Hvala. Gospodine predsedniče, uvažene kolege poslanici, ono što je uočljivo u raspravi oko budžeta za 2012. godinu, dakle posebno od strane stručne javnosti, a rekla bih i danas ovde u parlamentu, jeste dosta uravnotežen i racionalan pristup, odnosno rekla bih kao da su konačno svi kritičari Vlade, dakle u poslednje tri-četiri godine, priznali da postoji svetska ekonomska kriza, a da ona deluje i na naše društvo i na našu ekonomiju i da u takvim uslovima ni naša Vlada, kao ni druge vlade, nema baš veliki manevarski prostor, ili neki beskrajan niz ekonomskih mera kojim bi mogla da interveniše u takvoj ozbiljnoj krizi, kakvoj smo svedoci.
S tim, što rekla bih i to i zbog javnosti, naša Vlada sa mnogo više uspeha kontroliše i deficit budžeta i javni dug, što ne uspeva mnogim vladama ni u okruženju, ni vladama u mnogo razvijenijim zemljama.
Istovremeno, ako pratimo pre svega u stručnoj javnosti, dakle mislim na raspravu koja se vodi među ekonomistima, rekla bih da ne postoji konsenzus. Koji je to model ekonomske politike koji najbrže stabilizuje ekonomske prilike u ovako velikoj krizi i otvara neke perspektive za razvoj? O tome se još vode i vodiće se rasprave, ali mislim da je u suštini, u temelju, u bazi svih tih rasprava u stvari pitanje na koji sloj društva treba prebaciti teret krize, odnosno ko to može, ili treba da plati cenu ovako teških ekonomskih uslova?
Predloženi budžet za 2012. godinu govori o tome da naša Vlada taj problem, koji to delovi stanovništva snose posledice krize, na najuspešniji način rešava, pre svega, štiteći interese najvećeg dela stanovništva Srbije? Naime, očigledno je da predloženi budžet ima i razvojnu dimenziju, ali i da je socijalno odgovoran.
Sa druge strane, obezbeđuje ono što je važno za građane i stabilnost cena i drži kontrolu inflacije na projektovanih 6-8%. Takođe, vrlo je važno, obezbeđuje redovno finansiranje obaveza prema inostranstvu. Naime, u ovakvim uslovima dužničke krize, nije nebitno, naprotiv, vrlo je važno da se sačuva rejting urednog platiše, a to Srbija jeste i to garantuje ovako predloženim budžetom.
Kada kažem da budžet ima i razvojne karakteristike, tome u prilog idu činjenice da su ukupne subvencije u budžetu za 2012. godinu veće za 10% nego što je to visina subvencija u ovogodišnjem budžetu. Dakle, radi se o ozbiljnoj podršci i privredi i poljoprivredi, ako se tome dodaju još i investicije u infrastrukturu, stvarno nije laka ocena da ovaj budžet u datim okolnostima ima i razvojne karakteristike.
Pored toga, hoću da naglasim da politika podsticaja, posebno politika podsticaja u poljoprivredi, već smo čuli, ali mislim da treba zbog građana to ponoviti, da poljoprivreda dobija skoro 30,3 milijarde dinara. To je za 9,2 milijarde više nego što je bilo novca u ovogodišnjem agrarnom budžetu, a da samo za subvencije će biti izdvojeno 26,6 milijardi dinara, što je skoro 50% više nego što je obezbeđeno u budžetu za ovu godinu. Naravno, znamo to i možemo i meriti kada je bilo više, a kada manje subvencija. Znači, subvencija je bilo i do sada, ali čini mi se da je glavni problem u subvencijama u agraru bio i u tome što nisu mogli na adekvatan način da se prate rezultati, dakle, uloženog novca. Da li se postižu ciljani rezultati? Da li su građani uopšte dovoljno informisani? Mislim da zapošljavanje određenog broja stručnjaka iz oblasti agrara treba upravo da doprinese tom cilju.
Dakle, efikasnom korišćenju subvencija od strane poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj budžet daje pretpostavke da ostvarimo i takav jedan cilj. Subvencije znače da ostaju premije i za mleko, znači pet dinara po litru, i za junice umatičene, ali subvencije predviđaju i dotacije u ratarstvu 14.000 dinara po hektaru. Predviđena podrška privredi, poljoprivredi i investicijama u infrastrukturi daju realne pretpostavke da projekcija Vlade, ponoviću ono što je rekao premijer i drugi poslanici, dakle te projekcije nisu samo vladine, nego i MMF i Fiskalnog saveta. Dakle, da ta projekcija da u 2012. godini možemo očekivati rast društvenog bruto proizvoda za 1,5% je relativno realna i takva ulaganja i u privredu i u poljoprivredu, infrastrukturu treba da proizvedu i povećane investicije i stabiliziranje, pre svega, tržišta radne snage, dakle, povećanje zapošljavanja i na kraju unapređenje životnog standarda građana.
Kada tako govorimo o toj drugoj dimenziji budžeta, da imamo pred sobom odgovoran budžet, to se ogleda pre svega u obezbeđivanju neophodnih sredstava za redovne isplate penzija, ali i za zarade u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, policiji, u čitavom javnom sektoru.
