Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vladimir Gordić

Govori

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, predlažući ovaj amandman na budžet, namera nam je bila da se povećaju sredstva koja se opredeljuju za nauku, kao i sredstva koja su neophodna za normalno funkcionisanje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Srbija se naime danas, po svom ulaganju u nauku od 0,36% BDP i sumom od 14 milijardi, nalazi na poslednjem mestu u Evropi. S obzirom na ovo, ne može da čudi činjenica da imamo najmanji broj prijavljenih naučnih patenata i da Srbija iz godine u godinu sve više stagnira.
Da li zaista mislite, gospodine ministre, da je 30.000 dinara godišnje, po naučnom radniku, odnosno 2.500 dinara mesečno za direktne materijalne troškove kojima treba da se plate potrošni kancelarijski materijal, potrošni laboratorijski materijal, troškovi putovanja na naučne skupove, školarine za postdiplomske studije, zaista dovoljno da bi naša nauka mogla da iznedri proizvode koji će biti konkurentni na svetskom tržištu.
Ovako loši uslovi rada i smanjenje plata naših naučnih radnika i drugih visoko obrazovanih kadrova, dovešće do daljeg odliva mozgova iz naše zemlje, ali i odliva ogromnih finansijskih sredstava koja se ulažu u njihovo školovanje i njihov rad. Ovo je poruka njima, da treba da odlaze u inostranstvo, da bi mogli da se profesionalno ostvare, a Srbija će nakon toga od tih zemalja i od tih stranih fabrika po visokim cenama kupovati znanje i tehnologiju.
Upravo iz ovog razloga, što smatramo da ulaganje u nauku investicija, a ne potrošnja, tražimo da se milijarda dinara, koja je opredeljena na razdelu Ministarstva privrede, a predviđena za gašenje i rasprodaju naših fabrika i otpuštanje radnika, bude prebačena za razvoj nauke…
(Predsedavajući: Vreme.)
… koja može da bude zamajac za razvoj naše privrede o otvaranje novih radnih mesta. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, hteo sam da kažem i prošli put u načelnoj raspravi, pomenuo sam da nije dobro to što i dalje imamo decu, trudnice i porodilje koji nemaju overene zdravstvene knjižice po ovom zakonu.
Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, danas smo imali tumačenje od predlagača zakona da oni osiguranici, odnosno trudnice i porodilje koje su osigurane po članu 17, odnosno koje ne mogu da budu osigurane po članu 17. ne mogu da budu lečene, što nije tačno. Po članu 22. jasno se kaže – ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona.
Sve trudnice i porodilje koje nemaju uplaćen doprinos po članu 17. imaju pravo na osiguranje po članu 22. i imaju pravo da im budu osigurane zdravstvene knjižice, kao i deca koja ne ostvaruju svoje pravo kao član porodice osiguranika.
Sačekaću da dođe predsednik Skupštine.
Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Skupštine i predlagaču zakona, poštovane koleginice i kolege, na samom početku ovog izlaganja želim da kažem da sam ja na sednici odbora glasao za ovaj zakon, kao jednu od mogućnosti da se reši ovaj problem, odnosno da se postigne cilj koji verovatno imaju svi poslanici u ovoj Skupštini, a to je da se našoj deci, trudnicama i porodiljama obezbedi potpuna zdravstvena zaštita. Međutim, smatram da ovaj zakon, zakon koji predlaže predlagač, je najbolji način da se to reši. Naime, postoje sve mogućnosti da se u postojećoj zakonskoj regulativi ovaj problem potpuno reši i da se svoj deci, trudnicama i porodiljama omogući da imaju overenu zdravstvenu knjižicu i da ostvare svoja prava iz zdravstvenog osiguranja.
Naime, Ustav proklamuje potpunu zdravstvenu zaštitu ovim kategorijama i kaže da se ona ostvaruje iz javnih prihoda, ako to nije omogućeno na drugi način. Sa druge strane, u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, osim članova koji regulišu na koji način su oni osiguranici, imamo i član 22. koji jasno kaže da, ako oni nisu uspeli da regulišu to svoje pravo preko drugih članova, imaju mogućnost da, zahvaljujući članu 22, overe zdravstvene knjižice i da uživaju sva prava koja im sleduju u zdravstvenoj zaštiti.
