Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministre, dame i gospodo, ovaj naš amandman ne utiče u suštini na zakon, samo smo imali nameru da malo popravimo taj tekst.
Naime, u članu 7. stav 4. stoji da delatnost iz stava 2. ovog člana obavlja društvo kapitala. Mi smo dali predlog – delatnost iz stava 2. ovog člana može da obavlja i drugo privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik. Mislim, da bi sa ovim zakon postao precizniji, tim pre da bi se uskladio sa članom 3. stavom 4. istog zakona, tako da ne znam zašto niste prihvatili ovaj naš predlog. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo, danas je na dnevnom redu Zakon o železnici. Predlog se nadovezuje na postojeći zakon, što je i logično. Pokušava da ispravi sve nedostatke i loše strane zakona. U izvesnom smislu, to je u redu. Za dobro funkcionisanje železnice su potrebni i dobri zakoni. To je potreban ali ne i dovoljan uslov. Potreban je dobar stručni kadar i dobri tehnički uslovi. Nažalost, sve ovo ostalo nam nedostaje. Uzalud mi donosimo zakone koji su makar najbolji na svetu, kad su nam železničke stanice stare 100 godina, neuređene su, krovovi prokišnjavaju, prozori su polupani, pruge nesređene, pa se železničke stanice prepoznaju po neredu, po korovu od dva metra, po ruševinama.
Pruge su zarasle u korov, bandere pored pruge su već davno pokradene, a sada dolazi na red da nose šine u staro gvožđe. O lokomotivama da ne pričam. Na primer, kod nas u Senti još saobraća jedan šinobus koji je stariji od mene. Sretan je dan kad može da stigne do Subotice i nazad. Tehničko stanje železnice, bar kod nas u Vojvodini, je takvo da ako bi mogli vratiti lokomotive, pruge, stanice i celu infrastrukturu od pre 100 godina, mi bi bili srećni. Onda je sve bilo novo, sve je funkcionisalo, red vožnje je uvek bio ispoštovan, putnici su putovali udobno i bezbedno. Teretni saobraćaj se odvijao precizno. Roba je uvek stizala na vreme i neoštećena.
Problemi su mnogo duboki, dublji od toga da možemo promenama zakona da rešavamo. Železnica je teško bolesna. Boluje od prekomerne centralizacije, kao mnogo toga u ovoj zemlji. Primera radi, u ovom predlogu zakona od AP Vojvodine nema ni "v". Niko ne razmišlja o tome da bi svima bilo korisnije i bolje da se Vojvodina angažuje u rukovođenju železnicom.
Mi smo iz poslaničke grupe LSV predali amandmane koji urgiraju takve promene. U zavisnosti od prihvatanja naših amandmana ćemo glasati o Predlogu zakona o železnici. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministri, dame i gospodo, imam pitanja za ministra poljoprivrede gospodina Kneževića.
S obzirom na činjenice da je prošlogodišnji rod u našoj zemlji bio veoma nekvalitetan, suša i visoke temperature su doprinele da naše poljoprivredne kulture podbace i u kvantitetu i u kvalitetu. Raznorazne biljne bolesti su uzimale maha, napadale su poljoprivredne kulture kojima je, zbog teških uslova, imuni sistem bio oslabljen. Na taj način ceo prošlogodišnji rod je bio lošijeg kvaliteta od uobičajenog sa malo povećanim sadržajem mikotoksina.
Vi kao ministar poljoprivrede morali ste biti upoznati sa ovom situacijom. Stručnjacima je bilo jasno da kada stoka konzumira takvu stočnu hranu ti toksini će da prelaze u meso, u jaje, u mleko, pa preko toga u ljudske organizme. Vi kao ministar poljoprivrede, kakve ste preventivne mere preduzimali da do takvih štetnih posledica ne dođe? Tu ne mislim na elegantno dizanje dozvoljene gornje granice aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu.
Pre svega mislim na takve mere koje su preduzimali npr. u susednoj Hrvatskoj. Tamo su paorima podeljeni materijali koji ih savetuju šta treba da urade u takvoj situaciji. Paorima su organizovali edukacije.
