Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim više pitanja kao narodni poslanik SVM u vezi poljoprivrede i uputio bih pitanja gospodinu premijeru Mirku Cvetkoviću i gospodinu ministru Dušanu Petroviću, ministru poljoprivrede, trgovine, vodoprivrede i šumarstva.
Pitanja se odnose na meteorološke prilike, odnosno elementarne nepogode koje pogađaju Srbiju i Vojvodinu i čiji smo svi svedoci. Nažalost, znamo da je došlo do teških elementarnih nepogoda proteklih nedelja u Srbiji, kada je jako nevreme praćeno olujnim vetrom i gradom zahvatilo više opština po Srbiji i pričinilo je veliku materijalnu štetu. Stradali su poljoprivredni usevi, a najviše su uništeni malinjaci i voćnjaci.
Pomoćnik ministra poljoprivrede, Miloš Milovanović, izjavio je po obilasku područja pogođenih nevremenom, da je pomoć koju će Vlada Srbije uputiti pogođenim opštinama samo prvi vid pomoći i slediće i drugi, pošto opštinske komisije sa poljoprivrednim inspektorima do kraja juna procene štetu.
Vrlo brzo, Vlada Srbije usvojila je odluku da pomogne opštinama sa 36,7 miliona dinara, odnosno poljoprivrednicima čiji su usevi uništeni gradom. Najviše sredstava je obećano Arilju, 14 miliona dinara, jer su na tom području neki zasadi u potpunosti uništeni. Aleksincu je obećano 8 miliona, Merošini 7 miliona, Nišu 4 miliona, Ivanjici 3 miliona, a Kruševcu 700.000 dinara. To je jedan dobar primer kako treba reagovati, po meni, kada dođe do elementarnih nepogoda.
Interesuje me, od obećanih 36,7 miliona dinara, koji je tačan iznos koje su dobile opštine po Srbiji posle ovakvih elementarnih nepogoda do današnjeg datuma? Dalje me interesuje, šta će dobiti opština Vršac od Vlade, zato što je i u toj opštini bilo grada, i ogromna šteta je nastala prošle nedelje. Nažalost, o tom nevremenu nismo čuli u medijima.
Znamo dobro i to da je prošle godine u Vojvodini tokom cele godine dolazilo do elementarnih nepogoda u mnogim opštinama zbog podzemnih voda. U Vojvodini je bilo velikih problema, u opštinama Kanjiža, Senta, Ada, Nova Crnja, Temerin, Žitište i Sečanj. Samo neke da spomenem. Kuće su se srušile u Novoj Crnji. U Temerinu su neke ulice bile pod vodom. U Adi je ceo grad bio pod vodom.
Pošto dolazim iz te sredine, interesuje me koji je bio tačan iznos pomoći tim gradovima, koje su ove opštine dobile od Vlade Republike Srbije prošle godine, koji je to iznos? Šta su dobile od Vlade oni poljoprivredni proizvođači koji žive i gazduju u tim opštinama? Postavljam pitanje – da li su ove opštine uopšte dobile pomoć od Vlade Republike Srbije?
Pre godinu dana sam postavio isto pitanje o tom problemu, ali nažalost, adekvatnog odgovora nije bilo.
Na kraju, interesuje me šta Vlada namerava po pitanju zaštite od grada da uradi, obzirom da je ovakva vrsta zaštite veoma važna, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja? Smatram da je protivgradna zaštita neophodno, a da bi bila još efikasnija, država mora da iznađe rešenja, da zaštita poljoprivrednih dobara bude još efikasnija. Ne sme se desiti, da na primer, ne bude dovoljne količine raketa u protivgradnim stanicama. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje kao narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u vezi s penzijskim i invalidskim osiguranjem poljoprivrednih proizvođača.
Krajem prošle, 2010. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U 3. stavu člana 13. ovog zakona se definiše ko se smatra članom poljoprivrednog domaćinstva – član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva u smislu ovog zakona je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu.
Moje pitanje upućujem ministru poljoprivrede, pošto je on prisutan. Inače, ova problematika se ne tiče samo Ministarstva poljoprivrede, nego i nekih drugih, ali ipak ste vi tu, gospodine ministre, i ovde se radi o poljoprivrednim proizvođačima. Na osnovu čega može da se utvrdi da li neko radi na poljoprivrednom domaćinstvu? Kako se postupa ukoliko neko samo živi na toj adresi, ali se ne bavi poljoprivredom? Šta se dešava ako je neko izdao zemljište u zakup?
Kako se utvrđuje da neko radi u poljoprivredi? To je ključno pitanje, a to možemo, prema ovome zakonu, samo da pretpostavimo. Da li su konsultovani poljoprivredni proizvođači po tom pitanju? To me interesuje. Šta se dešava ako je neko, na primer, studirao medicinu, ne želi da se bavi poljoprivredom, ali ima zemlju na svom imenu jer ju je nasledio, živi u tom domaćinstvu, nije se još zaposlio, a država ga vodi kao poljoprivrednog proizvođača? Ovo je samo jedan od problema.
Drugi je da Poreska uprava i Fond na osnovu ovog zakona traže od svakog člana poljoprivrednog domaćinstva, bez obzira da li ima ili nema zemlju na svom imenu, da plaća PIO, koji na godišnjem nivou iznosi 42.818 dinara za poljoprivredne proizvođače.
Fond i Poreska uprava po službenoj dužnosti obavezuju članove domaćinstva da plate PIO, bez ikakvog konsultovanja poljoprivrednih proizvođača. Može da se desi, na primer, da cela porodica sa četiri člana mora da plati po osobi 42.000 dinara, ukupno 170.000 dinara državi, a imaju ukupno samo tri hektara zemlje.
Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da je ovo nemoguća misija i da članovi malih poljoprivrednih gazdinstava nemaju od čega da isplate toliko sredstava na godišnjem nivou.
Šta se dešava na terenu? Nažalost, traži se plaćanje PIO od onih koji poljoprivredno zemljište izdaju u zakup. U nekim poreskim upravama, kao što je Bačka Topola, neće da izdaju rešenje o uplaćenom doprinosu ako je samo jedan član platio PIO. Traže da plaćaju svi, svaki član porodice poljoprivrednika, i kažu da neće dobiti ni subvenciju ako svi ne plate PIO. Siguran sam da zbog ovoga ogroman broj proizvođača nije ni registrovan trenutno.
Mi smo o ovom problemu pričali već na Odboru za poljoprivredu. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su rekli da će ipak dobiti subvenciju svi. Znači, samo je dovoljno da jedan član plaća. Sad tražim od vas, gospodine ministre, da s gospodinom Ljajićem, gospodinom Krkobabićem i premijerom nađete nekakvo rešenje za ovo pitanje i interesuje me vaš stav o tom pitanju. Hvala vam na pažnji.

Hvala gospodinu ministru na odgovoru. Tražim od vas da budete inicijator rešenja ovog problema. Ono što je još izuzetno važno jeste da bi trebalo da nađemo nekakvo rešenje za PIO. U stvari, da li će subvencije, na primer, za sledeću godinu da budu vezane za plaćanje penzijskog i invalidskog osiguranja? To je isto ključno pitanje za ubuduće. To se samo od 2008. godine primenjuje.
Nije u redu ni da neko sa 0,5 hektara plaća isti iznos za PIO kao onaj koji ima 100 hektara. Na ovome isto treba da insistiramo i nekako to da promenimo. Hvala vam na odgovoru i tražim od vas da budete inicijator rešenja ovog problema. Hvala vam najlepše.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem sugestije narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara u vezi s Predlogom zakona o sportu, koji smatramo izuzetno važnim. Na samom početku želim da naglasim da ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe i ovom prilikom ću iskoristiti vreme i pričaću o svim amandmanima koje smo predali.
Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara predali smo nekoliko amandmana na Predlog zakona o sportu. Između ostalog, predlažemo da se u članu 23. stavu 2. Predloga zakona posle reči „visoko“ dodaju reči „ili više“. U ovom članu radi se o stručnjacima u sportu i njihovoj stručnoj spremi. Smatramo da je neophodno dodati i više obrazovanje, jer je u našem obrazovnom sistemu do pre dve godine to postojalo. Sportski stručnjaci su se većinom obrazovali u višim trenerskim školama koje su trajale dve godine. Prema ovakvom predlogu, stručno osposobljavanje u višim školama koje je trajalo dve godine je izostavljeno.
Potrebno je, takođe, proučiti šta se smatra sportskim srednjim školama, odnosno sportskim gimnazijama, da li su one školovale kadrove za stručni rad u sportu ili samo za organizacioni rad u sportu.
Sledeći amandman koji imamo odnosi se na član 29. stav 3: „Sportski stručnjak, odnosno stručnjak u sportu koji se stručnim radom bavi kao član sportskog udruženja bez naknade mora imati potpisan ugovor o volontiranju i u tom slučaju ima prava utvrđena ugovorom, sportskim pravilima i opštim aktima sportskog udruženja.“
Ovde je naglasak na tome da mora imati potpisan ugovor. Smatramo da je neophodno da svaki sportski stručnjak ima potpisani ugovor o radu, ali i u slučaju da radi volonterski mora postojati pismeni ugovor kojim se regulišu obaveze sportske organizacije prema sportskom stručnjaku, ali i obaveze sportskog stručnjaka u odnosu prema sportskoj organizaciji i sportistima.
Neophodno je postojanje pismenog traga organa upravljanja sportskom organizacijom iz kojeg su vidljive obaveze sportskog stručnjaka.
To su samo neki od amandmana poslanika Saveza vojvođanskih Mađara. Nadamo se da ćete ih prihvatiti, kao i da će poslanici svih poslaničkih grupa glasati za ove amandmane.
Pošto nisam govorio u raspravi u načelu, dozvolite mi da sada kao ovlašćeni predstavnik iznesem osnovne primedbe i pohvale vezane za Predlog zakona o sportu. Smatramo da je u globalu Predlog zakona dobar, pošto nam treba sveobuhvatni zakon, ali moramo naglasiti da, nažalost, ne možemo biti zadovoljni svim predloženim rešenjima.
Izuzetno je važno da ostvarivanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti, kao i uloga svih nosilaca javne vlasti, bude u skladu sa ratifikovanim konvencijama u oblasti sporta: Evropskim kodeksom sportske etike, Evropskom sportskom poveljom, Evropskom poveljom o sportu za sve i Evropskom urbanom poveljom Saveta Evrope.
