno pitanje za vas, gospodine ministre. Da li imate informaciju o tome da se poljoprivredni proizvođači kažnjavaju od strane saobraćajne policije zbog neregistracije priključnih mašina, npr. kao što su velike tanjirače i kao što su prese? Ove priključne mašine imaju točkove, pa po Pravilniku o registraciji moraju da se registruju.
Šta je problem? Problem je da poljoprivredni proizvođači nemaju svu dokumentaciju za ove mašine, a problem je i to da ove mašine nemaju vazdušne kočnice, pa u skladu sa tim ne mogu da se registruju jer ne prolaze tehnički pregled. Znači, ne može da se registruje priključna mašina ako to poljoprivredni proizvođač želi, a uprkos tome saobraćajna policija kažnjava poljoprivredne proizvođače. Najviše primedbi za ovo inače dolazi iz severno-banatskog okruga, pa vas molim da proverite šta može da se uradi po ovom pitanju.
Na kraju još jednom želim da istaknem da je dobro što će konačno doći do sigurnog subvencionisanog sistema, što je bilo javne rasprave, da će Ministarstvo subvencije deliti do 100 hektara, da je ugrađen u zakon predlog da 5% ukupnog budžeta bude namenjen poljoprivredi i da će ubuduće svako poljoprivredno gazdinstvo, bez obzira da li plaća PIO ili ne, da računa na subvencije po hektaru. Takođe je izuzetno važno da će zadruge, pravna lica i verske zajednice dobiti podsticaje na poljoprivredno zemljište koje poseduju.
Našim amandmanima smo predložili da se prošire nadležnosti AP Vojvodine, odnosno lokalnih samouprava i to je od izuzetnog značaja. Naravno, smatram da treba povećati sredstva za podsticaje da bi naši poljoprivredni proizvođači, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva ojačala, da bi bila spremna na tržišnu utakmicu koja ih čeka u EU. To su samo neke primedbe, gospodine ministre, na predlog zakona.
Želim da kažem da poslanička grupa SVM, u zavisnosti od toga da li će nam biti prihvaćeni najvažniji amandmani, odlučiti o tome da li ćemo da podržimo ovaj zakon. Nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da to učinimo, pošto smo vodili razgovore sa vama prošle nedelje i nadamo se prihvatanju našeg amandmana.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, možete da računate na našu podršku.
Na kraju očekujem i vaše odgovore na neka postavljena pitanja. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede.
Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede 30. avgusta donela Uredbu o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje dizel goriva za jesenje radove u poljoprivredi u 2012. godini. Poljoprivrednicima je na raspolaganju 40 litara goriva po hektaru prijavljenog obradivog poljoprivrednog zemljišta, koje se kupuje po važećim maloprodajnim cenama na NIS pumpama, a koje se kasnije regresira. Akcija traje od 15. septembra i trajaće do 15. novembra 2012. godine. Po Uredbi, gorivo se može kupovati više puta, ali poljoprivredni proizvođači zahteve za regresiranje i defakciju plaćene akcize mogu podneti samo jednom nadležnoj filijali Uprave za trezor, najkasnije do 22. novembra 2012. godine.
Pre par meseci je funkcionisao drugi sistem, sistem bonova, kada su poljoprivredni proizvođači preko bonova uzeli gorivo. Sada treba da isplate ceo iznos goriva, a naknadno će dobiti jedan deo sredstava nazad. Nažalost, rok za kupovinu goriva, 15. novembar, se približava. Na terenu poljoprivredni proizvođači kažu da nemaju dovoljno sredstava da kupe svo predviđeno gorivo. Znamo svi dobro da zbog suše poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači trpe ogromne štete. Uprkos svim poteškoćama, poljoprivredni proizvođači rade marljivo i naporno, ali nažalost, nemaju svi dovoljno sredstava da kupe gorivo do 15. novembra. Neki su predali zahtev za subvencije po hektaru i čekaju sredstva, pa nakon toga žele da kupe gorivo. Zbog toga pitam – da li će se rok za kupovinu dizel goriva produžiti za još neko vreme i da li Ministarstvo poljoprivrede razmišlja o tome?
Postoji još jedan problem, a to je mali broj NIS pumpi i velika udaljenost od sela. Na primer, u opštini iz koje dolazim, u Bačkoj Topoli postoji 23 naselja ali samo četiri pumpe NIS. Neki poljoprivredni proizvođači morali su da putuju 10, 15 kilometara da bi uzeli gorivo. Imamo informaciju da će od 15. novembra na teritoriji opštine Bačka Topola ostati samo dve benzinske pumpe NIS. Ova činjenica može predstavljati problem ubuduće.
Smatram da je u interesu svih nas da što veći broj poljoprivrednih proizvođača dobije subvencionisano gorivo. Takođe, ako stvarno želimo da pomognemo našim poljoprivrednicima, poljoprivredi, onda Ministarstvo poljoprivrede treba da nađe mogućnost za rešavanje ovog problema i produži rok za preuzimanje goriva i podnošenje zahteva za povraćaj sredstva.
Na kraju, još jednom apelujem na Ministarstvo poljoprivrede da proveri da li postoji mogućnost da se poljoprivrednim proizvođačima produži rok za kupovinu dizel goriva. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede. Pitanje se odnosi na set mera koje je donela Vlada 30. avgusta ove godine, da bi poljoprivrednim proizvođačima olakšala posledice suše.
Koliko sam upoznat, kasnije je doneta uredba za podsticaj tova junadi i da se sa postojećih 5.000 dinara taj iznos poveća na 10.000 dinara do kraja ove godine. Takođe, doneto je da predviđena sredstva za podsticaj tova svinja sa postojećih 500 dinara se poveća na 1000 dinara po grlu do kraja ove godine.
Po uredbi koja je doneta početkom oktobra, novitet je i to da podnosilac zahteva popunjava zahtev u saradnji sa licem zaposlenim u područnoj poljoprivrednoj stručnoj službi, koje u njegovom prisustvu vrši uvid u brojno stanje vrste i kategorije životinja na gazdinstvu.
Želim da istaknem da mi iz SVM-a pozdravljamo ovu odluku i nadamo se da će biti sprovedena do kraja. To je izuzetno važna mera i zbog toga i želim da se bavim ovim pitanjem.
U ovoj uredbi se precizira i to da poljoprivredni proizvođač subvenciju može da dobije, odnosno da opravda iznos koji je dobio samo ako je direktno klanici predao junad, odnosno robu. Stočar mora da izjavi, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da su tovna grla za koja se podnosi zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava namenjena za proizvodnju mesa i da će po završetku tova biti predata klanici.
Međutim, u praksi ima problema oko predavanja tovnih grla klanicama. Obratilo mi se više stočara iz opštine Subotica, zato što stočari ne mogu direktno u klanici da predaju junice jer klanice ne žele, odnosno ne mogu direktno da otkupe robu od njih. Zašto ne žele i zašto ne mogu? Za to nema odgovora, kažu stočari.
U Subotici stočari predaju robu "Tržnici Subotica", a klanice junad preuzimaju iz "Tržnice". Nažalost, ovako se gubi pravo na subvenciju poljoprivrednim proizvođačima, odnosno stočarima, zato što nisu direktno klanici predali tovne junice.
Želim da Ministarstvo poljoprivrede proveri kako posluju klanice na terenu i da provere zašto neke klanice ne mogu direktno da preuzmu junad od stočara? Siguran sam da to nije problem samo u Severnobačkom okrugu. Apelujem na Ministarstvo poljoprivrede da ovaj problem istraži i da se informiše šta se ustvari dešava na terenu? Smatram da je interes svih nas da što veći broj poljoprivrednih proizvođača dobije subvenciju i za tov svinja i za tov junadi.
Smatram da ako želimo da očuvamo broj stoke na terenu, da ako želimo da se ne umanji broj stočara, odnosno poljoprivrednih proizvođača koji se bave stočarstvom onda posebnu pažnju moramo da posvetimo ovoj temi.
Još jedna napomena na nadležne organe Ministarstva poljoprivrede u vezi ovog problema da istraže pravo stanje na terenu …

