Poštovana predsednice, uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, u članu 86. Zakona o hemikalijama stav 1. mi smo predložili da nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a preko inspektora za zaštitu životne sredine.
Naravno, predlažemo da se drugačije definišu nadležnosti sanitarne inspekcije u vršenju nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama. Sanitarna inspekcija ima nadležnost, tradiciju i iskustvo u vršenju nadzora nad primenom Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a što podrazumeva konceptualno drugačije postavljen sistem nadzora i poslova koji u vezi sa njim vrši inspekcija.
Sa druge strane, sanitarna inspekcija nema dovoljno kapaciteta i potrebna znanja za vršenje nadzora nad svim odredbama Zakona o hemikalijama, a što se može zaključiti iz podataka koji govore o do sada izvršenom nadzoru.
Tako je i predlagač izmena Zakona imao intenciju da suzi oblast za koju je nadležna sanitarna inspekcija, ali je to učinio, po nama, na neadekvatan način, dodajući definiciju, u skladu sa članom 1, koja može da poremeti celokupno sprovođenje Predloga zakona kojim se pojam predmeta opšte upotrebe nepravilno i protivno relevantnom propisu EU, jer se takvom definicijom sužava pojam predmeta opšte upotrebe, ne samo nekoliko kategorija i ne odnosi se na iste pojmove date u uredbi koja propisuje zabrane i ograničenja.
Tako imamo one čuvene narukvice od gume, a o kojima smo razgovarali, i tu aferu o kojoj je sanitarna inspekcija izjavila da je proverila sve gumice, ali svako ko se i najmanje razume u hemikalije zna da se pronađeni ftalati, koji su zabranjena hemikalija, ne mogu naći u gumicama, nego se mogu naći samo u PVC plastici. Izjava sanitarne inspekcije pokazuje koliko su bili nestručni za sprovođenje hemikalija, što ne znači da sanitarna inspekcija nije stručna za ono što je u delokrugu njenog delovanja.
Mi se ovde, kao Zeleni, borimo za pravo, da kažem, da inspektor za zaštitu životne sredine i stručnjak koji se razume u oblast hemikalija vodi inspekciju u ovim oblastima.
U prilog tome ide i ta izjava sanitarne inspekcije da je proverila sve gumice, što nama govori da nije ništa provereno, niti taj sanitarni inspektor zna o čemu govori, niti je on trebao da vrši inspekciju nad oblasti upravljanja hemikalijama.
Dalje, ovim amandmanom, da kažem, poštovala bi se intencija predlagača zakona da se sanitarnoj inspekciji ograniči nadležnost samo na nadzor nad primenom zabrana i ograničenja propisanih Zakonom o hemikalijama, ali taj bi se nadzor dao samo za prenete opšte upotrebe definisane Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe.
Mislimo da bi predloženim rešenjem u ovom amandmanu izbegli sve ove nedostatke, jer bi, po nama, trebala da bude nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine. Na taj način bi se olakšala komunikacija privrede sa nadležnim državnim organima, kada već ne postoji agencija za hemikalije, a inspekcijski nadzor bi bio efikasniji i ekonomičniji, odnosno trošilo bi se manje sredstava iz budžeta.
Sa druge strane, ono što podržavamo, i u ovom predlogu je moglo da se uoči, jeste uticaj i značaj tržišne inspekcije koja, po nama, ima veliko iskustvo u kontroli stavljanja različitih proizvoda na tržište, a naročito smatramo da tržišna inspekcija ima izgrađena znanja i kapaciteta na koji način se najbrže i sa najmanje posledica povlače ne bezbedni proizvodi sa tržišta.
Takođe, tržišna inspekcija se pokazala u dosadašnjem radu kao najefikasnija inspekcija u kontroli primene zabrana i ograničenja propisanih Zakonom o hemikalijama. Tako da, u ovom delu smatramo da sanitarna inspekcija ne može dovoljno dobro da obavlja ono što bi obavljala inspekcija za zaštitu životne sredine, a naravno da uključivanje tržišne inspekcije i sve ono što ste rekli u danu o načelnoj raspravi da prožimanje inspekcija i uticaj tržišne inspekcije u svakom slučaju je pozitivan. Tako da, smatramo da ovaj amandman, i očekujemo da podržite ovaj amandman u danu za glasanje. Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko, ovde je reč o Zakonu o hemikalijama, a ne o Zakonu o uskraćivanju prava sanitarne inspekcije.         Ovim zakonom nisu uskraćena prava sanitarnoj inspekciji, ja ne govorim o skraćivanju prava sanitarnoj inspekciji, verovatno niste čitali ni Predlog zakona o hemikalijama, koji je naša Vlada predložila, a ne znam kako to tumačite, ono o čemu sam ja govorio.
Ja sam govorio o nepotrebnom davanju prevelikih ovlašćenja sanitarnoj inspekciji u odnosu na Zakon o hemikalijama i vrlo decidno sam to ponovio nekoliko puta. Verovatno i kolege koje su vam tapšale, nisu čitale predlog Zakona o hemikalijama, zbog toga što ja nisam govorio o onom što ste vi interpretirali.
U vezi sa Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, samim tim i efikasnosti rada na ovoj oblasti, „Zeleni“ naglašavaju da još uvek nisu doneti zakonski propisi za sprovođenje, iako je taj zakon donet još 2011. godine.
U tom delu o kom ste vi pričali, ja se slažem, ali ja uopšte nisam pričao o tome da treba uskratiti ovlašćenja sanitarnoj inspekciji, nego da im treba dati ovlašćenja u oblasti upravljanja hemikalijama, u koje se oni očigledno nedovoljno dobro razumeju.
Postoje manjkavosti ovog Zakona o zdravstvenoj ispravnosti koji ste već pomenuli, koje se ogledaju u tome da zakon nije u dovoljnoj meri transponovao evropske propise, propise EU, i ova ocena nije moja, nego je preuzeta iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU iz jula 2014. godine, poglavlje 3.1.2.4, što takođe ukazuje na neadekvatnu uređenost ove oblasti, govorim o zdravstvenoj ispravnosti namirnica. Sve to navedeno može da utiče i na sprovođenje Zakona o hemikalijama, i samo u tom segmentu smo govorili o sanitarnoj inspekciji.
Predložena izmena član 86. kojom se daju ovlašćenja sanitarnim inspektorima da prilikom kontrole predmeta opšte upotrebe, a definisano prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, i to da li su ispunjeni uslovi prema Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, proverava i da li je proizvod u skladu sa zabranama i ograničenjima koje su propisane Zakonom o hemikalijama čini taj inspekcijski nadzor drugačijim.
Zbog toga smatramo da samo u tom delu, kada govorimo o upravljanju hemikalijama, nikako o onome da treba uskratiti nekakve nadležnosti sanitarne inspekcije. Kada sam rekao da u njihovom delu rada imaju izuzetne uspehe i niko ne osporava sanitarnu inspekciju kao takvu, nego samo njen delokrug rada u okviru upravljanja hemikalijama i Zakona o hemikalijama.
Osporeni predlog da isključivo sanitarna inspekcija vrši kontrolu zabrane i ograničenja u predmetima opšte upotrebe na način kako je definisano u predlogu ovog zakona, „Zeleni“, smatraju da bi doveo do problema u određivanju nadležnosti pojedinih inspekcija, odnosno do neefikasnosti, neefikasnog i nesistemskog nadzora.
Tako bi npr. moglo doći do situacije da pojedine proizvode koje isto lice stavlja u promet za profesionalnu i za opštu upotrebu, a za koje važi ista ograničenja, budu nadležne dve inspekcije, odnosno obe inspekcije moraju da izađu na teren i nalože mere da bi se otklonila ta nezakonitost. Tako je ispravljeno da inspekcija životne sredine može izvršiti celokupan nadzor kod ovakvih primena kontrole.
Isto tako bi moglo da dođe do potrebe da se nalože mere od strane dve različite inspekcije, a povodom usaglašenosti istog proizvoda sa različitim odredbama Zakona o hemikalijama, posebno odredbama o klasifikaciji, obeležavanju i odredbama o zabranama. Tako da, još jednom kažem, u delokrugu rada sanitarne inspekcije nemamo nikakve zamerke. Smatramo samo da bi u ovom delokrugu upravljanja hemikalijama inspekcija za zaštitu životne sredine trebalo da ima veći uticaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući
Moj amandman i amandman poslaničke grupe SDS, ZZS i ZS zvuči identično. Naši razlozi nisu tako prozaični, niti smatramo da je ovaj amandman od suštinske važnosti da bi smo o njemu raspravljali sat i po. Ovaj amandman smo želeli da podnesemo samo da skrenemo pažnju da bi to moglo da izgleda drugačije, da bi to trebalo da izgleda drugačije i čini mi se, ako se još uvek neko seća one diskusije sa početka, uvaženog gospodina Babića, da smo bili na istom tragu, da bi bilo dobro da to bude brže, da bi to bilo dobro da se usvajaju podzakonska akta ranije.
Mi smo hteli da skrenemo pažnju ovde da bi to trebalo uraditi i ranije od tri meseca. Mi smatramo da bi to trebalo uraditi istovremeno, ali verovatno kolege koje su mnogo duže u parlamentu nego što sam ja znaju verovatno nijedan zakon nikada nije bio istovremeno sa podzakonskim aktima. Ja na to gledam kao na nedostatak. Bilo bi dobro da istovremeno dolaze. Mi smo želeli samo da ukažemo na to da bi trebalo da dođu istovremeno i da na taj način možemo da imamo uvid istovremeno na sve zajedno.
Očigledno da senke prošlosti opterećuju obe strane i da smo pričali o svemu osim o ovom amandmanu. Zbog toga smo se gotovo složili, a u stvari produbili sukob koji nije suštinske prirode, nego sukob koji je formalne prirode, zbog toga što se Zeleni Srbije ne slažu suštinski sa ovim Zakonom o hemikalijama.
Ovaj predlog amandmana smo podneli samo da bismo pokušali da skrenemo pažnju da bi trebalo da se radi jednovremeno i da još jednom ukažemo da bi možda, ukoliko postoji ili ukoliko bi postojala Agencija za hemikalije možda ovo bilo pripremljeno, pa onda ovog trenutka razmatrali i izmene zakona i predlog podzakonskih akata. Smatram da ovo nije suštinska zamerka i nećemo obrazlagati ako bude bilo daljih učešća u raspravi.
Bilo bi dobro da promenimo naviku i da u budućem vremenu podzakonske akte podnosimo sa zakonima, jer je to u skladu sa nekim tekovinama EU, ali izgubili smo dva sata nepotrebno, čini mi se, u raspravi. Hvala.