Dobro je što ćemo sada imati piramidalnu strukturu sporta sa jasnim definisanjem nadležnosti, prava, obaveza i odgovornosti, u zavisnosti od odgovarajućeg nivoa. Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja i decentralizaciju pojedinih državnih funkcija u oblasti sporta. Smatramo bitnom blisku saradnju sa sportskim organizacijama, kao i obezbeđenje autonomije sportskog pokreta. U tom cilju treba podržati razvoj duha dobrovoljnosti i pokretljivosti u sportu, to smatramo izuzetno važnim.
Predlog zakona utvrđuje liberalan i jednostavan sistem osnivanja sportskog udruženja. Sportsko udruženje se osniva potpisivanjem osnivačkog akta i statuta i izborom, odnosno imenovanjem lica ovlašćenog za zastupanje. Ono što je još dobro, kako nema pravnog lica bez imenovanja, tako i Predlog zakona utvrđuje. Sportsko udruženje može sticati sredstva od priloga, članarina itd., i to je izuzetno važno.
Propisuje se da se sportske organizacije, teritorijalni granski savezi, samostalni profesionalni sportisti i stručna udruženja u određenoj grani sporta mogu, radi uređivanja pitanja od zajedničkog interesa, zajedničkog reprezentovanja, udruživati u granske sportske saveze za jednu ili više sportskih grana.
Pored toga, sportska organizacija, sportski savez i druga pravna i fizička lica mogu radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti sporta osnovati druga dobrovoljna neprofitna udruženja. To smatramo izuzetno važnim i dobrim.
Dozvolite sada da u nastavku svog izlaganja postavim neka pitanja, možda ne direktno upućena vama već Vladi Republike Srbije, vezano za finansiranje AP Vojvodine, a imam i jedno pitanje u vezi s rekonstrukcijom nekih fudbalskih stadiona. Ove dve teme tiču se sporta, interesuje me vaše mišljenje o ovim temama.
Naime, u nekim medijima je pre izvesnog vremena objavljena vest da počinje rekonstrukcija stadiona po standardima UEFA. To je bilo u decembru. Tamo se navodi da će naredne godine u nekoliko gradova u Srbiji biti rekonstruisani fudbalski stadioni, koji će ispunjavati standarde propisane od strane UEFA, i tako će se omogućiti da se međunarodna takmičenja održavaju i van Beograda. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će za tu namenu biti utrošeno oko dve milijarde dinara. Rekonstruišu se stadioni u Nišu, Užicu, Čačku, Kruševcu i Novom Pazaru, što podržavamo, što je pozitivno. Interesuje me da li i kada će se rekonstruisati stadioni na teritoriji AP Vojvodina? Smatram da, na primer, fudbalski klub „Spartak“ iz Subotice zaslužuje to; oni su igrali u UEFA kupu, oni najpre zaslužuju da im se rekonstruiše stadion, a da ne pominjem geografski položaj našeg grada, Subotice. Zašto nije tako, zar nijedan grad, tačnije klub, u Vojvodini ne zaslužuje to? Sve ovo se finansira iz državnog budžeta.
Što se tiče druge teme, u Predlogu zakona stoji, što je jako dobro, da autonomna pokrajina preko svojih organa, u skladu sa zakonom, obezbeđuje ostvarivanje potreba i interesa građana u oblasti sporta na teritoriji autonomne pokrajine; uređuje i vodi evidencije od značaja za autonomnu pokrajinu; utvrđuje sportske objekte od značaja za autonomnu pokrajinu; obezbeđuje uslove za rad, odnosno obavljanje delatnosti pokrajinskog zavoda za sport i drugih organizacija u oblasti sporta čiji je osnivač autonomna pokrajina. Dalje, utvrđuje preko kojih se pokrajinskih sportskih saveza zadovoljavaju potrebe i interesi građana na teritoriji autonomne pokrajine kada je u jednoj sportskoj grani registrovano više pokrajinskih granskih sportskih saveza i utvrđuje koje sportske grane su od posebnog značaja za autonomnu pokrajinu; uređuje bliže uslove za korišćenje javnih sportskih terena na teritoriji autonomne pokrajine; vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona na teritoriji autonomne pokrajine; vodi registar pokrajinskih sportskih saveza, što je izuzetno važno i dobro.
Međutim, pitanje je kako će AP Vojvodine sve to postići? Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara se nadamo da će se, za početak, ovim zakonom ostvariti strategija AP Vojvodine što se tiče sporta, konkretnije od 2011. do 2015. godine. Šta treba uraditi? Dovršiti uređenje funkcionisanja pokrajinskih granskih saveza po svim pitanjima koja su od značaja za njihov rad; stvoriti uslove za postizanje što boljih uslova za rad kako pokrajinskih granskih saveza tako i klubova koji su nosioci kvalitetnog sporta na nivou AP Vojvodine; uspostaviti i dovršiti funkcionisanje sistema sporta na nivou AP Vojvodine.
Pitanje je od kojih para će se finansirati sve ovo, kako Vojvodina da ispoštuje sve ove obaveze? Kada će se konačno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine? Zašto ga nemamo, kada će se konačno naći pred nama i kada ćemo ga usvojiti?
Nažalost, nije donet ni zakon o javnoj svojini, ni o restituciji. Srbija je još uvek jedina država gde ni lokalne samouprave ni autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu.
Zbog svega navedenog, jako je teško da AP Vojvodina izvršava svoje obaveze, da funkcioniše, da zaista preuzme svoje zakonom zagarantovane nadležnosti. Jako je teško, kad su skoro jedini izvori njenog funkcionisanja republički izvori, kojih ili ima ili nema.
Za kraj, da se vratim na dnevni red, nadam se da će doći do prave decentralizacije i da ćemo donošenjem ovog zakona o sportu unaprediti sport u našoj državi. Mi ćemo podržati ovaj zakon, a sad pozivam vas da još jednom razmotrite naše amandmane i da ih prihvatite, ako je to moguće. Naravno, očekujem i vaše odgovore, odnosno vaše mišljenje o ovim stvarima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim više pitanja kao narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara gospodinu premijeru Mirku Cvetkoviću.

Pitanja su vezana za poljoprivredu, za stanje u poljoprivredi i elementarne nepogode u Srbiji i Vojvodini. Nažalost, znamo da je proteklih nedelja došlo do teških elementarnih nepogoda u Srbiji i Vojvodini. Poljoprivrednici su trenutno u velikim nevoljama i samo od Vlade mogu da očekuju pomoć.

Znamo da je Vlada na prethodnoj sednici 24. juna usvojila zaključak da će pomoći svim opštinama i područjima koja su pogođena elementarnim nepogodama, poplavama i podzemnim vodama, gde su ne samo kuće već i celo poljoprivredno zemljište pod vodom. Dobro znamo da je u nekim opštinama u Srbiji stanje kritično, a ovim putem bih pitao za neke opštine koje se nalaze u Vojvodini.

Stanje je kritično u opštinama Kanjiža, Ada, Temerin, Sečanj, Kikinda, Žitište (samo neke da navedem). U ovim opštinama je toliko kiše palo u proteklim nedeljama, da to nije zapamćeno u proteklih 50 godina. Kuće su se srušile u Novoj Crnji, a u tom selu je, nažalost, i podzemna voda ušla u bunar gde je voda za piće. U Temerinu su neke ulice bile pod vodom, a tako je i u gradovima Ada i Kikinda.

Interesuje me, pošto dolazim iz te sredine, šta namerava Vlada preko nadležnih ministarstava da uradi u ovim opštinama i šta će biti sa poljoprivrednim proizvođačima ne samo u ovim opštinama, nego u celom regionu Vojvodine.

Znamo da Ministarstvo poljoprivrede namerava da pomogne poljoprivrednicima kojima je voda ušla na njive, da im otpiše naknadu za odvodnjavanje. Da li će Vlada poljoprivredne proizvođače, kao i 2007. godine, osloboditi poreske obaveze i doprinosa za odvodnjavanje?

Mi, poslanici SVM, smatramo da to neće biti dovoljno, nego svi poljoprivredni proizvođači koji imaju štetu od poplava moraju dobiti pomoć i odštetu od države. Nažalost, oni godinu dana neće imati od čega da žive. Šta da prodaju kada uopšte neće imati plod na svom zemljištu ili će imati znatno manje od proseka? Ima li Vlada Srbije konkretne ciljeve i poteze za njih?

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je ove nedelje opštini Ub obećao 40 miliona dinara. Da li neke druge opštine mogu da računaju na takvu pomoć?

Dalje me interesuje šta će biti sa cenom žita i otkupom. Da li znamo otkupnu cenu žitarica? Žetva je počela, a poljoprivredni proizvođači i dan-danas ne znaju cene.

Interesuje me da li Vlada uopšte namerava da pomaže našoj poljoprivredi. Podsećam da je poljoprivreda najvažnija grana privrede u Srbiji, koja ima strateški značaj, pa i zbog toga apelujem na Vladu da učini što pre konkretne mere za zaštitu naše poljoprivrede. Ako sada ne pomognemo našoj poljoprivredi, u ovoj situaciji, onda od sledeće godine možemo očekivati da ćemo poljoprivredne proizvode uvoziti, a ne izvoziti iz Srbije. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem sugestije poslanika SVM na predložene zakone vezane za poljoprivredu.
Ovi zakoni su jako važni za nas i ni jednom nismo bili protiv nijednog zakona koje je Ministarstvo poljoprivrede predložilo. Međutim, imamo i neke sugestije i predali smo i nekoliko amandmana na predložene zakone.
Znamo svi dobro da je kriza u toku, ali se možemo složiti da poljoprivreda ima ključnu ulogu u izlasku iz krize. Srbija je poljoprivredna zemlja, a poljoprivreda grana privrede kroz koju možemo unaprediti našu zemlju.
U proteklom periodu, između ostalih, i u poljoprivredi imamo razne velike probleme. Najveći problem je nedostatak finansijskih sredstava. Poljoprivrednici jednostavno nemaju ušteđevinu za pokretanje proizvodnje.
Smatramo da poljoprivreda zaslužuje više pažnje i znatno više novca. Za nas su svi proizvođači isti i ne smemo praviti razliku između poljoprivrednika. Poljoprivrednu proizvodnju moramo jednako subvencionisati, jer samo tako možemo je unaprediti.
