Poštovana podpredsednice Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je još jedna odluka vrlo važna za jačanje integriteta Narodne skupštine Republike Srbije, a i za jačanje civilizacijskih tekovina našeg društva.
Svedoci smo svakog dana da se ovde u skupštini političke stranke dele na evropske i one koje nisu za Evropu. Ima nekih koje jesu za evropske integracije, ali na žalost, kada se donose zakoni kojima se jačaju ljudska prava i kojima se poboljšava život naših građana, oni nisu u sali kada je dan za glasanje. Uopšte nije važno da li je politička stranka zainteresovana za evropske integracije, važno je koliko je ona zainteresovana za jačanje ljudskih prava i u tom domenu tekovine ove skupštine su Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od opšteg značaja, Agencija za borbu protiv korupcije i poverenica za rodnu ravnopravnost.
Danas imamo predlog odluke o obrazovanju komisije za izvršenje krivičnih sankcija i dobro je bilo sagledano stanje mojih prethodnika, ono kako je sada u zatvorskim ustanovama. Inače, ovo je zakonska obaveza iz januara 2006. godine, ovaj sastav Narodne skupštine je sada uvrstio u dnevni red i spreman je da ovo sprovede u delo i ja ću, kao i predstavnici DS, glasati za ovu odluku.
Šta je važno i šta je bitno, pre svega što se tiče ove odluke, a onda ću se posvetiti pitanju roda i rodne ravnopravnosti u okviru ove komisije.
Sastav ovakve komisije će biti tri člana iz Odbora za pravosuđe i dva člana iz Odbora u čijem su delokrugu pitanja iz ove oblasti, to je Odbor za rodnu ravnopravnost, rad i socijalnu politiku, Odbor za smanjenje siromaštva, za zdravstvo i međunacionalne odnose. Pošto smo malopre imali jedan deo zakonskih predloga vezan za još jednu državnu instituciju, ja ću samo par reči, a da ne skrenem iz konteksta, da pohvalim rad Ministarstva odbrane. To je dobar primer kako se reformiše jedna institucija. Malo ljudi u Srbiji zna da je na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325, Ministarstvo odbrane i Vlada Republike Srbije su usvojili Nacionalni akcioni plan i da smo mi, kao država, jedna od 20-ak u svetu koja je usvojila ovaj akcioni plan. Akcioni plan se bazira, pre svega, na principu uloge roda u bezbednosnim strukturama, a ono što je vrlo važno, to je jedan od sledećih zadataka Narodne skupštine, da formira nacionalni odbor koji će praktično sprovoditi nadzornu ulogu u radu ovih službi.
Druga stvar koja je vezana za rad ove komisije koju obrazuje skupština jeste, nešto je rečeno u prethodnoj diskusiji, komisija vrši kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, sagledava stanje, status i položaj lica koja su lišena slobode, predlaže mere za otklanjanje nedostataka, ima uvid u evidenciju, razgovara sa pritvorenicima i pritvorenicama i sarađuje sa međunarodnim organizacijama.
S obzirom na značaj ovakve jedne odluke, nadam se da će svi poslanici u skupštini Srbije glasati za ovakvu jednu odluku, a ja istovremeno pozivam medije da pomognu Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim važnim reformskim procesima. Odluka o obrazovanju ove komisije nije samo nešto što je nama neko stavio u zadatak, da bi se mi pridružili EU, to je jedna civilizacijska tekovina i tako treba posmatrati ovu tematiku.
Što se tiče aspekta roda koji je vrlo važan i koji sam hteo da stavim u centar pažnje svog izlaganja, podsećam da u Srbiji, kao i u većini zemalja u svetu, žene čine manjinu opšte zatvorske populacije. Zbog toga su sistemi izvršenja krivičnih sankcija, režimi u zatvorskim ustanovama, skoro u potpunosti dizajnirani za većinsku mušku populaciju, počev od arhitekture zatvora, režima, uslova života, procedura o bezbednosti i upotrebu mera prinude objekata za zdravstvenu zaštitu, kontakata sa porodicom, rada i ostalih oblika tretmana.
