Zahvaljujem se uvažena predsednice, uvažena guvernerko, uvažene koleginice i kolege, u članu 21. mi smo predložili da se stav 2. menja i glasi – banka je dužna da pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuje međunarodne standarde izveštavanja od dana njihovog objavljivanja na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Ja sam video obrazloženje. Želeo bih da pročitam naše obrazloženje i da, možda još jednom guvernerka iznese obrazloženje zašto se amandman ne prihvata, a prema rešenju predlagača možemo da zaključimo da se međunarodni standardi primenjuju direktno na stranom jeziku bez zvaničnog prevoda, a od dana kada međunarodno telo odredi njihovu primenu.
Za nas iz poslaničkog kluba SDS-ZZS-ZS nije sporno da međunarodno telo odredi primenu standarda, ali potrebno je da se sprovede i određena unutrašnja procedura koja garantuje pravnu sigurnost.
Mi bismo voleli da se radi pravilne i jednoobrazne primene, a što i sam Zakon o računovodstvu predviđa, ministarstvo utvrdi i objavi zvaničan prevod ovih standarda. Čini nam se da se ovim ne bi uticalo na datum primene koju odredi međunarodno telo jer ministarstvo treba o tome da vodi računa, te će utvrđivanje i objavljivanje zvaničnog prevoda upodobiti po ovom datumu.
Smatramo da je rešenje koje predlažemo ovim amandmanom bolje jer garantuje veći stepen pravne sigurnosti i garantuje jednoobraznost u primeni standarda, pa time i kvalitetnije izveštavanje banaka što naravno, slažemo se, konačno vodi boljoj kontroli njihovog rada, što se vidi u vašem predlogu zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerka, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege, ja ću govoriti o jednom malo drugačijem aspektu, nažalost u Srbiji se o njemu ne govori mnogo. Govoriću o javnim nabavkama kroz održivi razvoj i kroz zelene i ekološke javne nabavke. Neću ulaziti u polemike koje su bile u toku današnjeg dana.
Samo hoću da vam kažem da sve zelene partije, ekološke organizacije i borci protiv klimatskih promena će 13. i 14. februara pozvati svoje vlade, državnu upravu, lokalne samouprave u celoj Evropi da prestanu da ulažu u prljave tehnologije i da prestanu da ulažu ili da počnu da prestaju da ulažu u prljave tehnologije i u fosilna goriva.
Zelene stranke širom Evrope pozvaće, pre svega, svoje vlade da donesu zakone o javnim nabavkama koje ne favorizuju prljave tehnologije nego upravo koje stvaraju ambijenti, uslove za zelene javne nabavke koje bi mogle da podrže zelenu ekonomiju, koje bi mogle da podrže cirkularnu ekonomiju o kojoj se u Srbiji vrlo malo govori i naravno javne nabavke koje bi mogle da podrže otvaranje novih zelenih radnih mesta.
To će biti ove godine najveća ekološka akcija u celom svetu. Zbog toga, kao predstavnik Zelenih Srbije koristim skupštinsku govornicu da uputima i na vas, pre svega, gospodine ministre ovaj apel da pokušamo da makar malo ekonomiju Srbije ozelenimo i makar malo da joj damo održivosti u narednom periodu.
Država Srbija s razlogom razmišlja o uštedi u javnim nabavkama i kroz javne nabavke i naravno zaustavljanju, s razlogom razmišljamo o zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti koja je veoma podložna, nažalost korupciji. Nemojte da imate, da kažem razmišljanje, Zeleni Srbije vas u tom naporu podržavaju.
Međutim, sa druge strani ni parlament kao zgrada ni parlament kao institucija ni naša Vlada, još uvek nažalost ne razmišljaju o održivosti i održivom razvoju. Moram da kažem da vrlo često u Vladi i oko Vlade i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, nego na većinu prethodnih vlada, sede zastareli neoliberalni ekonomisti, a mi u 21. veku zaključujemo na osnovu dešavanja, pre svega u Americi, da je neoliberalni kapitalizam gotovo mrtav.
