Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, ministre Ružiću, pred nama su devet ciljeva vašeg ministarstva i to je ono što ste obećali i rekli ste da je ovo rešenje, kako bi građani imali efikasniju i moderniju upravu, odnosno servis za njihov svakodnevni život.

Smatram neke od ovih ciljeva, da ne kažem većinu, više nego potrebnu za ono što su izazovi danas u Srbiji i mislim da ste dobro formulisali većinu ovih ciljeva. Vi ste ovde predložili i određene mere kako da rad opština i gradova postane efikasniji, kako da bude bolja primena instituta neposredne demokratije i veće uključivanje javnosti u određena pitanja koja se tiču života svakog čoveka u Srbiji. Mi ih pozdravljamo.

Ali, ono što ne ide u skladu sa vašim ciljevima i ne ide u skladu sa ostvarivanjem vaših ciljeva jeste ono što se svakodnevno dešava na terenu u Srbiji, u svakodnevnom životu u Srbiji. Vi imate danas situaciju u kojoj jedan Zoran Milojević Zelja, tokom jučerašnjeg dana, tokom prekjučerašnjeg dana, posećuje opštinu Paraćin, preti odbornicima, pokušava da namakne većinu koja nije u skladu sa voljom građana izraženom na izborima. Kako mi na taj način da razgovaramo ozbiljno o ovim temama ako znamo da jedan od najvećih batinaša SNS danima opseda opštinu Paraćin, pokušavajući da na svaki mogući način uplaši ili omogući neku drugu većinu od one koja postoji u Skupštini opštine? Ako su izbori na svake četiri godine, ako je vlast tamo stabilna, ako je gospodin Saša Paunović kao predsednik opštine Paraćin sa izvanrednim rezultatima, da li je onda jedini problem to što on dolazi iz Demokratske stranke i što je jedan od retkih, ako ne i jedini opozicioni predsednik opštine danas u Srbiji?

Mislim da je izlišno govoriti o ciljevima vašeg ministarstva, ciljevima koji su veoma precizno postavljeni, kao što se vidi, dok se na terenu u Srbiji dešavaju potpuno druge stvari. Član glavnog odbora SNS pokušava da namakne većinu koju građani nisu izabrali, kako bi se predsednik opštine Saša Paunović smenio, kako bi on doveo nekog svog batinaša ili kriminalca da vodi opštinu Paraćin, mimo onoga što su građani Srbije glasali na izborima 2016. godine.

Da li je situacija bezbedna po građane Srbije i šta vi kao ministarstvo, s obzirom da se zalažete za efikasnu, modernu upravu, šta vi možete da učinite da bi se građani osećali bezbednije?

Isto tako, pozdravljamo što ste zajedno sa svojim saradnicima došli danas u Narodnu skupštinu i što ste pokazali izvestan i politički kapacitet, s obzirom da smo pre nekoliko dana ovde imali predsednicu Vlade Republike Srbije koja je predlagala ministra finansija, nije dovela ni jednog saradnika, ni jednog ministra, između ostalog niste bili ni vi, i pokazala ono što i tvrdi u javnosti, da nije politički premijer već isključivo tehnokratski, što govori da Vlada Republike Srbije nema političkog kapaciteta da se izbori sa ovakvim problemima.

Ako vi imate politički kapacitet, pokažite ga, jer jedan Zelja ne može da vam se meša u posao ministra za lokalnu samoupravu, jer ne može jedan ministar da ima manje moći od jednog batinaša koji ide od opštine do opštine i pokušava da prekraja volju građana na izborima. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Da li je sve ovo što smo čuli u skladu sa zdravim razumom, a kamoli u skladu sa zakonom i Ustavom, to je ono prvo i osnovno pitanje. Da se smatra izdajnikom i nepatriotom neko ko je koristio iste one mehanizme koje koriste i drugi predsednici opština, širom EU kada su im ugrožena prava pred ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da neko kaže da je Saša Paunović izdajnik zato što želi red u Srbiji, da se poštuju Ustav i zakoni, da se poštuje resorno zaduženi ministar - onda je Saša Paunović izdajnik. Kako da vam kažem, to je više nego bezobrazno, a da niste na to reagovali.