Naravno, ovakvim budžetom za 2010. godinu, za koji poslanici SVM nisu ni glasali, ne možemo unaprediti našu poljoprivrednu proizvodnju i ne možemo, nažalost, izmiriti ni osnovne potrebe u poljoprivredi. Ne zaboravimo na činjenicu da sa najmanjim ulaganjima u poljoprivredi možemo stvoriti radna mesta i omogućiti porodicama da prežive ekonomsku krizu.
Približavamo se EU, pa je stoga veoma važno da pojačamo našu poljoprivredu. Značajno je doneti evropske zakone, ali je daleko od dovoljnog. Poljoprivreda treba biti razvijena po evropskim standardima, pre nego što uđemo u EU. Ako ne budemo postepeno razvijali i unapređivali poljoprivredu do približnog standarda EU, onda nećemo biti spremni na tržišnu utakmicu koja nas tamo čeka. Biće kao trka fiće i mercedesa.
Imamo dosta pozitivnih primera u EU. Neke zemlje su maksimalno iskoristile šansu u EU, pre nego što su ušle, ojačale su svoju poljoprivredu, stanje u poljoprivredi i sada, za vreme krize, nisu imali većih problema.
Što se tiče zakona, poslanička grupa Manjina većim delom će podržavati zakone koji su na dnevnom redu. Ove zakone smatramo dobrim i potrebnim za približavanje Srbije prema EU.
Put do EU je još veoma dug, ali treba krenuti tim putem. Nemamo alternativu. Na tom putu Srbija treba još dosta da uradi. Naravno, treba nam i dosta finansijskih sredstava.
Za nas je veoma značajno što u ovim zakonima Vojvodina ima svoj značaj. To nije za nas važno samo zbog toga što dolazimo iz te regije, nego i zbog toga što 18% obradive poljoprivredne površine se nalazi u Vojvodini.
Što se tiče izmene i dopune zakona o veterinarstvu, treba da znamo da se ovde radi samo o nekim pozitivnim izmenama koje će olakšati proizvodnju u stočarstvu. Zakon o sorti poljoprivrednog bilja je takođe značajan zakon. Smatramo da treba da sačuvamo naše sorte, nemodifikovane. Budućnost vidimo u ovoj grani poljoprivrede, kao i u bioproizvodnji.
Zakon o organskoj proizvodnji je jedan od najvažnijih zakona. Naša zemlja ima budućnost u organskoj proizvodnji hrane. Ministarstvo poljoprivrede ima veoma značajnu ulogu po tom pitanju. Ministarstvo mora da stvara takve propise, uradi akte i pravilnike koji će omogućiti razvoj organske proizvodnje, u realizaciji i prodaji tog proizvoda.
Poštovani saradnici, važno je da pravilnike koje ćete doneti posle donošenja ovog zakona budu po evropskim standardima. U EU su bioproizvodi veoma traženi, stoga ima budućnosti u tome. Veoma je značajna i malim poljoprivrednim gazdinstvima bioproizvodnja, jer možda u organskoj proizvodnji leži njihov opstanak ili nova šansa za poboljšanje stanja malih gazdinstava. Iz te proizvodnje proizilaze i nova radna mesta.
Zakon o pivu je isto značajan zakon. Pozdravljamo poseban zakon o pivu, jer smatramo da ova proizvodnja to zaslužuje i jeste jako važna. Znamo da je Srbija veliki potrošač piva i veliki izvoznik. Budžetu je to značajan prihod. Važno je da proizvodimo kvalitetnu i dovoljnu količinu piva.
Važan je i zakon o šumama, jer znamo, nažalost, da stojimo jako loše ako gledamo evropske proseke po površini šuma. Najkritičnije stanje je u Vojvodini, gde ima svega 6% do 7% površine pod šumama, što je jako malo. I ono malo šumskih pojaseva u Vojvodini je u proteklih 15 godina nemilosrdno posečeno.
Evropski prosek pošumljenih površina je 47%. U Srbiji je to, nažalost, ukupno 29. Šume su čistači vazduha. Potrebne su za ljude, životinje, imaju značajnu ulogu u lovstvu, pčelarstvu i naravno u turizmu. Važno je da posadimo što više sadnica u što kraćem vremenu jer smo u zaostatku proteklih godina. Važno je da sačuvamo sadnice, i ne samo sadnice nego i preostale zaštitne pojaseve i šume.
U ovom poslu, značajnu ulogu ima i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje mora da reaguje da ne dođe do seče šume. Bitno je da svaka opština u Vojvodini da poljoprivredno zemljište namenjeno za pošumljavanje. Neophodno je obnoviti zaštitne pojaseve, jer zaštitni pojasevi čuvaju proizvode od vremenskih neprilika i imaju važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovim zakonom će Vojvodina imati značajne koristi, ali imamo i neke amandmane koje želimo da prihvatite. Suština tih amandmana je da uspostavimo normativno-pravnu vezu između Predloga zakona o šumama, kao osnovnog materijalnog zakona kojim se na sveobuhvatan način reguliše oblast šumarstva, i člana 183. Ustava Republike Srbije koji propisuje da autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti šumarstva i člana 18. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kojim se utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine u ovoj oblasti.
Članom 86. Ustava Republike Srbije je propisano postojanje javne svojine, koja može biti državna svojina, svojina AP i svojina jedinice lokalne samouprave. Članom 2. Predloga zakona o šumama propisano je da se odredbe ovog zakona odnose na šume i šumsko zemljište u svim oblicima svojine.
Predlagač zakona nije iskoristio ustavno ovlašćenje da zakonom, tačnije u oblasti šumarstva ovim zakonom utvrdi imovinu AP u oblasti šuma, nego je samo utvrdio pravo upravljanja i gazdovanja šumama u državnoj svojini od strane nadležnog organa AP - javnog preduzeća za gazdovanje šumama čiji je osnivač AP.
Dopunom teksta Predloga zakona samo želimo da otklonimo eventualne buduće svojinsko-pravne sporove između Republike Srbije i AP Vojvodine u oblasti šumarstva.
Zakon o vodama je značajan, utoliko pre što Vojvodina ima i ovde svoj udeo. I na ovaj zakon imamo neke amandmane koji su za poboljšanje ovog zakona i za umanjenje nekih doprinosa, jer ih smatramo prevelikim. Ovim amandmanima tražimo da na vanmelioracionim područjima ne uređujemo i ne naplaćujemo naknadu za odvodnjavanje suvišnih voda, jer istih i nema, kao ni atmosferske odnosno površinske kanalizacije ili dovođenje vode za navodnjavanje.
Drugim amandmanom samo tražimo da se smanji naknada za odvodnjavanje, odnosno da ne bude veća od 400 dinara po hektaru, a svaka naredna godina da bude uvećana za stopu inflacije. U više navrata smo pričali o ovom problemu. Nažalost, u ovakvim teškim vremenima ovaj porez veoma teško pada poljoprivrednim proizvođačima. U važnosti navodnjavanja i odvodnjavanja u Vojvodini, znamo svi i slažemo se, to je budućnost opstanka poljoprivrede.
Jako je teško sada, u ovako velikoj krizi, da nadoknadimo ono što smo propustili poslednjih 20 godina. Za vreme ove krize šta je ova država uopšte uradila za poljoprivredu kako bi olakšala poljoprivrednim proizvođačima proizvodnju? Preko ovih amandmana možemo zajednički jedan dobar korak da uradimo.
Smatramo da zakonom možemo da poboljšamo stanje i da umanjimo doprinose, a to je trenutno veoma važno za naše poljoprivredne proizvođače, koji jednostavno nemaju od čega da plate ove naknade. Nadam se da ćete prihvatiti naše amandmane, da bi zajednički podržali i pomogli našim poljoprivrednicima, a najviše malim poljoprivrednim gazdinstvima.
Poslednji zakon u vezi poljoprivrede je zakon o stručnim i savetodavnim službama. Stručne službe imaju veoma značajnu ulogu, ne samo u Srbiji nego i u Vojvodini. U Vojvodini već postoje neke savetodavne službe i poljoprivredne stanice koje treba zajednički da podržavamo. Postoje područja gde jednostavno ovi stručnjaci ne obilaze teren.
Smatramo da službenici koji savetuju stalno moraju biti na terenu i da poljoprivrednici ne putuju ceo dan do grada. Ove službe su u gradovima, što nije dobro. Bitno je da svaka opština naše zemlje i preko opština svaka naša mesna zajednica ima barem jedan dan u toku nedelje svoje poljoprivredne savetnike koji treba da daju podršku, savete našim poljoprivrednicima na terenu.
U sadašnjem modernom vremenu ove savetodavne službe moraju da pružaju najsvežije informacije poljoprivrednim proizvođačima, a to je neizbežno u sadašnjoj proizvodnji.
Spomenuo bih ovde veliki broj mladih stručnjaka koji završavaju poljoprivredni fakultet, nezaposlene, koji se teško zapošljavaju u privatizovanim poljoprivrednim dobrima. Svakako bi njihov potencijal trebalo iskoristiti. Stalno imamo nove uredbe, pravilnike, razne propise koji nisu pristupačni običnim seljacima, paorima, jer Ministarstvo poljoprivrede ih objavljuje najviše preko Interneta. Oni koji ne dođu do savetodavne službe, ponekad i ne znaju propise.
Nažalost, ima i nejasnih uredbi gde jednostavno poljoprivredni proizvođači ne znaju šta treba da urade. Treba im pomoći kad se obnavlja registracija, kad se predaje dokumentacija u vezi subvencija, premija itd. Greške moraju da pronađu savetodavne službe i da ih isprave, jer samo tako možemo unaprediti i pojačati našu poljoprivredu.
Što više dobijenih subvencija i premija, to više zadovoljnih poljoprivrednih proizvođača. Kod kredita, kod konkursa seljak treba da pribavi raznu dokumentaciju, a u tome treba imati iskustva. Ako neko to nema, jednostavno neće moći ostvariti svoje zahteve. Savetodavne službe, po našem mišljenju, moraju da podržavaju i Pokrajina i opštine.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podržavaće sve zakone i sve dobre pokušaje i akcije Ministarstva poljoprivrede, a tražimo od vas da budete više na terenu. Nadamo se da će ovi zakoni doprineti razvoju i unapređenju poljoprivrede i otvoriti neke nove mogućnosti.