Još jednom apelujem na nadležne organe Ministarstva poljoprivrede da u vezi ovog problema istraže pravo stanje na terenu, da provere kako posluju klanice. Interesuje me i to kako državne institucije vrše svoj posao na terenu? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministri i dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SVM želeo sam da postavim više pitanja gospodinu Kneževiću, ministru poljoprivrede. Pošto on nije tu,  pitanje ću da postavim prvom potpredsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Prva tema kojom želim da se bavim jeste blokiranje računa Ministarstva poljoprivrede. Pre par dana je procurela vest da je zbog nagomilanih starih dugova u Ministarstvu poljoprivrede došlo do blokiranja računa, pa čak je dovedena u pitanje i isplata subvencija poljoprivrednicima. Međutim, isplata subvencija za poljoprivredu se vrši sa posebnog računa, koji nije blokiran, a isplata sredstava po izvršnim rešenjima po osnovu prinudne naplate se vrši sa računa budžeta Republike Srbije. Tako je rečeno u Ministarstvu finansija i privrede.
Pitanje za vas je kakvo je trenutno stanje i da li je rešen problem, ko greši, Ministarstvo poljoprivrede ili Ministarstvo finansija i privrede?
Druga tema koju želim da otvorim jeste set mera koje je donela Vlada 30. avgusta da bi poljoprivrednim proizvođačima olakšala posledice suše. Koliko sam upoznat, prva mera je da se registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koji su zaključili ugovore o kratkoročnim i dugoročnim kreditima, kod kojih je Ministarstvo poljoprivrede subvencionisalo kamatnu stopu, omogućavanje dodatnog grejs perioda od godinu dana, tokom kojih ne vraćaju glavnicu bankama, a nastavljaju uplatu samo ugovorene kamate.
Na žalost, na terenu ova mera uopšte ne funkcioniše. Banke kao da nisu čule za ovu meru, blokiraju račune proizvođačima koji nisu vratili dug. Šta više, dodaju i zateznu kamatu, određuju rokove proizvođačima da uplate iznos.
Interesuje me šta činite na rešavanju problema i kada ćete postići konačan dogovor sa bankama?
Poslednja tema koja me interesuje jeste poseta Vlade Republike Srbije Abu Dabiju, gde je potpisan memorandum o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u istrajanju u oblasti poljoprivrede. Sporazumom su predviđena zajednička ulaganja u deset poljoprivrednih gazdinstava, koja su trenutno u državnom vlasništvu, a koja u posedu imaju oko 9.000 ha površine. Kako je navedeno, zajednička kompanija bi dobila u dugoročni zakup još 16.000 ha državne zemlje, uz plaćanje godišnje rente do 250 evra po hektaru.
Ono što me interesuje, gospodine potpredsedniče Vlade, jeste šta vi lično mislite o ovoj saradnji, kako želite da sprovedete ovu akciju i date državno poljoprivredno zemljište bez tendera u zakup strancima, a da ni restitucija nije završena? Interesuje me da li će se menjati Zakon o poljoprivrednom zemljištu, pošto po ovom zakonu stranci nemaju pravo da uzmu u zakup državno poljoprivredno zemljište, pravo na zakup imaju poljoprivredni proizvođači koji žive u toj katastarskoj opštini gde se nalazi državno zemljište? Interesuje me gde će ovi stranci da posluju, da li u Vojvodini? U Vojvodini u nekim opštinama proizvođači plaćaju čak i 40.000-50.000 dinara i više po hektaru državi. To je daleko veća suma od 250 evra. Kako mislite da izdate toliko državno imanje strancima, koji će samo izvoziti poljoprivredne proizvode? Nije li interes da naši poljoprivredni proizvođači po povoljnim uslovima dobijaju državno poljoprivredno zemljište u zakup?

Gospodine poptredsedniče Vlade, hvala vam na odgovorima.
Što se tiče prve teme, drago mi je došlo brzo do rešenja ovog problema. To je u interesu razvoja grada i u interesu svih nas. U vezi druge teme, nadam se da ćete pogledati šta je bilo u pitanju. Nadam se da ćete sa bankama naći zajednički jezik, mislim na Ministarstvo poljoprivrede. To je izuzetno važno ako Vlada želi da gradi poverenje između poljoprivrednih proizvođača i sebe. Ono što je najbitnije jeste da ispoštujete ono što ste obećali poljoprivrednim proizvođačima.
Što se tiče vašeg odgovora u vezi dodele poljoprivrednog zemljišta stranim licima, ne mogu se u potpunosti složiti sa ovim da je to dobro rešenje. Znam gospodine potpredsedniče Vlade da je sporazumom predviđen zajednički program i investicija u moderne sisteme za navodnjavanje čime bi bilo pokriveno milion hektara obradivog zemljišta u Srbiji. Sada se navodnjava svega 100 hiljada hektara.
Čuli smo i to da Emirati bi obezbedili finansijska sredstva za modernizaciju postojeće i izgradnju nove kanalske mreže, a Srbija bi ih otplatila kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, mesa. Ovde se slažemo i ne vidim ništa loše u tome. Neka investiraju, neka mi to plaćamo poljoprivrednim proizvodima, ali da im damo poljoprivredno zemljište u zakup, to je izuzetno štetno i nedopustivo, prvenstveno za naše poljoprivredne proizvođače.
Strani državljani po trenutnom stanju ne mogu kod nas da kupe poljoprivredno zemljište do 2017. godine. Odnosno, mogućnost stranih državljana da kupe poljoprivredno zemljište kod nas zavisi od toga da li će Litvanija da ratifikuje naš sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Kada oni to ratifikuju, stranci će moći u roku od četiri godine da kupe poljoprivredno zemljište i smatram da to nije dobro.
Vidimo da u okruženju svaka država pokušava da spreči mogućnost da stranci uzmu poljoprivredno zemljište u zakup ili da ga kupe. Želi da vam skrenem pažnju na još jedan problem u vezi posedovanja veličine poljoprivrednog zemljišta. Na primer, u Mađarskoj, po predloženom zakonu o poljoprivrednom zemljištu, predviđeno je da porodično imanje ne sme da ima više od 500 hektara u svom vlasništvu. Privatno lice ne sme da ima više od 300 hektara, dok privredni subjekti ne smeju da imaju više od 1.200 hektara u posedu. Mi dovodimo strance kojima ćemo omogućiti da iznajme 25 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na štetu svih nas i poljoprivrednih proizvođača. Smatram da je to izuzetno opasno i apelujem na vas, gospodine potpredsedniče Vlade, da to sprečite. Predlažem da što hitnije istražite i to kako su neki biznismeni došli u posed više hiljada hektara po Vojvodini. Treba da menjamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kroz koji treba da utvrdimo maksimum koji privatno lice sme da ima u svom vlasništvu i treba da učinimo sve da stranci ne dođu do našeg poljoprivrednog zemljišta.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Za poslanike SVM je poljoprivreda jedna od najvažnijih tema. Naravno, pitanja koja želim da postavim se tiču poljoprivrede.
Pitanje bih uputio gospodinu Kneževiću, ministru poljoprivrede, a tiče se predloga mera za ublažavanje posledica suše. Kao što znamo, štete su ogromne i svakodnevno se suočavamo sa njima. Sigurno je da je ova svakako jedna od najdramatičnijih godina kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju.
Što se tiče mera koje je Vlada prihvatila danas, pozdravljamo ih, ali ne u potpunosti. Što se tiče oslobađanja poljoprivrednika od nekih naknada, nemamo ništa protiv. To je bio slučaj i prethodnih godina. Ono što nas posebno interesuje to je pitanje oslobađanja nekih poljoprivrednih proizvođača od plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Ova mera, naime, male i srednje poljoprivredne proizvođače stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na velike. Ova mera je povoljna samo za određen krug proizvođača, za velike, i smatramo da će dovesti do podele među poljoprivrednim proizvođačima. Nije pravična prema ostalim malim proizvođačima, jer oni su platili zakup privatnicima čiju zemlju obrađuju.
Interesuje me - da li se ova mera od oslobađanja plaćanja zakupa odnosi samo na lokalne samouprave, kojima proizvođač ne treba da plati 40% zakupa, ili i na 30% koje dobija ministarstvo i Pokrajina?
Posebno podržavamo podsticaje u stočarstvu. Dobro je što će se otkupiti 200.000 tona kukuruza. Pitanje je, međutim, da li Vlada planira da od tog kukuruza jedan deo bude namenjen stočarima? Ovo je veoma značajna informacija, jer 13 meseci treba da čekamo do novog roda kukuruza.
Na kraju me interesuje i šta će biti sa neisplaćenim subvencijama po hektaru i dizel gorivom, zbog kojih su nedavno održani protesti poljoprivrednika i blokade puteva širom Vojvodine? Poljoprivrednici računaju na te subvencije koje još uvek nisu dobili. Svestan sam da je to bila obaveza prethodne Vlade, ali ipak sam na stanovištu da program koji je prihvaćen na početku ove godine, treba da se nastavi. Poljoprivredni proizvođači treba da dobijaju ono što im je obećano za 2012. godinu.
Znam, gospodine ministre, da ste davali izjave o tome ovih dana. Zanimaju me kao i većinu poljoprivrednika detalji. Dobro je što u budućnosti planirate da kroz Zakon o podsticajima utvrdite agrarnu politiku. Interesuje me kako napredujete sa time i da li će već od ove godine poljoprivredni proizvođači znati šta ih čeka u 2012-2013. proizvodnoj godini? Hvala.

