Zahvaljujem, predsedavajući.

Još jednom da ponovim da krivična prijava od strane Specijalnog tužilaštva je odbijena, s obrazloženjem da ne mogu da utvrde da li je Srbija strana koja će imati štetu evidentnu u ovom projektu i realizaciji ovog projekta, pa da se javim za nekih 30, 40 godina na koliko je taj ugovor predvideo da se ceo projekat i realizuje.

Mislim da može da se i te kako proceni šteta koju Srbija ima u vezi sa ovim projektom, koliko je do sada novca uložila gradska kasa i koliko se isplatilo za rušenje Savskog amfiteatra, na kraju i nelegalno rušenje privatnih imovina, ko je platio i tu građevinsku firmu koja je rušila i Hercegovačku ulicu. Dakle, to su sve pare građana Beograda i građana Srbije. Isto tako ostaje pitanje – ko će da finansira izmeštanje autobuske, Lastine i železničke stanice, ko će da finansira most preko Vinče, koji je neophodno sada sagraditi, s obzirom na uklanjanje određenih koridora i određenih šina koje se nalaze na području Savskog amfiteatra?

Ko će završiti izgradnju interceptora, ko će kanalizaciju, ko će platiti gasifikaciju, ko će sprovesti sve ono što je neophodno u pripremi zemljišta, u pripremi zemljišta za gradnju i koliko je naravno, investitor obavezan da da? Do sada investitor, koliko smo shvatili, nije dao bog zna šta, da ne kažem ništa, ali nije dao bog zna šta, zato što se sve gradi na crtu, od strane nekih i državnih kompanija, do skoro, i nekih privatnih kompanija koje to kompenzuju različitim, što građevinskim materijalima, što poslovima od strane države uprave.

Mislim da je sramota da na taj način se hvaliti najvećim projektom koji menja nacionalnu kulturnu baštinu, koji menja izgled Beograda i, na kraju, simbole Beograda i Srbije. Jedan od njih je, naravno, i Pobednik do kojeg apsolutno nije stalo vladajućoj većini. Mnoge arhitekte, mnoga udruženja su ustala protiv svega ovoga, čak i kada je u pitanju i Studija o visokoj gradnji, ali to nije moglo sprečiti pohlepu za novcem i državnim resursima od strane onih koji se predstavljaju za prijatelje vašeg predsednika. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Taj veliki ugovor, odnosno veliki posao koji je zaključila Vlada Republike Srbije očigledno nije uspešan. JAT je očigledno dat budzašto. Mi smo preuzeli, naravno, dugove, a Er Srbija se pretvara u lou kost kompaniju. Ne znam na koji način pravda to negativno poslovanje Er Srbija sa menadžmentom i direktorima koji imaju plate od nekoliko desetina hiljada evra, a sa druge strane apsolutno nikome ne odgovaraju.

Ono što je veoma važno jeste da niste bili u pravu kada ste govorili da je to posao veka, da je to posao koji će razviti Beograd. Naprotiv, čak ni aerodrom niste uspeli na pravi način da rešite, odnosno da nađete partnera koji će uložiti mnogo veća sredstva, nego koja ste potpisali sa njim. Mislim da je veoma neuspešan ceo dil. Avioni, na kraju, nisu naši, flota je opet ispod proseka, nemamo mogućnost da se izborimo sa svetskom konkurencijom. Taj aerodrom je bio, naravno, sve što smo imali od resursa, i to ste naravno dali nekom poslovnom partneru, a sa druge strane mislim da niste uradili ništa da se ova situacija ne dogodi. Od onih najboljih keteringa, najbolje usluge, itd, na kraju zaista nije ostalo ništa. Ne znam da li ste se skoro vozili avionima Er Srbije, odnosno Etihada, pa videli koliko je ta usluga na jednom niskom nivou i sa kojom može da se poredi svaka zemlja koja ima nacionalnu kompaniju u regionu, a naravno Srbija nije dobila ništa, sem dugova koje će morati da plate oni kojima su smanjene plate i penzije.