Nažalost, ti neoliberalni ekonomisti kojih još uvek ima u Srbiji ne shvataju da sve investicije i nabavke imaju zaboravljene troškove, ako tako smem da kažem, pod znacima navoda „zaboravljene troškove“, koji se ogledaju u zagađenju životne sredine, prekomernim emisijama štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova koji ne ulaze u račun ni jednog proizvoda u Srbiji, pa ni električne energije, iako se koristim logikom uvažene guvernerke, čiju logiku vrlo podržavam. Nemojte da ostali građani Srbije ne plaćaju to što se deca u Obrenovcu razboljevaju zbog toga što struja nema stvarnu cenu i zbog toga što elektroprivreda ne misli o zaštiti životne sredine i o deci u Obrenovcu koja imaju astmu, bronhitis, imaju alergijska oboljenja. Tih gubitaka ima i u poljoprivredi i u pojavi, sada već možemo da kažemo epidemija teških oboljenja.
Kao predstavnik Zelenih daću vam nekoliko primera. Nažalost, složićemo se verovatno u tome. Naše škole koriste peći na mazut, naši vrtići koriste peći na mazut, naša deca se hrane brzom hranom, punom aditiva, šećera, hrane se hranom sa puno štetnih i transmasti i vrlo često sa sadržajima pesticida.
To utiče na njihovo zdravlje i ma koliko jedna nabavka brze hrane bila jeftinija nema opravdanja da podržimo tu javnu nabavku. Zgrade u kojima se nalaze državne institucije uglavnom se greju na fosilna goriva i mi kao predstavnici državnih institucija imamo obavezu da prvi podstaknemo zelene nabavke.
Mi moramo da počnemo da popravljamo svoje okruženje pre svega popravljajući nas same, da predupredimo klimatske promene time što ćemo početi odgovorno da se ponašamo. Hajde, da pokušamo da damo prioritet obnovljivim izvorima energije, da damo umesto peći na mazut, hajte da damo i izaberemo peći na pelet, ne biomasu, sa toplotnim pumpama, pa bar su danas toplotne pumpe tako reći beskonačna i beskonačno jeftina energija. Mogu da se koriste i zimi i leti. Hajte, da koristimo solarne panele sa led dijodama. Hajte, da nabavljamo organsku hranu i ako je za nijansu skuplja zbog naše dece u vrtićima i u obdaništima. I, hajde da se podrže ekološke inovaciju u Srbiji zbog toga što imamo veoma dobre ekološke inovatore.
Global Divestment Day, znači da treba oduzeti podršku i treba oduzeti podsticaj štetnim nabavkama. Zeleni Srbije će vas podsetiti 13. i 14. februara, uvaženi ministre na to i mislimo da je došlo vreme da podržimo zelenu ekonomiju, zelena radna mesta i cirkularnu ekonomiju pre svega menjajući Zakon o javnim nabavkama. Zahvaljuje se.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, „Petrohemija“ i „Azotara“ su dva pančevačka giganta koji su ovih dana u žiži interesovanja javnosti, najčešće nacionalnih medija, pre svega zbog velikih dugovanja za gas. Ta dugovanja prevazilaze sva kompletna dugovanja države Srbije državi Rusiji.
Treba podsetiti da su to i preduzeća koja su još uvek u direktnoj nadležnosti države, jer su u restrukturiranju i za koje država traži potencijalne strateške partnere. Međutim, u isto vreme ova dva giganta i dalje zadaju velike glavobolje Pančevcima, jer svojim radom zagađuju životnu sredinu i, što je u poslednjih nedelja veoma interesantno, nekim malim eksplozijama izazivaju i unose strah u Pančevo, zbog čega su građani zabrinuti za svoju bezbednost.
Mi smo već nekoliko puta kao „Zeleni Srbije“ pitali šta se to dešava u Pančevu. Nažalost, nismo dobili odgovarajuće odgovore. Pitanje se odnosi, još jednom, na to da li će nakon starta fabrika nastaviti da zagađuje vazduh ili neće? Nama nije dovoljan odgovor da će se merenjima utvrditi kakav je uticaj „Azotare“ na životnu sredinu i u skladu sa utvrđenim rezultatima preduzeti mere predviđene zakonom. Nije dovoljan odgovor da ćemo videti šta će biti, nego u 21. veku…
Treba mi još jedno ozvučenje, izvinjavam se.