Sa druge strane, političko delovanje Zorana Milojevića Zelje ne može da bude legitimno zato što je on čovek koji pretnjama, batinama, pritiscima pokušava da izmeni izbornu volju građana Paraćina i u drugim opštinama ostalih građana Srbije. Dakle, to je ono što nije po zakonu i Ustavu. Za to će kad tad odgovarati i završiti iza rešetaka i to je političko obećanje, vladavine prava iza kojih stoji DS, svako ko pritiska odbornike, građane ko ih tuče, ko ih prisiljava.

Kaže predsednica Narodne skupštine Maja Gojković da je to političko delovanje. To nije političko delovanje. To je nasilje.

Predsednik Srbije je rekao da opozicija može samo da ga smeni na izborima, a ovde se opozicija smenjuje u pojedinim opštinama, pre svega opozicioni lider Saša Paunović, mimo izbora nasiljem i pretnjama. Onda će jednog dana neki veći Zelja od Zelje i da smeni vas, što mi ne želimo. Što mi ne želimo. Ali, to je mantra koju ste vi ustanovili.

Zahvaljujem.

Član 108. reklamiram iz prostog razloga što je Aleksandar Marković izrekao niz veoma grubih kvalifikacija na račun gospodina Zorana Živkovića. Optužio ga je ne samo da je palio Skupštinu i parlament, već da je mimo Ustava i mimo zakona naredio hapšenje, odnosno akciju „Sablje“ u kojoj je uhapšeno 10 hiljada ljudi. Morali ste da ga prekinete, ali sada vidim da ni vi gospodine Arsiću ne znate do kraja… (Isključen mikrofon.)

Niste mi dali, gospodine Arsiću, da završim.
Dakle, akcija „Sablja“, kao što i sami znate je sprovedena nakon ubistva premijera, premijera Republike Srbije kojem vaša stranka želi da odaje priznanje za sve što je uradio u svom životu. Vlast SNS je nastavila sa politikom da treba da se obeleži mesto stradanja Zorana Đinđića.
Dakle, akcija u kojoj je uhapšeno deset hiljada kriminalaca i mafijaša u Srbiji, ne može da bude neustavna. Ono što je vaša greška danas jeste što niste opomenuli gospodina Markovića kada je paušalne ocene iznosio time što je optužio Zorana Živkovića da je on palio parlament. To nije istina. Zna se ko je palio parlament, jer je hteo da izazove krvoproliće u Srbiji 2000. godine.
Prema tome, ono što se, mnogi od vas su tada bili u parlamentu zapaljenom, koji danas sede u klupama SNS, ali ono što je suština jeste da ste morali da opomenete gospodina Markovića da mu takve stvari više nikada ne padnu na takvu pamet kakvu ima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić. U pitanju je već pet meseci od kako je ubijen Oliver Ivanović, a građani Srbije, porodica Olivera Ivanovića apsolutno ne znaju ko ga je ubio, zašto je ubijen, a imali smo pregršt izjava predsednika Republike Srbije kako će sledeće nedelje biti otkriveno ko ga je ubio, kako ćemo u narednih nekoliko dana imati mnogo više informacija ko stoji iza ovog ubistva, kako će se mnogi iznenaditi šta se zapravo dogodilo. Zatim, insinuacije od predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je rekao da mnogima neće odgovarati kada kosovske vlasti budu rekle ko je ubio Olivera Ivanovića i zbog čega. Hodžaj, potpredsednik kosovske vlade je optužio Srbiju da opstruiše istražni proces koji se vodi od strane Specijalnog tužilaštva u Prištini.

Moje pitanje je za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednicu Vlade Republike Srbije – ko je i zbog čega je ubio Olivera Ivanovića i kada ćemo saznati istinu?