U članu 204. zakona, sredstva koja su potrebna za uplatu doprinosa za ove ugrožene kategorije obezbeđena su kroz budžet Republike Srbije, a to možemo videti i u Predlogu budžeta za narednu godinu, kao i u predlozima za ovu godinu i prethodnim godinama, to je suma od nekih šest miliona dinara koja je obezbeđena za plaćanje doprinosa za omogućavanje zdravstvene zaštite za ova ugrožena lica.
Prema tome, ukoliko imamo dete koje ima neoverenu knjižicu zbog toga što njegovi roditelji ne primaju platu ili njihov poslodavac nije uplatio doprinos za zdravstvenu zaštitu, postoji mogućnost da preko člana 22. svi oni budu osigurani. Prema tome, smatram da je ovo daleko bolje rešenje nego zakon koji je predlagač predložio, jer u zakonu koji on predlaže imamo situaciju da će i dalje deca, trudnice i porodilje verovatno imati neoverene zdravstvene knjižice.
Smatram da je ovo jedan populistički način da se postigne cilj koji se želeo ovim zakonom, a kome svakako svi težimo i da je jedan ružan način da se možda počne kampanja za mogućeg budućeg gradonačelnika Grada Beograda.
Mislim da je potpuno moguće regulisati unutar postojeće zakonske regulative sve ove probleme jednostavnim opovrgavanjem jedne preporuke koju je Ministarstvo finansija uputilo ka Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu, a to je da se svim onim osiguranicima kojima nije uplaćen doprinos od strane poslodavca ne overe zdravstvene knjižice.
Prema tome, apelovao bih ovom prilikom na predsednika Skupštine, koji je predlagač ovog zakona, da prestane sa populizmom i da napokon počnu nešto da rade u interesu svih naših građana. Hvala.
Član 22. jasno kaže da ako pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao član porodice osiguranika, osiguranicima se smatraju, pa se nabraja – deca do navršenih 18 godina života, školska deca, studenti itd, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, lica starija od 65 godina, osobe sa invaliditetom itd. Prema tome, prema ovom članu mogu da budu osigurani.
Ne može da bude dete talac poslodavca koji nije uplati zdravstveno osiguranje ili poljoprivrednika koji nije uplatio zdravstveno osiguranje. Ako smo već definisali da su deca naša budućnost. Ovo je zaista sa vaše strane veliki populizam. Imam utisak da uopšte niste pročitali postojeću zakonsku regulativu kada ste predlagali ovaj zakon.
Mislim da niste u pravu jer članom 17. se regulišu oni osiguranici koji rade, koji su zaposleni, koji primaju plate ili su plaćeni doprinosi za njih. Međutim, ako dete ne može da ostvari na taj način zdravstvenu zaštitu, preko svog roditelja koji ne prima platu ili nije plaćen doprinos za njega, ono ima potpuno pravo po članu 22, što je jasno ovde definisano, da ostvari to svoje pravo. Druga stvar, ono što je neprikosnoveno, Ustav mu garantuje obaveznu zdravstvenu zaštitu.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman smo predložili iz razloga jer se ovom izmenom Zakona od osnovnih nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta ukida, a to je objašnjeno kao da se povećava efikasnost cele ove procedure. Ta nadležnost jeste da Nacionalni prosvetni savet predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava. Međutim, mi smo mišljenja da se može dobiti efikasnost ali se gubi na transparentnosti celog postupka.
Naime, cela nadležnost se sa Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je jedno stručno i nezavisno telo sastavljeno od naših najeminentnijih akademika i profesora sa svih univerziteta i fakulteta, prenosi na Zavod za unapređenje i obrazovanje vaspitanja koji je do sada učestvovao u celom ovom procesu u tom stručnom delu, kroz Centar za razvoj programa i udžbenika, gde se vršila priprema standarda kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava, priprema plana udžbenika i davanje stručne ocene udžbenika.