Dobro znamo da zakoni neće dati odgovore na sve probleme u poljoprivredi. Nažalost, svedoci smo da je u proteklih nekoliko godina dosta poljoprivrednih proizvođača postalo socijalni slučaj, što nije dobro za našu državu. To ne možemo dopustiti. Zajednički moramo da radimo na poboljšanju stanja u poljoprivrednoj proizvodnji i više sredstava i kadra treba uložiti u poljoprivredu.
Cela Vlada mora da shvati značaj poljoprivrede, jer dosta prihoda Srbija ima od ove oblasti. Pred nama je Novosadski sajam. Nadam se da će tu biti popusta za naše poljoprivrednike. Tražimo hitno od Vlade da se smanji PDV na kupovinu poljoprivrednih mašina 8%. Naši poljoprivrednici moraju da obnove mehanizaciju, moraju da se razvijaju.
Ministarstvo poljoprivrede mora oštro da reaguje prilikom raspodele budžeta, da država što više sredstava uloži u poljoprivredu. Šansu koja Srbija ima u poljoprivredi moramo da iskoristimo. Donosimo evropske zakone, pa moramo i našu poljoprivredu evropski da podižemo, da bi poljoprivrednici postigli što pre evropske standarde.
Ove zakone smatramo dobrim i korisnim za našu državu, za naše poljoprivrednike. Poslanici SVM podržavaju zakone i glasaće za predloge, odnosno Zakon o šumama, ukoliko prihvatite naše amandmane, kroz koje samo želimo da otklonimo eventualne buduće svojinsko-pravne sporove između Srbije i AP Vojvodine.
Dragi saradnici, stojimo vam na raspolaganju. Imamo vremena. Imamo i Odbor za poljoprivredu. Siguran sam da ćemo naći rešenje. Siguran sam da ćemo zajednički naći rešenje. Poštovani saradnici, savetnici, poslanici SVM uvek će biti partneri kad se radi o razvijanju poljoprivrede u našoj zemlji. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dragi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem sugestije narodnih poslanika SVM u vezi predloženih zakona vezanih za poljoprivredu. Imamo i neka pitanja u vezi poljoprivrede, pa bih želeo pod ovom tačkom dnevnog reda da iznesem i neke naše sugestije, vezane za rad koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede.
Da krenemo redom, što se tiče Zakona o divljači i lovstvu, svi dobro znamo da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona potreba da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o lovstvu i da se poboljšaju njegova rešenja. Bitan razlog za donošenje ovog zakona je nezadovoljavajuće stanje populacije divljači, kao dobro od opšteg interesa u Republici Srbiji.
Sadašnje stanje, između ostalog, jeste posledica nedoslednog i nepotpunog određivanja države prema pitanjima svojine nad divljači, imovinsko–pravnih problema, koji proističu iz prava gazdovanja divljači i svojinskim pravima na prostorima na kojima se divljač razmnožava i gaji.
Po našem mišljenju populacija divljači se mora trajno unapređivati i koristiti, odnosno njima gazdovati u skladu sa ukupnom nacionalnom, razvojnom politikom i prioritetima, nacionalnim razvojima, ciljevima u skladu sa nivoom društveno–ekonomskog razvoja.
Ovim zakonom, u odnosu na sadašnja rešenja jasno je iskazan svojinski oblik nad divljači, državni, a titular državnog oblika svojine nad divljači je Ministarstvo nadležno za poslove lovstva. Primena, često i neprimenljivi planovi ukazali su na neophodnost iznalaženja primerenih rešenja za divljač i za njena staništa, a samim tim i primerenijeg upravljanja populacijama divljači. Smatramo da su ova važna pitanja rešena ovim zakonom.
A, ono što smatramo jako dobrim i važnim je da su u pisanju ovog zakona učestvovali predstavnici Lovačkog saveza Vojvodine i Srbije i predstavnici pokrajinske vlasti. Navedenu praksu smatramo dobrom i glasaćemo za ovaj zakon.
Sada da pređem na konkretna pitanja. Ono sa čime nismo zadovoljni i što smatramo prevelikim i nepotrebnim nametom jeste naknada za odvodnjavanje. Naknada za odvodnjavanje je jedna vrsta poreza koja već davno postoji. Uređena je Zakonom o vodama u Republici Srbiji. Doprinosi se prebacuju pokrajini, odnosno država je zatražila od "Voda Vojvodine" da prikupe sredstva i da ih ulaže u poljoprivredne svrhe u Vojvodini. Nažalost, u ovim teškim vremenima ovaj porez veoma teško pada poljoprivrednim proizvođačima, s toga je nama interesantno i da propratimo potrošnju prikupljenih sredstava. Za nas je važno da ova sredstva budu potrošena na najfunkcionalniji način u korist proizvođača.
Važnost navodnjavanja u Vojvodini, znamo svi dobro, izazvana je vezano za budućnost opstanka poljoprivrede. Jako je teško u krizi u kojoj se nalazimo da nadoknadimo ono što smo propustili u poslednjih dvadeset godina. Znamo da građani Vojvodine redovno plaćaju poreze i to treba imati u vidu u preraspodeli sredstava. Po sadašnjim zakonima poljoprivrednici nemaju nikakve mogućnosti da te nadoknade ne uplaćuju i da im se otpišu naknade za navodnjavanje. Zato vas pitam – šta ova država može uopšte u vreme krize da uradi u ovakvim konkretnim slučajevima?
Profesionalizovali smo poljoprivredu za vreme svetske ekonomske krize. Sve se plaća. Svake godine imamo nove uredbe, obnovu registracije, cene idu gore. Poljoprivredni proizvođač plaća rešenje iz katastra, naknadu plaća za odvodnjavanje, plaća PIO, zdravstvo, razne dažbine. Jedino još ne plaća za vazduh koji diše. Pitam – šta država može da uradi u konkretnim slučajevima? Kako Ministarstvo poljoprivrede, u ovakvim teškim vremenima, može da olakša život poljoprivrednim proizvođačima?
Takođe, nezadovoljni smo položajem protivgradne zaštite. Naime, znamo da se u Hidrometeorološkom zavodu Srbije sprema racionalizacija, koja najviše udara Sektor protiv grada. Za 2010. godinu nije naručena dovoljna količina protivgradnih raketa, pa me stoga interesuje šta Ministarstvo poljoprivrede po tom pitanju namerava da uradi i da li uopšte želi da pomaže u ovom slučaju? Znam da treba da radimo na tome da proizvođači osiguraju poljoprivredno zemljište protiv elementarnih nepogoda, ali, ipak, smatram da treba očuvati sistem protivgradne zaštite, jer ako dođe do nepogode, naknadu za štetu poljoprivredni proizvođač će dobiti, ali neće imati proizvoda za prodaju, za izvoz, neće imati ni država koristi od toga.
Kao treći problem izdvajamo problem zdravstvenog osiguranja. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo ima nosioca poljoprivrednog gazdinstva, nosilac plaća PIO i zdravstvo i nakon toga dobija zdravstvenu knjižicu do 2010. godine, tako dobija cela porodica na osnovu te uplate. Naime, od 2010. godine neki članovi porodice ne dobijaju zdravstvenu knjižicu, tj. nisu osigurani, na primer, ako imaju na svoje ime poljoprivredno zemljište, makar samo i jedno jutro.
U Ministarstvu zdravlja postoji instrukcija po kojoj se sprovodi zdravstveno osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Znajući da između Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede postoji jedna izuzetno dobra saradnja, apelujem na vas da po tom pitanju napravite određene korake i da zajednički rešite ovaj problem.
Na kraju, želim da kažem da će poslanici SVM podržati zakon o divljači i lovstvu i međunarodnu Konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, a ne samo ove zakone, nego i one koji su na neki način vezani za poljoprivredu, a to su zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru katastra, koji je u suštini jedan tehnički zakon, i Zakon o oznakama geografskog porekla. Ove zakone smatramo dobrim i korisnim za našu državu i za naše poljoprivrednike. Poslanici SVM podržavaju ove zakone i glasaće za predloge, a, takođe, očekujem vaše odgovore na postavljena pitanja. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice pre nego što nastavim svoje izlaganje želim da vas obavestim da ću kod ovog amandmana u nastavku koristiti vreme svoje poslaničke grupe kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe manjina. Podržavam smisao amandmana g. Krstina i dozvolite mi da kao član Odbora za poljoprivredu iznesem određene sugestije, primedbe na Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu na deo koji se odnosi na agrar.
Prošle nedelje na Odboru za poljoprivredu diskutovali smo sa predstavnicima Društva agrarnih ekonomista Srbije, sa predstavnicima Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sa predstavnicima Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije i Vojvodine. Diskusija je trajala tri sata. Na kraju diskusije zaključili smo da nijedan prisutan stručnjak nije zadovoljan predviđanim budžetom za poljoprivredu u predstojećoj 2010. godini.
Budžetom ne mogu biti zadovoljni ni predstavnici Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine koji su tražili od predsednika Republike Srbije, od Vlade Republike Srbije, od premijera, od ministra poljoprivrede da učine sve da bi budžet namenjen poljoprivredi u 2010. godini iznosio najmanje 6% nacionalnog budžeta.
Poljoprivreda Srbije je od 2003. do 2008. godine dobijala prosečno 4,3% nacionalnog budžeta, a u 2009. godini, kao i ovim predlogom za 2010. godinu, nije predviđen iznos ni blizu ovog proseka. Budžetu se predviđa za poljoprivredu oko 3% u odnosu na nacionalni budžet, što je upola manje od onoga što su predstavnici poljoprivrednika, predstavnici struke i naravno i Odbor za poljoprivredu tražili.
Ovim predlogom budžeta država će opet pustiti na slobodno tržište naše poljoprivrednike nespremne i neosposobljene. Ako analiziramo ovogodišnji podsticaj od 12.000 dinara po hektaru možemo zaključiti da država ne finansira poljoprivrednu proizvodnju, već obratno, poljoprivredni proizvođači finansiraju državu i pune budžet Republike Srbije. Poljoprivredni proizvođač u zemljama u okruženju ostvaruje subvencije oko 35.000 dinara po hektaru i više, dok je kod nas taj iznos 12.000 dinara. Pripadamo istom tržištu i ta činjenica poljoprivrednike čini neravnopravnim u poslovanju.