Skoro će šest meseci od tog ubistva, kako je Oliver Ivanović bukvalno streljan u Kosovskoj Mitrovici. Prva dva meseca je Osnovno tužilaštvo pokrenulo istragu u okviru koje su uglavnom radili pripadnici srpske nacionalnosti. Nekada su bili u sistemu države Srbije, sada su u sistemu Kosova. Mnoge informacije su curele i državni organi Republike Srbije su imali sve na tacni.

Šta se desilo u međuvremenu? Zašto Specijalno tužilaštvo u Srbiji ćuti i zašto se nisu pokrenule široke istrage o tome šta je prethodilo ubistvu? Šta je Oliver Ivanović rekao svega nekoliko nedelja pred ubistvo u BIA? Kakvu je izjavu dao? U koga je pokazao prstom kada je u pitanju paljenje automobila neposredno pred ubistvo? Kada su u pitanju i pretnje i njemu lično i njegovoj porodici bile upućivane, šta se dešavalo i šta je BIA preduzela da zaštiti Olivera Ivanovića, s obzirom na sve podatke koje je on izneo u nekoliko prilika pre nego što je bio streljan u severnoj Kosovskoj Mitrovici?

Zašto Tužilaštvo Srbije nije pokrenulo istragu protiv Marka Đurića, protiv Željka Mitrovića, protiv ljudi koji su neposredni izvršioci političkog progona Olivera Ivanovića i političke pozadine ubistva Olivera Ivanovića? Zbog čega niko nije saslušao vlasnika televizije Pink ili Marka Đurića koji je govorio na RTS u nekoliko navrata najstrašnije uvrede na račun Olivera Ivanovića, kako je izdajnik Srbije, kako je neko koga Srbija treba da se stidi, da je neko ko razbija jedinstvo Srbije na Kosovu, srpskog naroda na Kosovu, da je neko ko ne želi dobro Srbiji i Srbima koji žive na Kosovu?

Zbog čega i sada dobacuju neki ljutnju zbog čega pitamo šta se desilo sa Oliverom Ivanovićem i zašto je ubijen?

Ko je Radojčić? Potpredsednik Srpske liste na KiM, podržane od strane SNS, koja podržava Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. To su pitanja na koja građani Srbije imaju pravo i porodica Olivera Ivanovića ima pravo.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Član 108, mislim da je pogrešno protumačeno i nikome ne bi trebalo da dozvolite da se bilo kome stavljaju reči u usta. U pitanju je bio citat, nije bila optužba, niti je bilo ko optuživao bilo čiju porodicu, niti bilo čijeg brata. U pitanju je bio citat gospodina Siniše Malog koji je dao u jednom intervjuu kada je govorio da je Andrej Vučić bio taj koji je najzaslužniji za to što se on nalazi na mestu gradonačelnika.

Apsolutno nikome nije bila namera da bilo koga vređa, niti da bilo kome predstavlja kako se nečija porodica meša u politički život, naprotiv, samo je u pitanju bio citat. Mislim da u tom smislu i vi, gospodine Arsiću, vama zameram, zato što ste vi prekršili Poslovnik što pre svega niste dobro slušali koleginicu Jerkov, s druge strane ste očigledno nakon obmanutog gospodina Đukanovića i vi nastavili da obmanjujete dalje, kako narodne poslanike, tako i javnost u direktnom prenosu. Samo je u pitanju bio citat i niko nije imao bilo kakvu nameru da bilo koga uvredi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine iz prostog razloga što ste prećutali kada je predsednika Vlade Srbije pomenula Dragana Đilasa sa očiglednim optužbama koje više nego ne stoje. A kada predsednik vlade bilo koje u svetu, a u ovom slučaju Srbije pominje ničim izazvano čoveka koji nije narodni poslanik u ovom parlamentu, koji nije prisutan na ovoj sednici, koji nema prava da odgovori, a u direktnom smo prenosu, onda to predstavlja svojevrsni progon koji predsednika Vlade Republike Srbije mora vama kao predsedavajućem da objasni i da se izvini za ono što je maločas rekla.