Gospodine ministre hvala vam na detaljnim odgovorima. Što se tiče oslobađanja nekih poljoprivrednih proizvođača koji imaju državno zemljište u zakupu, ipak smatramo sad, kako smo čuli od pokrajine i od vlada, to će pustiti 30%, to je sigurno i na opštinama je dali će oni da otpuste taj dug prema njima. Smatram da opštinama te pare izuzetno trebaju. To je sve namenjeno, kao što ste rekli, samoj poljoprivredi, to je izuzetno važno. To će sada, u buduće, svaka opština da odlučuje na svojim sednicama. Ipak smatram da, po ovom pitanju treba da preispitate da svako ko ima u zakupu poljoprivredno zemljište, svaki od poljoprivrednih proizvođača, da li ima uopšte traktora? Da li ima poljoprivrednu mehanizaciju? I da li uopšte znaju neki od onih poljoprivrednih proizvođača koji imaju u zakupu zemljište gde se nalazi poljoprivredno zemljište. Zato što ima tu dosta problema oko zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, molim vas da proverite to u buduće.
Ono što je još izuzetno dobro, a to je da će te otkupiti tu količinu kukuruza, smatram da je to izuzetno dobro. Pozdravljam i odluku o tome da se planirana sredstva za regrese naguraju i subvencije po hektaru. Dobro je što razmišljate o nabavci semena i đubriva po povoljnim uslovima za poljoprivrednike. Naravno, pozdravljamo i odluku o formiranju radne grupe za izradu zakona o podsticajima u poljoprivredi, koja će ova pitanja razrešiti u naredne četiri godine. Mi iz SVM ćemo sigurno dati podršku, mi smo uvek za dobra predlog i nadamo se da će se što pre taj zakon naći ovde u skupštinskoj proceduri. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predstavništvo, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim u ime Saveza vojvođanskih Mađara i da iznesem naša viđenja, sugestije i stavove.  

Hvala gospodine predsedniče.

Gospodin Balint Pastor, šef naše poslaničke grupe, je već detaljno izneo naše stavove, a samo ću da se osvrnem na izuzetno značajnu temu za sve nas – na oblast poljoprivrede.

Istakao bih, na samom početku, da je za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara tema poljoprivrede jedna od najvažnijih za boljitak ove zemlje. S toga buduća republička, a i pokrajinska vlada treba da zajedničkim planiranim akcijama pomogne poljoprivredi.

Odmah na početku treba da kažem, da je dobro što će budući ministar poljoprivrede biti iz Vojvodine. Smatramo da kada pričamo o poljoprivredi prvenstveno treba da mislimo na Vojvodinu jer je 80% teritorije AP Vojvodine obradivo poljoprivredno zemljište. Vojvodina je poljoprivredni kraj naše zemlje. Smatramo da budući ministar, gospodin Knežević, zna šta se dešava na terenu i zna koji su najveći problemi poljoprivrednih proizvođača.

Ono što je sigurno je da ministar poljoprivrede neće imati lak posao i da je u jednoj izuzetno teškoj situaciji zbog trenutnog stanja u poljoprivredi.

Prošle jeseni je zasejana izuzetno mala količina pšenice, što je nezapamćeno u proteklih 50 godina u Srbiji. Zato zbog suše prošle jeseni i u toku 2012. godine su štete ogromne, sa time se svakodnevno suočavamo.

Vlada AP Vojvodine je već pokrenula inicijativu da se proglasi elementarna nepogoda na teritoriji AP Vojvodine. Ovu inicijativu podržavamo i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara. Prema trenutnim procenama, šteta koju je suša i visoka temperatura nanela usevima kukuruza u Vojvodini iznosi najmanje oko 60%, a nije bolje stanje ni sa suncokretom, ni sa sojom i šećernom repom.

Lokalnim samoupravama u Vojvodini je upućen dopis da u saradnji sa poljoprivrednim stručnim službama procene situaciju na terenu i nakon toga upute i zahtev za proglašenje elementarne nepogode. Nadamo se da će se taj proces brzo završiti. Naime, procena je u toku i na primeru opštini Bačka Topola, iz koje ja dolazim.

Sigurno vam je poznato da je plan da Vlada AP Vojvodine izvesti Vladu Republike Srbije o stanju useva po opštinama i gradovima u pokrajini republike. Vlada jedina ima ovlašćenje da proglasi elementarnu nepogodu i donese mere kojima će pomoći ugroženim sredinama. Smatram da nova vlada hitno to treba i da uradi.

Predstavnici Vlade AP Vojvodine su vodili razgovore i sa predstavnicima asocijacija poljoprivrednika koji su podržali inicijativu Vlade Vojvodine. Sigurno da je ovo svakako jedna od najdramatičnijih godina kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Verujem da budući ministar zna za ovaj problem i nadam se da će se baviti ovim pitanjem.

Smatram da nova Vlada Republike Srbije treba ozbiljno da se bavi rešavanjem ovih pitanja. Zbog ovog problema država gubi milijarde evra, kako smo čuli u ekspozeu gospodina Dačića.

Potrebno je izaći u susret proizvođačima i olakšati im ovu i sledeću proizvodnu godinu. Najpre bi trebalo otpisati poreze, naknadu za odvodnjavanje i naravno obezbediti svim poljoprivrednim proizvođačima povoljne kredite sa izuzetno malim kamatnim stopama. Oni računaju na subvencije koje još uvek nisu dobili.