Zahvaljujem, mada imam i pravo na repliku. Eksplicitno me je pomenula uvažena ministarka.
Zbog toga sam i pomenuo senke prošlosti. Možda je trebalo da kažem – demoni prošlosti. Ja se vrlo dobro sećam gde sam bio 2009. godine, sakupljao sam potpise da bih registrovao stranku Zeleni Srbije, ali se isto tako vrlo dobro sećam gde je vaša partija bila 2009. godine, u istom tom ministarstvu. Gospodin iz SPS je bio zamenik ministra i dozvolio da takav zakon uđe i da se 24 meseca navede kao potrebno za usaglašavanje i za uvođenje podzakonskih akata.
Znači, Zeleni Srbije su sakupljali potpise da bi ušli u ovaj parlament i da bi promenili navike u ovom parlamentu, dok ste vi učestvovali u vlasti 2009. godine i doneli katastrofalan Zakon o hemikalijama i 2009. i 2012. i 2014. godine. Ne možete meni da spočitavate nešto u čemu nisam učestvovao. Ja sam sa mojom poslaničkom grupom od 2012. godine, od kada je ona u opoziciji, a za ovih 25 godina vaša partija je 20 godina na vlasti. Tako da ti argumenti koje meni iznosite i meni spočitavate ne stoje i mislim da nisu u redu i da nisu kolegijalni.
Zbog toga mislim da se manete senki prošlosti i da pogledate u budućnost, jer deca ove zemlje očekuju od vas rešenja, a ne to šta je bilo pre 10 godina, šta je bilo pre 15. godina. Bilo je šta je bilo. Da je bilo dobro ne bismo bili sada ovde gde jesmo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ja mogu da diskutujem po svom amandmanu, da li je tako?
Ovde smo, za razliku od prethodnog amandmana, samo hteli da skrenemo pažnju da nema potrebe za prevelikom žurbom, s obzirom da posle izglasavanja u Skupštini,osam dana od dana izglasavanja, Zakon stupa na snagu. Smatramo da ovo nije od suštinske važnosti za primenu ovog zakona i bilo bi dobro da poštujemo procedure, a da one procedure koje ne postoje, kao u prethodnom amandmanu, počnemo da uvodimo, jer je tekovina u EU da jednovremeno dolaze predlozi zakona i podzakonskih akata.
Slažem se, i sve vreme potenciram, da je neumesno i nepotrebno pominjati istoriju, šta je ko radio, šta ko nije radio, nego da vidimo šta će ko da radi. Ne mogu da se prepoznam u kontekstu u kom nisam bio, već mogu samo da kažem da ste vi pogrešili kada ste me stavili u taj kontekst i zbog toga sam reagova, kao i zbog toga što se vrlo brzo zaboravlja kako je neko deo vlasti, pa onda kada je sad sa nekim drugim u vlasti zaboravi da je bio sa onim prethodnim. Ja sa njima nisam bio u vlasti kada ste vi bili. Prema tome, sve zamerke idu na vaš i na njihov račun, a ne na moj račun.
Moja je želja da navike menjate i da Srbiju menjate na bolje. Onom što je dobro podržavamo, i to je i do sada bilo očigledno, a ono što ne valja, puno toga i ne valja, mi pokušavamo da dajemo predloge, ne samo kritizerski, nego i kritički da menjate neke svoje stavove ili da menjate neke svoje politike. Na taj način verujemo da će, zahvaljujući vama, zahvaljujući nama, Srbija postati bolje mesto. Hvala.