Ovo je još jedan loš dil i mislim da ste sa ovim nekako zaokružili ovu sedmogodišnju vladavinu na način da sve što ste napravili i predstavljali kao uspešne projekte, koji će zaposliti i razviti Beograd i Srbiju, ste doveli do toga da od jedne nacionalne avio-kompanije, nekada najveće u ovom delu Evrope, imamo jednu lou kost kompaniju koja će uskoro ukidati letove za koje ste se zalagali da idu svakodnevno, kao naprimer za NJujork. Mislim da je to sramota i mislim da će radnici koji tamo rade, a koji su mahom ostajali bez posla, kao JAT Tehnika, na primer, koju ste doveli do bankrota, ispaštati za ove dilove koje ste napravili, a koji opet nisu transparentni, već su svi ugovori tajni.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

S obzirom da sam i tada bio ovlašćen ispred svog poslaničkog kluba i da sam govorio o pogubnim efektima koje će izazvati Zakon o dualnom obrazovanju i s obzirom na to da su se njemu usprotivili svi oni koji nešto znaju o strategiji visokog obrazovanja, o strategiji i generalno obrazovanja u Srbiji, oni koji su pisali kako i na koji način će Srbija izgledati u narednih 20, 30 ili 50 godina, ukoliko ovaj zakon ostane na snazi.

Naravno, bili smo protiv toga i pokušavali smo na svaki način da uverimo one koji su glasali za njega, da on neće doneti nova radna mesta, da će on isključivo uvesti robovsku snagu u Srbiju, da će mladi ljudi biti onemogućeni da stiču znanja, da uče tokom životnog veka, da će isključivo raditi i da će njihova fizička snaga biti zloupotrebljena u raznim fabrikama, u raznim centrima, gde se traži isključivo da mogu da stoje po 10 ili 12 sati na traci i da jednostavno nemaju od tog rada život dostojan čoveka, da nemaju dostojanstvenu, posle toga starost, obzirom da će imati minimalne penzije, da nemaju mogućnost da stiču nova iskustva, nova znanja i da se poput svojih vršnjaka u Evropi razvijaju, da napreduju u svom životu, da imaju svoje karijere, da imaju svoje „si vijeve“, koji su puni različitih stepena iskustava.

Na ovaj način ih vi zapravo osuđujete na kartu u jednom pravcu, a to je karta u ropstvo, da će raditi za nekih dvadesetak hiljada dinara, da ćete se vi truditi da predstavite kako je to dobro za Srbiju, jer smo sve ovo otvorili još nekih stotinak radnih mesta, ali da će oni isključivo savijati kablove i biće zapravo ljudi koji neće biti pripremljeni za 21. vek, za vek u kojem žive, za vek tehnologije, za vek znanja, za vek u kojem morate celog života da učite ukoliko želite da ostanete u korak sa konkurencijom. Ovde ste ih vi od najmlađih nogu, zapravo potpuno onemogućili da budu građani prvog reda.

Vaša deca će pretpostavljam ići na najbolje univerzitete. NJima će se plaćati što iz budžeta raznim stipendijama, što na razne druge načine, najbolje školovanje, ali za drugu decu koja to ne mogu sebi da priušte, vi ste osudili na to da budu radnici kao radna snaga.

Gospodine Arsiću, uvaženi predsedavajući u ovoj Skupštini, želim pre svega da vas pozdravim i da vam kažem da sam dobro. Dobrog sam zdravlja i ne morate da se brinete za mene i moju bezbednost.

Ono što je slučaj sa predloženim anketnim odborom jeste da bi pokazali kako je vaš kolega, ministar vojni Aleksandar Vulin, za koga vi glasate u ovoj Skupštini, gospodine Arsiću, kako i na koji način stekao stan od nekoliko stotina hiljada evra, s obzirom da ga je očigledno platio u kešu, a taj keš nije mogao da opravda, već je rekao da mu je pozajmila ženina tetka iz Kanade.