Ako smo na putu integracija ka EU, onda moramo voditi računa i o našoj poljoprivredi koja je najjača privredna grana trenutno u Srbiji. Jedino poljoprivreda ostvaruje pozitivni bilans kod uvoza i izvoza. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da je to omogućeno ogromnim naporima poljoprivrednika koji se slobodno mogu nazvati iscrpljujućim. Već u predstojećoj setvi vidi se da nema dovoljno sredstava za kupovinu repromaterijala, što će dovesti do manje proizvodnje iduće žetve u 2010. godini.
Kada je reč o raspodeli budžeta, poljoprivreda je zadnja rupa na svirali, a kada je reč o rezultatima ostvarenim u 2009. godini, onda je poljoprivreda prva violina. Ovaj uspeh je uspeh jedino naših radnih i vrednih poljoprivrednika koji ako treba pozajmljuju novac, ali zaseju proizvode, žanju do svojih krajnjih mogućnosti.
Mi poslanici SVM smo i prošle godine tražili kod budžeta i kod rebalansa budžeta veća sredstva, da se poveća iznos namenjen za poljoprivredu, samo treba izračunati koliko bi prihoda imala država kad bi duplirala budžet namenjen za subvencije, a da ne računam koliko bi poljoprivrednici više trošili, kupovali.
U 2009. godini kupljeno je dva puta manje traktora nego u 2008. godini, a nažalost, kako vidim, u 2010. godini biće još gore. Postavljam pitanje - zašto Vlada ne želi da poveća subvencije i sredstva namenjena za poljoprivredu? Državu ne interesuje poljoprivreda i šta je u pitanju. Zašto se predstavnici ministarstva i Vlade nijednom nisu sastali sa predstavnicima poljoprivrednika i stručnjacima poljoprivrede?
Nažalost, vidi se da je poljoprivreda važna samo u izbornim godina kada svakome dobro dođu glasovi iz Vojvodine, gde se poljoprivredom bavi više od 16% stanovnika. Ovih dana kada Vlada Republike Srbije razmatra novi budžet, pojedinci u Vladi smatrali su da ne treba povećati budžet namenjen poljoprivredi, jer u poljoprivredi nije kriza, što nije tačno.
Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede znatno umanjilo broj poljoprivredna gazdinstva i dan-danas ne znamo koliko registrovanih poljoprivrednih gazdinstava imamo u državi. Imamo više od 300 hiljada gazdinstava registrovanih, od kojih su više od pola nekomercijalna, znači, ne dobijaju subvencije, a ima i onih koji ne ispunjavaju uslove, ali su registrovana.
Po računicama stručnjaka Udruženja poljoprivrednika, ima oko 70-80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava koja dobijaju subvencije. Nažalost, ove brojke su tajne i za nas poslanike, jer zvanično u izveštaju Ministarstva poljoprivrede za 2009. godinu nije tačno navedeno koliko je poljoprivrednih gazdinstava ostalo.
Pokušaću sad da izračunam koliko u stvari dobijaju poljoprivrednici za subvencije koji su registrovani, a za šta je to dovoljno. Ove godine 75% sredstava za subvencije su dobili poljoprivredni proizvođači i to po hektaru za tri inputa, za mineralno đubrivo, za dizel gorivo i za seme. Ukupno je bilo 12.600.000.000, znači 70% tih sredstava je 9.400.000.000. Kad to podelimo sa 12.000 dinara po hektaru dobijamo cifru od 780 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ako to dalje delimo sa 70.000 poljoprivrednih gazdinstava, onda dobijamo 11 hektara zemlje u proseku.
Znači, naš prosečan poljoprivredni proizvođač koji dobija subvenciju ima 11 hektara zemlje. Možemo lako izračunati da ukupna subvencija za našeg prosečnog poljoprivrednika je 130.000 dinara. Od toga poljoprivredni proizvođač da bi dobio subvencije mora da plati državi 50.000 za PIO, 30.000 za zdravstvo i 11.000 dinara kao vodni doprinos.
Ako sve to uplati ostaje mu 39.000 dinara. Kad to podelimo sa 11 hektara dobijamo da jedan prosečan poljoprivredni proizvođač za jedan hektar zemlje dobije 3.545 dinara. Kad uzmemo u obzir da treba registrovati traktor, održavati poljoprivredne mašine, a da ne računam rad našeg poljoprivrednika, možemo zaključiti da mu ništa ne ostaje za pokretanje poljoprivredne proizvodnje. Samo za to su dovoljne subvencije, a šta je sa onima koji uopšte ne dobijaju subvencije, ni dinara, jer ne ispunjavaju uslove, a nažalost njih ima tri puta više.
Znamo da u EU svi koji su registrovani dobijaju subvencije, kad znamo da oni dobijaju veća sredstva, zašto ne povećamo broj poljoprivrednih gazdinstava? Kvote koje imamo i ne iskorišćavamo biće važeće i kad uđemo u EU.
Na primer, ako sad izvozimo samo četvrtinu "bejbi bifa ", znači ispod kvote smo. Što ne ispunimo, postaće važeće kad uđemo u EU. Povećati izvoz nećemo moći. Imamo za izvoz i trenutno uslove, a nažalost naša država ne ispunjava kvotu za izvoz kad su u pitanju poljoprivredni proizvodi, jednostavno ne stimulišemo naše poljoprivrednike.
Ovakvim budžetom i predlogom finansiranja poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini nije sadržan nijedan pokazatelj konkurentnosti naše poljoprivrede u odnosu na druge zemlje. Ako tako nastavimo sa finansiranjem poljoprivrede, ulaskom u EU bićemo najsiromašnija poljoprivredna zemlja. Zadatak države je da omogući razvoj poljoprivrede kroz podsticaje naprednim proizvođačima i razvojem određenih projekata.
Jedini kriterijum prilikom stimulisanja proizvodnje treba da bude uspešnost, bez obzira da li se radi o velikom ili o malom proizvođaču. Dobar primer za to je Hrvatska koja subvencioniše i stimuliše ratare sa 300 evra po hektaru, a proizvođače svinja sa 15 evra po tovljeniku, odnosno 27 evra po krmači, kako bi na vreme pripremila svoje poljoprivrednike za ulazak u EU i tržišnu utakmicu koja ih čeka.
Mere koje će biti donete za 2010. godinu moraju biti poznate do kraja 2009. godine, kako bi poljoprivrednici mogli planirati sledeću proizvodnu godinu. Ministarstvo poljoprivrede mora da donese uredbe i pravilnike za 2010. godinu i stavi ih na sajt Ministarstva poljoprivrede u najbržem roku. Nadam se da smo nešto naučili ove godine kad su uredbe i ostali pravilnici izašli tek u aprilu.
Nažalost, poljoprivredni proizvođači nisu informisani na adekvatan način. Svaka opština gde se bave poljoprivredom mora da ima svoje poljoprivredne stanice i poljoprivredne savetodavne službe. Posebnu pažnju treba posvetiti poljoprivrednicima nacionalnih manjina koji svoje savetnike moraju da imaju i na svom maternjem jeziku u opštinama u kojima žive.
Poslanici SVM ovim sugestijama samo žele da ukažu na nedostatke ovog predloga budžeta, bez 6% agrarnog budžeta, poljoprivreda ne može da funkcioniše na tržišnoj osnovi. Mislim i stojim iza toga da će se svaki dinar uložen u poljoprivredu desetostruko vratiti, jer poljoprivreda je glavni faktor naše zemlje, naravno, glavni faktor ka izlasku iz svetske ekonomske krize.
Kao poslanik SVM želim da se ovaj problem reši dijalogom jer mislim da to poljoprivrednici zaslužuju. Smatram i dalje da je najveći problem mali budžet namenjen poljoprivredi iz koga je nemoguće pomoći poljoprivrednicima. Poslanici SVM i ubuduće će se zalagati za veći agrarni budžet.
Na kraju moram da podvučem još jednom, u ovakvoj formi, poslanici SVM ne mogu da podrže predlog budžeta za 2010. godinu.

Iskoristio bih, poštovana predsedavajuća, sve vreme kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe. Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika SVM iskoristim priliku i iznesem naše sugestije u raspravi u pojedinostima vezane za ove zakone o kojima još nismo pričali.
U načelnoj raspravi smo istakli neke zakone koji su za nas, za naše poljoprivrednike najvažniji, a to su: Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, za koje smo već istakli sugestije.
Dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina iznesem naše stavove, primedbe, da postavim neka pitanja u vezi ostalih zakona i da obrazložim naše amandmane.
Prvo bih počeo sa Predlogom zakona o zdravlju bilja. Ovim zakonom se uređuje zaštita i unapređenje zdravlja bilja. Smatramo da je dobro da se donese zakon koji će na jedinstveni način regulisati oblast zdravlja bilja, kao i posebni zakon o sredstvima za zaštitu bilja i sredstvima za ishranu bilja. Ovakav pristup regulisanja oblasti već je usvojen u zemljama EU. Ono što smatramo dobrim je da je ovim zakonom obezbeđeno i organizaciono i funkcionalno jačanje fitosanitarne službe.
Što se tiče Predloga zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, ovim zakonom se uređuje razvrstavanje, kvalitet, obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvoz i primena sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, po našem mišljenju na dobar način.
Smatramo da je Predlog zakona o sredstvima za zaštitu bilja važan za nas i odgovarajući. Usaglašavanje postojeće zakonske regulative u oblasti sredstava za zaštitu bilja sa važećim direktivama EU dovelo je do potrebe za donošenjem novog zakona koji će regulisati ovu oblast kao samostalnu.
O Predlogu zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Predlogu zakona o etanolu i Predlogu zakona o vinu želim da naglasim da ih podržavamo. Najvažnije je da svaki građanin može da proizvodi rakiju i vino za sopstvene potrebe.
Ovim zakonom reguliše se oblast koja ima veliki značaj u poljoprivredi Srbije, koja obuhvata od proizvodnje, odnosno upisa u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, preko kvaliteta, oznake i geografskog porekla, deklarisanja, kao i prometa.
Ovim zakonom nameće se obaveza svakom ko želi da se bavi proizvodnjom i prometom rakije i drugih alkoholnih pića da mora da se upiše u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića. Uvođenjem registra sprečava se nelegalna proizvodnja i promet, eliminiše se proizvodnja falsifikata i omogućava se praćenje svih puteva, što je za nas jako važno i smatramo dobrim.
Dalje ću da pričam o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. U postupku usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU donet je Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća koji je stupio na snagu krajem 2004. godine. Zakon je najvećim delom urađen na osnovu uputstva Evropske zajednice o prometu šumskog reproduktivnog materijala.