Treba mi još jedno ozvučenje. Ni ja se ne čujem.

Mislite da je to jednostavnije nego da umirite kolege?

Poslanik Marijan Rističević dobacuje i njega ne vidite.

A on zna da ne treba meni da obraća.

Ne svađam se uopšte, nego on zna valjda da ne treba meni da se obrati.

Ne, naravno da hoću, nego ako ne možete da uspostavite red u parlamentu, onda mi oduzmite reč.

Prema tome, Pančevci po lokalnim medijima saznaju veoma uznemirujuće vesti, a to je da će žuti dim iz „Azotare“ i dalje trovati pančevački vazduh, jer nažalost nema novca za nabavku neophodne opreme.
U međuvremenu Pančevci su neopravdano tri dana i tri noći bili izloženi panici i strahu zbog buke i velikog plamena iz fabričke baklje „Petrohemije“, jer nadležni nisu objasnili šta podrazumeva pokretanje proizvodnje i šta ono može da izazove.
Frapantno je da fabrika, koja je i dalje u nadležnosti države, ne smatra svojom obavezom da građane obaveštava o onome što radi, a što može da utiče na javnu bezbednost i zdravlje građana.
U Srbiji je 2009. godine usvojena i ratifikovana Arhuska konvencija, kao međunarodni instrument zaštite životne sredine, kojom se građanima garantuje dostupnost informacija kada je u pitanju životna sredina, a i Ustav države Srbije u članu 74. garantuje pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Pitanje koje se postavlja je kakvu poruku država Srbija šalje građanima ako ne poštuje i ne primenjuje sopstveni Ustav i međunarodne sporazume na čije odredbe se obavezala?
Tvrdnje da i pored buke i visokog plamena u gradu nije bilo povećane koncentracije zagađenja u vazduhu nisu uverljive, jer gradski monitoring u Pančevu zbog toga što su novci iz Fonda za zaštitu životne sredine uzurpirani i troše se nenamenski već tri godine, ne meri parametre i nije mogao da izmeri zbog pokvarenih analizatora i zbog toga što ne radi monitoring sistem koji je već par meseci u kvaru.
Pančevci su preživeli pokretanje proizvodnje u „Petrohemiji“, preživeće i pokretanje „Azotare“, ali u 21. veku nije ideal preživeti, nego živeti.
Da li će zbog toga što se prebacuju nadležnosti sa jednih na druge i neispravni gradski monitorinzi, zbog odbijanja rukovodstva „Azotare“ da se oglasi u javnosti, da li će Pančevci i dalje biti u opasnosti?
Nijedan biznis, ni industrija ne mogu zagađivati životnu sredinu i uništavati zdravlje ljudi ako želimo da budemo deo EU i ako želimo da postojimo pre svega kao država. Ekološka propast Srbije, koja se mesecima odigrava, biće najveća prepreka integracijama, ali, ono što je najvažnije, biće najveća prepreka zdravlju ljudi.
Moje pitanje za nadležne ministre energetike i rudarstva i nadležne ministre zaštite životne sredine i poljoprivrede je šta tačno obuhvata remont „Azotare“ i da li fabrička postrojenja „Azotare“ neće više zagađivati vazduh nakon pokretanja proizvodnje? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, i u načelnoj raspravi smo na ovaj član 6. imali zamerku na broj ribočuvara koje planira da zaposli neko ko bi se bavio ovim poslom. Za nas namera nije dovoljno jako sredstvo garancije, a u samom amandmanu mi smo predvideli dokaze o materijalno-tehničkim sredstvima u vlasništvu od interesa za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda kao i bankarsku garanciju u vrednosti od 5% planiranih sopstvenih ulaganja koju prilaže prilikom potpisivanja ugovora o korišćenju ribolovnog područja kao potvrdu ozbiljnosti investicionih ulaganja.

Po nama je ozbiljnost planiranih investicionih ulaganja, trebalo bi da bude potvrđena davanje bankarske garancije i pre svega kao potvrda ozbiljnosti tih investicionih mera i investicionih namera. Sa druge strane, obrazloženje Ministarstva jeste da propisivanje uslova u vidu bankarske garancije značajno bi se smanjio broj potencijalnih subjekata na konkursu za ustupanje na korišćenje ribarskih područja, a sigurno i neke favorizovala u odnosu na druge. Meni se čini da je interes da se dobro gazduje područjem. Da je interes da onaj ko dolazi da gazduje ima ozbiljne namere i kada su u pitanju ribočuvari i kada su u pitanju finansijske mogućnosti za eventualna ulaganja. U tom smislu mišljenje je da bi bilo dobro da postoji bankarska garancija zbog toga što bi trebalo, a s obzirom da se radi, kako ste i vi sami rekli o prirodnim resursima, izuzetne vrednosti, da bi bilo dobro da se daje neka vrsta dodatne garancije. Zahvaljujem.

Da li imam pravo na repliku?

Bez obzira na pominjanje?

Pravilnik ne definiše da mora da bude u negativnom kontekstu.

Pogrešno tumačenje, vrlo dobro.