KAROLJ ČIZIK

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Završio je Tehnološki fakultet u Novom Sadu. Dvadeset godina bio zaposlen u "Keramici" u Kanjiži.

Od 1992. član Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Član Glavnog odbora i dugogodišnji član Predsedništva LSV. Narodni poslanik u sazivu 2012-2014.

Bavi se voćarstvom.

Pored maternjeg mađarskog, govori i srpski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 16.12.2013.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sada na kraju godine noći su predugačke. Svi čekamo dan, kada će svetlost dana savladati tamu noći. Nalazimo se u mraku, ali živimo u nadi da idemo prema svetlosti. Ta namera se odražava na politiku naše zemlje, suočavamo se sa velikim teškoćama, ali se nadamo lepšoj budućnosti. Ta vera nas ohrabruje, daje nam snagu da tražimo put izlaza iz društvene krize.
Teško je sada govoriti o rezoluciji a da ne kažemo ništa o okolnostima u kojima je nastala kao posledica zbira političkih zbivanja. Srbija ima burnu i tešku istoriju, koja obiluje ratovima, krvoprolićem, razmenama stanovništva, velikim brojem izbeglih i raseljenih lica. Posledica svega toga je današnja situacija sa katastrofalnom ekonomskom situacijom, sa ubedljivo najgorom privatizacijom, sa rekordnom stopom nezaposlenosti. Sve je to deo života Srbije, kao i momenat sučeljavanja sa tom stvarnošću i raskid sa dosadašnjom politikom.
Stigli smo do prekretnice u životu naše države, kada ćemo se okrenuti prema budućnosti, a prošlost moramo istražiti kroz lupu realnosti, jer zemlja koja nema prošlosti, ostaće i bez budućnosti. Došli smo na raskrsnicu gde možemo izabrati put, pravi, koji vodi do cilja ili drugi put koji je popločan dobrim namerama, a znamo kuda nas vodi.
Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smo se oduvek zalagali za evropske vrednosti, za izgradnju demokratskog društva, zasnovan na vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, principa tržišne ekonomije kao izgradnji delotvornih državnih institucija, u skladu sa kriterijumima pridruživanja EU.
Ovde treba da istaknem da se takođe zalažemo za sprovođenje Briselskog sporazuma, da podržavamo legalnu i institucionalnu borbu srpskog naroda na KiM, njihovu reintegraciju u legalne društvene tokove i što bržu integraciju u EU. Ja sam to njima i lično rekao, i na severu i na jugu, kad smo imali čast da tamo gostujemo u delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije.
Naravno, ima i takvih koji razmišljaju na suprotan način, koji u EU vide đavola, koji u izborima pozivaju na bojkot, koji teraju na barikade. U demokratskoj državi imaju pravo da iznose svoje stavove i siguran sam da će danas, po najavi, dugačko i široko, interpretirati svoje teorije, naravno, prikazujući da je to najsvetliji put ka večitoj slavi. Ne želim da kažem iz koje pobude to rade, ali, jasno vidim kuda će dospeti skupljajući jeftine političke poene na takav način.
Mi iz AP Vojvodine na ove promene gledamo iz potpuno drugog ugla, pošto smo uvek pripadali Evropi i ne možemo zamisliti budućnost naše zemlje izvan tih okvira. Osećamo i znamo da su ideje za koje se zalažemo već više od 20 godina toliko jake i argumentovane da trenutna vlast ne može da ih zaobilazi nego je prinuđena da ih usvoji i da ih pokazuje kao svoje.
Nama je drago da je posle višedecenijskog protivljenja pobedio zdrav razum i prihvatanje neophodnosti približavanja EU. Mi vas u tome možemo samo podržati. Ubeđen sam da čak i oni koji su još uvek protivnici ove politike to čine samo iz doslednosti starim principima, da već i sami vide da su u ćorsokaku, ali da nemaju društvene snage da priznaju da su pogrešili i samo je pitanje vremena da nam se i oni pridruže.
Formirana je radna grupa 29. avgusta ove godine od 11 članova u okviru Odbora za evropske integracije, sa ciljem da izradimo dokument koji će da reguliše odnose na relaciji Vlada – Narodna skupština Republike Srbije – odbori. Tokom proteklih nekoliko meseci smo mnogo diskutovali i raspravljali. Napisali smo teze, skraćivali, popravljali, usavršavali. Trudili smo se da se svaka ideja doradi do te mere da na kraju bude prihvaćena konsenzusom. Kada to nije bilo moguće, onda većinom. Par ideja bi bilo dobro još ugraditi, ali nismo mogli da se dogovorimo oko podrške.
