Zahvaljujem.
Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi smo danas u načelnoj raspravi izneli stav da ovaj Zakon o jakim alkoholnim pićima treba podržati i kolega koji je govorio u ime poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS je izneo takav nedvosmislen stav. Naša podrška zakonu se ne dovodi u pitanje zbog argumenata koje smo već izneli.
Ono što je za Socijaldemokratsku stranku, za Zelene Srbije i za Zajedno za Srbiju veoma važno jeste da u onom delu rasprave o amandmanima mi želimo da ukažemo, pre svega, na potencijalnu ugroženost zdravlja stanovnika i tih individualnih proizvođača, kako ih ovde kolokvijalno nazivamo. Naravno da to nije odgovarajući naziv, ali znamo na koga mislimo i insistiramo na potrebi zaštite stanovništva kroz mogućnost da se kontroliše taj proizvod.
To je za nas mnogo važnije sa zdravstvenog aspekta, nego sa tržišnog aspekta, gotovo da je zanemarilo to u nekim globalnim tržišnim razmerama, ali u odnosu na moguće posledice po zdravlje stanovništva i građana Republike Srbije, može da bude ovo pitanje veoma interesantno i može da bude, nažalost, i veoma pogubno zbog toga što smo imali u prošlosti posledice koje su dolazile do izražaja usred neadekvatnih ili loših karakteristika tih jakih alkoholnih pića, s jedne strane.
S druge strane, naravno, ako bi Zeleni Srbije trebalo da se izjasne o tome, mi smo možda spremni da predložimo i da se o trošku države rade te analize, na neki način, za dobrobit građana i o trošku države da bi znali o tome kakav je kvalitet tih pića i da bismo na pravi način zaštitili građane.
Ono što je za mene u ovoj načelnoj raspravi interesantnije, a to je predlog koji se nalazi pred nama - Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. S obzirom na prethodnu podršku, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije će podržati i ovaj predlog zakona.
Ima nekoliko veoma važnih delova u ovom Protokolu koji su za nas interesantni. Jedan od najvažnijih je možda u onom delu kada se o nanosu govori kao o prirodnom resursu. Mislimo da je u pravom upravljanju životnom sredinom u zaštiti životne sredine važno delove životne sredine okarakterisati kao prirodni resurs. Prirodni resurs koji ima svoju vrednost, koji ima svoj prirodni kapital i samo na taj način možemo prema njemu da se odnosimo na ekonomski prihvatljiv način, s jedne strane, ali i da uzmemo u obzir sve mogućnosti uticaja na životnu sredinu.
U početku ovog Protokola o upravljanju nanosom, u delu gde se govori o principima održivog upravljanja nanosom, veoma važne su ove karakteristike da se mora voditi računa o prirodnim procesima, da se mora voditi računa o ovom vodnom režimu, da se prepoznaje nanos u pogledu njegovog kvaliteta i količina, kao resurs. Ovo je za Zelene Srbije ključna rečenica i, naravno, da se potrudimo da obezbedimo ravnotežu između društveno-ekonomskih vrednosti i vrednosti nanosa sa aspekta životne sredine, planiranje i priprema mera za smanjenja uzvodnih i nizvodnih uticaja obezbeđujući integralna rešenja za vode, nanos, tlo, podzemne vode i, naravno, radeći na unapređenju saradnje sa različitim zainteresovanim stranama.
U delu koji je, čini mi se, u prošlosti bio najproblematičniji, možda ne kada je upravljanje slivom reke Save, kada se uzme u obzir, koliko kada je u pitanju sliv Velike Morave, upravljanje nanosom i vađenje nanosa. Dešava nam se,čini mi se, i sada, ja sam o tome govorio u nekim drugim zakonskim predlozima, da imamo divlje kopače šljunka koji to ne rade pod okriljem države ili ne rade uz nadzor države i zaista probleme koje imamo u slivu Velike Morave bilo bi veoma pogubno da se jave u upravljanju sliva reke Save, a da možda za građane koji prate ovu raspravu samo podsetimo na koje reke se misli kada govorimo o slivu reke Save i kada govorimo o upravljanju nanosa u slivu reke Save, pre svega: Drina, Lim, Uvac, Bosut i reka Kolubara.
Čini mi se da za građane zapadne Srbije je najvažnija reka Kolubara, s obzirom da je stvarala probleme i u poslednjih par godina plaveći i Valjevo i sve gradove nizvodno do Obrenovca. Ima to veze i sa nanosom i sa upravljanjem nanosa i sa divljim kopačima šljunka.