Hvala.
Imam ja jedan ekološki problem, ako mogu da ispričam.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, u ovom amandmanu se govori o naknadama i o taksama. Mi smatramo da naknade treba da ostanu u sistemu kao način prikupljanja prihoda sprovođenja postupaka za odobravanje stavljanja biocidnih proizvoda na tržište Srbije.
U ovom slučaju biocidni proizvodi su proizvodi uglavnom hemijski, a mogu biti i biološki koji u najmanju ruku treba da unište štetne organizme po čoveka. Ako nešto uništava štetne organizme onda može biti štetno i po čoveka, naravno. Iz tih razloga je velika pažnja usmerena na ove proizvode, a za njihovo odobravanje neophodno je proceniti jako puno dokumentacije da bi se stavile na tržište i propisale mere za smanjenje, tj. kontrolu rizika pri samom stavljanju na tržište.
To rade vrlo stručni ljudi kakva je praksa u zemljama članicama EU. Sam proces za uništavanjem štetnih organizama mora da bude efikasan, jer je to veoma ozbiljna potreba i iz tih razloga se u propisima EU nalaže zemljama da propišu naknade za ove poslove što je u skladu sa članom 80. EU, Uredbe 528/2012. Zadržavanjem naknada u sistemu obezbeđuje se njihovo namensko korišćenje u svrhe sprovođenja postupaka za odobravanje stavljanja biocidnih proizvoda na tržište Republike Srbije, kao i razlozi za povlačenje sa tržišta.
Mi naravno ovde imamo ovu uredbu o kojoj niko ovde nije govorio, jer ovaj zakon i izmene Zakona o biocidnim proizvodima nisu usklađene sa Uredbom EU 528/2012, nego su usklađene sa direktivom iz 1998. godine, 98/8 i u kojoj ne piše ovo u vezi sa naknadama. Nažalost, od 1998. godine je prošlo 17 godina i mi se sada usklađujemo sa tom direktivom, a imamo direktivu iz 2012. godine. Pretpostavljam da će neke naredne izmene Zakona o biocidnim proizvodima se uskladiti sa ovom direktivom, žao mi je što gubimo vreme, i što ćemo opet biti u pravu kada budemo usklađivali sa ovom direktivom iz 2012. godine, pre svega, zbog toga što mislimo da je Zakon o biocidnim proizvodima trebalo uraditi sasvim novi.
I, kada smo kod usklađenosti sa EU ima još jedan diskutabilan podatak. Navodi se da su osim predstavnika švedske agencije za koje se ne zna kad su konsultovani i brojni stručnjaci zemalja EU na seminarima koji su organizovani uz pomoć Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija EU, skraćenica Engleske je Taeks i na seminarima organizovanih u okviru drugih projekata. Po onome što može da se nađe posle 2012. godine nije bio ni jedan ovakav seminar, prema tome, ne bi da koristim ni jednu grubu reč, ali u najmanju ruku ovo je prepisano iz nekog prethodnog obrazloženja u saglašavanju sa EU i nedopustivo je da poslanike i poslanice dovodite u zabludu time što citirate nešto što je napisano 2009, eventualno 2011. godine i pozivate se na seminare koji nisu održani posle 2012. godine.
Obraćam se vama nažalost, ne želim vas da okrivim, verovatno ovo ne može da bude vaša krivica, nego oni koji su vam pripremali tekst, ako grešim voleo bih da mi pokažete kad i gde je bio taj seminar posle 2012. godine i na osnovu čega se pozivate na mišljenje stručnjaka sa Taeks seminara. Zahvaljujem se.

Izvinjavam se, uvaženi predsedavajući, malo je drugačije, ne znam da li se moj redosled razlikuje, verovatno je drugačije, samo su nabrojani amandmani.
U ovom amandmanu mi smo predložili da se član 26. briše u skladu, ne da bi popravili, da kažem, ovaj predlog zakona, nego u skladu sa onim što zastupamo u celoj ovoj raspravi i u načelu i u pojedinostima. I dalje nam se čini da u postupku donošenja zakona, predlagač uz predlog zakona treba da dostavi i predlog podzakonskih propisa, da na taj način narodni poslanici ostvaruju uvid u rešenja koja se iz zakona prenose na podzakonske akte, odnosno vraćaju predlagaču da ih uredi van domašaja Narodne skupštine.
To nije dobro, rekli smo da je to i bila praksa svih ovih 25 godina i verovatno nikada nije došao zakon sa podzakonskim aktima i to nije nedostatak ovog zakona, ali bi trebalo da se svi zajedno potrudimo i da u narednom vremenskom periodu, ti zakoni dolaze sa što više i po mogućstvu sa svim podzakonskim aktima, propisima, da ne prebacujemo neku vrstu aktivnosti na Vladu, da zadržimo sve što je moguće, zakonodavne aktivnosti u nadležnosti Skupštine.
Česta je pojava da rešenja koja se donose podzakonskim propisima se vrlo često i menjaju, jer ne moraju da dođu u Skupštinu, izazivajući na taj način nestabilnost sistema, a po svojoj važnosti za pojedince i privredna društva, trebalo bi da budu sastavni deo diskusije o zakonima.
Ovo nije nedostatak samo ovih zakona, nego očigledno svih prethodnih zakona. Bilo bi dobro da u skladu pripreme za ulazak u EU, kojoj svi težimo, što pre počnemo da koristimo i neke nove načine i u komunikaciji rada u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, takođe ovde predviđamo da se član 27. menja i glasi da ovaj zakon stupa na snagu nakon donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim Predlogom zakona.
Ja se ovde u nečemu razlikujem od svojih kolege iz poslaničke grupe. Vidite da na iste članove imamo nešto različite amandmane i to je demokratsko pravo unutar naše grupe da se uvek ne složimo, a da možemo da, da kažem, debatujemo i da pričamo o nekim zakonskim predlozima.
Mi ovde imamo jednu zanimljivu stvar u analizi efekata i u određivanju problema koje zakon treba da reši. Kaže se, citiram – kako je osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, javio se formalno-pravni problem u sprovođenju istog zakona, itd, pa je hitnost i jednim delom opravdana ovim. Međutim, nije se ona javila, ona se javlja evo već tri godine od kako je promenjen Zakon o hemikalijama, a nije promenjen i usaglašen sa Zakonom o biocidnim proizvodima. Praktično, ova praznina traje već dve i po godine ili tri godine od izmene Zakona za hemikalije i stvarno ne vidimo zašto su sada presudni svi ti rokovi, da li je istog dana, da li je za osam dana ako kaže zakon da se objavljuje u „Službenom glasniku“ osam dana po usvajanju u Narodnoj skupštini.
S obzirom da već dve i po godine traje ova neusaglašenost, osam dana neće bitno uticati i mislimo da je trebalo voditi računa i 2012. godine i usaglasiti ove dve izmene, s obzirom da Zakon o biocidnim proizvodima dve i po godine tretira Agenciju za hemikalije koja ne postoji te iste dve i po godine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, u članu 1. kojim se menja član 6, da kažem mi smo intervenisali samo u smislu da u vremenu koje je utvrđeno usvojenom projektnom dokumentacijom, odnosno odlukom nadležnog organa o probnom radu, obrazloženje koje sam pročitao, obrazloženje Vlade i ministarstva u principu nema ništa sporno.
Želja našeg predloga u ovom amandmanu je bila da razgraničimo procese koji bi, za koje je potrebno možda više od 240 dana probnog rada i da se omogući nekim kompleksnijim, složenijim proizvodnim procesima da mogu da vrše monitoring i ono sve što je potrebno za IPPC dozvolu i duže od 240 dana da na taj način ne budu zeleni uvek oni koji su, koji onemogućavaju industriju i koji sprečavaju razvoj kako nas vrlo često ovde okarakterišu.
U predlogu izmene i dopune zakona utvrđuje se probni rad od najduže 240 dana. Složićete se da za neke proizvodne procese bi možda taj probni rad mogao da bude i duži, a da kažem, imamo i neku nesaglasnost sa članom 157. Zakona o planiranju i izgradnji gde piše da probni rad može trajati najduže godinu dana. Obaveza investitora je da prati rezultate probnog rada.
Nismo hteli da pokvarimo nikakve izmene i predlog izmene ovog Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja i ovde imamo potrebu da ukažemo da bi trebalo razmišljati o transpoziciji u sektoru industrijskog zagađenja po novoj direktivi o industrijskim emisijama i o direktivi o industrijskim emisijama iz 2010/75 EU, a ne samo o direktivi iz 2008/1 Evropske zajednice o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Inače je ova oblast vrlo kompleksna i dolazi do velikih problema. Izdato je samo 10 dozvola a to nas dovodi u problem da možda nećemo moći ni do 2020. godine da ispunimo sve ove rokove.
Možda bi na ovaj način, transponovanjem obe ove direktive, sprečili industriju da ulaže u najbolje dostupne tehnologije koje mogu vrlo brzo biti van ovih „bat tehnika“, zato što će biti van saglasnosti sa Direktivom industrijskim emisijama 2010/75. To može dodatno da iskomplikuje i položaj Srbije u toku pregovora, pa da onda moramo da produžavamo neke rokove dalje.
Ono što je za nas bilo interesantno u celoj ovoj raspravi, predlagali smo da integrisana dozvola obuhvati sve prethodne dozvole, da uđe na početku projektne linije i da investitor razmišlja odmah i o „bat tehnikama“, najbolje dostupnim tehnikama, ali da vodna dozvola, građevinska dozvola za upravljanjem otpadom integriše sve te potrebe. Naravno, to nije moglo da se reši samo ovim zakonom, to zahteva intervencije i u nekim drugim zakonima. Na taj način bismo integrisanu dozvolu stavili ravnopravno na početak projektne linije svih proizvodnih postrojenja za budućnost.
Ovde smatramo da je opet trebalo ponuditi kompletno novi zakon. Razumemo da ima problema koje bi trebalo prevazići, ali, znači, i zakon koji transponuje direktivu IPPS iz 2008, ali i zakon koji transponuje direktivu ovim industrijskim emisijama iz 2010. godine. Zaista se bojim da ćemo ovim tempom, sa ovako velikim i zahtevnim IPPS dozvolama, nećemo biti u stanju ni 2020. godine da ispoštujemo rok. I Hrvatski je rok pomeren na 2018, jer je i ona imala probleme sa tim rokom, ali verovatno da ni oni neće ni 2018. godine biti sposobni da to ispune. Moramo da osposobimo i administraciju i da vidimo, u stvari, da li nam još nešto nedostaje i da li Skupština može da pomogne u realizaciji ili u implementaciji ovih zakonskih predloga, da bismo brže izdavali dozvole, da bismo velika industrijska postrojenja kontrolisali. Jer, zaista, u okolini velikih industrijskih postrojenja imamo velike probleme sa zaštitom životne sredine.
Prema tome, bilo bi dobro da što pre, i kad imamo priliku da transponujemo, da transponujemo jednovremeno sve evropske direktive i na taj način zaokružimo proces, a da zaista našu industriju i ljude koji će tek ulagati u industriju upozorimo i na vreme osposobimo da mogu po novim standardima, da ih ne bi dovodili u zabludu i možda ukinuli, da tako kažem, neke „bat tehnike“ ili ih stavili van snage, a onda doveli njih u problem zato što su ulagali u najbolje dostupne tehnologije, nažalost, kojima je, ako smem da kažem, istekao rok trajanja. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Samo kratko. Neke zamerke koje sam izneo u načelnoj raspravi odnosile su se na ono što je prethodni kolega govorio, ali danas u raspravi o ovom amandmanu nije bilo tih zamerki. Upravo sam govorio da ovih 240 dana bi možda za neke objekte trebalo produžiti i na duži period, s obzirom da zbog kompleksnosti postrojenja ili zbog kompleksnosti dokumentacije ili obima dokumentacije zahteva više vremena posle probnog rada više od 240, a možda opet neki objekti mogu da se nakon probnog rada i za manje od 240 dana pripreme za integrisanu dozvolu.
Zaista, mislim da će veliki problem biti da od 166 zahteva od ukupno 196 postrojenja mi imamo samo 10 integrisanih dozvola, da moramo da pronađemo načine da što pre prevaziđemo taj problem i da izdamo što više pravih dozvola da bi ljudi mogli bolje i brže da rade i ekonomičnije da rade, s jedne strane, a da bi s druge strane građani imali čistiji vazduh, s obzirom da se od osam aglomeracija u jednom od izveštaja sedam aglomeracija vazduha nalazi u trećoj kategoriji, znači, u najgoroj kategoriji kvaliteta vazduha. Trebalo bi osposobiti našu industriju i ujedno i najveće zagađivače da što pre prevaziđu te probleme. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, počeću sa onim kako je ministarka završila. Nadam se, a i poslanička grupa SDS ZZS i Zeleni Srbije će podržati ovaj set predloga, konvencija i potvrđivanje protokola i u vezi sa Karpatima, Urugvajem i u vezi sa svim ostalim o čemu je ministar govorila.

