Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe manjina želim da postavim više pitanja gospodinu ministru dr Saši Draginu, ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Naime, Ministarstvo poljoprivrede 26. februara 2009. godine donelo je Uredbu o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima koja su trebalo da važe za 2009. godinu. U to vreme Srbija i svet već su bili u dubokoj svetskoj ekonomskoj krizi, pa smo znali da će ova godina za Srbiju biti veoma teška.
Naravno, kada je izašla ova uredba, tome su se obradovali naši poljoprivrednici, penzioneri, koji dobijaju najmanju penziju u Srbiji, počeli su da prijavljuju gazdinstva kao nekomercijalno.
U nekomercijalna gazdinstva pripadaju oni poljoprivrednici koji su otišli u penziju pre 1986. godine, te bi njima dobro došlo 40.000 koje su predviđene ovom uredbom.
Ovaj tračak nade im je kratko trajao jer je Ministarstvo poljoprivrede - nakon 45 dana ukinulo važenje odredbe o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, sa Uredbom o prestanku.
Tokom registrovanja, mogu vam reći da su stariji poljoprivrednici imali velike teškoće. Na severu Bačke da nije radila poljoprivredna savetodavna služba mnogi od njih se ne bi prijavili. Preko ovih kancelarija, koje su finansirane na mnogim mestima od strane Ministarstva poljoprivrede i nekih opština, uz dosta strpljenja i napora sređivani su papiri da bi se dobila ova mala pomoć.
Žalosno je to da se većina starih poljoprivrednika danima mučila za pribavljanje potrebne dokumentacije. Putovali su sa sela u grad da bi sve to uradili. Ostavljali su gazdinstva komšijama i gubili su čitave dane i vreme. Još je žalosnije što Ministarstvo poljoprivrede takvim potezima umanjuje ugled Ministarstva, jer sva pravila i uredbe koje donesemo trebalo bi da važe u toku ove godine.
Moje pitanje glasi - koliko je poljoprivrednika od 26.02.2009. do 15.04.2009. godine registrovalo gazdinstvo kao nekomercijalno?
Drugo pitanje - ko će ove troškove poljoprivrednicima oko registracije nadoknaditi i da li je Ministarstvo poljoprivrede voljno da to uradi?
Interesuje me - zašto je Ministarstvo poljoprivrede moralo da donese takvu uredbu, kada je dobro znalo u februaru, da para nema u ovoj godini?
Po mišljenju nas, poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, Ministarstvo nije moralo da obmanjuje naše poljoprivrednike. Umesto da dobijaju pomoć stari poljoprivrednici su izgubili - i to na početku godine kad je setva, kada su malo vremena imali i kada su sve već uložili za ovu godinu i sada na kraju, nažalost, ne mogu da računaju na Ministarstvo poljoprivrede.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim nekoliko pitanja u ime Poslaničke grupe manjina gospodinu premijeru dr Mirku Cvetkoviću.
Najpre želim da vam skrenem pažnju na to da, kada pričamo o svetskoj ekonomskoj krizi u Srbiji, možemo reći da u našoj zemlji ona najviše pogađa poljoprivredu, odnosno poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veći deo izvoza ostvarujemo od poljoprivredne proizvodnje i da se jedino s poljoprivrednim proizvodima možemo takmičiti sa zemljama u okruženju.
Mi, predstavnici SVM, smatramo da je u Srbiji jedini mogući način, ključ uspeha da prevaziđemo ekonomsku krizu to da što više sredstava uložimo u poljoprivredu. Oni su jedini proizvodi koje sigurno možemo izvoziti i sa njima konkurisati na tržištu EU, a i šire. Ako pokrenemo i poboljšamo poljoprivrednu proizvodnju, to će se odraziti na prerađivačku industriju, trgovinu i ostale grane privrede. Treba da se podsetimo narodne poslovice koja kaže: ''Bogat seljak, bogata država'' i da se ponašamo u skladu sa tim.