Meni je lično žao da nije prošla ideja da poljoprivredu proglasimo granom izrazito velikog značaja. To bi bilo svakako opravdano, jer danas Srbija živi samo od poljoprivrede. Ako nakon pridruživanja ne možemo sačuvati našu siromašnu poljoprivredu od evropske konkurencije, ako nam ta strateška grana padne, mi ćemo biti izloženi svima na milost i nemilost. Trebali smo izaći poljoprivredi u susret i sačuvati je, jer bez strateške grane proizvodnje hrane nemamo šanse da opstanemo.
Takođe je šteta da nismo mogli da uvrstimo član prema kojem bi predstavnik Odbora za evropske integracije mogao učestvovati u radu Saveta koordinacionog tela za proces pristupanja Republike Srbije EU. Plašim se da će bez toga naš odbor biti neblagovremeno obavešten o veoma bitnim dešavanjima i nećemo moći da pravilno reagujemo u svakom momentu.
Vodila se dugačka rasprava kako da se ovaj dokument zove – deklaracija, rezolucija, deklaracija-rezolucija, ili nešto četvrto. Trudili smo se da sam sadržaj dokumenta bude u potpunosti u skladu sa naslovom. Morali smo naći kompromis, da dokument ne bude suviše glomazan, a da ipak sadrži sva načela koja su od značaja u postupku pridruživanja. Trudili smo se, pored definisanja tačnih odnosa integracija, da na Skupštini Republike Srbije ipak ne dolazi u podređeni položaj, da bez obzira na činjenicu da Vlada vodi pregovore, Skupština je ipak najviše društveno-političko telo ove zemlje.
Pored ovoga, vodili smo računa i o ustavnim društvenim organizacijama u civilnoj sferi. Jako je teško i ovde naći kompromis, da ne idemo suviše široko i duboko, jer će u tom slučaju sistem biti trom, preglomazan i nemoćan.
Mislim da smo nakon dugih i korisnih rasprava našli najpogodniji kompromis koji zadovoljava sve zahteve.
Upoređivali smo slične dokumente raznih zemalja, onih koji su već članice EU i koje su još u fazi pridruživanja. Ti dokumenti se, naravno, bitno razlikuju, pre svega, zbog različitosti država, a sa druge strane sa vremenom se sve menja. Na primer, zemlje koje su članice EU sada ne bi mogle uspešno da se ponovo pridružuju, bar ne starim putem i ne na takav način. Vremena se menjaju, kriterijumi su sve strožiji, izazovi su sve veći, ali svaka zemlja ima svoj put, a mi imamo zadatak da nađemo naš put.
Molim sve moje kolege i koleginice, narodne poslanike, da i danas postupimo po čistoj savesti i da svi skupa pošaljemo poruku EU da smo njihovi prijatelji i da ponovo želimo da budemo zajedno u evropskoj državi sa ostalim zemljama zapadnog Balkana. Hvala lepo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.11.2013.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Pitanje obnavljanja stanovništva i povećanje nataliteta ne može biti ostvareno samo jednom merom. Problem je kompleksan i zahteva sveobuhvatne mere, kao što su olakšice u stambenoj politici, kreditnoj politici, poreskoj politici, politici zapošljavanja.
Potrebno je preduzeti nešto konkretno kako bi se natalitet oprezno i postepeno podsticao. Ključnu ulogu u podsticanju povećanja nataliteta mora da vodi grad, država stvaranjem povoljnijeg ambijenta za rađanje.
Demografski sunovrat počeo je početkom devedesetih godina, ali se do sada nijedna Vlada nije ozbiljno bavila ovim problemom.
Pre dve godine usvojena je Strategija podsticanja rađanja koje je ostalo mrtvo slovo na papiru, jer se ne primenjuje. Razlog je kažu prazna kasa.
Oživljavanje Strategije o podsticanju rađanja ne zavisi samo od novca. Nije potreban novac da inspekcija počne da radi svoj posao i kažnjavaju poslodavce koji otpuštaju buduće majke čim odu na trudničko bolovanje. Dodatan novac ne treba ni da se zdravstvena služba organizuje bolje, kako trudnice ne bi plaćale lekare na porođaju.
Usklađivanje radnog vremena vrtića sa radnim vremenom roditelja porodicama bi se mnogo olakšalo. Država ne radi ništa na tome da roditeljima pomogne.