Šljunak u slivu Kolubare je malo lošijeg kvaliteta, nego šljunak u Velikoj Moravi, tako da je to možda bolja okolnost za građane između Valjeva i Obrenovca, ali zaista smatramo da je dobro da bude definisano da strane koje će obavljati vađenja nanosa to mogu raditi samo u svrhu održavanja i bagerovanje u svrhu remedijacije životne sredine, da je privredno vađenje nanosa dozvoljeno samo u za to određenim područjima i da vađenje nanosa može obavljati samo ovlašćeno lice u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Strane koje učestvuju, vi ste rekli da je tu Republika Slovenija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Srbija.
Ono što je u ovoj celoj priči oko nanosa veoma značajno je planirano vađenja nanosa i veoma je važno na pravi način definisati te lokacije i vrste vađenja nanosa. Pre svega, uključena procena kvantiteta i kvaliteta nanosa koji se vadi iz reke Save i njenih glavnih pritoka. U ovom slučaju, bar laičko vizuelno, posmatranje reke Drine sa Pavlovića mosta izgleda veoma haotično. Ne znam da li je to opažanje, sa moje strane, korektno, ali verujte da izgleda veoma, veoma zabrinjavajuće kada se sa Pavlovića mosta pogleda ko sve, kako i na koji način bageruje šljunak u slivu reke Drine.
Ono što je veoma važno, odlaganje nanosa, s obzirom da imamo deponije pepela, deponije različitih opasnih supstanci u slivu reke Save i u delu sliva reke Kolubare, moramo da znamo šta ćemo da radimo u slučaju ako se taj nanos nađe u reci Savi, a ima karakteristike opasnog otpada. Gde ćemo taj otpad da odlažemo i šta ćemo sa njim da radimo? U članu 9. pod v) imamo postupak sa nanosom u slučaju da je isti zagađen.
Dobro je da Savska komisija funkcioniše. Ja sam u proteklim godinama delimično bio upoznat sa radom Savske komisije. Ljudi koji rade u Savskoj komisiji, ljudi koji u okviru Direkcije za vode, ako ne grešim, su uključeni u međunarodnu saradnju, kada je u pitanju vodoprivreda i upravljanje rekom Savom, veoma dobro, profesionalno rade svoj posao i to nam daje nadu da polako počinjemo da uređujemo jedan po jedan sistem.
Ono što je veoma interesantno za našu poslaničku grupu – SDP, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, naravno, jesu zajednička istraživanja i razvoj. Opet smatramo da razmenom dobara i materijalni i nematerijalnih, možda više onih naučnih, možemo da doprinesemo boljem upravljanju u slivu reke Save. Ovog puta to nedvosmisleno piše u komentaru – sredstava iz budžeta su planirana. Ona moraju biti planirana i mi vas tu podržavamo.
Mi ne volimo da demagoški pričamo o štednji i posebno Zeleni Srbije smatraju da štednja nije odgovor na krizu. Kada govorimo o nanosu, mi ovde imamo jednu kategoriju koju je Vlada Republike Srbije uvela u poslednjih par meseci, a to je iskorišćenje industrijskog otpada. U ovom slučaju mislim na deponije pepela kojih ima između 200-300 miliona tona u Republici Srbiji, koje bi trebalo iskoristiti pre ovog prirodnog resursa o kojem govorimo. U ovom slučaju pesak dominantno i šljunak u jednom delu.
Postoji način da se zameni, postoji način da se nekim drugim merama, ne štednjom, ubrza privreda i ispada da je najbolja štednja ulaganje u nove poslove i u poslove koji na održivi i na zeleni način koriste životnu sredinu, a da ne stvaraju velike ili, da kažem, u najmanjoj meri stvaraju neke loše stvari po životnu sredinu.
Ovde naravno postoji i ovo „mutatis – mutandis“, nadamo se da to neće značiti da se, da kažem ovaj zakon prihvata, pošto u njemu bude izmenjeno sve što je potrebno izmeniti. Nadam se da je najveći deo, onoga što je potrebno izmeniti sadržano ovde, da neće biti iznenađenja i da time što podržavamo ovaj zakonski predlog mi u stvari podržavamo ovo što vidimo i što čitamo, a da ovom klauzulom neće doći do nekih drugih koje su bile neophodne da se izmene, pa se nađu u nekoj verziji za koju mi nismo glasali.
Naravno, ovo je samo jedan protokol ili samo jedan deo iz direktiva u vezi sa aktivnostima u oblasti politike upravljanja, politike voda, imaćemo još puno stvari o kojima ćemo razgovarati kada donosimo zakone koji su, da kažem ne dvosmisleni, a na dobrobit građana Republike Srbije. Možete da očekujete našu podršku, ali kao i svaki put do sada kada mislimo da neki zakoni nisu dovoljno dobri imaćete bez rezervnu, bez kompromisnu kritiku.
Zahvaljujem se, još jednom i nadam se da ćemo do nove godine imati još mnogo ekoloških zakona i da ćemo imati polemika za razliku od ove mirne rasprave kojoj danas prisustvujemo. Hvala.