S obzirom da Karpatski planinski sistem sačinjava sedam zemalja, to je ministarka rekla, zaista se mora istaći i poštovati međunarodni odnosi svih ovih zemalja u zaštiti i održivom razvoju Karpata. Mi ovde razgovaramo i ovo je uglavnom mesto gde narodni poslanici mogu da govore i da iznose svoja mišljenja. Nije tako uobičajeno da ulazimo u institucije izvršnih organa, tako da nam je ovo jedinstvena prilika da iznesemo svoje mišljenje i neke svoje predloge.

Ja kao predstavnik Zelenih Srbije vrlo često uz kritike koje imam iznosim i svoja mišljenja i dajem rešenja, pa smo mi veoma zadovoljni, s obzirom da tri godine pričamo o vraćanju fonda, što će fond konačno biti vraćeno bilo kao budžetski ili kao namenski. Tri godine smo pričali, jer je ovo jedina prilika, o izradi Nacionalne strategije adaptacije na klimatske promene. Sada se i kroz Savet za klimatske promene o tome govori i kroz ove protokole se negde i pominju klimatske promene, posebno u vezi sa šumskim konvencijama i upravljanjem šuma.

Sam imam preko stotina poslaničkih pitanja u pisanoj formi. Na dobar deo njih nikada nije odgovoreno. Govorim o ove tri godine, a ne govorim o vašem ministarstvu. Ja imam poslanička pitanja za sva ministarstva i u javnosti se gotovo ne govori o poslaničkim pitanjima koja su u pisanoj formi, nego samo o onim promotivnim poslaničkim pitanjima kada poslanici iznose usmenim putem poslanička pitanja.

Ciljevi ovih protokola o zaštiti i održivom razvoju Karpata jesu upravljanje resursima Karpata i oni ne mogu i ne treba da budu realizovani tj. ne treba da budu zavisni od samo jedne strane, nego moramo da i mi svojim potvrđivanjem i učešćem u ovim protokolima pokažemo dobru volju i da možda još uvek nemamo dovoljno dobre kapacitete ili ih imamo, ali da možda i neke inicijative idu sa strane Srbije, da ovih sedam zemalja uključimo i na najbolji način da potenciramo prekograničnu saradnju. Neophodnost prekogranične saradnje i zajednički napori usmereni ka postizanju ciljeva i aktivnosti u pravcu zaštite životne sredine i održivom razvoju Karpata.

Potvrđivanje i inicijativa o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata je promocija održivog upravljanja i zaštite Karpatskih šuma. Ovaj Karpatski proces iako je formalno subregionalnog karaktera iniciran je i nadzire se, ako ne grešim, od strane UNEP, VVEF, UNC, EU i drugih međunarodnih organizacija, a protokol se u potpunosti uklapa u druge integracione tokove u EU.

Nama je važno pre svega kao zelenima podizanje svesti o multifunkcionalnom karakteru šuma i mi smo na jednom od javnih slušanja u poslednjih par meseci govorili o tom značaju šuma i ovde je posebno važno kada govorimo o tom Karpatskom masivu zbog toga što veliki broj bujičnih poplava dolazi upravo sa tog područja. Hoćemo da se pritisak na šumske eko sisteme drži u granicama realnog i da se trudimo da očuvamo šume u Karpatima jer pre svega doprinose ruralnom razvoju i očuvanju biodiverziteta.