Ono što je uvredljivo za sve građane Srbije jeste da na taj način vi pokušavate da građane Srbije omalovažite jer ne želite da se poštuju institucije, da se poštuju zakoni u ovoj zemlji. Svako od funkcionera koji je danas na vlasti ima po jedan ovakav slučaj, da li je u pitanju ista vrednost, da li je možda veća vrednost, da li je manja vrednost, ali mnogi funkcioneri SNS imaju problem da pokažu i dokažu poreklo svoje imovine. To je stečeno tako što je narod u Srbiji sve siromašniji, dok su funkcioneri i ministri SNS sve bogatiji. Ne mislim da je Aleksandar Vulin član nijedne druge partije osim SNS, direktno postavljen od strane Aleksandra Vučića, zloupotrebljavajući svoju poziciju, svoje funkcije, vlast koja treba da služi građanima, a ne funkcionerima da kupuju stanove od nekoliko stotina hiljada evra.

Iz tog razloga smatram da je preko potrebno da se anketni odbor sastavi, kako bi se pokazalo odakle novac funkcionerima SNS, Aleksandru Vulinu i ostalima koji na ovaj način zaobilaze zakon, imaju neki novac, a niko ne zna odakle im taj novac, ko im je taj novac dao, zašto im je taj novac dao, taj novac očigledno nije njihov, pa da vidimo kako i na koji način vi živite, gospodine Arsiću, a kako žive građani Srbije posle ovih fenomenalnih šest godina vaše vlasti u kojoj su građani sve siromašniji, dok ste vi sve bogatiji. Zahvaljujem.

O ovome smo govorili i u Skupštini grada Beograda više puta. Ovo je pljačka Beograda. Godišnje 30 miliona da grad Beograd izdvaja za spalionicu, dok o mnogim drugim stvarima grad Beograd apsolutno više ne vodi računa, pre svega o socijalnoj brizi u gradu, pre svega o najstarijim sugrađanima, o prevozu, o putevima koji su u nikad lošijem stanju, o Beogradu koji je prljav, o mnogim drugim stvarima koje se tiču kvaliteta života grad Beograd više odavno ne vodi računa. Trideset miliona je sasvim dobar biznis, gospodine Arsiću, za funkcionere SNS koji su potpisali taj ugovor, ali nije dobar biznis za građane Beograda koji će to morati da plate. Zahvaljujem.

Ovo je sramota ove Vlade Republike Srbije, s obzirom da se radi o vašim koalicionim partnerima Ramušu Haradinaju na Kosovu i Metohiji. Očekujem, naravno, da podržite svog koalicionog partnera, pa da ne glasate za ovaj predlog za anketni odbor, s obzirom da vas nije briga ko je građane Srbije i ostale nealbance na Kosovu i Metohiji privodio, hapsio, ubijao i na kraju vadio organe i prodavao na svetskom crnom tržištu.

Ono što je sramota ove zemlje jeste da u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije postoje nepobitni dokazi da je koalicioni partner SNS Ramuš Haradinaj neko ko ne samo da je osumnjičen, nego postoje konkretni dokazi da je izvršio određena dela za koja se sumnja da su u bliskoj vezi sa trgovinom organima ljudi sa Kosova i Metohije tokom rata 1999. godine.

Dakle, molim vas da pokažete građanima Srbije do koga vam je više stalo, do Ramuša Haradinaja ili do onih čija lica stoje ispred ove Skupštine, koji se i dalje vode kao nestali i obezbeđujete ima zid plača ispred Skupštine Republike Srbije, kako bi njihove porodice mogle da budu zadovoljne jer, eto, dali ste im besplatan bilbord, a nećete da uradite ništa da se ti zločini rasvetle, da se te žrtve ispoštuju i da pravda zaista na kraju dođe za sve one koji su u žalosti zbog svega toga, a sasvim sam siguran da su svi građani Srbije. Tužilaštvo za ratne zločine ima dokaze da je Ramuš Haradinaj kriv i ukoliko vi ne želite da svog koalicionog partnera dovodite u neku pristojnu situaciju treba da vas bude sramota zbog toga.

