Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo, kolege, narodni poslanici, dobro je što se neposredno nakon proslave 100. godina od prisajedinjenja Vojvodine, Odlukom Velike skupštine u Novom Sadu, a danas evo i u Skupštini Srbije, govori o Vojvodini u kojoj su Srbi, Slovaci, Bunjevci, Šokci i drugi odlučili da žive zajedno, u tadašnjoj Kraljevini Srbiji, i njihova zajednička odluka je bila da je Srbija njihova domovina.
To je još jedan pozitivan pokazatelj u kakvoj smo zemlji živeli, jer monarhističko uređenje, za čiji povratak se Pokret obnove Kraljevine Srbije zalaže, je simbol tolerancije i multietničnosti, kao što je simbol tolerancije i multietničnosti i grad iz kog dolazim, Sombor, i na to sam ponosan.
Danas ovde u Skupštini Srbije, takođe, sede narodni poslanici pripadnici nacionalnih manjina iz Vojvodine i iz ostalih delova naše lepe Srbije, jer je ovo država za koju su se borili njihovi preci i predstavnici njihovog naroda pre više od jednog veka. I to je dobro.
Ono što je loše, a to je da svi kada su u opoziciji puna su im usta decentralizacije, a čim dođu na vlast odmah zaborave na to. I, tako je kod velike većine političkih organizacija. Tako, vrlo slično, demonstrira Liga socijaldemokrata Vojvodine i njen predsednik Nenad Čanak, uzgred žao mi je što nije danas tu, možda bi mogao da odgovori na neke od stvari koje ću ja danas prijupitati.
Kada već govorimo o decentralizaciji Vojvodine po modelu Lige, mislim da ću to moći najbolje da objasnim na primerima, a upravo najbolji primeri su oni gde je ta organizacija i njihovi članovi imaju priliku, kada je raspoređivanje finansijskih sredstava.
Na prvom mestu i ono gde sam ja, da kažem, imao iskustva, to je primer bivšeg sekretara za sport i omladinu, Marinike Tepić. Naime, od 2014. do 2017. godine sam bio predsednik Sportskog saveza Grada Sombora. U 2015. godini imao sam tu sreću da Sportski savez koji predvodim bude najbolji sportski savez u Srbiji, da dobije Majsku nagradu, upravo ovde u ovoj Skupštini. Tada sam i upoznao Mariniku Tepić, koja je prišla da se slika sa nama i kada je čula iz koje političke organizacije dolazim, organizacije koja baštini sprsku tradiciju, od tada je finansijska česma iz pokrajine bila zatvorena za grad Sombor.
Umesto da pomognu, jer smo imali sjajne projekte, oni su nas odbijali čak i kada bismo slali projekte koji se tiču dece ometene u razvoju. Za to vreme, ja ovde imam papire samo iz 2015. godine, izdvojiću samo nekoliko primera, jer ih ima stvarno jako puno i ne želim svojim kolegama da uzmem previše vremena. Videćete da, svakome mogu dati ovo da pogleda, ako samo malo bacite pogled, onda ćete videti kako su se rasipala sredstva građana Vojvodine, gde su te finansije, na koje su to sve strane odlazile, poput, recimo, Društva za očuvanje Banatskih šora, milion dinara. Podsetiću vas samo, kada god kažem, da se setite da smo mi bili odbijeni za 200 do 300 hiljada dinara koje smo tražili isključivo za programe dece ometene u razvoju zbog kojih smo i najviše, koje je opredelilo Komisiju za sport, da nam dodeli nagradu najboljeg sportskog saveza.
Idemo dalje. Osnovna škola „Grebenac“, Pančevo, 5.800.000. Inače, kada vidite ovde osnovne škole, mislim da nijedna iz Pančeva koja je konkurisala, ne postoji a da nije dobila finansijska sredstva i sva su u milionima. Podsetiću da je odatle i sekretarka za sport.
Ne mogu naravno sve nabrajati, ali ko god bude želeo da vidi, moći će da vidi da je maltene svako drugo iz opštine Pančevo ili Zrenjanin, upravo odande odakle je ili taj sekretar ili tamo gde je LSV imala najbolje rezultate. To su sve milionski iznosi. To su iznosi koji su apsurdni. Recimo, Savez za školski sport Vojvodine 15 miliona dinara za rekvizite. Sa tih 15 miliona dinara smo mi recimo u gradu Somboru održavali objekte, sve objekte u jednoj godini.
Naravno, šest miliona Pančevo, pet miliona Pančevo, četiri miliona Pančevo, pa onda malo pređemo na Zrenjanin. To kada pogledate ovako i vidite, fudbalski klub Lehel iz Zrenjanina, ja pretpostavljam da ovde ima kolega koji su se kao ja nekada bavili fudbalom, da li je neko nekada čuo za taj klub koji je dobio dva miliona dinara. Lehel iz Zrenjanina.
Zatim, opština Inđija u to vreme najbogatija opština u Vojvodini, dobija devet miliona i devetsto hiljada dinara za opremanje sportske hale. Kačarevo, Kačarevo, Kačarevo, opština Pančevo.