Poštovani premijeru, želim da vam kažem da je za nas najvažnije da ova vlada svakom poljoprivrednom proizvođaču omogući iste uslove za proizvodnju, a ne kao što ste doneli uredbu vezanu za subvencionisanje poljoprivrednih gazdinstava. Smatramo da su svi proizvođači isti. Pošto je nadležni ministar poljoprivrede dr Saša Dragan odsutan, imam više pitanja za vas kroz koje ćemo ukazati na propuste Ministarstva poljoprivrede.
Po čemu je bolja ova varijanta subvencionisanja nego prethodna, od prošle godine? Molim vas, objasnite zašto je vama ova varijanta prihvatljivija, kada znamo da će ove subvencije od sada koristiti 70.000 poljoprivrednih gazdinstva, a u prethodnoj godini ih je koristilo skoro 500.000.
Znamo da ovom odlukom želite isključiti tajkune, a treba da uzmete u obzir da ste sa ovom odlukom isključili i veliki broj porodica, porodice poljoprivrednih proizvođača kojima je već decenijama poljoprivreda jedini izvor prihoda.
Želimo da preispitate način subvencionisanja, a predlažemo i da omogućite proizvođačima povoljnije uslove i rokove za uplatu doprinosa na prošlu godinu. Ponavljam, država polako uništava granu privrede koja može da pomogne da izađemo iz krize.
Druga tema je vezana za proizvođače mleka i želim odgovor na grupu pitanja. Ko je dopustio uvoz mleka u prahu u Srbiju? Ko su uvoznici? Koliko je uvezeno do sada? Da li je izvršena kontrola ispravnosti uvezenog mleka i u kom institutu?
Da li je na proizvodima od mleka označeno da su to proizvodi od mleka u prahu? Smatramo da ste ovim uvozom onemogućili male i srednje proizvođače mleka, a da ne kažem da ste ugrozili zdravlje građana.
Evo trećeg pitanja i polako završavam. Postoji ozbiljan problem kod proizvođača duvana. Koje su mogućnosti proizvođača duvana? Da li će biti subvencija i kako će to biti isplaćeno? Smatramo apsolutno neprihvatljivim da proizvođači duvana premije nisu dobili ni za prošlu godinu. Ne mogu se mere pomoći ukidati retroaktivno pošto proizvođači nisu mogli znati, kada su sadili duvan, da neće moći da računaju na pomoć države.
Poštovani premijeru, od vas očekujemo iskrene a ne političke odgovore. Hvala vam i izvinite zbog prekoračenja vremena.

Hvala. Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo, gospodine premijeru, pošto imate uvid u subvencije, ipak želim da mi odgovorite na pitanje u vezi sa subvencionisanjem poljoprivrednih proizvođača – kako stojimo sa prošlogodišnjim subvencijama, zašto nisu isplaćene?
Što se tiče naših očekivanja, poslanika SVM, ona su jasna. Tražimo od vas, još jednom, da preispitate način, krug lica i rokove vezane za subvencionisanje poljoprivrednih gazdinstava. Smatramo da nekim uredbama u vezi sa subvencionisanjem čak 70-80% proizvođača nije zadovoljno.
Dalje, tražimo potpunu zabranu uvoza mleka u prahu. Smatramo da ćete daljim uvozom onemogućiti male i srednje proizvođače mleka, a da ne kažem da ćete ugroziti zdravlje građana, koji čak ni ne znaju kakve proizvode kupuju, od čega su pravljeni proizvodi od mleka.
Još tražim od vas da utičete na Ministarstvo poljoprivrede da što hitnije isplati neisplaćene subvencije poljoprivrednicima za 2008. godinu. Vrlo dobro znamo da budžet Republike Srbije za 2009. godinu koji se odnosi na poljoprivredu nije na najbolji način raspoređen. Tražimo od vas da se u rebalansu budžeta za 2009. godinu izborite, zajedno sa ministrom poljoprivrede, za znatno više sredstava za Ministarstvo poljoprivrede.