Jasno je da je ova nezahvalna situacija u koju smo upali mogla biti veoma lako izbegnuta sa malo pažnje i stručnosti. Tačno je da je vrednost gornje granice aflatoksina od 0,05 mikrograma mleka u EU uvedena 2006. godine i to sa razlogom da se na taj način odbrane od uvoza mleka iz trećih zemalja.
Ranije je svuda važila granica od 0,5 mikrograma po kilogramu. Jasno je da se niko od mleka neće razboleti, ali se razbolela naša poljoprivreda. Smanjena je potrošnja mleka, izvoz mleka je smanjen, dovodi se u pitanje kvalitet izvezenog kukuruza. Gubici se mere milionima evra. Opet, ne znam po koji put, kaznu plaćaju siromašni paori Vojvodine.
Ko je kriv zbog toga? Opozicija, javni mediji, štampa koji jedna čekaju senzacije da od bube naprave slona? Ili je kriva Vlada koja upravlja ovom zemljom. Vlada koja ima sve institucije u rukama? Vlada koja treba da rukovodi ovom situacijom.
Da rezimiram gospodine Kneževiću, dva konkretna pitanja. Prvo, šta ste vi preduzeli kao preventivnu meru da se ova situacija izbegne? I, ko je kriv za ovu situaciju u koju smo sada dospeli? Hvala.

Gospodine ministre, postavio sam pitanje - kakve ste preventivne mere preduzeli da ne dođe do ove situacije? Vi ste odgovorili delimično na to, a objašnjavali ste šta ste uradili posle toga kad je skandal već izbio. Želeo bih da vas pitam, poljoprivredne stručne službe i ti poljoprivredni savetodavci kojih je bilo ne znam koliko, mislim 450 njih koje ste vi raspustili, njihov rad, da su oni ostali u radnim odnosima i da su oni radili dalje sa paorima, sa gazdinstvima, mislim da bi oni mogli u velikoj meri da doprinesu da do takve situacije ne dođe. Niste mi odgovorili na pitanje - ko je kriv za ovu situaciju u koju smo došli?

Poštovana predsedavajuća, cenjena ministarka, dame i gospodo, objedinjavanje prve dve tačke mislim da niste trebali uraditi, zato što su to dve važne tačke i obe tačke zaslužuju puno vreme diskusije, tako da to nikako ne bih podržao.
Imam još jednu zamerku. Što se tiče zakona o efikasnom korišćenju energije, taj zakon je već dugo u pripremi i u toj pripremi su učestvovali i saradnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku. Mislim da bi bilo lepo i korektno da ste nekog njihovog predstavnika pozvali na ovu sednicu, da budu tu sa nama zajedno za vreme diskusije. Verovatno bi bilo pitanja i za njih.
Mi zakon o efikasnom korišćenju energije nemamo, niti smo u zadnje vreme nešto novo uradili na toj temi. Što se tiče razvijenog zapada, oni su daleko otišli ispred nas, to garantujem. Posmatram situaciju već više od 25 godina i mislim da trebamo da učimo od njih, pošto su mnogo bolji od nas.
Sećam se, mada je to davno bilo, gledao sam jednu emisiju na televiziji, mislim da su bili baš Kanađani, kako su oni radili. Uzeli su jedan mali autobus, opremili su sa svim potrebnim instrumentima i jedan tim iskusnih inženjera, dvojica, trojica, jedan mlađi koji je išao zajedno sa njima da bi i on naučio. Išli su od fabrike do fabrike, od firme do firme. Oni su bili plaćeni iz budžeta, a njihove usluge su bile besplatne.
Njihov zadatak je bio da na licu mesta u firmama otkriju te različite nedostatke, da ukazuju na to tim inženjerima koji tamo rade, kako mogu da smanje potrošnju zemnog gasa, kako mogu da smanje potrošnju električne struje, na koji način da naprave odgovarajući odnos reaktivne i aktivne snage kod električne struje, kompresori, gubici vazduha hlađenje mašina. Na nekim mestima su predložili npr. da naprave prozore na krovu hale da bi osvetljenje bilo povoljnije. Negde su premeštali sijalice. Na razne načine su pomagali ljudima njihovim iskustvom i njihovim savetima kako se može energija efikasnije koristiti.