Svestan sam da je to bila obaveza prethodne vlade, ali ipak sam na stanovištu da program koji je prihvaćen na početku ove godine treba da se nastavi. Poljoprivredni proizvođači treba da dobiju ono što im je obećano za 2012. godinu.

Što se tiče programa buduće vlade, zadovoljni smo sa programom za poljoprivredu. Slični program smo imali mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, odnosno Partija Savez vojvođanskih Mađara. Najvažnije je da nova vlada obezbedi dvostruko veći budžet za poljoprivredu. Potrebno je postepeno stvoriti uslove da se najmanje 5% republičkog budžeta izdvaja za poljoprivredu. Slažemo se i sa time da agrarna politika mora biti predvidiva a sistem podsticaja zagarantovan najmanje pet godina. Dobro je što planirate da kroz zakon o podsticajima utvrdi agrarnu politiku. Treba izdvajati planove u vezi subvencija uz široku javnu raspravu te da on obuhvati period narednih pet-šest godina jer agrarna politika mora da podrazumeva izvesnost i poljoprivredni proizvođači moraju znati kakva će biti politika subvencija.

Dobro je i to da će se ukinuti uslovljavanje isplate subvencija poljoprivrednicima, plaćanje doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje. Po pitanju doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje naš osnovni zahtev je da se obaveza plaćanja doprinosa po veličini obradivog zemljišta odnosi samo na one vlasnike poljoprivrednog zemljišta koji žive od poljoprivrede. Neophodno je i rešenje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvođača i članova njihovih porodica.

Podržavamo stimulisanje investicija u poljoprivredi kroz beskamatna sredstva. Treba vratiti podršku i staračkim domaćinstvima.

Savez vojvođanskih Mađara očekuje da sistem poljoprivrednih subvencija bude lišen političkih aspekta i da Ministarstvo poljoprivrede objavi njegove detalje,svake godine još pre početka proizvodne godine.