U svemu ovome država Srbija se, verujem, naslanja na međunarodne konvencije o održivom razvoju i Konvenciji o zaštiti životne sredine, pre svega o Rio deklaraciji, Deklaraciji iz Johanesburga o održivom razvoju, Konvencije UN o klimatskim promenama, KJOTO protokolu, Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Rezolucije ministarske konvencije o zaštiti šuma u Evropi, Konvencije o očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa i evropskoj Konvenciji o predelu sve sa ciljem zaštite očuvanja i održivog upravljanja Karpatskim šumama.

Veoma je važna regionalna saradnja i imam tu nekoliko konkretnih predloga bez obzira što podržavamo ovo i mislimo da možda naši predlozi mogu da unaprede status države Srbije u toj regionalnoj saradnji.

Slažemo se sa opštim ciljevima o održivom upravljanju šumama i važno je da promovišemo održivo upravljanje i zaštitu Karpatskih šuma, očuvanje i uvećanje površina pod šumama, obezbeđivanje proizvodnih funkcija šuma i njihove uloge u ruralnom razvoju, promovisanje i racionalno korišćenje šuma kao ekološkog i obnovljivog materijala i resursa. U Srbiji se u proteklim decenijama nije uvek na najbolji način gazdovala šumama i to je izazov koji nam predstoji. Održiva upotreba ne drvnih šumskim proizvoda kao jedan od ekonomskih potencijala države Srbije na kojem se ne radi previše, a upravo te male privredne delatnosti od organske poljoprivrede do plodova iz šuma, lekovitog bilja mogu biti mala razvojna šansa Srbije i Zeleni Srbije smatraju da hiljade malih šansi je značajnije nego da čekamo jednu veliku koja se možda neće nikada desiti.

Unapređenje šumskih sektora u ublažavanju klimatskih promena koje je veoma važno, unapređenje zaštitne funkcije šuma, ako što su sprečavanje poplava, klizišta i regulacije kruženja vode u prirodi. Kroz osiguranje proizvodnih funkcija šuma može da se poveća i njihova uloga u ruralnom razvoju, naravno kroz određene nove ekonomske politike.

S obzirom na značaj ovog protokola i na njegovo oslanjanje na princip održivog korišćenja šuma i šumskih ekosistema, Zeleni Srbije će podržati njegovo usvajanje, a takođe i poslanička grupa Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije će podržati ceo set ovih protokola.

Naravno, ovde ostaje otvoreno pitanje jačanja i načina na koji bi mogli da uključimo lokalne samouprave da pomognu u delu Srbije koji potpada pod karpatski deo i da na taj način možda pomognemo i da se te opštine, s obzirom da su uglavnom ruralne, na jedan bolji, održiviji i možda perspektivniji način razviju.

Prema tome, ja kao predstavnik Zelenih Srbije ovde predlažem nekoliko tačaka koje bi možda mogle da pomognu implementaciji ovih karpatskih konvencija. Jedan od protokola koji traži od članica Konvencije da spreče unošenje genetički modifikovanih organizama, jer predstavljaju verovatnu opasnost po biodiverzitet i životnu sredinu Karpata. To je član 21. tačka d). Mislimo da je ovo princip koji je veoma važan i mislimo da je Srbiji šansa upravo u poljoprivrednoj proizvodnji koja će se razlikovati od masovne poljoprivredne proizvodnje, od npr. Ukrajine, da je upravo razvoj u zdravoj hrani, biološki vrednoj i organskoj poljoprivredi. Zbog toga smatramo i kada je proizvodnja meda u pitanju, kada je u pitanju biodiverzitet, smatramo da je unos GMO u životnu sredinu Srbije neprihvatljiv.

Predlažemo da se formira forum zainteresovanih strana za razmatranje izveštaja o negativnom uticaju projekata, programa i aktivnosti iz oblasti turizma na životnu sredinu karpatskog područja. Moj predlog je da tim forumom možda predsedava predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. Naravno, bez konsultacija sa njim ja iznosim ovaj predlog.

Takođe, mi predlažemo da se sprovede inicijativa za formiranje međudržavnog foruma za razmatranje procene negativnih uticaja za celo područje Karpata, kojim će koordinirati predsednici parlamentarnih odbora za zaštitu životne sredine, kao i najpozvaniji da primenjuju Arhusku konvenciju i Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

Čini mi se da jača međunarodna aktivnost Srbije na ekološkom planu može da popravi i generalno imidž Srbije. Novac iz dela prihoda od turizma možda bi mogao da se obezbedi i nameni za potrebe očuvanja i unapređenja zaštite životne sredine i unapređenja biodiverziteta u razvoju područja Karpatskih planina.

Zakon o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, tu imamo neke predloge. Naravno, jasno vam je da su se ovi predlozi odnosili na održivi turizam uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata.

Zeleni Srbije predlažu da se u okviru održivog upravljanja šumama u Karpatima formira stručna zajednica za šumarstvo, možda možemo da ga nazovemo konzorcijum karpatskih područja, koji će činiti fakulteti i instituti za šumarstvo, koji bi vršili pripremu programa, projekata i ocenu njihove primene na području Karpata u okviru protokola. Naravno da ja nabrajam i predlažem samo one koji mi prvi padnu na pamet i naravno da u ovim inicijativama ima mesta i za druge ustanove koje nisu fakultetskog ili institutskog tipa.

Ono što je veoma važno kada govorimo o održivom upravljanju šumama, a u Srbiji blizu 50% ili možda i više od toga su upravo privatni vlasnici šuma, predlažemo formiranje komora privatnih vlasnika šuma na području Karpata, koje bi mogle da učestvuju u sprovođenju ili primeni protokola, jer se zahteva i učešće privatnih vlasnika na organizovani način. Kroz ove protokole se vidi da nas oni ohrabruju da i privatne vlasnike šuma uvučemo, da tako kažem, u ovaj proces i da održivo upravljanje šumama podrazumeva, naravno, i neki ekonomski benefit. Naravno da privatni vlasnici šuma imaju taj interes jače izražen nego državni upravitelji šumama.

Mislimo da je važno ovim pitanjima prići na pravi način. Čini nam se da ove naše inicijative mogu da poprave položaj Srbije u okviru ovih konvencija. Važno je da učestvujemo, važno je da budemo aktivni akteri. U ovim inicijativama učestvuje sedam zemalja, a jedan veliki deo njih su članovi EU. Možda možemo neka iskustva da im ukrademo, da tako kažem, ili da preuzmemo od njih, ali sam siguran da jedan deo predloga možemo sami da iznesemo. Možemo da popravimo način na koji se radi u okviru Karpatske konvencije i možda možemo da promovišemo državu Srbiju kao ozbiljnog partnera, da promovišemo državu Srbiju kao nekog ko želi da uđe u EU, ali da je svestan o rizicima, o problemima i o sopstvenim nedostacima u stručnom pogledu, da bismo odgovorili na sva pitanja i na sve ove izazove.

Važno je da u svim ovim protokolima, u svim ovim konvencijama postoji dvosmerna saradnja. Morate da razumete da je uglavnom mesto na kojem narodni poslanici rade Skupština, a da su javna slušanja mesta na kojima mi možemo da popravimo zakonodavnu aktivnost. Zbog toga su pozivi na javna slušanja za nas veoma bitni. Vaše ministarstvo se na njih uglavnom redovno odaziva i uglavnom uzima učešće u velikom broju javnih slušanja.