Ako ova vlada želi da što ranije, bezbolnije, pametno i planski izađe iz ove krize, odnosno da je prevlada, ozbiljno treba da radimo na jačanju poljoprivredne proizvodnje. To nam je možda jedini način da izađemo iz ove duboke krize i prevaziđemo stihiju koja nas očekuje. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovana ministarko, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik mađarske koalicije, želim da podržim usvajanje ovog amandmana u ime Poslaničke grupe manjina.
Ovih dana ste od nas čuli mišljenje u vezi s Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Dozvolite mi da značajnije stvari ponovim, pošto je Vlada Republike Srbije dala negativno mišljenje o ovom i o svim drugim amandmanima SVM-a.
Mi u SVM-u smatramo da narodni poslanici, pre svega, treba da zastupaju interese građana i birača onih opština, gradova i regija, zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Ovaj zakon u predloženoj formi, prema našem dubokom ubeđenju, jeste protiv građana Vojvodine, protiv građana cele Republike Srbije, jer pokušava da uvede nešto neracionalno. Neracionalno je zbog toga što predlaže smanjivanje broja opštinskih sudova, sa 138, na 34. Nedopustivo je da u Vojvodini bude svega osam osnovnih sudova.
Zbog toga smo podneli amandmane, želeći da poboljšamo ovaj predlog zakona i amandmani se odnose na uvođenje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Smatram da, ako biste prihvatili naš predlog racionalizacije, odnosno kad biste u praksi to i koristili, osnivanjem, odnosno opstankom još 11-12 sudova na teritoriji Republike Srbije, zadovoljili biste zahteve građana ove zemlje. Ukupno biste imali 44-45 osnovnih sudova, umesto 34, što bi bilo znatno prihvatljivije.
Ne želimo da rušimo koncepciju ovog zakona i ne želimo da osnujemo 10 ili 15 novih osnovnih sudova. Želimo da očuvamo one sudove, bilo da se radi o prekršajnim sudovima, ili o osnovnim sudovima, čije je opstajanje racionalno, štaviše, neophodno. Tim rešenjem ne bi došao u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koji je uistinu neophodan, već bismo sačuvali one sudove čiji opstanak ima istorijsku i geografsku opravdanost. Ako smo već kod istorijskih i geografskih opravdanosti, dozvolite mi da vam ukratko skrenem pažnju na selo Pačir u opštini Bačka Topola, iz kojeg dolazim. Pokušaću da vam prikažem kako centralizacijom države utičete i ne vodite računa o malim, ruralnim sredinama.
Naime, Pačir sledeće godine slavi 600-godišnjicu svoga postojanja, a kako stvari stoje, nažalost, svoju 700-godišnjicu možda neće imati ko da proslavi. Ako pogledamo unazad, pre 70 godina, Pačir je imao dve pruge: Subotica-Vinkovci i Subotica-Crvenka-Odžaci. Tih godina, Pačir je imao oko 5.000 stanovnika, zanatlijske radnje koje su proizvodile i za izvoz, mlin za preradu žitarica, dve radionice za proizvodnju sode, dve zadruge za preradu mleka i pogon za preradu alkohola. Dalji razvoj se nastavlja i posle Drugog svetskog rata, izgrađena je ciglana, zatim pogoni za farbanje tekstilne robe, proizvodnju buradi, metli, osnovana je građevinska firma, poljoprivredna zadruga. U to vreme, postoji benzinska pumpa, policijska stanica, vojni odsek, poreska uprava, više zanatlijskih radionica.
Moram da vam skrenem pažnju da je u to vreme Pačir bio posebna opština i do tada je sve bilo u redu.
Kada je postao deo opštine Stara Moravica, stvari su počele da se menjaju. Sve se još više pogoršalo kada smo postali deo opštine Bačka Topola.
Samo u poslednjih 30 godina, u Pačiru su se zatvorile sve fabrike i pogoni, pa, čak, i veći broj privatnih zanatskih radnji. Danas Pačir nema benzinsku pumpu, nema železničku stanicu, nema bioskopsku salu, svoju zgradu škole, koju su građani Pačira od svojih para sagradili. Sve je to danas privatizovano ili u državnim rukama. Do današnjeg dana, u selu radi samo par radnji mešovite robe, jedna privatna građevinska firma i poljoprivredne zadruge koje su privatizovane.