Jedan od argumenata koji ste naveli jeste da nema dovoljno nezavisnih eksperata koji nisu u sukobu interesa, a ove stručne stvari su se radile na ovom nivou i zato smatramo da bi trebali usvojiti ovaj amandman jer će na taj način biti transparentnost celog postupka odobravanja udžbenika i nastavnih sredstava daleko izraženija ako u celoj proceduri kao kontrolni organ ostane i Nacionalni prosvetni savet. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa DS takođe je uložila amandman na ovaj član zakona i kao i koleginica iz DSS predložili smo brisanje ovog člana.
Naime, kada pogledamo u ovom članu koji je mandat ove agencije, videćemo da se ona osniva radi praćenja ispunjavanja opštih principa i ciljeva, ostvarivanja strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pitam vas da li je moguće da se do sada ni jedna institucija u okviru Ministarstva obrazovanja i vaspitanja nije bavila ovim poslovima i da li se danas bavi? Ako je tako, onda je u redu, onda treba osnovati agenciju da se neko bavi tim poslovima. Međutim, vi ovde nama predlažete formiranje jedne nove agencije koja će se baviti potpuno istim poslovima kojima se bave već postojeće institucije u okviru sistema, pre svega Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalni savet za srednje stručno obrazovanje, zavodi, jedan i drugi itd.
S obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi i s obzirom na činjenicu da u okviru budžeta za obrazovanje 95% sredstava se koristi praktično za plate zaposlenih, a samo 5% za razvoj obrazovanja, s obzirom na činjenicu da će ova agencija praktično biti finansirana iz budžeta, smatramo da je potpuno nepotrebno formiranje ovakve jedne nove agencije, koja će dodatno opteretiti i nepotrebno opteretiti dalje budžet.
Osim toga, ova Vlada, kao što znamo, na početku svog mandata je obećala da će od postojećih 137 agencija ukinuti većinu, radi racionalizacije i manje potrošnje. Međutim, do sada su ukinute svega …
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Gordiću.)
… sedam agencija, a sada se ponovo stvara još jedna agencija. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, amandmanom se predlaže brisanje ovog člana, jer smatramo da je to korak unazad u odnosu na postojeća zakonska rešenja, a koja su predvidela obavezan upis za svu decu u školu, a procenu potrebe za podrškom tek nakon upisa.
Ovaj član je u suprotnosti sa 1. stavom člana 98. koji propisuje da se u školu upisuje svako dete, osim toga pripremni predškolski programi, postoje kao obavezni od 2005. odnosno 2006. godine, tako da ne vidim svrhu da se deca koja su već prošla pripremni program, ponovo vraćaju na ovaj nivo, već naprotiv treba prema zakonskim rešenjima, omogućiti da kroz inkluzivno obrazovanje, individualizaciju programa, da nastave svoj razred sa svojom generacijom.
Juče i danas smo u diskusiji o Zakonu o opštem osnovnom obrazovanju, videli koje su sve mogućnosti ovog inkluzivnog obrazovanja i smatram da ne stoji obrazloženje, koje je Ministarstvo dalo pri odbijanju ovog amandmana da je ovo doprinos inkluziji, već naprotiv, ovo je izbegavanje inkluzije.
Smatram da treba dati šansu inkluzivnom obrazovanju, s obzirom da je ono tek četiri godine, praktično se sprovodi i mislim da su dosadašnja iskustva, pozitivna, kako u pogledu dece, jer je povećan obuhvat dece, kako iz marginalizovanih društvenih grupa, tako i dece koja su ometena u razvoju, a takođe treba, značajno je povećana i obuhvaćenosti i evidentno je da je poboljšan rad prosvetnih radnika, jer su morali da se doškolovavaju u vezi inkluzivnog obrazovanja. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, kada smo pisali ovaj amandman mislili smo da treba brisati ovaj član 43. i smatrali smo da nema potrebe za odlaganjem realizacije programa završnih ispita u srednjim školama, odnosno za organizaciju velike mature. Pogotovo što smo imali informacije da komisije koje rade na ovim programima da su već formirane i da one rade i da su odvojena sredstva koja su potrebna za realizaciju ovih programa.
Međutim, nakon ovoga što se dešavalo zadnja dva dana oko organizacije male mature nisam siguran da smo bili potpuno u pravu. Tako da mislim da ova Vlada nije sposobna da ovo iznese u rokovima koji su do sada bili predviđeni, tako da imate našu podršku što se ovoga tiče.