Srpska napredna stranka štiti ratnog zločinca, a ne svoje građane. To je ono što je sramota za ovu Vladu i ovu skupštinsku većinu i to će, verujte mi, ostati upisano u istoriji Srbije i od toga nikada nećete moći da pobegnete.

Zahvaljujem, predsednice.

Evo, sada kada su završeni beogradski izbori, kada smo videli šta se sve izdešavalo u glavnom gradu na izborima u nedelju, mi predlažemo da budete zaista i fer i korektni, da ovaj Predlog zakona uvrstite u dnevni red kako bi Beograđani ubuduće birali svog gradonačelnika direktnim putem.

Smatramo, kao što smo smatrali i onda, da je veoma važno da građani Beograda znaju za koga glasaju, da građani Beograda znaju ko je taj za koga daju svoj glas i ko je taj ko im garantuje, čime god, garantuje svojim imenom i prezimenom da će onaj program i ona obećanja koja nudi na izborima da i ostvari.

Zaista smatram da je veoma bitno i važno zbog građana, pre svega, da imaju prava da biraju, a ne da im se podmeću lažni bilbordi, ne da im se podmeću lažna imena, lažne balerine, lažni investitori, lažni doktori, lažni profesori, već da zaista znaju ko je čovek koji će voditi Beograd u naredne četiri godine.

Pošto su izbori završeni u nedelju, uz grubo kršenje izborne volje građana, ono što možete da uradite ukoliko zaista smatrate da je danas vreme, a ja mislim da, evo, jeste, nekoliko dana će proći, vi ćete, pretpostavljam, formirati gradsku vlast, ali možete da kao skupštinska većina usvojite Zakon o glavnom gradu, koji govori o tome da Beograđani ipak imaju prava da glasaju za svog gradonačelnika, ne da glasaju za predsednika, ne da glasaju za premijera, ne da glasaju za neke imaginarne ličnosti, nego da glasaju za čoveka koji će taj grad i voditi.

Beograd će opet, Beograd će ponovo dobiti gradonačelnika za koga građani nisu glasali na ovim izborima. Beograđani će ponovo dobiti onog koji nije dobio njihovo poverenje. To je ono što je loše u upravljanju glavnim gradom. To je ono što Beograd konstantno stavlja na marginu svetskih i evropskih metropola. Ne možete da na taj način ne omogućavate građane da nikako nemaju prava i da ih ponižavate da izaberu onog ko će njima upravljati u narednom mandatu. Zahvaljujem.

Smatram da je svaki predlog koji smo podnosili na prethodnim sednicama, bilo pre izbora, bilo sada i ovi koje ćemo podnositi posle izbora i lokalnih i parlamentarnih i predsedničkih nešto što se tiče ljudi koji su na jako teškim zadacima, veoma teškog materijalnog stanja, a brinu o bezbednosti naše zemlje.

Hiljadu puta smo govorili o njima, o njihovom teškom položaju i nećemo prestati da govorimo o njima, zato što verujemo u njih, verujemo u njihovu sposobnost, verujemo u to da je važno da se njihov glas čuje u ovom parlamentu i nikada nećemo prestati da zastupamo njihove interese.

Oni danas koji su na granici, oni danas koji su u kasarnama, oni danas koji predstavljaju oficirski kadar, koji predstavljaju pilote, koji predstavljaju vojnike, oni danas koji brinu o tome kako će Srbija izgledati u budućnosti, nemaju dovoljno materijalnog stanja da sebi obezbede i svojoj porodici najosnovnije potrebe. Zato smatramo da njihov status mora da se promeni, kako bi bili mnogo zadovoljniji i kako bi svoj profesionalni život i svoju profesionalnu delatnost mogli mnogo efikasnije da rade nego što to rade danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predložili smo anketni odbor zbog jedne od najsramnijih stvari u istoriji grada Beograda, a to je aprila 2016. godine rušenje četvrti Savamala. Hercegovačka je nekoliko puta nakon toga renovirana, nekoliko puta nakon toga je prekrečena, opet raskopana kako bi se sakrili svi dokazi koji su vodili do toga ko je u noći brojanje listića u aprilu 2016. godine, nakon parlamentarnih izbora, definitivno dao nalog da se sruši Savamala i da se na taj način pokrene i okrene novi list u istoriji grada Beograda.