Vreme progona u Srbiji, sedmu godinu za redom traje prema ljudima koji su časno, pošteno i odgovorno radili svoj posao. Ako je neko nešto skrivio, ako je neko prekršio neki zakon, a predsednika Vlade je tu da uputi nadležnog ministra da sprovede onda istragu i da vidimo da li je građanin Dragan Đilas zaista u krivičnom delu ili ne. U suprotnom, očekujemo izvinjenje zbog građana Srbije, jer kako sutra, danas o njemu, sutra može o bilo kom građaninu koji nije član ovog parlamenta da se na ovako paušalan način iznose ocene, jer čovek ima porodicu, dovodi ga u veliku opasnost iznoseći lične podatke o njemu.

Isto tako, nisam nikada bio za to da onaj koji nije u sali bude predmet na ovaj način izrugivanja kritike, a da niko ne može u njegove ime da odgovori.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Predsednice Vlade, gospođo Ana Brnabić, bivši gradonačelnik, gospodin Siniša Mali i ja se poznajemo iz Skupštine Grada. Imali smo priliku četiri godine da burno raspravljamo o onome što smo mislili da nije u skladu sa interesima građanima Beograda, a ono što je SNS promovisala kao projekte koji će napraviti nove simbole u gradu, koji će Srbiju preporoditi, koji će zaposliti na stotine hiljada ljudi.

O tome smo imali prilike da razgovaramo i sve afere koje su potresale Grad Beograd u te četiri godine i sve one lične zamerke koje smo iznosili na račun gradonačelnika Beograda su ispričane i njih smo i danas imali prilike da čujemo i od strane mojih uvaženih kolega iz opozicije.

Naravno da bi bila stvar drugačija da je ovo zemlja koja je uređena i u kojoj bi vladala vladavina prava, da ovakve stvari ne bi mogle da se dešavaju, da ne bi mogle da neke velike afere ostanu bez sudskog epiloga, ali je potpuno nebitno i to je ono što je suština danas. Ko je kandidat za ministra finansija Vlade Republike Srbije, apsolutno je nebitno. Možete da kandidujete bilo koga iz vladajuće većina. Možete i Marijana Rističevića da kandidujete sutra za ministra kulture, ništa se neće promeniti. Narod će ostati zbunjen kao što je bio i hiljadu puta do sada. Biće i onih koji nisu zadovoljni sa svojim životom, a kojima vi apsolutno ne želite da pomognete. Imaćete situaciju u kojoj Srbija nazaduje po svakom pitanju i ja se ne bih danas bavio Sinišom Malim, zato što sam imao prilike o njemu da govorim hiljadu puta. Ja bih se pre svega bavio vama, pošto ste vi, navodno, osoba koja je predložila gospodina Sinišu Malog za ministra finansija.

Ne znam da li kao predsednica Vlade vidite koliko ste poniženi od strane, pre svega, svojih kolega? Sve ove flašice vode ovde koje stoje oko vas su postavljene za članove i ministre iz Vlade Republike Srbije, a nijedan nije došao danas da vam da podršku.

Cela Srbija zna da je gospodina Sinišu Malog postavio Aleksandar Vučić, a ne vi, da ga je on predložio, a ne vi. Vlada Republike Srbije ne može da ima predsednika Vlade ili predsednicu Vlade, što je par ekselans politička funkcija, koja će da kaže u javnosti – ne, ali mi zaboravljamo, ja nisam političar, ja sam tehnokrata.

Vlada u bilo kom delu sveta ne može da funkcioniše ako nema politički kapacitet da iznese makar i najgoru ideju na ovom svetu.

Danas je Srbija u svojevrsnoj „orbanizaciji“. Ja znam da se hvalite sa svojim susednim premijerom. Ja mislim da je to sramota, zato što je ta zemlja i to društvo u dubokoj krizi, kao i u Turskoj. Danas ne postoji razlika između Erdogana, između Orbana i Aleksandra Vučića.