Poštovani predsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 3. ovog zakona išao je u istom pravcu u kome je išao i amandman kolega iz LSV.
S obzirom da su kolege već dale objašnjenje, iskoristio bih priliku da se zahvalim ministarki i Vladi što su usvojili četiri moja amandmana na ovaj zakon i što su u procesu donošenja ovog zakona imali sluha za konstruktivne primedbe i predloge svih učesnika u raspravi što je svakako doprinelo da nacrt zakona značajno unapredim.
U članu 3. ovog zakona promoviše se i partnerski odnos pacijenta kao primaoca usluga u sistemu zdravstvene zaštite i zdravstvenih radnika kao davaoca usluga.
S obzirom da ovaj zakon o kome sada raspravljamo reguliše oblast prava i obaveza pacijenta, kao jednog od učesnika u ovom partnerskom odnosu, nadam se da će donošenje ovog zakona ubrzati uvođenje u proceduru još dva zakona koji bi trebalo, ako želimo da budemo ozbiljni, da potpuno regulišu ovu oblast, a to su Zakon o lekarskoj delatnosti i Zakon o zdravstvenoj nezi. U tome ćete svakako imati podršku poslaničkog kluba DS.
Kada govorim o interesu pacijenata moramo naglasiti da se oni ne štite samo donošenjem zakona o njihovim pravima. Oni se pre svega štite dobrom organizacijom zdravstvene službe i zdravstva. Prava pacijenta se štite tako što će oni u optimalnom roku moći da dobiju medicinsku pomoć na najbolji mogući način.
Prema tome, da ovaj zakon i prava koja su proklamovana u njemu ne bi ostali samo lista lepih želja, potrebno je ući hrabro ali smišljeno u ozbiljne i duboke reforme zdravstvenog sistema.
Nažalost, mislim da ova vlada koja je ograničenog roka trajanja nema snage a ni političke volje da se uhvati u koštac sa problemima i da će zdravstveni sistem i u narednom periodu biti korišćen za kupovinu socijalnog mera i jeftinih političkih poena.
Moram naglasiti da DS ima rešenje za nagomilane probleme u zdravstvu i upućujem vas na program DS za izlazak iz krize koji daje konkretna rešenja i za oblast zdravstva. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, razlog za podnošenje amandmana na član 6. je bio upravo jedan deo stava 1. u ovom članu, kao što je bio i razlog za podnošenje amandmana kolega iz drugih poslaničkih klubova. Ovaj moj amandman je odbijen i potpuno prihvatam argumentaciju zbog čega je odbijen, ali ipak zadržavam pravo da prokomentarišem ovaj član.
Razlog podnošenja amandmana je bio prvi stav – pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Ovaj poslednji deo ovog stava potpuno relativizuje ne samo ovaj stav i ovaj član, već ceo zakon, nažalost. Ali, s druge strane, nažalost, to je naša realnost. Danas se srećemo sa jako lošom materijalnom situacijom u zdravstvu. To je osnovni razlog zbog čega danas u sistemu zdravstvene zaštite nisu zadovoljni ni pacijent ali ni zdravstveni radnici. Pacijentu je ovim značajno smanjen kvalitet zdravstvene zaštite, kao i dostupnost. Sa druge strane, zdravstveni radnici se sreću sa nedostatkom odgovarajuće opreme i materijala sa kojima bi mogli pružiti adekvatnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu svojim pacijentima.
Sve je dobro kad se dobro završi. Nažalost, kada dođe do problema, kao posledica loše materijalne situacije, ispaštaju pre svega pacijent, ali i zdravstveni radnik koji je prihvatio da i pored nedostatka opreme i materijala pokuša da pomogne pacijentu. Nažalost, tada svi peru ruke od posledica i pokušavaju da prebace odgovornost jedni na druge. Tada se taj problem stavi pod lupu javnosti i svi se ponašaju kao da se to desilo u Americi, na "Mejo" klinici, gde su materijalne mogućnosti daleko veće.