Postoje načini da se poboljša situacija, ali država mora da pokaže minimum dobre volje u konkretnom ispunjavanju mera vezanih za populacionu politiku. Nisu dovoljne izjave o podrškama porodice. Mala pomoć lokalnih samouprava kada se dete rodi, izuzimanje PDV-a na dečije potrepštine, a sa puno dokumentacije koju treba skupljati mesecima, i posle mesecima čekati na povraćaj sredstava.
Predloženi zakon koji je danas na dnevnom redu predviđa da svaka deca, trudnice i porodilje imaju pravo na zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvene isprave koju izdaje Republički fond za zdravstveno osiguranje, bez obzira da li je taj dokument overen ili nije.
Predloženi zakon je dobar i ne ide u pravcu toga da oni koji ne uplaćuju doprinose budu zaštićeni, jer time treba da se bave poreske uprave i druge nadležne institucije koje treba da pokažu čvrstinu u naplativosti poreza i doprinosa.
Procena je da će to koštati između 450 i 500 miliona dinara što Fond može da podnese.
Trudnice i porodilje će dobiti nesmetani tretman, a njihova će se zdravstvena zaštita vršiti kvalitetnije.
U Srbiji prema procenama sindikata, zdravstvene knjižice nisu overene za 100.000 radnika. Radnici su postali kolateralna šteta, nesavesnih poslodavaca, koji ne uplaćuju poreze i doprinose, između ostalog i zdravstveno osiguranje.
Zaštitnik građana Saša Janković, utvrdio je da RFZO krši pravo deteta na zdravstveno osiguranje, kada odbija da overi knjižice deci, čijim članovima poslodavci ne uplaćuju zdravstveno osiguranje.
Pravo deteta ne može da zavisi od izvršavanja obaveza trećeg lica, jer ono je zajamčeno Ustavom, gde je obaveza države da neposrednost snosi i troškove ostvarivanja tog prava.
Demografi već dugo upozoravaju na katastrofalne kombinacije, niskog prirodnog priraštaja i odliv mladih u druge države i glavni razlog što Srbija svake godine ostaje bez 40.000 ljudi.
Dodatno zabrinjava da je naša zemlja jedna od najstarijih u Evropi, te da je već sasvim očigledno da će do 2025. godine većina građana biti stariji od 65 godina.
Nude se razni recepti koji bi pomogli da se Srbija izbori sa belom kugom.
Niska stopa rađanja za sobom povlači prekomerno starenje stanovništva. Trenutno je u Srbiji šestina stanovništva starija od 65 godina, 900.000 građana u centralnoj Srbiji i oko 300.000 u Vojvodini.
U 2003. godini je prirodni priraštaj bio pozitivan, uz svega 10 opština u Srbiji, a ni u jednoj od 65 opština u Vojvodini.
Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika, jer umre oko 100.000 ljudi, a rodi se samo 70.000 beba.
Istraživanje koje je pre dve godine radilo Društvo demografa Srbije pokazalo je da od 165 opština u Srbiji negativan prirodni priraštaj ima 158. Više se rodilo beba nego što je umrlo ljudi samo u sedam opština.
Jedina mera države uvedena kao podsticaj rađanja je roditeljski dodatak. Naravno, da bi ostvarili ovo pravo postoji spisak od deset stavki šta se sve od dokumenta mora priložiti. Tako novopečeni roditelji moraju da izdvoje bar petnaestak dana da prikupe potrebnu dokumentaciju. Pored svega, ipak je najveći problem velika stopa nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Mladi u takvoj situaciju ne mogu osnivati porodicu. Još na kraju samo da dodam, da možete očekivati da će poslanička LSV u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala lepo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.11.2013.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo, ja ću da govorim o predlogu zakona o privatnom obezbeđenju.
Stavljanjem van snage određenih zakona koji vode poreklo još iz starog socijalističkog sistema, iz vremena samoupravljanja, nastala je praznina u pravnom sistemu, koji ovaj zakon može da ispuni.
Treba govoriti o tome, koliko je bilo štetno za funkcionisanja društva, nedostatak ovog zakona o privatnom obezbeđenju, Srbija je jedina zemlja u Evropi, koja ovo pitanje još nije regulisala. Nisam idealista, ali moram da kažem da ako bi se u slučaju, svako pridržavao moralnih pravila, ne bi bilo potrebno nikakvo obezbeđenje.
Nažalost, mi smo veoma daleko od idealnog društva gde svaki pojedinac zna, izvršava svoje obaveze i dužnosti.