Ono što se ne sviđa i ono što predstavlja prepreku za investitorski urbanizam u Beogradu, to će biti brutalno srušeno zato što je preči interes poslovnih partnera i tajkuna u gradu Beogradu od strane vlasti nego to što misle građani Beograda i to što piše u zakonu i Ustavu Republike Srbije. Ovo se na kraju završilo tako što je jedan od čuvara u Savamali tragično na kraju izgubio život. Do dana današnjeg ne znamo šta je rekao u policiji, ne znamo kakvu je izjavu dao, a pod veoma čudnim okolnostima je preminuo na VMA.

Ono što se dogodilo jeste da je brutalno lišen slobode, da je vezivan, da je doživeo veliki stres i da se na kraju razboleo zbog svega što se dešavalo u toj noći.

Veoma je važno da ovaj slučaj bude istražen do kraja. Ja sam potpuno siguran da ćemo jednog dana u gradu Beogradu imati vlast, u Republici Srbiji imati vlast gde će tužilaštvo, gde će nezavisno sudstvo osuditi one koji su ovo uradili, dali nalog, rušili, lišavali slobode građane i sprečavali policiju da reaguje i da zaštiti one koji su to veče bili ugroženi.

Verujem da će mnogi završiti u pritvoru i zatvoru. Znam da nakon ovih izbora to nije očigledno tema, zato što su kupljene još četiri godine, ali verujte mi da će kad tad doći ova stvar na dnevni red i da mnogi osmesi danas na vašim licima će nestati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Od kada smo predložili ovaj zakon do trenutka kada ste odbili, kao što ćete, pretpostavljam, da uradite i danas, da ga stavite na dnevni red, više od osamdeset žena je ubijeno u porodičnom nasilju. Ono što smo mi tražili ovim predlogom zakona i nećemo odustati od njega jeste da samo stavite na dnevni red ovaj zakon kako bi nasilnici u porodici, koji su registrovani kao nasilnici, bili pozvani u policijsku stanicu i kako bi im se oduzelo legalno stečeno oružje.

Mislimo da je to veoma važno zato što je to način na koji bi sprečili preko 80 ubistava. Od trenutka kada smo predložili ovaj predlog zakona do danas, i to što se smejete i dobacujete, morate da razmislite kako se osećaju porodice ubijenih majki, supruga, kako se osećaju ona deca i oni ljudi čije su ćerke izgubile život u porodičnom nasilju. Oni više nemaju šta da izgube, oni su ljudi koji su u potpunom očaju, a vlast, a sistem ne radi apsolutno ništa da bi se napravila jedna mala prevencija da se to u budućnosti više ne dešava.

Ovo je predlog zakona. Ukoliko ga stavite na dnevni red, mi ga nećemo obrazlagati, mi ćemo samo glasati za njega, jer ovo nije stvar politike i političkog stava, ovo je stvar normalnosti, ovo je stvar uređenog društva koje vodi računa o onima nad kojima se nasilje vrši. To je ono što je molba sa naše strane. Nikada nećemo odustati od ovog predloga i ko zna koliko još života, i ko zna koliko još, nažalost, žena će izgubiti život samo zato što ovaj predlog ne želite da stavite na dnevni red. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovo je popularnije nazvan zakon o zapošljavanju mladih. To je zakon koji smo predložili zato što najbolji iz Srbije odlaze. Oni svakoga dana odlaze. Svakog dana onaj ko završi fakultet, onaj ko završi srednju školu i nešto nauči da radi ne želi da ostane u Srbiji, u Srbiji u kojoj ne postoji vladavina prava, u Srbiji u kojoj se ne vrednuju najbolji, u Srbiji u kojoj ne vrednujete učinak, u Srbiji u kojoj nema posla za one koji su vredno učili, koji su snalažljivi, koji su talentovani, već samo za one koji su partijski podobni i one koji će obezbediti svoj glas i glas svoje porodice na nekim narednih izbora.