Kada govorimo o dostupnosti zdravstvene zaštite, bilo je dosta komentara od kolega poslanika ali bih ja istakao neke stvari koje nisu rečene. Kao prvo, mislim da neki akti koje je donela i ova skupština a i Vlada značajno smanjuju dostupnost odnosno jednaku dostupnost zdravstvenoj zaštiti svim našim stanovnicima. Naime, izmenom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koja je stupila na snagu 25. decembra 2012. godine, u delu gde se finansiranje dela kadra do normativa prenosi na osnivača, "ugrožena je jednakost i dostupnost zdravstvene zaštite za sve korisnike, a navedenom zakonskom regulativom stvorena je mogućnost da ekonomski moćnije lokalne samouprave imaju bolju zdravstvenu zaštitu za svoje korisnike jer mogu da plate potreban a nedostajući kadar, iako je to obaveza Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje."
S druge strane, takođe bih ukazao na problem farmaceutske zdravstvene delatnosti, gde takođe postoji jedna dalekosežna posledica koju niste predvideli prilikom donošenja Uredbe Vlade da se izjednače privatne i državne apoteke. Naime, ova odluka može da ima kao posledicu smanjenje dostupnosti ovog dela primarne zdravstvene zaštite. Državne apoteke su bačene u jednu utakmicu koja je od starta neravnopravna za njih. S jedne strane imamo Zakon o javnim nabavkama koji se odnosi samo na državne apoteke…
(Predsedavajuća: Gospodine Gordiću, dužna sam da vas obavestim da možete da govorite samo o tački dnevnog reda, odnosno o temi, a to je vaš amandman na član 6. Mislim da se apoteke baš ne odnose na to.)
Neću mnogo pričati o ovom delu, ali postoji jedna druga stvar. Naime, s obzirom da sad postoji tržišna utakmica između privatnih i državnih apoteka, postoji realna opasnost da u daljem periodu, s obzirom da su državne apoteke otvarane prema planu koji je napravio Institut za javno zdravlje i gde su apoteke otvarane i u selima i u manjim prigradskim naseljima, apoteke koje nisu rentabilne i postoji opasnost da u daljem toku, s obzirom da ne postoji zakonska regulativa u ovoj oblasti, da dođemo do situacije da mnoge od tih apoteka budu zatvorene. Time će se značajno smanjiti dostupnost zdravstvene zaštite u ovoj oblasti. Jer, privatnik teško da će otvoriti apoteku u takvim sredinama gde nema rentabilnosti.
Još jednom apelujem da se ova vlast pozabavi pre svega sistemskim zakonima i da se obezbede sredstva za kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Jer, svi mi sutra možemo da budemo pacijenti. Kada smo zdravi imamo mnoštvo drugih problema a kada smo bolesni imamo samo jedan problem. Hvala vam.
Slažem se sa vašom argumentacijom, jer upravo potvrđuje ono što sam i ja rekao. Znači, mi imamo taj problem, rekli ste potreba kadrova u određenim sredinama i da se ona nadopunjuje, odnosno kadrovski plan se postiže upravo novcem iz lokalnih sredina. Nažalost, pojedine sredine nemaju dovoljno novca za takve usluge.
Druga stvar, što se tiče apoteka, takođe ste potvrdili ovo što sam rekao. Tu je veliki problem napravljen, naravno i zbog ovog zakona o javnim nabavkama.
Ono što se nekako uvek preskače kada se raspravlja o tome jeste to da cenu leka određuje država, a Republički fond refundira apotekama cenu koja je 10% ispod te cene.
S druge strane, takođe imate da su apoteke registrovane kao za maloprodaju lekova i, po Zakonu o javnim nabavkama, one imaju pravo da se izuzmu iz ovog zakona, s obzirom da nabavljaju robu koja se koristi za dalju preprodaju.
Mislim da je čak neka sugestija vaša bila u pravcu Vlade da se oni izuzmu barem do početka sledeće godine iz ovog zakona.