Zato imamo situaciju da imamo preko 3000 registrovanih firmi u toj oblasti. Imamo između 25 i 60 000 lica, koja su zaposlena u privatnom obezbeđenju. Imamo preko milion oružja kod građana legalno i skoro isto toliko ilegalno.
Postavlja se pitanje, kako rade ove firme i na osnovu čega i u kojim okvirima, koga sve angažuju te firme, kakve ugovore sklapaju sa poslodavcima, šta se dešava ako ne ispune ugovore i na osnovu čega i kome su odgovorni i još mali milion takvih pitanja.
Ove firme neminovno dolaze do informacija i imaju audio, video snimke, pa nije potrebna živa mašte, da zamislimo šta se tu radi počev od trgovine do ucenjivanja.
Ako malo bolje pogledamo ko se sve u takvim firmama angažuje, legalno i ilegalno, čast izuzecima, to je strašno. Počev od višestrukih ubica preko drumskih razbojnika do kafanskih batinaša, nalazimo sve, ilegalni sportista borilačkih veština, fudbalskih navijača, bivših policajaca i radnika MUP na godišnjem odmoru. Paleta je široka i neiscrpna.
Samo da vas podsetim na raznorazne skandale oko privatizacija firmi posle 2000. godine. Opšti primer, nezadovoljni i opljačkani radnici su zauzeli firmu, dolazi direktor sa svojim obezbeđenjem i istera radnike iz kruga. Posle toga se vraćaju radnici sa drugim obezbeđenjem, izbace samozvanog direktora, pa to tako ide u nedogled. Naravno neću da govorim o propratnim administrativnim radnjama koje su sve to omogućile, jer to nije današnja tema rasprave.
Malo da vidimo temu o poverljivim informacijama. Ove firme zbog prirode posla sa kojima se bave često dolaze do veoma interesantnih i poverljivih informacija. Kada rade obezbeđenje lica objekata, transport novca i dragocenosti, vrednosnih pošiljaka obezbeđenje raznih javnih skupova i prilikom tehničkie zaštite objekata, tokom ovih radnji neminovno dolaze do poverljivih informacija koje se veoma lako mogu pretvoriti u opsano oružje u rukama kriminalaca. Kakva je sudbina tih veoma poverljivih informacija u kojima niko danas ne vodi računa? U 20. veku informacija bila najdragocenija stvar. U 21. veku to je postalo neuporedljivo mnogo izraženije. Nosioci informacija su drastično razvijeni, pa bilo ko u džepu može da ponese veliku količinu skupocenih informacijama o ličnim podacima koji su isto tako poverljive prirode.
Zamislite da ove firme obezbeđuju objekte od posebnog značaja, da obezbeđuju banke, prevoz velike količine novca, koliko su te informacije dragocene i šta može biti njihova sudbina u nedostatku odgovarajućih regulativa i u nedostatku prave i precizne kontrole? Ništa drugo nam ne preostaje nego da se nadamo najboljem.
Samo da navedem najednostavnije primere kršenja pravila. Svako je već čitao u takvoj istoj štampi da se nekoga odstranili sa neke zabave i obezbeđenje na ulici prebio gosta koji već nije ni mogao da pruži nikakav otpor.
Posle toga ispada da je radnik obezbeđenja angažovan na crno, da je profesionalni kriminalac. Policija ga juri jedno vreme, pa se posle pola godine ponovo zaposli na drugom mestu i sve se nastavlja dalje. Sve se to radi u nedostatku ovog zakona, čije se donošenje odugovlači godinama.
Tokom dugačkog proteklog vremena je stvorena neka vrsta prirodne ravnoteže na ovom području na osnovu zakona džungle koji odgovara kriminalcima. To je sve išlo na račun poštenih firmi za obezbeđenje koje nisu mogle izdržavi nelojalnu konkurenciju na tržištu pa su propale.
Ako neko ne plaća poreze i dažbine, ne poštuje nikakva normalna pravila, prekrši sve zakone svojim ovlašćenjima, koristi sirovu silu, danas će da opstaje na tržištu naspram onog koji je pošten, profesionalan i poštuje zakon.
U pogledu privatnog obezbeđenja je situacija toliko loša da gora ne može biti, baš zbog toga ne možemo očekivati od novog zakona da će rešiti sve probleme i da normalizuje situaciju preko noći. Problemi su toliko duboki da će biti potrebno da prođe mnogo vremena da se situacija na području privatnog obezbeđenja konsoliduje.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39