Postoji samo jedan ženski zatvor i on se nalazi u gradu Požarevcu. Samo da vam kažem da je zgrada iz 1874. godine i zahvaljujući dobrom radu upravnice tog zatvora unapređena je organizacija u samoj zatvorskoj ustanovi, ali ono što nedostaje i ono gde je potrebna pomoć države jeste povećanje broja komandirica za otprilike 20% i razvoj postpenalne zaštite. To je ono o čemu treba voditi računa. Šta će zatvoreniku ili zatvorenici nakon odlaska iz zatvora da rade i sa čime će sve biti suočeni, sa raznim izazovima od porodice do društva, od teškoće da nađu posao itd.
Vrlo je važno voditi računa o međunarodnim standardima ljudskih prava koje su primenjivane na zatvorenice. Na međunarodnom planu retko se ukazuje na specifičnost položaja žena osuđenih na kaznu lišenja slobode. Svi postavljeni standardi o položaju zatvorenika uglavnom važe za oba pola. Čak i dokumenti koji regulišu samo ženska ljudska prava, npr. konvenciju o eliminisanju diskriminacije žena i tehnička deklaracija i platforma delovanja ne sadrže odredbe koje se odnose na žene u zatvorima.
S obzirom na to da nema posebnih dokumenata za žene zatvorenice važe kao i za mušku zatvorsku populaciju univerzalna deklaracija organizacije UN o ljudskim pravima.
Na nacionalnom planu, većina zemalja usvojila je standardna minimalna pravila i u svoje zakone unela, pored ostalog odredbe koje se tiču osuđenih žena. Istraživanje ženske zatvorske populacije, istraživanja su pokazala sledeće – da su žene osuđenice uglavnom iz siromašnijih slojeva, da su nezaposlene sa nižim stepenom obrazovanja, da imaju decu koju izdržavaju, da je većina žena zatvorenica bila izložena nekom obliku nasilja i zlostavljanja pre dolaska na izdržavanje kazne, da su žene koje su bile u zatvoru mnogo više stigmatizirane i osuđivane od strane porodice i zajednice od muškaraca, da su potrebe žena u zatvoru drugačije od potreba muškaraca, s obzirom na to da jedino one brinu o deci i imaju druge obaveze u okviru porodice, da su zdravstvene potrebe žena u zatvorima drugačije od zdravstvenih potreba muškaraca i imaju veze sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem žena, da su posebno osetljive na zlostavljanje u zatvorima. U nekim zemljama visoka je stopa mentalnih bolesti među ženama osuđenicama upotreba narkotika i sklonost ka samoubistvima. Posebne potrebe imaju maloletne osuđenice, žene sa invaliditetom, žene strane nacionalnosti, žene koje pripadaju različitim manjinama.
Ono što treba da bude glavna uloga ove komisije koju će obrazovati Narodna skupština Republike Srbije jeste da se pozabavi situacijom u zatvorima, smeštajem u kazneno-popravnim zavodima, zatim da vodi brigu o rodnoj osetljivosti, da vidi da li postoje specijalne zatvorske bolnice za osuđenice, da vodi računa kako se sprovode lični pretresi, ishrana, higijenski paketi i sve ostalo, kako ide sa korišćenjem slobodnog vremena, kakva je zdravstvena zaštita, kakve su posete dece i sve one druge stvari.
Mislim da je nadležnost komisije velika, ponavljam da je to civilizacijska tekovina i da se time daje jedna nova nadležnost Narodnoj skupštini Republike Srbije. Još jednom pozivam medije da isprate sve ovakve aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije, da se ne bave samo poslanicima i koliko popiju kafe i koliko se parkiraju, već jednostavno da se pozabave ovakvim stvarima jer i mi kao društvo napredujemo, malopre sam pričao o Ministarstvu odbrane, mislim da ćemo donošenjem ovakvih odluka i ovakvih zakona poboljšati, pre svega ljudska prava, a i bolji život građana u našoj zemlji. Hvala.