Tu takođe naglašavam neravnopravnost, jer postoje lanci apoteka koji bi takođe trebali, s obzirom da su to budžetske pare, da budu kontrolisani kroz sistem javnih nabavki. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, zakon o kojem raspravljamo već dva dana glasi – Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Međutim, jednim delom prvog stava člana 1. i kompletnim članom 6. ovog zakona mi u potpuno isti kontekst stavljamo i one graditelje, one naše sugrađane koji su svoje objekte izgradili sa validnom građevinskom dozvolom. Oni su te objekte i prema postojećim rešenjima u postojećim zakonima mogli da upišu u pravo svojine. Tu pre svega mislim na član 97. Zakona o državnom premeru i katastru, i to stav 1. tačka 2).

Kada pogledamo pažljivo ovaj član 97. Zakona o državnom premeru i katastru i ko po njemu ima pravo upisa svojine na izgrađenim objektima, shvatamo da praktično zakon koji danas obrazlažemo, odnosno koji diskutujemo tiče se u stvari samo čl. 1. i 4. koji su i sporni. Amandmanima koji su do sada usvojeni delimično su popravljeni ovi članovi. Međutim, smatram da je bilo i drugih rešenja i drugih amandmana koje su predali poslanici iz opozicije, a koji na daleko bolji način regulišu ove članove. Tako da, zakon koji ćemo verovatno danas usvojiti zahvaljujući poziciji sadržaće i dalje rešenja koja su protivustavna, kao i rešenja koja otvaraju vrata za korupciju. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, podneo sam amandman na član 1. zakona i tu pre svega mislim na deo amandmana koji se odnosi na objekte koji nemaju upotrebnu dozvolu. Smatram da su nepotrebno stavljeni u isti kontekst objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i oni koji su izgrađeni sa odgovarajućom građevinskom dozvolom a nemaju upotrebnu dozvolu. Naime, objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, to su ljudi koji nisu platili ni nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, u velikom broju slučajeva nemaju izmirene imovinsko-pravne odnose. Sa druge strane, oni građani koji su gradili sa urednom građevinskom dozvolom i imaju izmirene i ove obaveze a pored toga po Zakonu o državnom premeru i katastru ovi građani koji su gradili sa urednom  građevinskom dozvolom mogu da upišu pravo svojine na svojim objektima po članu 97. gde imamo u stavu 1, koji glasi – za imaoca prava svojine na objektu upisuje se jedno od postojećih lica, tačka 1. – graditelj ima pravo svojine, odnosno graditelji koji imaju pravo susvojine ili zajedničke svojine na parceli, tačka 2 – graditelj koji je imalac drugog odgovarajućeg i stvarnog prava na parceli ako je za objekat izdata građevinska dozvola ili je objekat izgrađen u vreme kada građevinska dozvola nije bila uslov za gradnju.

Prema tome, ove dve kategorije su potpuno stavljene u jedan kontekst koji nije isti i mislim da bi ovaj deo stava 1. trebalo izbaciti, a takođe i kompletno član 6. ovog zakona koji se odnosi na isto.

Druga stvar koju sam hteo da kažem u vezi ovog člana 1. koji sam istakao u svom amandmanu jeste da sam dodao deo da se ovaj zakon odnosi na objekte koji su prilikom izgradnje odstupili od izdate građevinske dozvole i projekta. Tu sam hteo da napravim razliku između objekata sa jedne strane koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i sa druge strane objekte izgrađene sa građevinskom dozvolom ili gde je urađena nadogradnja nekog dela koji je van građevinske dozvole. Hteo sam da ukažem na mogućnost da neko može da dobije građevinsku dozvolu a zatim da izgradi objekat koji uopšte ne odgovara onome što je u građevinskoj dozvoli, koji je potpuno izašao iz projekta i van izdate građevinske dozvole.

Treća stvar koju sam hteo da kažem je da se definišu objekti i njihova namena i površine. Ova stvar je delom ispravljena kroz amandman kolege Antića, ali mislim da kada ste obrazlagali rekli ste da socijalno ugrožene kategorije stanovništva treba da dođu do upisa prava svojine. Ne smatram da nekom ko je socijalno ugrožen može da ima i izgradi vikendicu koja ima 200 kvadrata ili da kupi stan koji ima 200 kvadrata, odnosno porodični objekat od 200 kvadrata. Predložio sam da te površine budu 100 metara kvadratnih.