Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, gospodine Rasime Ljajiću, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune Zakona o trgovini. Kao i svaki zakon koji dođe u skupštinsku proceduru, povezan je ne samo sa jednim nego i sa radom drugih ministarstava i moja diskusija će biti usmerena u tom pravcu.
Već smo čuli da je aktuelni zakon donet 2010. godine. Da podsetim, ovaj zakon je suštinski važan za građane Srbije i vlasnike i zaposlene u trgovinskim radnjama i preduzećima, tako da se pridružujem apelu svih kolega i koleginica zbog toga što se u ovakvo vreme i bez televizijskog prenosa održava sednica Skupštine Republike Srbije o ovako važnoj temi.
Šta od ovog zakona očekuju građani naše države? Pre svega mere za olakšanje teške ekonomske situacije. Ja ću to posle da obrazložim, koliko je bilo povećanje cena u prethodnom periodu i koliko je cena potrošačke korpe u ovom trenutku. Šta očekuju vlasnici radnji i preduzeća? Najpre ravnopravnu tržišnu utakmicu, sprečavanje monopola, povoljnije kredite, subvencije za otvaranje radnih mesta, smanjenje nelojalne konkurencije, ažurniji rad inspekcijskih službi, smanjenje nepotrebnih taksi, dozvola i raznih inspekcijskih rešenja.
Dolazim iz istočne Srbije, gde nema puno velikih trgovinskih lanaca ili supermarketa i odatle taj podatak o velikom broju malih radnji. Kada obiđete taj kraj i vidite sa kakvim se problemima susreću ti ljudi, koliko oni dozvola i rešenja treba da pribave i kakvo je ponašanje pojedinih inspekcijskih organa prema vlasnicima tih firmi, prosto je zadivljujuće kako ti ljudi uopšte i opstaju da rade, znači, od raznih naloga za razne zavese, za nabavku nekih mašina u tim radnjama i nečemu ne samo što se tiče tržišne inspekcije, već i drugih inspekcijskih kontrola. Često se mi kao narodni poslanici, kada obiđemo te ljude, susrećemo sa takvim problemima.
Zašto je ovaj zakon povezan i sa svim onim drugim koji su vezani za privredu, a od privrede u Srbiji postoje samo mikromala i srednja preduzeća? Nismo nikad sistemski reformisali ili napravili novi zakon o Fondu za razvoj, a i uopšte krediti koji se dobijaju od banaka za razvoj mikromalih i srednjih preduzeća su vrlo nepovoljni po te ljude, po vlasnike firmi. Evo zašto to kažem.
Da biste dobili kredit od banke ili bilo koje institucije koja obezbeđuje sredstva i subvencije, vi prvo mora da imate neverovatno veliki promet, gotovo za duplo. Znači, kao prva stavka, gleda se bonitet i to je jedan od uslova da dobijete kredit. Ako tražite kredit od 100 hiljada evra vi treba da imate promet od 150 hiljada evra, a onda ide najveća začkoljica – hipoteka. Na primer, za Beograd vi treba da imate dva puta više vrednost kapitala ili hipoteke da biste mogli da dobijete kredit. Ako uzmemo da je kredit kod Svetske banke pola posto, ja ne vidim da Vlada u ovakvom sastavu ne donese jedan sistemski zakon koji bi tim ljudima omogućio manje kamatne stope i povoljnije uslove kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zašto to kažem?
Da bi neko zaposlio nekog radnika, on dobija 150 ili 160 hiljada dinara subvencije za jedno zaposleno lice. Ako znamo da se za strane firme, ja nisam protiv toga da dolaze strani investitori, taman posla, ali da su tu subvencije u iznosu od 10 hiljada evra, ne vidim zašto naše firme ne bi mogle da imaju takav jedan iznos?
Druga stvar, ako govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju, onda treba i u ovom smislu voditi računa o svim područjima u Srbiji koja su pre svega nedovoljno razvijena.
Koja poboljšanja donosi ovaj zakon, to smo čuli - mogućnost da trgovac podnese tužbu zbog nelojalne konkurencije, vođenje elektronske evidencije, ukidanje obaveze izrade studije uticaja na strukturu tržišta, brisanje člana koji predviđa osnivanje centra za razvoj trgovine i to je sve dobro u ovom zakonu.
Šta je, ponovo se vraćam na ono što ovaj zakon ima veze sa drugim zakonima i radom drugih ministarstava, a to je da prosečno u Srbiji 43,7% mesečno primanja naših građana odlazi na hranu, ali se kupuje samo najosnovnije hleb, mleko, jogurt i neke jeftinije mesne prerađevine dok je potrošnja mesa osetno pala.
Srbija je skoro tri puta siromašnija od EU. Socijalne slika je još teža ukoliko se uzmu u obzir visoka stopa nezaposlenosti koja je premašila 25%, niske penzije ili kašnjenja plata zaposlenih. Inflacija je, čuli smo, 12,5% čime smo rekorderi u Evropi. Potrošnja mesa u odnosu na prethodna tri meseca je opala za 50%, dok je sve poskupelo, od mesa, mleka, goriva, testenine, kućne hemije, režije, konditorski proizvodi. Onda je sasvim jasno da je kupovna moć potrošača u zadnje vreme opala bar za 30%. To je sve čime treba da se bavi ova vlada iz prostog razloga, kažem, da je svaki zakon povezan sa drugim zakonima i naravno da ne možete vi u jednom ministarstvu doneti neki opsežni sistemski zakon koji može tome da pomogne.
Pošto ste u uvodnom izlaganju, još samo to da kažem, spomenuli da se zakon odnosi i na prodaju vozila, tj. na firme koje se bave time, meni se požalilo nekoliko vlasnika takvih firmi koji prodaju vozila, a i izdaju, znači pružaju usluge, rentiraju vozila. Šta se njima dešava? Mislim da biste vi to mogli u Vladi da se založite da se to sistemski reši, a to je da vlasnik renta kara kada izda vozilo nekoj osobi i ta osoba pobegne sa vozilom u inostranstvo, praktično ne može da povrati pun iznos cene tog vozila. Prosto je neverovatno da i po carinskim propisima ne postoji nikakav dokument da je neko ko je preuzeo vozilo, rentirao. On može slobodno da ode i preko granice. Od osiguranja se ne dobije dovoljno sredstava i ti ljudi su takođe u problemu.
Mislim da svi mi zajedno u Skupštini, zato kažem da ovakve važne zakone treba, o njima treba raspravljati u prepodnevnim satima. Treba mnogo više vremena da posvetimo privredi i mikro i malim i srednjim preduzećima. To je budućnost Srbije. Daj Bože da bude puno investicija, da dođu stranci, ulože u naš kraj, ali mislim da je razvoj malih i srednjih preduzeća, pa i malih i srednjih radnji koje se bave trgovinom, vrlo bitan za naše građane. Hvala.