Posebno ću se zadržati na socijalnoj zaštiti u užem smislu te reči, onako kako je ona određena u budžetu. Mislim da budžet vodi računa, dakle način na koji su budžetirana sredstva namenjena socijalnoj zaštiti, pre svega onim kategorijama stanovništva koja bez organizovane podrške države ne mogu da obezbede ni minimum socijalne sigurnosti. To je uloga države, odnosno centralnog nivoa vlasti, da garantuje minimum socijalne sigurnosti građanima koji iz različitih razloga sami ne mogu to da obezbede.
Podsetiću da smo mi ove godine usvojili nov Zakon o socijalnoj zaštiti koji nam ozbiljno, na bolji način štiti najsiromašnije građane, posebno višečlana domaćinstva, posebno siromašne, stare preko 60-65 godina i bolje targetiranje, malo relaksiraniji kriterijumi za one koji mogu da uđu, da imaju novčanu socijalnu pomoć. Već se u ovih nekoliko meseci 2011. godine vidi kroz činjenicu da dodatno štitimo još 30.000 najsiromašnijih građana. Danas tu osnovnu socijalnu pomoć u Srbiji dobija 200.000 građana.
To su ozbiljna budžetska sredstva. Na mesečnom nivou to je 950 miliona. To je jedna od mera kako se borimo protiv onog apsolutnog siromaštva i onih društvenih grupa koje su u stalnoj pretnji da budu potpuno marginalizovane i isključene.
Budžet za socijalnu zaštitu predviđa i podršku manje razvijenim opštinama da preuzmu odgovornost da u zajednici razvijaju socijalne usluge. Pre svega se misli na pomoć u kući, za stare i za osobe sa invaliditetom, na dnevne boravke za decu sa smetnjama u razvoju, ali i na različita prihvatilišta, sklonište za žrtve nasilja. Mislim da je to jako važno jer mi već 10 godina reformišemo sistem socijalne zaštite sa idejom da se decentralizuje, ali očigledno bez podrške sa nacionalnog nivoa mnoge opštine ne bi mogle da preuzmu odgovornost u socijalnoj zaštiti.
Posebno bih podsetila da novim Zakonom o socijalnoj zaštiti smo uveli novo pravo, pravo za roditelja koji ne bude dete sa smetnjama u razvoju koje zbog toga nije moglo da ostvari radni odnos, pri tom to dete nije smešteno u dom, u instituciju socijalne zaštite. Na taj način pokušavamo da deca ostanu u porodici, u prirodnom okruženju, razvijajući usluge u zajednici, ali i kroz novo novčano pravo za te roditelje, kada ispune starosnu granicu po Zakonu o PIO roditelj koji je neposredno brinuo o svom detetu može da ostvari minimalnu penziju i da taj iznos, tu naknadu koristi do kraja života.
Sigurno je da ovako koncipiran budžet, kada se radi o socijalnoj zaštiti, kao što sam već rekla, smanjuje društvenu marginalizaciju najugroženijih i smanjuje društvenu isključenost.
Razumem da postoji određen skepticizam povodom datih projekcija posebnog rasta BDP. Stvarno je vrlo teško u uslovima krize precizno planirati te osnovne parametre ekonomskog razvoja. Mislim da je Vlada o tome vodila računa i da će voditi računa da se deficit ne uveća preko dozvoljenog limita jer sigurno da ostvarivanje ove stope rasta bi vodilo uvećanju deficita.
Vlada i do sada, koliko to pratim, analizira, uvažava mišljenje i stavove Fiskalnog saveta, ali mi smo danas ovde čuli u raspravi i one kritičare rada Vlada ili ovog budžeta koje je do stavova i mišljenja Fiskalnog saveta drže samo onda kada im odgovara, a kada im ne odgovara skloni su da te stavove potpuno ignorišu.
Mislim da je jako važno za građane da znaju da se iz deficita koji je predviđen ovim budžetom, odnosno zaduživanja pre svega, finansiraju razvojni projekti, a iz budžetskih prihoda ono što su zakonska prava. Mislim na penzije i zarade u javnom sektoru. U tom smislu mislim da nije korektno da se plaše i penzioneri i zaposleni da u slučaju manjeg privrednog rasta, odnosno većeg deficita, da mere koje Vlada predlaže ili bi uradila da to jeste zamrzavanje penzija, zarada ili uvećanje PDV koji bi pogodio sve građane, mislim da Vlada na raspolaganju i druge mehanizme, pre svega to je i dalje smanjivanje troškova administracije. Vidimo da je taj napor urađen i u ovom budžetu. Ponoviću taj podatak, ove godine su troškovi administracije iznosili 3,7% budžeta. Za 2012. godinu su planirani na 3%. Tome sigurno može doprineti bolja naplata poreza i doprinosa. O tome ćemo se izjasniti već ove nedelje kroz usvajanje izmena i dopuna zakona. Tome bi svakako doprineo i novi zakon o javnim nabavkama u smislu većih ušteda.
Slažem se takođe da je potrebno nastaviti poresku reformu, ali u pravcu većeg oporezivanja onih koji imaju više, onoga što je luksuzna roba, jer ova Vlada je sa takvim programom, socijalno odgovorne vlade, dobila poverenje i namerava da ga ponovo zatraži od građana. Dakle, postoje različiti način za smanjenje deficita a da to ne bude na teret najvećeg broja građana. O tome upravo govori predloženi budžet i zato će poslanički klub ZES podržati ovaj budžet.