Naveo bih jedan primer iz Nemačke. Tamo oni ljudi koji dozvoljavaju da na njihovim zgradama, na krovu instaliraju fotovoltažne sisteme za proizvodnju zelene energične struje. Oni sklope ugovor na 10 godina sa distributerom električne energije i uzmu kredit od banke. Ta struja koju proizvode, sva ta sredstva idu na pokrivanje kredita. Posle 10 godina se taj sistem u potpunosti isplati i taj sistem ostaje njemu. Verovatno će još moći da radi pet godina ili možda i duže, zavisi.
Mi ne možemo da pratimo takve primere pošto nemamo sredstava, nemamo para za investicije. Ali, ima i takvih primera. Neke stvari se mogu uraditi i sa mnogo manje para. Na primer, zašto ne bi Ministarstvo za energetiku napravilo jednu kratku reklamu na televiziji, od 10 sekundi? To se inače radi na zapadu, u obliku crtanog filma ili animiranog filma za decu. Tema bi bila da isključe osvetljenje kada je nepotrebno, da isključe kompjutere, da isključe električne uređaje koji nisu sada momentalno potrebni.
Naravno, na taj način ne bi uštedeli mnogo energije odmah sutradan, ali bi na taj način uticali na vaspitanje mladih, pre svega dece i posle izvesnog vremena, posle nekoliko godina bi to dalo velike koristi, sigurno.
Mnogo energije se kod nas gubi i rasipa, delom zbog ljudskog faktora, delom zbog starih postrojenja koja nisu više u dobrom stanju. Kod zgrada termoizolacije nema, plafoni nisu izolovani, prozori su neodgovarajući. To je u velikom broju slučajeva. Naravno, ima izuzetaka.
Sistem daljinskog grejanja ima velike gubitke, skoro u svim gradovima. Cevovodi nisu dobro izolovani. Na primer, zimi kada ima snega i idete ulicom, onda se jasno vidi gde su položene cevi, zato što se sneg iznad istopi.
Kod sistema daljinskog grejanja, kotlovi su stari i neadekvatni. Neki su 10, 20, 30, čak ima i slučajeva da su kotlovi stari 40 godina. Znamo da je u Senti takav slučaj. Paušalno grejanje stanova je isto jedan veliki problem, zato što ti ljudi niti mogu uticati na potrošnju energije, odnosno na uštedu, niti su zainteresovani zato što plaćaju po kvadratnom metru i ako im je toplo, onda otvore prozore i tako rešavaju svoj problem.
Sistem drumskog i železničkog saobraćaja je isto u tužnom stanju. Kamioni su stari, autobusi stari, čak i lokomotive i sve te mašine troše mnogo više goriva nego što bi to trebalo. Ima mnogo problema, ali ipak smatram da najviše problema ima u ljudskim glavama, bar kod nas.
U zadnje vreme je u modi da kupujemo ove tzv. štedljive sijalice. Jedna klasična sijalica od 100 vati može da se zameni sa modernom sijalicom od 24 vata ili ako uložimo malo više para, možemo čak da snizimo do pet vati. Na taj način smo uštedeli na jednoj sijalici, odnosno na osvetljenju više od 90% električne energije. Ali, sve to ne valja ništa ako u tu prostoriju postavimo uljani radijator, kvarcnu peć ili termoakumulacionu peć, pa uključimo na jedan kilovat, dva kilovata, tri kilovata ili više. Praktično, onda smo džaba krečili.
Hoću da kažem da dokle god cena električne energije bude socijalni faktor, mi možemo doneti pet ili 10 zakona o efikasnom korišćenju električne energije, jer to nam ne pomaže. Propustio sam da kažem da je električna energija najdragoceniji i najcenjeniji vid energije i prava je grehota to potrošiti za grejanje prostorija. Ima mnogo problema i u ljudskim glavama, to sam već rekao.
Neće doprineti ovom zakonu ni to što sada ova Vlada hoće da uradi. Naime, Elektrovojvodinu želi da pretvori u istureni šalter, a sve što je dobro i vredno iz te firme, da se prebaci u Beograd. Vojvođani su znali kako treba voditi tu firmu i sigurno su koristili energiju i distribuirali energiju kako treba na taj način, a nisam siguran da će dalje biti tako.