U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dodate su odredbe o pravilnicima i potpune implementacije propisa Evropske unije u oblasti proizvodnje i prometa šumskog reproduktivnog materijala.
Nastavio bih sa Predlogom zakona o dobrobiti životinja. Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja. Ovim zakonom posebno se ističe odgovornost, obaveze i dužnost vlasnika, odnosno držaoca životinja u cilju zaštite dobrobiti životinja, čime se želi sprečiti okrutnost, kao i neodgovarajuće postupanje sa životinjama.
Sledeći je zakon o stočarstvu. Ovde imamo više primedbi. Što se tiče ovog zakona interesuje me da li je Ministarstvo poljoprivrede održavalo sastanke sa veterinarskim komorama, kakva je saradnja između Ministarstva poljoprivrede i veterinarskih komora, da li su veterinari uputili neke primedbe na ovaj zakon i posebno nas interesuje uloga naših veterinarskih tehničara i veterinara u zakonu.
Naše primedbe su da pri izradi Predloga zakona nije vođeno računa o našoj specifičnoj situaciji stočarske proizvodnje, da 80-90% ukupne nacionalne proizvodnje daju sitni proizvođači i fizička lica. Fali definisanje subjekata proizvodnje, nivo primarne proizvodnje.
Ovde predlažemo da to budu udruženja odgajivača, registrovana interesna zajednica odgajivača po vrstama stoke, kao pravno lice, farme industrijske proizvodnje, kao pravno lice, i integratori i organizatori primarne proizvodnje, kao pravno lice.
Udruženje odgajivača treba da bude glavni subjekat, obuhvatajući vitalnu masu sitnih proizvođača na nivou primarne proizvodnje. Inače, 80% proizvođača neće participirati od budžetskih sredstava izdvojenih za razvoj stočarstva.
Fali i definicija strukture proizvodnje, odnosno proizvođača. Naš predlog je da to bude industrijska proizvodnja, sitna robna proizvodnja, naturalna proizvodnja i bioproizvodnja.
Definisanje ovih pojmova je važno, ne samo pri koncipiranju generalne agrarne politike, već i pri usaglašavanju zakonskih regulativa, kao što je Zakon o zaštiti domaćih životinja.
Nejasna mi je definicija još nekoliko pojmova, kao što je odgajivačka organizacija.
U Predlogu zakona je jedna vrsta selekcija, međutim, u EU to je jedna vertikalna integraciona struktura proizvođača u cilju selekcije, gajenja i prometa stoke. Selekcija je danas kontrola i obezbeđivanje kvaliteta.
Reprodukcija kao zootehnička mera treba da bude definisana po segmentima, po našem – prirodno parenje, veštačko osemenjivanje unutar odgajivačke organizacije, veštačko osemenjivanje unutar industrijske farme i, kao četvrto, komercijalni centri za proizvodnju i promet semena.
Naše generalno mišljenje je da je Predlog zakona tendenciozno naklonjen industrijskoj proizvodnji stoke, centralni položaj u raspodeli budžetskih sredstava su zauzele naučne institucije i fakulteti.
Cilj zakona treba da bude čuvanje identiteta i tradicije našeg stočarstva, a uz to omogućiti sitnim proizvođačima da kroz udruživanje poboljšaju svoj ekonomski status i da budu i dalje nosioci preko 50% nacionalne proizvodnje stoke.
Ono što želimo da naglasimo je da i pčelarstvo pripada ovom zakonu. Interesuje nas šta je plan Ministarstva poljoprivrede po tom pitanju. Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da možda ne bi bilo loše da pčelarstvo dobije poseban zakon. Tražimo od vas da kontaktirate udruženja pčelara po tom pitanju i da razmislite u tom pravcu.
Što se tiče Predloga zakona o bezbednosti hrane, za ovaj zakon je pristiglo dosta amandmana. Izuzetno je važan jer se njime uređuju opšti uslovi za bezbednost, higijenu i kvalitet hrane i hrane za životinje. Značaj donošenja zakona o bezbednosti hrane jeste prvenstveno u zaštiti života i zdravlja ljudi. Po našem mišljenju, osnovno je pravo potrošača da hrana koju kupuje i konzumira ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje.
Podneli smo amandmane na čl. 11, 12. i 48. ovog zakona. Za nas je jako važno da Pokrajina ima svoje nadležnosti po svim zakonima u oblasti poljoprivrede. Naša primedba u članu 11. se odnosi na deo o nadležnostima gde stoji „ministarstvo“, predlažemo da se doda „nadležni pokrajinski organ“. U okviru prenetih nadležnosti Autonomna Pokrajina Vojvodina treba na svojoj teritoriji da vrši monitoring primene ovog zakona putem svoje inspekcije, po našem mišljenju.
U članu 12. poslove organa države, u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane obavlja fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, a mi tražimo da to obavlja i poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije, jer uloga i mesto inspektora inženjera prehrambene struke izuzetno je važna u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, zato što su to najkompetentniji kadrovi.
Podneo sam amandman i na član 48. stav 2, gde se posle reči "isti" dodaju reči "odgovarajuće stručne spreme". Primedba u članu 48. odnosi se na stručnost lica koja će biti odgovorna za promenu dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HCCP, pošto je veoma bitno da to bude lice prehrambene struke, jer se u praksi neretko za odgovorna lica imenuju postojeći radnici koji su nekompetentni za obavljanje ovih zadataka. Što se tiče Predloga zakona o genetski modifikovanim organizmima, u naš zakonodavni okvir se uvode novi elementi kada su u pitanju genetski modifikovani organizmi, a to je - obavezno obeležavanje, upoznavanje javnosti, odgovornost za štetu, ispitivanje i troškovi ispitivanja, plaćanja republičkih administrativnih taksi.
Takođe, podneo sam amandman na član 32. stav 1, gde se posle reči "uništi" dodaju reči "uz prisustvo ovlašćenog fitosanitarnog inspektora". Smatramo da je stvaralac, korisnik i njihov ovlašćeni zastupnik dužan da se otpad koji sadrži GMO, kao i otpad koji je nastao upotrebom GMO uništi uz prisustvo ovlašćenog fitosanitarnog inspektora, tako da GMO ne bude više sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge organizme. Inače, na Odboru bio je podnet jedan amandman na ovaj član i smatram da će to biti rešen ovaj problem.
Što se tiče zakona o poljoprivrednom zemljištu, nama poslanicima iz Saveza vojvođanskih Mađara ovaj zakon je takođe jako važan, naročito zbog toga što podržavamo male poljoprivredne proizvođače kojih ima najviše u Srbiji. Smatramo da oni zahtevaju najveću pomoć.
Međutim, imamo par sugestija vezane za ovaj zakon. Dali smo amandmane na čl. 21, 22, 26. i 27. ovog zakona. Smatramo da se poljoprivredno zemljišta u državnoj svojini može dati na korišćenje, uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju, samo za naftne bušotine i vetrenjače - a ovim zakonom to nije definisano. Za nas je važno da ribnjaci i vinogradi budu izdati u zakup i na manje od 40 godina. Takođe smatramo da treba uzeti u obzir da prosečna cena zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave može da se smanji, a ne samo da se poveća, kao što je to u jednom članu.
Na kraju, želim da kažem da smatram da je izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini treba da se preda do 28. februara tekuće godine. To su naši amandmani na ovaj zakon.
Samo na kraju još želim da istakne i kažem još jednom, kao što smo i pre kazali, da će poslanici i Poslanička grupa manjina podržati ovaj set zakona, bez obzira da li podržavate naše amandmane ili ne.
Ipak, tražim od vas da ih prihvatite i da ih obrazložite. Takođe, drago nam je da posle dužeg perioda imamo set zakona o poljoprivredi i nadamo se da će ovi zakoni samo olakšati položaj naših poljoprivrednika i ubrzati približavanje Srbije EU. Hvala vam.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane. Bezbednost hrane i hrane za životinje na teritoriji Republike Srbije u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju subjekti koji se upisuju u centralni registar objekata i drugih subjekata u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje. Drugi subjekti iz stava 1. ovog člana jesu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao centralni organ, Ministarstvo zdravlja, Nacionalna referentna laboratorija i laboratorije.
Podneo sam amandman na član 11. stav 2. da se posle reči "organ" dodaju reči "odnosno pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo" i da se posle stava 3. posle reči "zdravlje" dodaju reči "i pokrajinski sekretarijat za zdravstvo".
Primedba u članu 11. se odnosi na deo nadležnosti gde stoji "ministarstvo", predlažem da se doda "nadležni pokrajinski organ". U okviru prenetih nadležnosti AP Vojvodine i pokrajine treba da na svojoj teritoriji vrši monitoring primene onog zakona putem svoje inspekcije. Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara je važno da Pokrajina ima svoje nadležnosti po svim zakonima u oblasti poljoprivrede. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. ovog zakona, posle reči "inspekcija" treba da se dodaju i reči "poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije".

U ovom članu zakona poslove organa državne uprave u smislu ovog zakona u ovoj oblasti bezbednosti hrane obavlja fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, a mi tražimo da to obavlja i poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije.

Ponašanje, uloga i mesto inspektora inženjera prehrambene struke važna je u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, jer su to najkompetentniji kadrovi za uspostavljanje, vođenje i korigovanje tehnoloških postupaka proizvodnje, što je osnovni uslov proizvodnje bezbedne hrane, te je razumljivo da su ti stručnjaci u navedenim slučajevima i najkompetentniji za kontrolu hrane. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predstavništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane, na član 48. stav 2. koji glasi – subjekti u poslovanju hranom su dužni da koriste uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu u primeni HACCP. Subjekat u poslovanju hranom je dužan da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HACCP.
Ovim članom zakona tražimo da posle reči – lice - se dodaju reči – odgovarajuće stručne spreme. Primedba u članu 48. se odnosi na stručnost lica koje će biti odgovorno za promenu dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HACCP, pošto je veoma bitno da to bude lice prehrambene struke, jer u praksi se za odgovorna lica imenuju postojeći radnici koji su nekompetentni za obavljanje ovih zadataka. To je naročiti problem u proizvodnim pogonima malog i srednjeg obima, gde uglavnom nema inženjera tehnologa, pa ni majstora prehrambene struke.