Takvih izbora i takve demokratije možete da imate koliko god hoćete, ali ćete ostati bez mladih ljudi u Srbiji, ostaćete bez najpametnijih, ostaćete bez onih koji će služiti nekoj drugoj zemlji, koji će svoju energiju upotrebiti u nekoj Nemačkoj, u nekoj Norveškoj, u nekoj Kanadi, a koji se nikada više neće vratiti u Srbiju zato što im ova zemlja ne daje nikakvu mogućnost i ne daje nikakvu opciju, ni nikakvu nadu da je ovde život moguć.

Mlade ljude, srednjoškolce u Srbiji od srednje škole mnoge multinacionalne kompanije stipendiraju, daju im stipendije za prestižne fakultete, a nakon toga ih zapošljavaju u svojim firmama i odvlače kao radnu snagu koja je kvalitetna, koja zna da radi, kao snagu koja zna da misli, koja ima snage za promene, kao građane koji će služiti u nekoj drugoj zemlji, u nekoj drugoj kompaniji inostranoj, a ne u Srbiji i ne u preduzećima koja ovde stiču i rade biznis.

Ono što je veoma važno jeste da usvojite ovaj predlog zakona kako bi mladim ljudima dozvolili jedan mali podsticaj, jedan vid džeparca koji će Srbija i poslodavac zajedno plaćati jednom mladom čoveku, jedan vid podsticaja koji će omogućavati da kada završi srednju školu ili fakultet bude konkurentniji na tržištu radne snage, da ima obaveznu praksu koja se plaća, da mu se za to zaista ponudi neko znanje i neki novac, jer samo od toga zavisi da li ćete mu približiti Srbiju da mu ne bude dovoljno daleko. Mnogi koji se rode u Srbiji, Srbija im je mnogo daleko, mnogo im je daleko zato što se samo vlast i samo oni gde su stranke na vlasti isključivo bogate i koriste privilegije sistema, dok mladi, pametni ljudi beže iz Srbije i odlaze zauvek odavde. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

„Beograd na vodi“ je, ako uopšte više i postoji, pošto smo poslednji put čuli o njemu kada je bio zapaljen ceo jedan sprat, ako postoji još uvek i ako niste od njega odustali, onda samo da sve ono što je pravno ostalo da uradimo, da uradimo da se ne brukamo kao jedna zemlja, jer dve zgrade od obećanja od 1.800.000 kvadrata, ni dve zgrade nisu završene za pet godina.

Sada, kao što neki stručnjaci govore, morate da skidate celu fasadu koja je zapaljiva, pa svi oni koji su kupili tamo stan, sada ne smeju da se usele zato što ne znaju da li će dok budu spavali da se zapali cela zgrada i da li će rizikovati život zato što su im instalacije omča oko vrata. To je taj čuveni projekat koji su radili ti neki svetski stručnjaci za koje niko nikad nije čuo, neke svetske agencije i firme koje su projektovale, a koje krijete kao zmija noge.

To su neke čuvene zgrade u koje je trebalo da dođu neki strani veliki bogataši, tajkuni, investitori, a od njih ne znamo ni ko su, ni šta su, ni da li i zaista postoje. Samo znamo da su Beograđani ostali bez preko 170 hektara zemljišta u centru Beograda, da su platili nekome te zgrade koje su samozapaljive, da se oglasila i služba koja je bila potrebna po usvajanju plana posebne namene i dala saglasnost na to da kao protivpožarci ne daju saglasnost na ovakav projekat s obzirom da ne mogu da sa sigurnošću kažu da će on biti bezbedan. Za to postoje, naravno, dokumenta i papiri koji govore o tome da niko ne želi da garantuje da će taj projekat, posebno ove zgrade, iz kojih se i dalje ispumpava voda, a koje gore, da budu bezbedne po ljude koji jednog dana budu živeli, ako je uopšte ideja da tamo neko živi.