To su samo neka od važnih pitanja kojima ćemo se posvetiti. Savez vojvođanskih Mađara se odlučio da bude konstruktivna opozicija te nećemo podržati Vladu, ali smo spremni za saradnju i u odboru za poljoprivredu kao i po svim onim pitanjima koje doprinose boljitku i napretku ove ključne grane privrede. Bićemo tu da podržimo svaki dobar predlog, svaki dobar zakon, akt, ali ćemo i kritikovati sve one mere koje nisu dobre za napredak poljoprivrede. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u vezi prekršajnih prijava koje stižu poljoprivrednim proizvođačima nakon šest meseci od protesne vožnje, a pitanje bih uputio prvenstveno ministru poljoprivrede, gospodinu Dušanu Petroviću i ministarki pravde gospođi Snežani Malović.
Odmah na početku želim da istaknem da se poslanici SVM iznad svega zalažu za poštovanje zakona i smatramo da zakone koje donesemo moramo i ispoštovati. Ipak smatramo da u nekim slučajevima kada postoji dogovor između dve strane, taj dogovor treba ispoštovati.
Posle protesne vožnje poljoprivrednim proizvođačima obećano je da je protiv njih neće biti vođen postupak. To im je obećao lično ministar poljoprivrede Dušan Petrović. Kako je to moga obećati, nije mi poznato, ali ipak je činjenica da pre šest meseci postignut dogovor između predstavnika Vlade Republike Srbije i između poljoprivrednih proizvođača, nakon čega su poljoprivredni proizvođači obustavili protest.
Podsećanje radi poljoprivrednicima nije bilo dozvoljeno da dođu do Beograda i da mirno protestvuju. Na primer u Bugarskoj u Sofiji je to dozvoljeno, a o tome smo mogli čitati nedavno i u štampi. Kod nas je policija sama zaustavila poljoprivredne proizvođače i nije im dozvolila da nastave do Beograda i sa poljoprivrednim proizvođačima koji su zaustavljeni od strane policije stižu prijave. Mogu da razumem poljoprivredne proizvođače što su nezadovoljni jer protiv njih su podnete prijave zbog proletošnje blokade, kojoj je zapravo izazvala sama policija.
Na žalost i nadležni ministar njih sada upućuje na najrazličitije adrese, od one u Nemanjinoj pa do lokalnih samouprava i sudova. Smatram da nakon ovih dešavanja hitno treba da reaguje ministar poljoprivrede koji treba da pregovara sa poljoprivrednicima i da ovaj problem reši što pre. Lideri i udruženja poljoprivrednika koja su učestvovala u protestu tvrde da je tada dogovoreno da se tada ne podnose prekršajne, krivične mere protiv učesnika protesta.
Pitanje je dakle, da li svaki poljoprivredni proizvođač koji je učestvovao u protestu može da računa na prekršajne prijave ubuduće. Interesuje me da li malinari koji su takođe imali protesnu vožnju u raznim opštinama po Srbiji mogu da računaju za nekih četiri, pet meseci na ovakve prijave. Interesuje me, da li je neki poljoprivredni proizvođač dobio takvu prijavu južnije od Beograda ili se prijave za protesnu vožnju dele samo na teritoriji AP Vojvodine.
Imam još jedno pitanje u vezi subvencija poljoprivrede za 2012. godinu i uputio bih ga predsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Mirku Cvetkoviću, ministru poljoprivrede, gospodinu Dušanu Petroviću. Ovo pitanje sam postavio i pre dve nedelje ali nažalost u roku koji je predviđen Poslovnikom niko od nadležnih nije odgovorio. Interesuje me da li svaki registrovani poljoprivredni proizvođač može da računa na subvencije po hektaru u 2012. godini i koliko će iznositi subvencija po hektaru. Interesuje me da li će država sledeće godine, uopšte dati subvencije po hektaru poljoprivrednim proizvođačima.
I ovog puta apelujem na gospodina ministra Dušana Petrovića da što hitnije odgovori na ova pitanja i da što pre održimo sednicu Odbora za poljoprivredu i da nam prezentuje koji su planovi Ministarstva poljoprivrede za 2012. godinu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje u vezi subvencija poljoprivrednih proizvođača i u vezi subvencija u poljoprivredi za 2012. godinu. I uputio bi to i predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću.
Mi poslanici SVM više puta smo pričali o problemima u poljoprivredi, pa i konkretno i o ovom problemu. Na početku želim da kažem, kao narodni poslanik SVM smatram da je problem u tome da mi našu stratešku granu privrede, poljoprivrede, uređujemo, odnosno kreiramo na bazi uredbi i pravilnika, a ne zakona.
Na šta konkretno mislim? Mislim, na primer, na subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača. Nije fer prema njima da subvencije dobijaju kroz uredbe. Uredbu Vlada može promeniti često, čak i na telefonskoj sednici. To po meni nije dobro. Zakon je ipak druga stvar.
Šta se desilo, na primer, ove godine? Protest poljoprivrednih proizvođača je svima nama poznat. Do njega je došlo zbog promene načina subvencionisanja u toku godine. Poljoprivredni proizvođač jednostavno nisu imali drugog izbora. Čekali su pare, čekali su subvencije, a od Ministarstva poljoprivrede su dobili materijale, čak i na početku godine, u kojima je bilo šta ih čeka u toku godine.
Nažalost, od toga se vrlo malo ostvarilo. Smatram da je trenutno u poljoprivredi najveće zlo neizvesnost. Neizvesno je cena, neizvesna je subvencija, neizvesna je podrška države.
Posle protesta, gospodin ministar Petrović najavio je da ćemo u toku avgusta ili septembra održati sednicu Odbora za poljoprivredu, na kojoj će saopštiti program Ministarstva poljoprivrede za 2012. godinu da bi naši poljoprivredni proizvođači znali unapred šta ih čeka u sledećoj godini.
Smatram da je izuzetno važno znati unapred da li će uopšte biti subvencija po hektaru, jer svi znamo da postoji ogroman rizik u ovoj proizvodnji. Smatram da je potrebno subvencionisati poljoprivredne proizvođače i dati im podršku po hektaru.
Pitanje je samo da li će to biti do 100 hektara, do 50, do 30 hektara. Lično smatram da bi država trebala da daje subvencije minimum do 50 hektara. Za četvoročlanu porodicu je potrebno barem toliko da bi živeli po nekom standardu.
Interesuje me – da li svaki registrovani poljoprivredni proizvođač može da računa na subvencije u 2012. godini? I, interesuje me koliko će Ministarstvo poljoprivrede dati tim poljoprivrednim proizvođačima po hektaru?
Priča da subvencionisanje nije imalo efekta smatram da je nerealna, pošto u okruženju svaka država to tako radi i svaka država u oblasti poljoprivrede ima napretke. To je dokazni metod i EU.
Naravno, oni poljoprivredni proizvođači dobijaju i više subvencija od naših, pa ako ovako nastavimo, naši poljoprivredni proizvođači neće biti konkurentni na tržištu EU. A mi sa subvencijama barem možemo da držimo poljoprivredu na nekom nivou, dok neće biti otvoreni fondovi EU i prema našim poljoprivrednim proizvođačima.
Moramo sačuvati naše male poljoprivredne proizvođače i ako to uspemo, možemo reći da će im biti lakše u toku pridruživanja naše države EU. Naravno, naši poljoprivrednice, najviše ih je iz Vojvodine, računaju na sredstva koja ih čekaju u januaru. Svi oni poljoprivredni proizvođači koji imaju u svom gazdinstvu više od 30 hektara, nažalost, situacija na terenu nije baš najbolja jer ima proizvođača koji nisu dobili sredstva ni do 30 hektara. Interesuje me – kad će biti oni isplaćeni? Interesuje me i to da li će budžetom za 2012. godinu biti predviđena sredstva od 30 do 100 hektara? To je izuzetno važno. To je obećano poljoprivrednim proizvođačima.
To su neka pitanja na koja čekamo odgovor, ne samo mi, nego verujem i svi poljoprivredni proizvođači.
Ovog puta apelujem na gospodina ministra Dušana Petrovića, da što hitnije odgovori na ova pitanja i da održimo što pre i sednicu Odbora za poljoprivredu i da nam prezentuje koji su planovi Ministarstva poljoprivrede u 2012. godini da bi poljoprivredni proizvođači znali kako da registruju, odnosno kako da obnove registracije svojih poljoprivrednih gazdinstava i da bi znali otprilike unapred koja sredstva mogu da računaju u 2012. godini. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od najstarijih delatnosti čoveka u oblasti biotehnologije je upravo stvaranje novih biljnih sorti. Biološki postupci stvaranja biljnih sorti obuhvataju selekciju i ukrštanje biljaka. Sorte stvorene ovim postupcima koriste se za ishranu, odevanje, ali i za druge ljudske potrebe.
Ove tradicionalne metode su davale i još uvek daju izuzetne rezultate. Ako danas uporedimo sorte koje su stvorene ovim metodama i njihove divlje srodnike, teško da možemo na prvi pogled uočiti bilo kakvu sličnost. Ono što karakteriše ove metode i njihova neponovljivost, naime ponavljanjem istog postupka se ne može dobiti isti rezultat.