Uzgred, to Kačarevo selo, uz dužno poštovanje prema ljudima koji tamo žive, dobilo je više finansijskih sredstava, selo, nego ceo Zapadno-bački okrug. Plivački klub Pančevo, Pančevo, Pančevo, Žitište, Kačarevo, i sve milionski iznosi, Klub banatskih šora „Marjevo“ – 650, Klub japanskih sportskih borilačkih veština „Gošinkan“ – 320 hiljada, upravo je to bila cifra koju sam tražio za decu ometenu u razvoju. Klub američkog fudbala „Divlji psi“, Klub banatskih šora „Đilkoši“ Pančevo, svaka čast za đilkoše. I, na kraju, Udruženje građana za promociju sporta Novi Sad „I came to play“ – 700 hiljada dinara.
Svako ko imalo zna politiku a i sport, ne može a da ne izrazi sumnju da neka od ovih finansijskih sredstava nisu na volšeban način bila vraćena onima kojima su trebala da se vrate. Svi jako to dobro znamo. Dovoljno je samo pogledati neke od ovih objekata i videćete koliko je finansijskih sredstava utrošeno.
Za razliku od ovakve decentralizacije za koju se zalaže LSV, ja ću samo u par rečenica reći šta Pokret obnove Kraljevine Srbije vidi kao decentralizaciju.
Kao prvo, složio bih se sa kolegama iz Radikalne stranke, gde su rekli da je važna decentralizacija opština, mnogo važnija nego ona o kojoj smo imali prilike do sada da pričamo. Mi vidimo, osim Beograda, da Novi Sad zajedno sa Nišom, Kragujevcom, budu glavni gradovi, a da prestonica bude Beograd u kojoj će živeti kralj, da ministarstva budu u tim gradovima, u Nišu Ministarstvo odbrane, iz više nego praktičnih razloga, nažalost. U Kragujevcu Ministarstvo kulture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo prosvete u našem Novom Sadu. E, to je decentralizacija i tu decentralizaciju mora da prati politička i izborna decentralizacija. Ovo što danas slušamo i što slušamo obično kada počne da pada rejting Lige socijaldemokrata, to je najobičnije davanje milostinje Vojvodini.
Obratio bih se, ovako da kažem, direktno, indirektno, Ligi i gospodinu Nenadu Čanku, jer mi je jako drago došao, mislim da je bez veze kad o nekom govorite a on nije prisutan. Ako već želite da predlažete zakone, onda treba prvo da poštujete zakone države Srbije, pa vas tako podsećam da su 2004. godine zakonom izjednačena prava jugoslovenske vojske u otadžbini i partizana, da je Draža rehabilitovan 2015. godine, za vreme dok je premijer bio Aleksandar Vučić, da je Draža čovek koji je odlikovan od najjačih saveznika SAD, Trumana, De Gola, Francuske, Poljske i mnogih drugih zemalja. I, ono što je najvažnije, jer se često pozivamo na Ujedinjene nacije, da u svim dokumentima Ujedinjenih nacija gde se govori o kvinsliškim pokretima ne postoji pokret đenerala Draže Mihailovića.
Ovo sve govorim zato što je Liga socijaldemokrata Vojvodine pokrenula inicijativu za smenu člana predsedništva Pokreta obnove Kraljevine Srbije Branke Bežanov sa mesta zamenika predsednika Skupštine, jer je, čujte, učestvovala u obeležavanju godišnjice hapšenja Draže, jednog od najvećeg junaka srpskog naroda. I oni traže njenu smenu. Sramno, bedno, i što je najvažnije, neutemeljeno u zakonu.
Jasno nam je da gospodin Čanak i Liga socijaldemokrata Vojvodine dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji vidi kao jedan od najcrnjih dana u istoriji, ali mora da razume da je usamljen. Sudeći po procentu glasova koje ima, možda je usamljeniji nego ikad. Naravno, kao po običaju, onda kreće briga za Vojvodinu. Ja ne bih želeo da učim istoriji gospodina Čanka, on je obrazovan, pametan, čovek koji ima dosta iskustva, ali moram mu reći da je srpska Vojvodina, pre nego što je pristupila Kraljevini, bila jedna od najnerazvijenijih oblasti u Austrougarskoj, da je tretirana kao periferija, čiji je jedini zadatak bio da bude bedem za odbranu od Turaka, da je u Kraljevini doživela najveći procvat, a da je dolaskom komunista, onih čiju ideologiju gospodin Čanak baštini, opet nazadovala, jer je onaj koji je u Prvom svetskom ratu ratovao protiv Srba, a komunisti ga vratili da bude predsednik naše države preneo najvažnije fabrike iz Vojvodine upravo u Sloveniju i Hrvatsku.
Pokret obnove Kraljevine Srbije, i ovim završavam, zalaže se za nacionalno pomirenje, ali ponavljam, da nacionalno pomirenje mora biti zasnovano na istinitoj istoriji našeg naroda. Na kraju svega, imamo i jednu sličnost sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Nenadom Čankom, a to je da se i jedni i drugi zalažemo za monarhiju, samo što se gospodin Čanak zalaže za povratak Habzburga, a mi za povratak Karađorđevića. Hvala.