Ako pogledamo kratku istoriju, dolazimo do zaključka da je Srbija pre 50 godina bila znatno decentralizovanija država nego danas. Danas je red došao na srednje i manje gradove i opštine u Srbiji. Polako, centralizacijom uništavamo i naše manje opštine. Nema decentralizacije, samo se centralizacija nastavlja.
Kakav je to grad bez suda, bez policije, bez najbitnijih institucija, bez vojnog odseka itd.? Danas – odsek ili odeljenje, sutra –ništa. Naravno, mi to teško možemo zaustaviti, ali barem možemo da se borimo protiv centralizacije ove države i da ukažemo na loš sistem razmišljanja. Kada opštini i gradu ukinete sud, gradovi gube obeležja po kojima se objektivno mogu nazvati gradskim sredinama. Po mom mišljenju, to je vrlo loše.
Dalje, želim da iznesem argumente protiv ovog nacrta zakona koji se odnose na korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima. Ostanak ovih sudova je garancija korišćenja u službenoj upotrebi jezika nacionalnih manjina. Ukidanjem ovih sudova, dovodi se u pitanje korišćenje jezika nacionalnih manjina u svim ovim sudskim postupcima. To je nedopustivo. Ne možemo reći da je svejedno da li se pravo koristi preko sudskog tumača ili direktno, a znamo da je pravo na službenu upotrebu jezika zagarantovano Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika iz 1991. godine.
Na kraju, želim da ponovim, ako se naši ostali amandmani i ovaj amandman ne podrže, nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon, jer nećemo glasati protiv građana i protiv birača sa teritorije opština iz kojih dolazimo. Mislim da imamo dobre argumente. Govorio sam samo o nekima, a još ćemo govoriti i narednih dana.
Želimo da ubedimo predstavnike Ministarstva pravde da su ovi amandmani dobri i da njihovim usvajanjem postižemo da ovaj zakon o sedištima sudova i javnih tužilaštava bude još bolji, da građanima u još većoj meri bude dostupna pravda na sudu, a da građanima koji su pripadnici nacionalnih zajednica službena upotreba njihovog jezika bude zagarantovana, da tu nemamo smanjivanje dostignutih standarda. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SVM, odnosno u ime Poslaničke grupe manjina iznesem naše stavove u vezi sa ovim amandmanom.
Naravno, podržavamo ovaj amandman koji su podneli poslanici LDP-a jer je potpuno istovetan sa našim amandmanom. Pored onih argumenata koji su izneti od strane naših poslanika, dozvolite mi da iznesem zaključke koje je usvojila SO Bačka Topola na sednici održanoj dana 30. 10. 2008. godine.
Ukidanje postojećeg statusa opštinskog suda u Bačkoj Topoli, opštinskog javnog tužilaštva u Bačkoj Topoli i opštinskog organa za prekršaje u Bačkoj Topoli, te gubljenje njihove dosadašnje samostalnosti u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini koja se predviđa odlukom po predlogu mreža sudova na teritoriji AP Vojvodine i nacrtom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nema zakonskog osnova, niti društvenog opravdanja.
Skupština opštine Bačka Topola insistira, kod Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, Izvršnog veća AP Vojvodine, Ministarstava pravde i nadležnih radnih tela Narodne skupštine Republike Srbije, na izradi novog ili izmenjenog predloga mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine kojim se utvrđuju sedišta i područja na kojima vrše nadležnost.
Novi ili izmenjeni predlog mreže sudova u odnosu na opštinu Bačka Topola i pravosudne organe sa sedištem u njoj treba da polazi u svojoj celovitosti od propisanih, opštih kriterijuma za osnivanje sudova na njihovim područjima propisanih od strane Ministarstva pravde, te na osnovu istih utvrdi postojanje odnosno osnivanje opštinskog suda u Bačkoj Topoli, opštinskog javnog tužilaštva i prekršajnog suda, sve za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš, pošto navedeni opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorijalno i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica i učestalost saobraćajnih nezgoda, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ovih opština radi vođenja sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, broj katastarskih opština, a ne u zadnjem redu, tradicija od oko 150 godina postojanja i neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli garantuju i zakonski osnov za to.