Međunarodnom konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti uspostavljena je Međunarodna unija za zaštitu novih sorti biljaka. Unija predstavlja sestrinsku organizaciju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Zakon o zaštiti prava oplemenjivačima biljnih sorti reguliše zaštitu biljnih sorti kao oblik zaštite prava intelektualne svojine gde je zaštićena sorta intelektualno dobro. Zakonom se uređuju uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača, postupak dodeljivanja prava, sadržaju prava oplemenjivača, prenos i ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte, prestanak prava oplemenjivača, kao i građansko - pravna zaštita.
Na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna pomenutog zakona. izuzetno je značajno da će stupanjem na snagu ovog zakona Republika Srbija ispuniti uslove da postane punopravna članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, a ispuniće se i jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Oplemenjivanja bilja, odnosno stvaranje novih biljnih sorti je rad koji zahteva veliko znanje i trud, kao i značajna ulaganja u zemljište, opremu i obuku ljudi. Ovo je dugotrajan proces sa visokim rizikom. U našoj zemlji trenutno je priznato oko 1.800 domaćih novo stvorenih poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća, sa velikim brojem oplemenjivača. Nažalost, od ukupnog broja domaćih sorti za 35 godina stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze. Zbog same prirode tih biljnih vrsta veoma je teško sprečiti neovlašćeno umnožavanje, što je destimulisalo oplemenjivača voćaka i vinove loze. Rešenje za ovaj problem je uvođenje sistema zaštite biljnih sorti, odnosno zaštita prava oplemenjivača.
Šta mogu da očekuju poljoprivredni proizvođači od donošenje ovog zakona? poljoprivrednim proizvođačima se omogućava pristup velikom broju novih zaštićenih biljnih sorti, što dovodi do povećanja prihoda od proizvodnje. Cilj predloženih izmena ovih zakona jeste ispunjenje uslova za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ove izmene će se pozitivno odraziti na celokupnu biljnu proizvodnju i prerađivačku industriju, što je i preduslovom za slobodnu razmenu reprodukcionog materijala, kao i proizvoda nastalih upotrebom zaštićenih sorti, što je izuzetno važno.
Članstvom Srbije u UPOV – u će se omogućiti pristup velikom broju zaštićenih sorti koje su sada nedostupne, a koje se sada odlikuju povoljnim proizvodno - tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti štetočina. Na ovaj način će se povećati i konkurentnost domaćih proizvoda na svetskom tržištu.
Regulisanje zaštite prava oplemenjivača daje podstrek stvaranja novih biljnih sorti. Ovde je značajan interes države koja treba da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo u oblasti stvaranja novih biljnih sorti. Ulaskom naše zemlje u UPOV omogućava se domaćim oplemenjivačima da zaštite svoja prava i u drugim državama pod istim uslovima, ali i stranim oplemenjivačima da zaštite svoja oplemenjivačka prava u našoj zemlji. Primenom zakona očekujemo i pozitivne efekte, prvenstveno u podsticanju stvaranja novih domaćih biljnih sorti i šire upotrebe stranih kvalitetnih sorti, čime će se unaprediti biljna proizvodnja.
Izuzetno je važno spomenuti da je u izradi Predloga zakona učestvovala i radna grupa koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, uvaženi domaći stručnjaci koji se bave oplemenjivanjem i predstavnici organizacija koja se bave ispitivanjem sorti. Važno je pomenuti da će se usvajanje zakona stvoriti uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i razmenu rezultata ispitivanja sa organizacijama i institucijama i drugim članicama UPOV-a koje obavljaju poslove zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti.
Gospodine ministre, možemo konstatovati i to, nažalost, da ove godine na dnevnom redu nije bilo zakona iz oblasti poljoprivrede. I ovaj zakon koji se trenutno nalazi na dnevnom redu, je samo izmena i dopuna Zakona koji smo doneli 2009. godine.
Smatram da je potrebno da donosimo više zakona iz oblasti poljoprivrede. Kao narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, smatram da je problem u tome da mi našu stratešku granu privrede – poljoprivredu – uređujemo, odnosno kreiramo na bazi uredbi i pravilnika, a ne zakona. Ne mislim da uredbe i pravilnici nisu potrebni, ali smatram da treba da damo veći značaj zakonima.
Šta konkretno mislim? Na primer, mislim na subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača. Nije fer prema njima subvencije dobijaju kroz uredbe. Uredbu možete promeniti često, čak i na telefonskoj sednici Vlade. To, po meni, nije dobro. Zakon je ipak druga stvar.
Šta se desilo, na primer, ove godine? Protest poljoprivrednih proizvođača je svima nama poznat. Do njega je došlo zbog promene načina subvencionisanja u toku proizvodne godine. Poljoprivredni proizvođači, jednostavno, nisu imali drugog izbora – čekali su pare, a od Ministarstva poljoprivrede su dobili čak i materijale u kojima je bilo šta ih čeka u toku godine. Nažalost, od toga se vrlo malo ostvarilo. Smatram da je trenutno u poljoprivredi najveće zlo neizvesnost. Neizvesna je cena, neizvesna je subvencija, neizvesna je podrška države. Verujte mi, gospodine ministre, neizvesnost trenutno najviše muči naše poljoprivredne proizvođače. Šta da proizvode, na koji način, šta će biti sledeće godine, očekuju odgovor.
Posle protesta ste, gospodine ministre, najavili da ćemo u toku avgusta ili septembra održati sednicu Odbora za poljoprivredu na kojoj ćete saopštiti, otprilike, program Ministarstva poljoprivrede za 2012. godinu, da bi naši poljoprivredni proizvođači znali unapred šta ih čeka u sledećoj godini. Za to još nije kasno.
Inače se u zemljama u okruženju poljoprivrednicima deli akontacija, to je već počelo. Poljoprivredna proizvodna godina, dobro znamo svi, za 2012. godinu je počela već 1. oktobra 2011. godine, ona upravo traje. Važno je znati unapred da li će uopšte biti subvencija po hektaru jer, možda, taj ko planira da kupi nešto, da razvije svoje gazdinstvo, neće to da uradi ako sazna da nema subvencije za njega. Postoji ogroman rizik u ovoj proizvodnji i to je svima nama poznato.
Apelujem na vas, gospodine ministre, da se što hitnije sastanemo i da nam predstavite konkretne mere i planove vezane za 2012. godinu. Smatram da je potrebno subvencionisati poljoprivredne proizvođače i dati im podršku po hektaru. Pitanje je samo da li će to biti do 100 hektara, do 50, do 30 hektara, ali to nije ni važno. Jeste važno, po meni, najmanje do 50 hektara subvencionisati poljoprivredne proizvođače. Za četvoročlanu porodicu je potrebno barem toliko, po meni, da bi živeli po nekom standardu. Znači, poželjna je subvencija po hektaru.
Ono što je izuzetno važno i što treba da spomenem, to je da poljoprivredne proizvođače ne zanima predizborna kampanja i obećanja iz predizborne kampanje. Nažalost, biće tih obećanja. Smatram da sa predizbornim obećanjima ne možemo unaprediti ovu granu naše privrede. Dobro se sećamo da je pre izbora 2008. godine Ministarstvo poljoprivrede dalo subvencije svakom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu i to nedelju dana pre izbora. Bojim se da to može da se ponovi. Ali me interesuje baš konkretno na šta mogu da računaju registrovani poljoprivredni proizvođači? Da li oni mogu da računaju na subvencije po hektaru u 2012. godini? Interesuje me i kako razmišlja Ministarstvo poljoprivrede po tom pitanju.
Priča da subvencionisanje po hektaru nije imalo efekta smatram da je nerealna, pošto u okruženju svaka država to tako radi i svaka država u oblasti poljoprivrede ima napretke. To je dokaz za metod i EU. Naravno, oni poljoprivredni proizvođači dobijaju i više subvencije od naših. Tako da, ako ovako nastavimo naši poljoprivredni proizvođači neće biti konkurenti na tržištu EU. Mi sa subvencijama barem možemo da održimo poljoprivredu na nekom nivou dok neće biti otvoreni fondovi EU i prema našim poljoprivrednim proizvođačima. Moramo sačuvati naše male poljoprivredne proizvođače i, ako to uspemo, možemo reći da će im biti lakše u sklopu pridruživanja naše države EU.
Znam, gospodine ministre, da ste izjavili da je nerealno trenutno govoriti o tome koliko sredstava će biti u budžetu Republike Srbije u 2012. godini namenjeno poljoprivredi, ali smatram da to nije trenutno ni pitanje, nego da li će biti subvencija po hektaru. Mislim, važno je znati poljoprivrednim proizvođačima kako razmišlja Ministarstvo poljoprivrede. Interesuje me za koje poljoprivredne proizvođače će to biti, znači subvencije, i do koliko hektara? To je izuzetno važno za njih. To je izuzetno važno za njih, to najviše interesuje naše poljoprivredne proizvođače.
Naravno, naši poljoprivrednici najviše ih je iz Vojvodine, računaju na sredstva koja ih čekaju u januaru. Svi oni poljoprivredni proizvođači koji imaju na svom gazdinstvu više od 30 hektara, mislim, nadam se da će to biti predviđeno budžetom za 2012. godinu, tih sredstava, zato što im je to obećano. To su neka pitanja i sugestije, gospodine ministre, sa naše strane, što se tiče poljoprivrede u globalu, sa trenutne strane.