Iz tog razloga mislim da prvo prestanemo da se sramotimo kao zemlja i da stavimo jednom zauvek tačku na ovu pljačku i na ovaj lažan ugovor i na sve ono što je Beograd i od Beograda napravilo jednu veliku sprdnju u poslednjih pet godina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Onoga dana kada institucije u Srbiji budu bile nezavisne, kada institucije u Srbiji, poput tužilaštva budu radile svoj posao, na dnevni red će sasvim sigurno doći i ova stvar, a to je pranje novca za koje je čak rekao i predsednik SNS da je postojalo u izborima koji su bili iza nas, to su predsednički izbori. Do tada, ja sam potpuno siguran da ove i ovakve slične stvari neće ugledati svetlost dana. Zahvaljujem.

Ministar Aleksandar Vulin je dobio od svog advokata jedan savet, a to je da kaže kako mu je nečija tetka pozajmila dovoljno da kupi stan i da se ta tetka nalazi u Kanadi. Ono što je dobio kao savet jeste da kaže neistinitu stvar koja nažalost ne može da se proveri s obzirom na to da organi Srbije, nezavisne institucije ne rade svoj posao. Poreska uprava ne radi svoj posao. Tužilaštvo ne radi svoj posao, a zakoni Kanade su takvi da njihovi državljani ne mogu da budu podvrgnuti nikakvim proverama sem u slučaju sumnje da finansiraju terorizam.

Ono što je slučaj sa Aleksandrom Vulinom jeste da je na jedan nezakonit način novcem koji očigledno nije zaradio, koji je dobio od nekog, kupio stan, a nije pred organima Srbije, poreskom upravom i tužilaštvom apsolutno snosio nikakve posledice i to je još jedna situacija i još jedna stvar koja od Srbije pravi džunglu u kojoj je moguće sve. Moguće je da se krade, moguće je da ne prijavljujete svoju imovinu, moguće je da ako ste ministar SNS da onda jednostavno ne podležete nikakvim zakonima, nikakvim ograničenjima. To je očigledno samo za građane, sirotinju, za srednje osiromašenu klasu koja plaća sve vas da sedite ovde, koji dopuštate Aleksandru Vulinu da kupuje stanove od novca koji je očigledno dobio od nekih tajkuna, od novca koji nije bio u legalnim tokovima i koji nije zarađen na častan i pošten način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mislim da postoje dokazi, ukoliko se ne varam, u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije, koji su usmereni protiv predsednika kosovske vlade Ramuša Haradinaja, koga je podržala lista Srpske napredne stranke za premijera Kosova.

Postoje optužbe, postoje činjenice, postoje konkretni dokazi. A šta Srbija radi sa tim i zašto Srbija ćuti? Šta se desilo i da li neko štiti svog koalicionog partnera na Kosovu? Ili vas nije briga ko je ubijao naše građane, ko je klao nealbance tokom rata, ko im je vadio organe i ko je trgovao njihovim organima?

Imate slike ispred Skupštine Republike Srbije onih koji su nestali i onih koji su izgubili svoj život, čiji su organi završavali u toj „Žutoj kući“ i negde na nekim crnim tržištima širom sveta, a Republika Srbija ne radi ništa po tome.

Možete da se mrštite, ali, to je uradio vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj, za kojeg postoje dokazi u Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, a ćutite o tome i ne dozvoljavate da se o tome zna, zato što ga na taj način štitite i branite. Treba da vas je sramota. Ovo je izdajnička Vlada Republike Srbije. (Isključen mikrofon.)