Pošto sam ja iz te opštine, živim u Pačiru, koji je u opštini Bačka Topola, još jednom molim nadležne organe, gospođu ministarku da nam izađe u susret i da nađemo nekakvo rešenje.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina i SVM iznesem naše sugestije i primedbe u vezi sa podnetim amandmanom.
Podržavamo inicijativu da se subvencije povećaju. Smatramo da rebalansom budžeta za 2008. godinu nije predviđeno dovoljno za subvencije svim poljoprivrednim gazdinstvima. Predviđen budžet za 2008. godinu Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je u maju ove godine potrošilo. Predviđen rebalans budžeta, prema našim procenama, opet neće biti dovoljan za izmirenje subvencija poljoprivrednim proizvođačima. Naš stav je da povećanjem subvencija Ministarstvo poljoprivrede može do kraja 2008. godine da izmiri obaveze prema svim registrovanim gazdinstvima, koja već pola godine čekaju svoj novac.
Budžet za 2008. godinu, nažalost, nije bio dobro isplaniran, jer je interes poljoprivrednih proizvođača za subvencije bio veći od predviđenog. Postoji bojazan da će u 2009. godini to biti još veći problem.
Suludo bi bilo ako Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, na čelu sa ministrom, ne bi dozvolio poljoprivrednu proizvodnju pod istim uslovima malim i velikim proizvođačima. Kao poslanik koji živi na severu Bačke, u mestu gde građani žive od poljoprivrede i gde su u većini svi proizvođači heterogeni i gde ima puno malih poljoprivrednika, moram da vam skrenem pažnju na ovaj problem. Cilj nam je da ubuduće svaki hektar dobije subvenciju za repromaterijal, jer je to opšti društveni interes. U Evropskoj uniji je praksa da svaki poljoprivredni proizvođač dobije sredstva na osnovu prijavljenog obradivog zemljišta.
Zabrinjavajuće je da Ministarstvo može da izjavi da deli proizvođače na stvarne i hobi proizvođače. Mi smatramo da je to diskriminacija. Svaki poljoprivredni proizvođač koji ima registrovano gazdinstvo je pravi proizvođač. Sa punim pravom treba da očekuju i da dobiju subvencije. Ono što pripada velikim gazdinstvima pripada i malim proizvođačima. Ako manja gazdinstva ne dobiju subvencije, ona će u kratkom periodu propasti i neće moći proizvoditi.
Zalažemo se za to da Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva izradi strategiju za male i heterogene poljoprivredne proizvođače kako i šta da proizvode i da nađe stimulativno rešenje za njih.
Ako Vlada stvarno želi da ulaže u ruralni razvoj Srbije, ne sme da zaboravi male poljoprivredne proizvođače. Oni su pokretači, oni su temelj i okosnica ruralnog razvoja.
Ministarstvo poljoprivrede treba da izradi program razvitka poljoprivredne proizvodnje koji će nas približiti poljoprivrednicima EU. Ako želimo da uđemo u EU, treba da težimo da proizvodimo pod istim uslovima kao i u ostalim evropskim zemljama u regionu. Drugačije nećemo biti konkurentni na inostranom tržištu. Bez izvoza poljoprivredni proizvođači, seljaci u Srbiji, a naročito u Vojvodini, žitnici Evrope, nemaju budućnost.
Iskreno se nadamo da će Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva uvažiti naše primedbe i sugestije i da će ih ugraditi u budžet za 2009. godinu. Nadamo se da će se u narednim godinama više voditi računa o malim i heterogenim poljoprivrednim proizvođačima. Takođe se nadamo da će se profesionalizam u poljoprivredu uvesti postepeno, a ne na silu, u što kraćem roku.
Moramo da vodimo računa o ljudima i porodicama koje žive u malim selima, daleko od gradova, a žive od poljoprivrede. Hvala što ste me saslušali.