S druge strane, u skladu sa svim ovim stvarima o kojima smo razgovarali, ja vam najavljujem za početak aprila javno slušanje o klimatskim promenama i o mogućnosti adaptacije Srbije na klimatske promene, o iskustvima EU. Na tom javnom slušanju će verovatno biti gosti iz Evropskog parlamenta, poslanici iz Evropskog parlamenta koji će nam preneti neka svoja iskustva. Možda će biti i nekog iz zemalja koje se takođe pridružuju EU. Naš predlog je da zovemo svoje kolege iz parlamenata balkanskih zemalja i na taj način promovišemo možda sve ove aktivnosti međunarodne, pa i adaptaciju na klimatske promene kao jedan balkanski projekat, jer adaptacija na klimatske promene ne ide u uskim nacionalnim krugovima zato što je pitanje od izuzetnog značaja i zbog toga što svi zajedno na Balkanu možda najlakše kroz zaštitu životne sredine i ekologiju možemo da pokažemo da smo prevazišli sukobe koje smo imali u prošlosti i da hoćemo da živimo u boljoj i sigurnijoj EU za sve nas. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, kada govorimo o ova tri zakona, ovo su mogla biti tri nova zakona, trebala su da budu tri nova zakona da bismo se jače i brže usmerili ka EU i na taj način ubrzali svoj put, kada su u pitanju evropske integracije u domenu zaštite životne sredine i uopšte poglavlja 27.
Sa druge strane, mi već treću godinu zaredom imamo nastavak urušavanja sistema zaštite životne sredine, sistema upravljanja prirodnim resursima i danas sa ova tri zakona konačno derogiramo ono što je počelo da se uništava 2012. godine, a to su dva osnovna principa ili dva osnovna načela – zagađivač plaća i načelo predostrožnosti.
Ovde su svi pričali o taksi kao da se ona podrazumeva, da je namenska kategorija za korišćenje namenskih sredstava u oblasti životne sredine, a ne da je taksa prihod budžet kojem se gubi trag. Da mu se gubi trag, vidimo već tri godine, s obzirom da sav ekološki novac koji dolazi od naknada za zagađenje i ostalih sedam naknada po Zakonu o zaštiti životne sredine završava u budžetu, ne prati mu se trag i ne završava onih 40% u lokalnim samouprava gde su najveći zagađivači prisutni.
Nažalost, u poslednje tri godine ne pratimo tokove novca, i nemoguće je utvrditi tokove zelenog novca koji su namenski opredeljeni za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zbog toga su besmislena sva objašnjenja taksi koja su prihod budžeta i koji će, onog trenutka kada uđu u budžet, kao što su i ove tri godine zaredom, izgubiti svaki trag i koristiti se nenamenski za popunjavanje budžetskih rupa, a ne za namensko trošenje sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine. Tako imamo novac koji se ne vraća u Obrenovac, a u Obrenovcu je najveće termoenergetsko postrojenje, u Obrenovcu je najveći broj obolele dece od astme, bronhitisa i opstruktivnog bronhitisa, kao i od alergijskih manifestacija. Imamo da se novac ne vraća u Lazarevac, da se novac ne vraća u Pančevo, u Smederevo, da se novac ne vraća u Bor, u sve one gradove gde se nalaze veliki zagađivači koji podležu plaćanju naknade za zagađenje.
Ono što je evidentno to je kriza upravljanja i nepostojanje ekološko autoriteta u Vladi Republike Srbije. Ono što je dalje evidentno, a na čemu „Zeleni Srbije“ insistiraju, to je posebno ministarstvo zaštite životne sredine i prirodne resurse. Već tri godine evidentno odsustvo tog ministarstva i totalna degradacija i devastacija sistema zaštite životne sredine. Od 2012. godine nešto je umanjena, zaista i jedini pravi pomak može da se kaže da je u poslednjoj godini otkako ste vi ministarka, jeste objedinjavanje zaštite životne sredine i upravljanje životnim resursima. Ali, osim objedinjavanja, nismo imali ni jedan kvalitativan pomak u zaštiti životne sredine.
Pored toga, a na to „Zeleni“ ukazuju već tri godine, nedostajući instrument je Fond za zaštitu životne sredine. Nedostajanje Fonda za zaštitu životne sredine ide u prilog postojanju naknada koje su namenska sredstva koja se koriste baš zbog toga da građani Srbije ne bi bili opterećeni izdvajanjem sredstava iz budžeta i time se trošio poreskih obveznika, nego upravo zbog toga postoje namenske naknade koje se sada već tri godine troše nenamenski, zbog toga što ulaze u budžet i gubi im se svaki trag.
Pored Fonda za zaštitu životne sredine neophodno je bilo vratiti Agenciju za hemikalije. Agenciju za hemikalije kao jednu od najvažnijih institucija u upravljanju hemikalijama, pre svega zbog toga što je „rič sistem“ EU jedan od najkomplikovanijih propisa koji u EU parlament ikada razmatrao, a mi smo preko njega prešli, evo preći ćemo u nekoliko sati, vrlo lako i vrlo brzo. Vratiti Agenciju za hemikalije zbog toga što je mišljenje Evropske komisije iz 12. oktobra 2011. godine u okviru analitičkog detaljnog izveštaja na 120 strani, konstatuje izuzetan značaj jačanja administrativnih kapaciteta Agencije za hemikalije.
Pismo predsednika upravnog odbora Evropske agencije za hemikalije o prijemu Agencije za hemikalije Republike Srbije u „Help net mrežu EHA“ u kom se navodi da sami zvaničnici EHA prepoznaju dobar koncept upravljanja hemikalijama, uspostavljenost u Srbiji, kao i dobru pripremljenost Agencije za hemikalije Republike Srbije kao odlične preduslove za učešće i doprinos u sprovođenju zajedničke politike EU u oblasti upravljanja hemikalijama.
Mi imamo Agenciju za hemikalije, koja je donela 45 podzakonskih propisa i preko 4000 strana koje su transponovane svi relevantni propisi EU. Mi imamo pre 2012. godine, agencije koje nisu ništa radile i nisu ukinute. Ukinuta je Agencija za hemikalije koja je imala najvidljiviji uspeh na putu pridruživanja EU i transponovanju svih relevantnih propisa. Nažalost, njih više nema u parlamentu Republike Srbije, ali oni koji su sahranili ekonomiju Republike Srbije sahranili četiri domaće banke, sahranili su i zaštitu životne sredine i jednu od najboljih javnih agencija koja je postojala na teritoriji Republike Srbije.
Javna agencija, dakako mnogo bolje može i delotvornije da vrši javna ovlašćenja nego što to može državni organ uprave. Upravo je konstituisanjem Agencije za hemikalije uspostavljena kontrola privatnog sektora, koji se jedino i isključivo rukovodi komercijalnim interesima. Ali, da se vratimo na nepostojanje sistema zaštite životne sredine, i da vam predložim još jedno kvalitetno rešenje. Tri rešenja smo vam predložili, posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, poseban fond za zaštitu životne sredine, slažem se, može da bude budžetski i posebnu agenciju za hemikalije.
Ono što Srbiji nedostaje je zeleni razvojni ili kapitalni investicioni fond, fond iz kojeg bi mogao da se ubrza razvoj, fond iz kojeg bi moglo da se vidi da ulaganja u životnu sredinu nisu trošak nego ulaganja u zelenu ekonomiju i ekološku ekonomiju i ulaganja u budućnost. Zeleni, razvojni, kapitalni, investicioni fond, recimo može da raspolaže sa 200 miliona tona pepela za gradnju puteva iz TE u Obrenovcu. Na taj način to prestaje da bude đubre i otpad, a postaje da bude sirovina i ulaganje. Vi na tome već tri godine niste uradili ništa.