Ova zakon o efikasnom korišćenju energije se priprema već pet, šest godina. Ako sam dobro informisan, pre dve godine isti taj zakon je, mada možda pod nekim drugim imenom, nije bitno, bio čak u proceduri, ali je posle povučen. Sad je najzad finalizovan i došao na dnevni red.
Ovaj zakon je previše birokratizovan. Uglavnom se bavi načinom kako da konstatuje stanje u oblasti energetike, odnosno energetske efikasnosti. Vlasnici objekata i preduzeća vrlo dobro znaju koliko plaćaju za energiju. Znaju i to kolike gubitke imaju. Mislim, pre svega, na gubitke energije. Ali, problem je da nemaju sredstava, nemaju sredstava za investiciju, nemaju para da to stanje promene.
Ovim zakonom se država postavlja u sredinu, ulogu diktatora. Umesto toga bi trebalo da zakon daje rešenje kako da reši problem efikasnog korišćenja energije. Da bih rekao i nešto dobro, ipak je svetla tačka ovog zakona osnivanje budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, jer to može u velikoj meri da doprinese rešavanju tih problema. Sve u svemu, LSV zakon, u ovakvom obliku ne može, odnosno jako teško može da podrži. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministre, dame i gospodo, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima.
Ova Konvencija je veoma detaljna i precizno reguliše sve segmente međunarodnog saobraćaja. Ja sam kao inženjer posebno obratio pažnju na tehničke uslove, npr. na jedinstvene tehničke propise.
Dame i gospodo, ova Konvencija je naučna fantastika za našu železnicu. Zašto? Prosečna brzina na prugama u Srbiji je 42 kilometra na sat. Brzina na 64% pruga za trećinu manja od projektovanih, a na samo 3% pruga je od 100 kilometara na sat. U poslednjih godinu dana lagane vožnje, odnosno kretanja brzinama do 10 kilometara na sat, uvedena je na 400 kilometara pruge. Srbija ima mrežu od oko 3800 kilometara pruga, od kojih se koristi 3160 kilometara. Znači, 640 kilometara pruge, čak se i ne koristi. Dvokolosečno je 7,5% mreže, znači 283 kilometra, a elektrifikovana je samo jedna trećina pruga.
Situacija, ako od ove još može da bude gora, tj. u Vojvodini. Mi smo za poslednjih 100 godina, od najrazvijenijeg železničkog regiona na svetu postali najnerazvijeniji i propali železnički region na svetu.
Pre samo 20 godina, Vojvodinom je krstarilo oko 70 dizel motornih garnitura, u narodu poznatih kao šinobusi. S njima se dnevno prevozilo 20 hiljada osoba. Danas je taj broj sveden na svega pet, kojim se prevozi najviše 400 vojvođana dnevno. Brzina kojom se kreću ti šinobusi iznosi svega 20-30 kilometara na sat, pre svega zbog loših karakteristika pruga.
Naveo bih samo jedan primer, ali ima mnogo takvih primera, linija Subotica – Senta – Kikinda. Ta pruga je u lošijem stanju nego pre 100 godina za vreme Austrougarske.
Pre 100 godina tom linijom se odvijao saobraćaj, poštovao se red vožnje, vozovi su se kretali brže i preciznije nego danas. Danas se dešava i to da između Subotice i Sente, za vreme od nedelju dana, ne prolazi ni jedan šinobus, zato što je u kvaru.
Situacija je još gora, ako sedne na šinobus, pa krene na put i onda uz put se pokvari šinobus i popravlja se, a putnici, neka se snađu kako znaju.
Od početka 1977. godine, do kraja 1989. godine, u Vojvodini je remontovano više od 527 kilometara pruga, nabavljeno je više od 10 električnih lokomotiva, 10 elektromotornih vozova i druge opreme. Tako je uvedena nulta faza informacionog sistema za praćenje vozova, ukinuta je parna vožnja, nabavljeno je više od 100 teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona za brzinu od 200 km na sat. Vojvodina je tada imala 44 elektro lokomotive, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17 hiljada sedišta i 600 ležajeva i preko 6000 teretnih vagona.