Zahvaljujem ministre.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dragi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime narodnih poslanika SVM iznesem naše sugestije u vezi ove tačke dnevnog reda koji u sebi sadrži 15 zakona vezanih za poljoprivredu, a najviše u vezi opšte situacije u poljoprivredi. Na početku svog izlaganja treba da istaknem da poslanici Poslaničke grupe manjina podržavaju ovaj set zakona i drago nam je da posle dužeg perioda imamo set zakona o poljoprivredi i nadamo se da će ovi zakoni samo olakšati položaj naših poljoprivrednika i ubrzati približavanje Srbije ka EU.
Verujemo u to da će set zakona poboljšati položaj onih građana Srbije koji žive od poljoprivrede, znači poljoprivrednim proizvođači. Važno je to da na dnevnom redu su zakoni koji su nama prioriteti, poslanika SVM, jer imamo u programu naše partije SVM.
U proteklom periodu smo se više puta bavili poljoprivredom i eventualnim problemima, reagovali smo više puta na način subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava, na način registrovanja poljoprivrednih gazdinstava. Pričali smo o problemima u vezi otkupa mleka i uvoza mleka u prahu, i imali smo ozbiljan problem sa proizvođačima duvana. '
Interesuje me, znamo da je nekim proizvođačima duvana, koji su proizvodili ''berlej'' i ''orijental'', nisu isplaćene subvencije vezane za 2008. godinu, znamo da je jedna uredba gotova, interesuje me šta je sa tom uredbom i kada će je pustiti Ministarstvo poljoprivrede.
Treba da kažem da smo više puta sa Ministarstvom poljoprivrede našli rešenja. Gospodine ministre, treba da vam kažem i to da mi poslanici SVM smatramo da je Ministarstvo poljoprivrede trenutno na boljem putu nego što je bilo u prethodnim godinama. Smatramo da postoji više truda, više volje u vama nego u vašim prethodnicima. Ipak, imam i neke nesuglasice, imamo i neke zahteve, što smatramo da je prirodno. Naravno, ne možemo se složiti u svim pitanjima.
Imamo osećaj da je u Beogradu poljoprivreda, nažalost, tema samo pre izbora, ali skrećem vam pažnju na to da je nama poslanicima SVM, koji dolazimo isključivo iz poljoprivredne okoline, poljoprivreda prioritet. Uvek vam skrećemo pažnju, gospodine ministre, na to i zahtevamo od vas da se Ministarstvo poljoprivrede izbori za što više sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Imam tu i neke podatke vezane za prethodne godine. Na primer, u 2001. godini ukupan budžet za poljoprivredu je bio 4,06%, 2004. godini je bilo najviše 5,33%, 2006. godini 5,14% , a sada trenutno poljoprivreda 2,92% ima ukupno od budžeta Republike Srbije. Smatramo to jako lošim.
Više puta smo skrenuli pažnju na to da kada u Srbiji pričamo o svetskoj ekonomskoj krizi, možemo reći da u našoj zemlji ona najviše pogađa poljoprivredu, odnosno poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veći deo izvoza ostvarujemo od poljoprivredne proizvodnje, jedino se poljoprivrednim proizvodima možemo takmičiti sa zemljama u okruženju.
Mi, predstavnici SVM, smatramo da je u Srbiji jedini mogući način, ključ uspeha da prevaziđemo ovu krizu, da što više sredstava uložimo u poljoprivredu. To su jedini proizvodi koje sigurno možemo izvoziti i njima konkurisati na tržištu EU, a i šire. Ako pokrenemo i poboljšamo poljoprivrednu proizvodnju, to će se odraziti na prerađivačku industriju, trgovinu i ostale grane privrede.
U poljoprivredi smatramo veoma važnim i potrebnim državnu podršku u izgrađivanju strukture ekonomičnog poslovanja. Rascepkana mala seljačka gazdinstva, koja je država više decenija stalno eksploatisala, treba da zamene farmerska gazdinstva, ali ne po svaku cenu.
Veći deo našeg poljoprivrednog življa je siromašan i star i nažalost neki su postali socijalni slučajevi. Zalažemo se za takve mere koje će sprečiti materijalno upropašćavanje seljačkih gazdinstava i koje će pomoći njihovom prestrukturiranju u pravcu efikasnih proizvodnih sistema, pripremajući ih na izazove konkurencije na evropskom tržištu.
U poljoprivredi izrazito, ali i u drugim privrednim granama, zahtevamo ukidanje monopola bilo u otkupu, bilo u obezbeđivanju proizvodnih sredstava. Smatramo da ste po tom pitanju postigli nešto. Na dobrom putu je Ministarstvo poljoprivrede. Imate našu podršku po tom pitanju.
Obaveza države je obezbeđivanje transparentne i kontrolisane, čiste tržišne utakmice. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede treba da se zalaže za stvaranje stabilnih i proračunljivih kvaliteta cena i dohodaka. Naš program stavlja poseban akcenat na poboljšanje kvaliteta života i životne šanse onima koji žive na selu, da i time poboljšamo snagu naših sela i naselja za očuvanje življa.
Zahtevamo potpuni povraćaj imovine, odnosno celovito obeštećenje u slučaju gazdinstava, mlinova i druge imovine vezane za poljoprivredu. Smatramo da po tom pitanju Ministarstvo poljoprivrede treba još dosta da radi i da pokrene tu temu.
Cilj SVM je da se socijalna sigurnost poljoprivrednih proizvođača poveća, da se poboljšaju uslovi kvaliteta života seoskog stanovništva, da se ukinu monopoli, da se stvore stabilni odnosi i pariteti cena i kvaliteta pojedinih poljoprivrednih proizvoda.
Nama je prioritet da se usvoji takav set zakona koji će onemogućiti korišćenje sumnjivog kapitala prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta, koji će u skladu sa propisima EU štiti mala gazdinstva i koji će onemogućiti nastanak veleposeda, da se uvede sistem obračuna i raspodele subvencija za poljoprivredne proizvođače na bazi obrađene površine zemljišta, saglasno evropskim standardima.
Zalažemo se za to da se obezbede državna sredstva za izgradnju prerađivačkih i skladišnih kapaciteta od strane vojvođanskih poljoprivrednih proizvođača udruženih u savremene forme zadruga.
Tražili smo od Ministarstva poljoprivrede da se preispita sistem davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i da se izmeni na način da do zemljišta, umesto špekulanata, dođu oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao primarnom delatnošću. Dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu smatramo da ćemo rešiti ovaj problem, mada ćemo videti kako će to funkcionisati u praksi i na terenu.
Tražimo od vas da neuplaćene zakupe za državno poljoprivredno zemljište u što kraćem roku naplatite i da se da na sud. Nažalost, imamo informacije da je samo u nekim opštinama pokrenuta optužnica.
Zalažemo se da se uspostavi poljoprivredna savetodavna služba na nivou sela. Savez vojvođanskih Mađara ima program sa mrežom tih službi, odnosno kancelarija. Ovo dobro funkcioniše u nekim opštinama, pa želimo da Ministarstvo poljoprivrede izdvoji sredstva za savetovanje poljoprivrednika i zahtevamo da, umesto novih savetodavnih kancelarija, Ministarstvo pomaže onima koji već godinama funkcionišu, odnosno da uključe i naše savetodavne službe u Savetodavnu službu Ministarstva poljoprivrede.
Tražimo da se proizvodi koje otkupi država bez odlaganja isplate i da se obezbede državni i međunarodni izvori za podsticaj organske poljoprivredne proizvodnje, vinogradarstva, voćarstva i proizvodnje bioproizvoda i da se oni pravilno raspodele. Želimo da se posebno podstakne proizvodnja biljaka koje se koriste kao sirovina za bioenergente i da se specifični, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi koji reprezentuju vojvođanske Mađare zaštite i da dobiju sertifikat kvaliteta.
Poslanici SVM već više puta smo reagovali i informisali javnost kada je došlo do elementarnih nepogoda. Tražili smo da poljoprivredni proizvođači, ugroženi elementarnim nepogodama, odmah nakon nastanka štete dobiju odgovarajuću pomoć.
Smatramo da Ministarstvo poljoprivrede treba stalno da prati situaciju na terenu. U Vojvodini je trenutno suša velika i poljoprivrednici već procenjuju štetu. Interesuje me da li je Ministarstvo poljoprivrede preuzelo nešto po tom pitanju.
Imam ovde nekih podataka – u aprilu na severu Bačke palo je samo 13 milimetara kiše na kvadratni metar, a u maju ni toliko. Naši stručnjaci procenjuju da će šteta kod žitarica biti između 30% do 50%. Ako u roku od dve nedelje ne bude kiše biće problema i sa kukuruzom i šećernom repom.
Suša naravno trenutno još nije toliko velika kao što je bila u 2007. godini, ali ipak je zabrinjavajuća. Ova elementarna nepogoda će pogoditi i ljude koji se bave ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom. Na mestima u severnoj Vojvodini bi bilo dobro da Vlada što pre reaguje.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da reaguje što brže, jer inače ovi zakoni o kojima ćemo raspravljati ne vrede ništa. Ako naši poljoprivrednici neće imati svoje proizvode, neće imati šta da stave u javno skladište, neće imati dovoljno sredstava za zakup poljoprivrednog zemljišta itd.
Znamo da na tržištu možemo da utvrdimo da Vojvodina daje iz poljoprivrede 70 do 80% proizvoda, a ostali delovi zemlje samo 20 do 30%. Kada znamo da je svetska ekonomska kriza, smatram da država ne sme da zaboravi naše poljoprivrednike i treba da prati situaciju na terenu.
Drugi problem na terenu, po podacima Držane službe za zapošljavanje, jeste da je do sada od septembra do decembra prošle godine, tačnije 2008. godine, 8% ljudi je ostalo bez posla u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Smatramo da su glavni uzroci ovog problema neisplaćene subvencije i način subvencionisanja i Uredba o registraciji poljoprivrednih gazdinstava.
Za nas je najvažnije da vi svakom poljoprivrednom proizvođaču omogućite iste uslove za proizvodnju. Smatramo da su svi proizvođači isti. Interesuje me koliko duga ima još Ministarstvo poljoprivrede i koliko je subvencija neisplaćeno u 2008. godini.
Postoji još jedan ozbiljan problem vezan za ruralne sredine, vezano za zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o kojem želim više da pričam jer dolazim iz ruralnog područja Srbije. U ruralnim sredinama, prvenstveno u selima, život stanovništva pre svega zavisi od poljoprivrede i na selu svaki drugi stanovnik je vezan za jednu granu poljoprivredne proizvodnje.