Jalovišta velikih rudnika i površinskih kopova mogu da budu poligoni za brzo rastuće energetske zasade, na tome nije ništa urađeno zato što ne postoji zeleni razvojni, kapitalni, investicioni fond. Ravni krovovi mogu da budu solarni krovovi i da uvedemo princip energetske nezavisnosti zajednica. Vi na tome niste ništa uradili. Biomasa predstavlja jednu od najpotencijalnijih oblasti obnovljivih izvora energije, 1/3 drvne mase ostane u šumama. Znači, onaj ko upravlja šumama nije ništa uradio već 20 godina.
Neke zamerke se ne odnose samo na poslednje tri godine, većina zamerki u oblasti životne sredine, a to je i ministarka rekla, se odnosi na ne shvatanje principa zelene ekonomije, ne shvatanje da je neoliberalna ekonomija u 21. veku mrtva, da ekološka ekonomija i ekološke slobode pretpostavljaju sve ostale ekonomske slobode i da se ne možemo rukovoditi interesima velikih kompanija ili interesima velikih proizvođača, nego upravo zaštitom građana i zaštitom životne sredine.
Ekološke inovacije u Srbiji gotovo da ništa nije urađeno i samo je usvojen deo svih ovih politika, samo deo ekoloških politika i deo zelene ekonomije o kojima već tri godine. Da smo imali posebno ministarstvo i ovo namenske fondove mi bi danas imali deset hiljada novih radnih mesta i jednu milijardu investicija u ekološku ekonomiju. Nažalost, mi to danas nemamo i zbog toga se Srbija nalazi u veoma teškoj ekološkoj situaciji, svakodnevno se desi po jedan ekološki incident, manjih ili većih razmera. Ponekad se desi ekološka katastrofa, kapacitet životne sredine je na izdisaju i verovatno priroda i životna sredina Srbija to neće moći dugo da izdrži.
Kada govorimo o agenciji za hemikalije, ona je uspostavila informacioni pult za pružanje stručne pomoći privrednim subjektima i u 2011. godini je preko svog info pulta odgovorila na preko 2000 pitanja privrednih subjekata, a za dve i po godine rada, pre 2012. godine održala je 30 prezentacija, propisa i obuka za privredu i pripremila 16 uputstava za pomoć privredi u primeni propisa i uspostavila saradnju sa Privrednom komorom Srbije.
Ono što je i dalje veoma interesantno, da je sa ova tri zakona definitivno derogirano načelo – zagađivač plaća i definitivno su ukinuta naknade kao namenski prihodi i definitivno će se izgubiti svaki trag novca koji se namenski prikuplja za zaštitu životne sredine i za unapređenje životne sredine. Zbog toga smatramo da bezbedna kontrola hemikalija ne trpi improvizacije i da to samo može da uradi nezavisna agencija za hemikalije.
Kada govorimo šta se sve to desilo u međuvremenu od kako je ukinuta Agencija za hemikalije, ne možemo da ne pomenemo plato i primer o platola je klasičan primer kako Zakon o hemikalijama nije sproveden, a kako nepostojanje Agencije za hemikalije dovodi do problema. Izveštaji iz vazduha i samog materijala tretiranih o platolom vidi se da oni sadrže benzen, veoma opasnu supstancu koja izaziva rak i genetske poremećaje. Benzen je zabranjen prema Zakonu o hemikalijama, a to znači da nije smeo da se nađe na tržištu.
Slično je u propisima Nemačke, Francuske i slično bi trebalo da bude u propisima koji uređuju građevinske materijale, nažalost za to je nadležno Ministarstvo građevine i saobraćaja u kojima bi trebalo da budu propisane sve isparljive koncentracije organskih jedinjenja koji pojedini građevinski materijali ne bi smeli da imaju u sebi. Zna se zašto se to propisuje, zašto je štetno i boraviti u prostoru gde postoje ovakva isparenja, a nažalost naša zemlja nije ni započela proces preuzimanja uredbe EU o građevinskim proizvodima, niti je Ministarstvo građevine shvatilo da je ono odgovorno, jer ovakva vrsta neuređene oblasti građevinskih proizvoda je dovela do grdnih problema i stanarima samih zgrada i investitorima.
Drugi zanimljiv problem su narukvice od gume. Sećate se da je bila afera oko toga. Negde pred kraja leta se pojavila još jedna priča u vezi sa Zakonom o hemikalijama. Govorilo se da su od gumica od kojih su naša deca pravili rukavice u Velikoj Britaniji pronađeni ftalati. Nažalost, to je zabranjena hemikalija. Međutim, radi se o nestručnoj debati u medijima i ona je potekla od lošeg prevoda gde se u originalnom članku može videti da ftalati nisu pronađeni u gumicama, niti je bilo moguće da budu pronađeni u gumicama, jer se oni dodaju u PVC plastiku, a ne u silikone ili gumice ili lateks.
Najviše obeshrabruje izjava i to govori o apsurdnosti vašeg predloga u medijskom predstavljanju problema, jer je sanitarna inspekcija izjavila da je proverila sve gumice. Gumice nije trebalo ni proveravati. Trebalo je proveriti sadržaj ftalate u plastičnim delovima narukvice. Ovo navodi na zaključak da niko ni iz jedne inspekcije nije ništa ni proveravao i da je odgovor laponski donet samo da bi se umirila javnost. Znači da se ovde radi o nestručnosti koja je već tri godine na videlu.
Mi nažalost još uvek imamo Pravilnik kada govorimo o igračkama, još uvek imamo Pravilnik koji govori o bezbednosti igračaka, a on iz 1983. godine i vi govorite o transponovanju propisa EU. Mi imamo kontrolu biocidnih proizvoda u artiklima i usaglašavamo ga sa Direktivom iz 1998. godine, a ne usaglašavamo ga sa Direktivom 528 iz 2012. godine.
Znači da je trebalo da radimo sasvim novi zakon i nemojte da se usaglašavamo sa predlozima EU od pre deceniju i po. Hajde da se usaglašavamo sa onim što će doći na dnevni red sutra. Imaćemo problema pri izvozu cipela, imaćemo problema pri izvozu nekih drugih proizvoda, nameštaja, zbog toga što ne postoje uputstva i pravilnici čime bi mogli da tretiramo i kojim to biocidnim proizvodima da tretiramo ovo o čemu govorimo.
Kada govorimo o biocidnim proizvodima imamo jednu priču o učešću konsultanata, pa vi kažete da su predstavnicima, koji su učestvovali u konsultaciji oko izrade ovog zakona, da su stručnjaci članice EU na seminarima koji su organizovani uz pomoć Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija EU Tajeks, skraćeno na seminarima organizovani u okviru drugih projekata, davali podršku za ovakva zakonska rešenja. Naime, nijedan Tajeks seminar nije bio posle 2012. godine. Prema tome, ovo je prepisano iz zakona iz 2008. i 2009. godine iz obrazloženja koje ste tada dali, tj. ko je neko tada dao kada je bio ministar zaštite životne sredine.
Kada govorimo o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja opet je diskutabilno ovo usvajanje zakona, jer se ni ono ne usklađuje sa onom Direktivom o industrijskim emisijama, već se radi samo o transpoziciji direktive o kojoj vi ovde govorite, APPS direktive.