Na kraju, želim da kažem, da ćemo mi poslanici SVM glasati za ovaj zakon. Pozitivno je da će se donošenjem ovog zakona ispuniti uslovi da Republika Srbija postane članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti. Ispuniće se jedan od uslova da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Znači, još jednom želim da kažem, da poslanici SVM će glasati za ovaj zakon, imate našu podršku, gospodine ministre, po ovom pitanju. A sa druge strane, apelujem na vas, gospodine ministre, da održimo što pre sednicu Odbora za poljoprivredu i da nam prezentujete koji su vaši planovi u Ministarstvu poljoprivrede u 2012. godini. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju stoji da se ne prihvata amandman iz razloga što se njime predlaže definicija poljoprivrednika osiguranika u obaveznom zdravstvenom osiguranju, koja nije usaglašena sa uspostavljenom definicijom u drugom sistemu obaveznog socijalnog osiguranja.
Ono što je za nas važno, gospodine ministre, da mi upravo se protivimo da iz Zakona o PIO pređe i da se napravi isto tako, da se pređu rešenja u Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zbog toga želimo da prihvatite naš amandman. Poreska uprava i Fond, ako sad u ovakvoj formi se prihvata Zakon, Poreska uprava i Fond po službenoj dužnosti će tražiti od svakog poljoprivrednog poljoprivrednog proizvođača da plati i PIO i zdravstveno osiguranje, PIO iznosi 42. 818, 00 dinara, a zdravstveno osiguranje jednog građana iznosi, poljoprivrednog proizvođača iznosi oko 25.000,00 dinara.
Kakvo je sad trenutno stanje? Izračunao sam kako živi jedno poljoprivredno gazdinstvo. Ako jedno poljoprivredno gazdinstvo ima tri člana i gazduje na dva hektara, on sad ima prihoda oko 300.000 dinara. Ako je sad prodao, na primer, pšenicu, od toga ima 100.000 dinara izdatka. Znači, možemo da izračunamo da ostaje oko 200.000 dinara. Po osobi u toj porodici to je 70.000. Ako to podelimo na godinu dana, to je svega 6.000 dinara za jednog običnog poljoprivrednog proizvođača.
Ako gledamo na to da od toga mesečno za penzijsko-invalidsko osiguranje jedan poljoprivredni proizvođač treba da izdvoji 3.500 dinara, a za zdravstveno osiguranje oko 2.000 dinara, onda mu samo ostaje oko 500 dinara što, siguran sam, a i verovatno se slažete da je to izuzetno mala suma. U ovakvoj formi ne možemo da prihvatimo Predlog zakona, zato što smatramo da ćemo mala poljoprivredna gazdinstva dovesti do bankrota.
Ovo je nemoguća misija. Smatramo da ipak treba da prihvatite naš amandman. Ono što je za nas izuzetno važno, prvi amandman koji smo podneli, preko tog amandmana želeli smo da samo plaća jedan član poljoprivrednog gazdinstva zdravstveno osiguranje. Druga star je da dete koje ima 15 godina ne bude obavezno da plati penzijsko i zdravstveno osiguranje. Treća stvar je bilo da barem svako u poljoprivrednom gazdinstvu ima više od pola hektara zemlje, znači, ne porodica ukupno, nego svako posebno.
Ono što je važno za nas, jednostavno želim da podvučem da mi poslanici SVM smatramo da je ovo nemoguća misija i članovi malih poljoprivrednih gazdinstava nemaju iz čega da isplate toliko sredstava na godišnjem nivou. Nažalost, nismo došli do dogovora. Znači, nismo imali dogovor i zbog toga smo predali ispravku amandmana, a tom ispravkom tražimo da se povuče ovaj član 3. i sve da ostane po starom. Ono što je važno da biste vi sada, gospodine ministre, sa prihvatanjem ovog našeg amandmana omogućili da zajedno promenimo Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednih proizvođača.
Naravno, niste samo vi, gospodine ministre, nadležni za to, nego tu je i gospodin Ljajić, gospodin Krkobabić, tu je i gospodin Cvetković, kao i gospodin Petrović, i svi mi treba zajedno da sednemo, da vidimo i da rešimo penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača i zdravstveno osiguranje poljoprivrednih proizvođača nakon toga. Molimo vas, gospodine ministre, još jednom da prihvatite ovaj amandman iz navedenih razloga i tražimo od vas da zajedno pomažemo naše poljoprivrednike. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dragi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kao narodni poslanik SVM iznesem naše sugestije u vezi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, u vezi onog dela koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače.
O ovim izmenama smo već vodili razgovore sa predstavnicima Ministarstva zdravlja. Ove nedelje već dva puta, a na žalost, još nismo došli do kraja dogovora.
Znate dobro da za nas poslanike koji dolazimo iz vojvodine je poljoprivreda izuzetno važna, zbog toga što 50% naših građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine je na neki način povezan sa ovom granom privrede.
Nadam se da ćemo se složiti oko toga, da poljoprivreda trenutno nije baš u najboljem stanju. Mogli smo pre dva meseca videti kako su nezadovoljni poljoprivredni proizvođači blokirali celu Vojvodinu za par sati.
Na žalost, ova vlada ne vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima. Ponekad se posete samo neka sela po Srbiji, ponekad neki voze neke poljoprivredne mašine na pet do deset minuta, a posle toga se ne desi ništa i podsticaji za poljoprivredne proizvođače se jednostavno smanjuju. Stalno se nešto traži od poljoprivrednih proizvođača. Traži se od njih da proizvedu, a na kraju krajeva država im nudi sve manje i manje.
Na žalost, ovoj vladi trenutno poljoprivreda nije prioritet. Samo ovu granu privrede hvalimo kada treba da saopštimo izborne rezultate, odnosno prihode koje dobija država od poljoprivrede.
Naravno, gospodine ministre, zbog trenutnog stanja niste vi krivi, kao i Ministarstvo zdravlja, ali ipak smatramo da preko donošenja nekih zakona koji se tiču poljoprivrednih proizvođača, treba da vodimo brigu o njima.
Smatramo da poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači treba da imaju specifično stanje. Oni hrane celu državu i stalno rizikuju jer im opstanak zavisi od vremenskih prilika, odnosno od vremenskih neprilika. Mogli smo videti pre dve nedelje šta se desilo u nekim delovima Srbije, kada su u pitanju vremenske neprilike.
Mislim da ako stvarno želimo da unapredimo poljoprivredu, ako država stvarno želi da bude više poljoprivrednih proizvođača, onda moramo donositi takve zakone koji pomažu naše poljoprivrednike, koji daju podsticaje našim poljoprivrednicima.
Nije dovoljno samo da preko zakona, kao što sam rekao, iz oblasti poljoprivrede da unapredi ovu granu privrede, nego moramo da pazimo i preko nekih drugih zakona koji se ne odnose na poljoprivrednike. Na primer preko Zakona o PIO i Zakona o zdravstvenom osiguranju, da vodimo računa da to bude korisno za naše poljoprivredne proizvođače.
Trenutno imamo problema sa Zakonom o PIO, odnosno sa primenom zakona o PIO, sa tim delom koji se odnosi na naše poljoprivredne proizvođače. Zašto sve to kažem? Na žalost, ovaj Zakon o zdravstvenom osiguranju želi da prenese rešenja sa poljoprivrednih proizvođača iz Zakona o PIO poljoprivredni proizvođači.
Šta je u stvari problem sa ovim rešenjima? O tome želim malo više da govorim. U Predlogu zakona u članu 3. se navodi ko su osiguranici. Citiraću ove članove zakona, odnosno stavove 3, 4. i 5. Poljoprivrednim domaćinstvom, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno mešovitim domaćinstvom u smislu ovog zakona se smatra zajednica života, privređivanje i trošenje prihoda bez obzira na srodstvo između njega i članova na poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu sa najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, drugog zemljišta ili građevinske celine na kojoj se obavlja stočarsko – povrtarska i vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečurki, puževa, pčela i drugi uzgoj.
Šta to znači? To znači da po ovom članu svi koji su članovi porodice i koji žive na poljoprivrednom gazdinstvu od 0,5 ha, oni su svi obavezni da plaćaju zdravstveno osiguranje. Svi su oni članovi tog lica koji žive na 0,5 ha, što je izuzetno malo. Nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u smislu ovog zakona jeste lica koji je obveznik poreza na imovinu na osnovu poljoprivrednog zemljišta i poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana. To znači da postoji mogućnost da bude više nosilaca poljoprivrednog gazdinstva, zato što ima više njih koji su obveznici poreza na imovinu na osnovu poljoprivrednog zemljišta. Smatramo to jako lošim rešenjem.