Početkom 90-ih godina bilo je slučajeva da je imovina pokrajinske železnice fizički odnešena u Srbiju, kao na primer kada je iz Subotice odneta oprema za elektrifikaciju pruge u Čačak i Požegu. Odneto je oko sto kilometara visokonaponske električne mreže, koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo. Ne znamo kuda je odneto 30 kilometara potpuno novih šina, koje su bile tek privremeno položene za konstrukciju pravca Banatsko Mileševo-Novi Bečej. Mrak je pojeo kompjuterski sistem iz Subotice i Novog Sada. Odlučeno je bez ikakve evidencije i mogućnosti da se vrate na stotine vagona lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano.
U AV železnice Srbije vlada haos. Najviše liči na jednu crnu rupu koja guta stotine miliona evra godišnje bez nekih pozitivnih rezultata. Mi kao konstruktivna opozicija, da ne bi bilo da samo kritikujemo, imamo uvek i predloge. moj predlog je da se uspostavi stari sistem Vojvodine železnice, pošto mi imamo još kadrova, imamo železničare, imamo stručnjake koji znaju svoj posao. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo, Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede propisano je da će strane pružiti pomoć oko izgradnje i korišćenja Projekta "Južni tok". Takvi projekti ne poznaju državne granice. Ovaj gasovod prolazi kroz mnoge zemlje, kroz mnoge državne granice. Ukupna projektovana vrednost iznosi iznad 16 milijardi evra i od toga deo koji prolazi kroz našu zemlju je vrednosti negde između 1,7 i 2 milijarde evra. Značaj ovog projekta je ogroman, pre svega za Evropu, a takođe i za našu zemlju, za Srbiju.
Imam utisak da čovečanstvo troši energiju bahato i treba da znamo da rezerve zemnog gasa, odnosno metana nisu neograničene, da su veoma ograničene i to će se potrošiti u određenom vremenskom roku. Smatram da je izgradnja ovog gasovoda dosta zakasnela, to se izgrađuje u 15 do 12. Razlog tome je da Evropa hoće da iskoristi svoj deo kolača iz tih resursa tog gasa pre nego što Kinezi sve potroše. Naša je sreća da smo uz put, da smo na trasi tog gasovoda i normalna je stvar da je to velika šansa za našu zemlju, za smanjenje nezaposlenosti i za izgradnju nekih postrojenja koje se snabdevaju sa zemnim gasom.
Treba da znamo da metan, zemni gas nije samo energent, nego je i jedna značajna sirovina za hemijsku industriju. Od metana se prave mnoge značajne hemijske sirovine. Veoma je značajno da će se na taj način pružiti prilika za gasifikaciju južnog dela Srbije, za smanjenje nezaposlenosti.
Pored svih tih pozitivnih strana, naravno da ovaj projekat ima i određene negativne strane. Moram, nažalost, da pričam i o tim negativnostima.
Pre svega, jedna od slabih strana koju su skoro svi govornici ispred mene rekli su ovi imovinski odnosi, ono famozno 49% prema 51%. To je još gore, još teže ako posmatramo i ostale učesnike tog projekta "Južnog toka". Sve ostale zemlje imaju odnos fifti-fifti, odnosno imaju ravnopravne odnose, a jedino je Srbija ostala u takvom odnosu, u manjinskom odnosu.
Druga negativnost koju mi vidimo jeste da su svi ti pregovori, razgovori i ugovori, odnosno sporazumi sklopljeni, održani bez pitanja nas Vojvođana. Znači, sve institucije AP Vojvodine su zaobilažene i kod ovog "Južnog toka" isto tako kao kod prodaje "Naftagasa", koju vi zovete NIS.
Još jedna negativna stvar koju moram da napomenem je naftna renta. Ta naftna renta se obično kreće do 20%, a kod nas je u pitanju 3%. Pričalo se o 5%, 9%, eventualno 9%, pa u nekim normalnim zemljama čak i do 20%, a tu kod nas, verovatno, kako mi vidimo, ostaće na 3%, što je veoma malo.
Zbog svega toga, zbog tog maćehinskog odnosa prema AP Vojvodini LSV u danu za glasanje ne može podržati ovu tačku dnevnog reda. Zahvaljujem se.

(Narodni poslanik se obraća na mađarskom jeziku.)