Mi imamo Direktivu o industrijskim emisijama iz decembra 2010. godine i umesto da novi Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja usklađujemo sa obe ove direktive, mi se vraćamo na direktivu iz 2008. godine i time otvaramo prostor da industrija koja ne mora biti dovoljno informisana ulaže novac u bat tehnike shodno direktivi iz 2008. godine, a koja će verovatno biti ili jedan deo njih će biti neodgovarajući kada budemo usvojili Direktivu o industrijskim emisijama, uključujući sve zahteve za smanjenje emisija i dupliranju napora da se izdaju dozvole po staroj APPS direktivi. Govorim staroj u slučaju usvajanja Direktive o industrijskom zagađenju.
Mi ovde dovodimo u pitanje trenutnu praksu probnog rada. Ne samo da je u suprotnosti sa Direktivom o industrijskim emisijama, nego je još i kršen princip pravne sigurnosti i posledica toga može biti da se velika industrija ili buduća ulaganja i ljudi koji bi mogli da donesu nove investicije u Srbiju obeshrabre i na taj način da se prekine svaka nova investicija u Srbiji. Bat tehnologija je po definiciji najbolje dostupna tehnologija i obuhvata idejni projekat, izgradnju, upotrebu i zatvaranje postrojenja.
Zaključci najbolje dostupnih tehnologija trebalo bi da budu inkorporirani i u sve ostale procedure, vodna dozvola, građevinska dozvola, dozvola za upravljanje otpadom i trebalo bi da promenimo praksu da se integrisana dozvola daje na kraju linije, da tako kažem, celog ovog procesa zbog toga što je onda nemoguće ostale dozvole koje prethode integrisanoj dozvoli da obuhvate sve bat zahteve.
Na kraju, zato je trebalo ponuditi kompletno novi zakon, zakon koji transponuje obe direktive, APPS iz 2008. godine i Direktivu o industrijskim emisijama iz 2010. godine. Do sada je izdato 10 dozvola, a i to smo čuli već nekoliko puta. Nije dovoljno da rok pomerimo za 2020. godinu. Ako po ovoj dinamici budemo radili, mi ćemo rok morati da pomerimo za 2120. godinu i verovatno ako ovako budemo upravljali životnom sredinom, nećemo ni ranije ući u EU, ako je do tada bude i verovatno će kada Poglavlje 27 dođe na dnevni red da se pregovara shvatićemo da je mnogo teže nego sva ostala poglavlja, da ćemo imati mnogo više problema i tek onda ćemo shvatiti da je Berlinski zid pao 1990. godine. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarko, podneli smo amandman na ovaj član sa idejom da ipak zadržimo, kada su u pitanju preferencijali, u nekom obimu, a da podržimo želju Vlade da smanji te preferencijale kada su u pitanju domaća preduzeća.
Naš amandman, uglavnom svi amandmani koji dolaze od Zelenih Srbije se tiču zelene ekonomije, cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Zdravstvene studije, ekonomske studije, savremene ekonomske studije i sociološke studije sve više pokazuju da su mnogi troškovi zaboravljeni i da mi u neoliberalnom konceptu izračunavanja troškova zaboravljamo često ove aspekte ekonomije u širem smislu.
U tom pogledu, da u vezi sa ovim amandmanom, imamo nekoliko predloga, kada su u pitanju zelene javne nabavke koje mogu da pomognu, sa jedne strane mere štednje, da se racionalnije koristi. Nama iz Zelenih nije interes da Vlada ne vozi svoje automobile i da sedi u Beogradu, u zgradi Vlade, već da koristi automobile i da putuje po Srbiji i da pomogne da se zemlja izvuče iz krize tako što će da uštedi ugradnjom vodonik generatora, koji se proizvode u Srbiji, kao i u SAD, Velikoj Britaniji, 30% goriva i da takvu uštedu nadomeste radom. Da štedljive sijalice u javnim zgradama, na javnim osvetljenjima, u javnoj rasveti zamenimo solarnim napajanjem ili potenciometrima koji će između dva i šest ujutru da smanje potrošnju struju i da na taj način uradimo uštedu.
Hoćemo da uvedemo biomasu kroz javne nabavke i pelet i da na taj način smanjimo zagađenje Užica. Hoćemo da biomasu uvedemo i na jalovišta EPS-a i da na taj način, koristim vreme poslaničke grupe, ozelenimo proizvodnju struje u Srbiji. Hoćemo da uvedemo kroz javne nabavke zdravu hranu u obdaništa i u škole, pa da vidite u narednim generacijama kako će da bude odjeka u tim merama štednje.
Verovatno bolje od mene znate da u Nemačkoj 40% individualnih domaćinstava je energetski nezavisno, da postoje lokalne energetske zadruge i lokalne energetske zajednice koje se pomažu kroz zelene javne nabavke.
Moramo da razmišljamo kako da menjamo našu ekonomsku politiku, tako i politiku javnih nabavki, a to ćemo učiniti samo ako budemo gledali dalje od neoliberalnog kapitalizma.
Zaista začuđuje, s obzirom da najveći broj članova Vlade je završilo fakultete u socijalističko doba, besplatne fakultete, zaista začuđuje ta opsesija neoliberalnim kapitalizmom koji je mrtav tamo gde je nastao, a to su SAD. Žao mi je što su dopunski časovi kod gospođe Angele Merkel pomogli da se Srbija iako su njeni đaci danas i ministri, učili socijalnu ekonomiju, da se okrenu neoliberalnom kapitalizmu.
Zeleni Srbije imaju jedan predlog. Mi smo jedini od stranaka u Srbiji koji su bili u Grčkoj i podržali su pobedu Sirize i u Solunu i u Atini. Možda bi bilo dobro da vidimo ili da vam pomognemo da vidite kako se u Grčkoj rešavaju problemi, kako se ne prodaju domaće firme, kako se neeksploatiše zlato na Halkidikiju, kako se ulaže u obnovljive izvore energije.
Na kraju u vezi sa svim ovim amandmanima, jasno je da koncept neoliberalnog tržišta polako umire, ali sigurno, samo da ne bude kasno da shvatimo kao što smo kasno shvatili kako je pao Berlinski zid. Zeleni Srbije nisu za mere štednje i mere štednje ne mogu biti odgovor na krizu. Nadam se da se moje kolege sa leve strane slažu sa tim. Zeleni cele Evrope se protive ovakvim merama štednje, jer postoje rešenja za krizu.
Teret krize u Srbiji pre svega treba da snose ekstraprofiteri i tajkuni, teret krize treba pravilno da se rasporedi ali na taj način što će svi oni ekstraprofiteri koji su 90-tih godina ostvarili ekstra profit, prvo njima da se naplati porez, da se dostigne nulta toleranca kojoj svi zajedno mi težimo, nulta tolerancija za izbegavanje plaćanja poreza, tek na kraju da počnemo da smanjujemo plate čistačicama i da smanjujemo penzije penzionerima.
Nadam se uz drugačiju ekonomsku politiku koja neće biti neoliberalno kapitalistička možemo da dostignemo stepen razvoja i da treba što pre da se okrenemo, a da ne zakasnimo po običaju u novim trendovima zaštite životne sredine i da počnemo da se bavimo zelenom ekonomijom, cirkularnom ekonomijom i održivim razvojem. Hvala.

Zahvaljujem se.
Ovo je replika. Uvažena ministarka je tražila pojašnjenje.
Mi smo za to da ostanu preferencijali za određenu vrstu domaće industrije, osim u slučajevima o kojima govorimo u svom amandmanu pod uslovom da strani ponuđač nudi robu domaćeg porekla. Onda može biti izjednačen sa domaćim proizvođačem. U suprotnom domaći proizvođač mora da ima prednost zbog toga što proizvodi proizvode u Srbiji, zbog toga što koristi radnu snagu građana i građanki Srbije i zbog toga što jača privredu Srbije.
Na taj način uplaćuje porez u budžet Republike Srbije i u svakom slučaju, želimo da domaći proizvodi ostanu u Srbiji, da domaći proizvodi budu subvencionisani i da domaći proizvodi budu potpomognuti. Hvala.