Dalje ide član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva u smislu ovog zakona je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu. Za nas je problematično, članovi su oni koji žive i rade. Znači, ne samo oni koji rade u poljoprivrednom gazdinstvu, nego svi oni koji žive u toj porodici.
Ove odredbe zakona prelaze u Zakon o zdravstvenom osiguranju iz Zakona o PIO. Imam par pitanja u vezi ovih rešenja.
Interesuje me na osnovu čega može da se utvrdi da ko živi i radi na poljoprivrednom gazdinstvu? I šta ako je neko samo prijavljen na toj adresi, a ne živi tamo, ali šta je sa onima koji žive tamo, ali se ne bave poljoprivredom. Zašto to pitam? Zato što se u Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju u članu 132. navodi i samo citiram onaj deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače – prijave podataka za matičnu evidenciju podnose Fondu, organ nadležan za poslove javnih prihoda, prijave podataka za osnovice osiguranja koje služe za utvrđivanje godišnjeg koeficijenta i visinu uplaćenog doprinosa za osiguranike samostalnih delatnosti i osiguranike poljoprivrednike kao prijavu promene tih podataka.
Ono što za nas nije dobro rešenje, ono što još postoji u ovom članu zakona da fond po službenoj dužnosti sačinjava prijavu na osiguranje, odjavu osiguranja kao i prijavu promene podataka osiguranja za osiguranike poljoprivrednike na osnovu podataka iz javnih isprava i evidencija organa nadležnog za vođenje katastra nepokretnosti organa nadležnog za utvrđivanje poreza na katastarski prihod od poljoprivredne delatnosti, organa nadležnog za vođenja registra poljoprivrednih gazdinstva i opštinskog organa uprave.
Šta se dešava ovde u praksi? Znači, trenutno poreska uprava i to na osnovu ovog zakona svakog člana poljoprivrednih domaćinstava tu ima ili nema zemlju na svom imenu i nezaposlen, primoran da plaća penzijsko-invalidsko osiguranje. Znači, po osobi to iznosi 42.800 i nešto dinara. Znači, šta može da se desi? Odnosno, desilo se to već da i oni koji izdaju pod zakup svoje poljoprivredno zemljište naterani su da plaćaju PIO. Znači, bojim se da će se ista stvar desiti i kod ovog zakona jer poreska uprava neće pitati nikog samo će tražiti od članova poljoprivrednog domaćinstva da plati 17.000 dinara po osobi za zaštitu osiguranja. Znači, interesuje me ko je nadležan za to, da kaže ko su članovi kog poljoprivrednog gazdinstva, ko su oni koji rade u poljoprivrednom gazdinstvu? Znači, da li će to opet poreska uprava da uradi ili fond.
Da vam kažem jedna primer, znači može da se desi da jedna porodica sa četiri člana mora da plati po osobi za PIO 42.800 dinara to je oko 170.000 ukupno, imaju samo 0,5 hektara zemlje, još na to ako dodamo da će svako morati, zato što se bave poljoprivredom, svako će morati da plati 17.000 dinara to je ukupno za jednu porodicu 240.000 dinara. Smatram da je ova nemoguća misija i želimo da ne dođe do toga, da poreska uprava šalje uplatnicu poljoprivrednim proizvođačima i oni da budu primorani da putuju i da kažu da se oni jednostavno ne bave poljoprivredom, da daju neke izjave, jednostavno da opravdaju da se ne bave poljoprivredom.
Postoji bojazan da ćemo mi sada ova ista rešenja preneti u Zakon o zdravstvenom osiguranju pa me interesuje kako će se postupiti, ko će da utvrdi ko se bavi poljoprivredom i ko treba da plati zdravstveno osiguranje? Ono što je najgore, da poljoprivredne proizvođače niko neće da pita uopšte. Šta je sa onima koji se vode kao domaćice? Šta ako je neko studirao medicinu, završio medicinski fakultet, nije još našao posao, živi u toj porodici, ima malo poljoprivrednog zemljišta na svom imenu jer je nasledio, nije to još prodao, da li će on morati da plati zdravstveno osiguranje ili ne? Znači, možda se ide na to da sada svi oni koje se ne bave poljoprivredom, da prodaju svoje poljoprivredno zemljište.
Smatramo, da što hitnije treba da se promeni Zakon o PIO i da se pravilnik i uredba o tome ko se smatra poljoprivrednim proizvođačem. Znači, što se tiče Pravilnika u zakonu PIO i do dan danas još nije donet, mi smo raspravljali o tome na Odboru za poljoprivredu i pre dva ili tri meseca nam je rečeno da će ipak biti donešen podzakonski akt o Zakonu o PIO. Čuli smo od vas, da vi nameravate da donesete podzakonske akte i tamo da vidimo ko treba da plati zdravstveno osiguranje, ali ipak smatramo da je izuzetno važno da bude u zakonu, budu kriterijumi u zakonu i da znamo već u zakonu ko treba da plati zdravstveno osiguranje, a ko ne? Ono što je problem sa podzakonskim aktima da to mi narodni poslanici jednostavno ne možemo da vidimo, to samo vide samo članovi Vlade i mi ne možemo da utičemo na te podzakonske akte.
Ono što je isto važno da smo vodili razgovore sa ministrom poljoprivrede o toj temi i on je rekao da treba da promenimo Zakon o PIO, da to nije baš najbolje rešenje, što se tiče poljoprivrednih proizvođača, znači oni delovi koji se odnose na poljoprivredne proizvođače i nažalost ništa se nije desilo i evo sada mi usaglašavamo jedan zakon koji treba da se promeni sa nekim drugim zakonom.
Zbog svega ovoga, podneli smo i amandman kroz koji želimo da pojasnimo situaciju, zato mi dozvolite da kažem nešto i o sadržaju našeg amandmana. Znači, u članu 17. stav 1. tačka 27. želimo da se menja i da stoji "Poljoprivrednici stariji od 18 godina života koji se bave poljoprivrednom delatnošću, kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva ili porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako nisu osiguranici zaposlenih, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17. ovog stava korisnici penzija, lica na školovanju".
Stav 3. menja se i glasi: "Poljoprivrednim domaćinstvom ili porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom smatra se zajednica života privređivanja i trošenja prihoda bez obzira na troškove između njegovih članova na poljoprivrednom domaćinstvu odnosno na gazdinstvu sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta po članu domaćinstva odnosno gazdinstva odnosno sa najmanje 0,2 hektara poljoprivrednog zemljišta, drugog zemljišta ili građevinske zemlje po članu domaćinstva isto, odnosno gazdinstva na kojim se obavlja stočarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela ili dugih uzgoja i gajenja.
Ono što je isto važno, posle stava 4. i 5. koji sad stoji u predlogu zakona, predlažemo da se dodaje još jedan član 6. koji glasi: "ako je više članova poljoprivrednog domaćinstva odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva obveznk poreza na imovinu na osnovu poljoprivrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u smislu ovog zakona jeste lice koje je vlasnik imalac prava korišćenja, zakupac ili plodouživalac koristi zemljište najveće površine". Zašto smo predali takav amandman? Zato što je danas ne prihvatljivo da će svi morati da plaćaju zdravstveno osiguranje.
Dosadašnja praksa je drugačija, dosad je bio dogovor samo jedan član, znači nosilac poljoprivrednog gazdinstva da plaća zdravstveno osiguranje i ostali svi su dobili bili na osnovu toga osigurani. Takva je praksa i kod drugih zaposlenih, ako u porodici ima nekog nezaposlenog ostali na osnovu na njega dobijaju zdravstvenu zaštitu.
Ono što je za nas drugi problem, donošenjem ovog zakona, svako dete koje ima 15 godina, a nije na školovanju, nezaposleno je, moraće samo da plati zdravstveno osiguranje. Dosadašnja praksa je bila da to mora od svoje 18 godine da učini, smatramo da to rešenje treba da ostane i dalje.
Treći problem je u tome šta se smatra poljoprivrednim gazdinstvom. Mislim, smatram i rekao sam, npr. četvoročlana porodica sa 0,5 hektara ne može da radi i da preživi proizvodnu godinu iako svi moraju da plaćaju PIO i zdravstveno osiguranje, onda će biti u velikoj nevolji i sad amandmanom smo pokušali da povećamo ovu cifru, tako da svaki član mora da bude, mora da ima 0,5 hektara.
Rešenje predviđeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, smatramo da ne vode račna o interesima poljoprivrednih proizvođača i zbog toga mi ne možemo da damo podršku onim rešenjima koji po našoj proceni ne vode računa o našim poljoprivrednicima. Pošto je poljoprivreda strateška grana naše privrede, posebno treba da unapređujemo položaj poljoprivrednih proizvođača i to ne samo zakonima iz oblasti poljoprivrede već nekim drugim propisima, podzakonskim aktima koji u nekoj meri mogu uticati na uslove njihovog privređivanja.
Amandmanom smo želeli da preciziramo, da definišemo ko se smatra osiguranikom i smatramo da je naš amandman u skladu sa deklarinisanom socijalnom i zdravstvenom politikom Vlade. Čuli smo i to da ipak, možda ćete prihvatiti naš amandman sa nekim promenama. Stojimo vam na raspolaganju. Tu smo i danas i u ponedeljak i tražimo od vas, ako treba i sa izmenama da prihvatite ovaj amandman i tražimo od vas da dođemo do zajedničkog rešenja. Hvala.