Zbog stalnih problema u poljoprivredi u zadnje dve decenije u Srbiji mladi ljudi napuštaju seoska domaćinstva, jer nemaju uslova, odnosno motivaciju da ostanu u ruralnim sredinama zbog loših i nesigurnih uslova u poljoprivredi.
Ovaj problem se ne može rešiti ovakvim načinom vođenja poljoprivrede. Ako čekamo i ne uradimo nešto da bi mladi ljudi ostali na selu, onda ćemo za još dve decenije totalno uništiti našu poljoprivredu, naročito u malim sredinama, gde i sada ima problema sa radnom snagom. Pretežno u seoskim domaćinstvima su ostali stari seljaci koji nisu u stanju da obrađuju svoje gazdinstvo. Dosta zemlje se proda i to najviše u ruralnim sredinama.
Vezano ne samo za ovaj zakon, ali i za ovaj zakon, jeste registrovanje poljoprivrednih gazdinstava i posebno me interesuje registrovanje nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i subvencija, podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Znamo da je za vreme kampanje predsednik države Boris Tadić obećao poljoprivrednih proizvođačima, starima da će dobiti podršku u iznosu od 50.000 dinara. Sada je ukinuta ta uredba, postavio sam poslaničko pitanje u prethodnoj fazi i nisam još dobio odgovor, interesuje me šta će oni dobiti i da li mogu da računaju i u kakvom obliku na državu. Ako pričamo i o trenutnom stanju u državi, možemo istaći da u Srbiji više od 200 sela nema mlađih ispod 20 godina. Najmanje u 190 sela nema nijednog stanovnika. U ruralnim sredinama imamo više od 260.000 stanovnika koji su stariji od 50 godina i to neženjenih muškaraca.
U selima u 86% slučajeva se stalno smanjuje broj stanovnika i samo u 14% ili stagnira ili se malo povećava. Mogu vam dati primer vojvođanskog sela Pačir, iz kojeg dolazim, gde ima približno 3.000 stanovnika, prošle godine na 18 rođenih bilo je 45 umrlih, a da ne brojim mlade ljude koji su napustili selo i to ne samo zbog toga da bi živeli u gradu, nego i radi odlaska u inostranstvo.
Ako se ova tendencija nastavi, u Vojvodini i Srbiji na selima će ostati samo stari ljudi. Statistika ukazuje na to da u poljoprivredi nema strategije razvoja i nema novih generacija koje će da naslede poljoprivredno gazdinstvo. Ministarstvo poljoprivrede, ako pravi strategiju, nikako ne sme da izostavi ove činjenice, a u strategiju mora da uđe program za razvoj ruralne sredine, kojim bi mogli da poboljšamo stanje na selima. Čak smatramo da nije dovoljna samo strategija ruralnog razvoja, nego bi trebalo da se predvide sredstva iz budžeta Republike Srbije za finansiranje mladih poljoprivrednih proizvođača, koji bi sa predviđenim sredstvima mogli da formiraju i razvijaju svoje gazdinstvo koje ima garantovanu stabilnost u poljoprivredi. Nažalost, stabilnosti u poljoprivredi nema.
Mladi ljudi očekuju od Ministarstva poljoprivrede garanciju da od uloženog truda mogu da žive. Nažalost, bezbednosti u poljoprivredi trenutno nema, a smatramo da je to isključivo posledica rada prethodnih ministarstava poljoprivrede, a vi dosta treba da radite na tom pitanju.
Registrovanim poljoprivrednicima država treba da izdvaja sredstva za dečiji dodatak barem do godinu dana. Treba da vam skrenem pažnju i na to da u nekim slučajevima nosioci poljoprivrednih gazdinstava su žene, a nažalost, one nemaju pravo čak ni na porodiljsko odsustvo.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da vodi računa posebno o mladima na poljoprivrednim gazdinstvima, da mladi ljudi ostanu na selu.
Ministarstvo poljoprivrede treba da potencira opstanak mladih na selu i mora posebno stimulisati da se što više dece rodi u ruralnim sredinama, da bi ostala i dalje zdrava sredina u selima. Smatram da u ovom slučaju posebnu pažnju imaju žene u poljoprivredi.
To su bile samo neke teme koje smo želeli izdvojiti u načelnoj raspravi o setu zakona o poljoprivredi. Smatram da ne treba da raspravljamo samo o zakonima, ako su ovde predstavnici Ministarstva poljoprivrede, nego treba da pričamo o opštoj situaciji u poljoprivredi i kroz raspravu da pokušamo da rešimo neke nedostatke zakona i nedostatke u poljoprivredi.
Smatramo da situaciju u poljoprivredi ne možemo samo preko zakona da poboljšamo, nego Ministarstvo poljoprivrede i Vlada moraju zajedno, i kroz uredbe i kroz pojedinačna rešenja, da poboljšaju uslove naših poljoprivrednika.
Na kraju želim još jednom da istaknem da Poslanička grupa manjina će podržati ovaj set zakona, a primedbe i sugestije vezano za ostale zakone ćemo izneti u daljoj raspravi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem svoje izlaganje u vezi nekih zakona, dozvolite mi da opet postavim neka pitanja koja sam već pitao u prethodnom izlaganju, a odgovore nisam dobio.
Prvo se radi o podršci nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima. Ministarstvo poljoprivrede je 26.2.2009. godine donelo Uredbu o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, koja je trebalo da važi u 2009. godini. Ovom uredbom bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da, u iznosu od 40.000 dinara, pomaže naše poljoprivredne penzionere koji imaju najmanju platu u Srbiji.
Nažalost, Ministarstvo poljoprivrede je nakon 45 dana ukinulo važenje Uredbe o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima Uredbom o prestanku. Moramo da vas podsetimo još jednom da je predsednik države gospodin Boris Tadić za vreme kampanje obećao našim najstarijim poljoprivrednicima ovu podršku, čak i više. Zbog toga ne razumemo takvu reakciju Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Interesuje me zašto je ukinuta ova uredba i koliko je poljoprivrednika od 26.2. do 15.4. registrovalo gazdinstvo kao nekomercijalno?
Drugo pitanje je – ko će njima nadoknaditi ove troškove oko registracije i da li je Ministarstvo voljno da to uradi?
Druga tema koja je spomenuta je suša na teritoriji države koja je najveća na severu Bačke, u stvari na severnim delovima države. Nisam dobio odgovor šta je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo po tom pitanju? Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara tražimo od vas da proverite situaciju na terenu i da reagujete na to.
Treće spomenuti problem su bile neisplaćene subvencije. Interesuje me kada će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti subvencije svim poljoprivrednim proizvođačima, a vezano za 2008. godinu?
Sada u nastavku, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina, iznesem naše sugestije u vezi nekih zakona iz seta zakona o poljoprivredi.
Imamo tri zakona koja su za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara najvažnija, a to su zakon o poljoprivredi i o ruralnom razvoju, o kojem sam već govorio i izneo naše sugestije. Druga dva zakona su Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Što se tiče Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, smatramo da će ovaj zakon olakšati uslove kreditiranja naših poljoprivrednika, koji su nažalost trenutno bez kredita i bez subvencija i tako neće moći opstati. Ovaj zakon uređuje uslove za određivanje javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, uslove i način izdavanja dozvola za rad javnih skladišta, uslove i način njihovog korišćenja.
Potreba da se obezbedi viši stepen pravne sigurnosti, kao i da se razvija promet poljoprivrednih proizvoda putem razmene papira, dovela je do neophodnosti uspostavljanja sistema javnih skladišta i robnih zapisa, a iz kog razloga se i predlaže donošenje ovog zakona.
Vlasnik robnog zapisa može da iskoristi robni zapis kao zalogu za kratkoročni kredit ili da izvrši prodaju robnog zapisa, što je po našem jako dobro za naše poljoprivrednike. Smatramo da će ovaj zakon samo ovakvim potezima razvijati poljoprivredu.
U velikom broju zemalja, sa razvijenim tržištima poljoprivrednih proizvoda, razvijeni su robni zapisi kao instrument koji olakšava pristup kratkoročnim kreditima i trgovinu poljoprivrednim proizvodima.
Ovo rešenje smatramo dobrim i zbog razloga što nam je Ministarstvo poljoprivrede u rebalansu budžeta u 2009. godini, da bi imalo dovoljno raspoloživih sredstava, iz podračuna iz Fonda za razvoj poljoprivrede uzelo 4.600.000.000 dinara. Iz tog fonda je do sada Ministarstvo poljoprivrede finansiralo kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite i, nažalost, u 2009. godini naši poljoprivrednici će ostati bez tih mogućnosti i ne znamo šta ih čeka u 2010. godini.
Što se tiče zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, treba da kažemo da je za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara ovaj zakon takođe jako važan, naročito zbog toga što podržavamo naše male poljoprivredne proizvođače, kojih ima najviše u Srbiji i smatramo da oni zahtevaju najveću pomoć.
Međutim, imamo par sugestija vezano za ovaj zakon. Predložili smo i amandmane da bi ovaj zakon bio još bolji i efikasniji. Dobro je da lokalne samouprave raspolažu i daju u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U praksi je, nažalost, došlo i do nekih nesuglasica, pa se nadamo da će ovom dopunom zakona biti rešeni svi problemi i nesuglasice vezane za izdavanje zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu nije mogao da utiče na razne tajkune, koji su lako došli do poljoprivrednog zemljišta pre nego naši mali i siromašni seljaci. Treba da stoji ispred nas zakon koji je usvojen u Danskoj, kojim se tako reguliše zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da pravo na zakup samo ima taj poljoprivredni proizvođač koji stanuje bliže od 30 kilometara od zemljišta koje hoće da uzme u zakup.
Problem je što prethodno ministarstvo, odnosno rukovodstvo prethodnih ministarstava, npr. Ministarstvo za poljoprivredu, u 2006. i 2007. godini nisu naplatili zakup, nego su omogućili da se prolongira isplata zakupa pojedinih zakupaca. Od tih godina nema reda u naplaćivanju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, odnosno to je uticalo na nemoral pojedinih zakupoprimaoca.
Naravno, ovim predloženim dopunama zakona, po mišljenju poslanika SVM, dobro se regulišu ove stvari i zbog toga moram da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa ministrom Draginom.
Što se ostalih zakona tiče i naših pojedinih amandmana, o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima, gde očekujemo od ministra poljoprivrede punu saradnju i usvajanje, naravno, naših amandmana. Hvala.