Danas je Srbija u mnogo većoj krizi od onoga što predstavljamo mi, koji se ovde nadgornjavamo zbog, ne znam, nekog kandidata. Sutra će da bude možda i predsednica Narodne skupštine ministarka kulture i onda ćemo opet tako da razgovaramo, prebacujemo jedni drugima i da, što bi rekao narod – mlatimo praznu slamu; dok se mnogo važnija, za građane Srbije i za budućnost građana Srbije pitanja odvijaju, a da mi o tome apsolutno ništa ne znamo.

Mi ne znamo šta se razgovara o Kosovu. Mi ne znamo ko je ubio Olivera Ivanovića. Gospođo Ana Brnabić, on je jedan od lidera opozicije u Srbiji bio. Ubijen je jedan od lidera opozicije. Mi do dana današnjeg nemamo apsolutno nikakav podatak ko je i zbog čega je to uradio.

Imamo izjavu Hašima Tačija, koji je rekao da nema govora o političkom ubistvu već da je to sukob narko kartela. Zar nije to sramota, da zamenik premijera Hodžaj, koga vi podržavate sa poslanicima SNS u skupštini Kosova, optuži vašeg ministra policije da Srbija krije ko je ubio Olivera Ivanovića?

U takvim okolnostima i situacijama, jer ste vi ti koji podržavate tu vladu koja to govori, pretpostavljam da vam je vrlo bliska, da ne kažete ni jednu jedinu reč, nego prebacujete odgovornost sa jednog na drugog ministra i pokušavate da marginalizujete tu temu. Mislim da su to suštinska pitanja.

Ko će biti ministar finansija, da li onaj koji je četiri godine vodio Beograd, po mom dubokom sudu, katastrofalno, ili ćete da stavite Marjana Rističevića, ili bilo koga, Srbu Filipovića, potpuno je svejedno. Ovde se radi o privatnoj državi Aleksandra Vučića, njegovog okruženja, koja isključivo služi za zadovoljavanje njegovih ličnih interesa i interesa tog malog kruga ljudi oko njega. E to je ono što je suština, i to je ono što vi, kao predsednica Vlade Republike Srbije, ne razumete.

Ne razumete, kada kažete da ste za vladavinu prava i da očekujete nezavisnije sudstvo, a u drugoj rečenici kažete kako su svi pozdravili rušenje u Savamali, kako ga bi pozdravljate. To je ono što je problem za nas, i to je ono što kod nas izaziva neveru kada je u pitanju vaš predlog za bilo kog ministra. Vidimo kako vas poštuju ministri iz Vlade Republike Srbije.

Imali smo samit u Sofiji. Da li ste rekli i u jednoj rečenici kako će budući ministar finansija da koncipira svoj posao, ili svoje zadatke, s obzirom na politiku Vlade, koja više ne ide u EU? Imali ste izjavu francuskog predsednika koji je rekao maltene da će zapadni Balkan zaboraviti i da nikada neće biti integrisan kao punopravna članica EU, nijedna od zemalja.

Kako govorite o tome da je 40 i nešto procenata ljudi danas u Srbiji za EU, za integracije, od 70% i nešto, koliko je bilo pre svega pet ili šest godina? To su rezultati politike Vlade Republike Srbije.

Možemo da pričamo o aferama, afere, na to smo navikli, toga ima svakoga dana koliko god hoćete, Pod medijskim pritiskom afere isplivavaju na svakom mogućem ćošku i građanima je više muka od toga, jer oni znaju da ni jedna neće biti procesiurana dok ste vi na vlasti. I, to je ono što je loše.

Naravno da smo ljuti i na vas i naravno da negodujemo zbog toga i naravno da se ne slažemo sa rezultatima vaše Vlade, ali ono što treba da znate jeste da, verovali ili ne, nismo to ni očekivali da će biti drugačije od vas.

Mi smo mnogo više ljuti na sebe, nego što smo ljuti na vas, zato što smo mi našim ponašanjem očigledno doveli do toga da ne možemo da se izborimo sa onim što vi danas predstavljate i radite u Srbiji, odnosno u ime predsednika Republike Srbije.

Iz tog razloga sam siguran da će plan o ujedinjenju opozicije biti jedino logično rešenje, koje će doprineti tome da najgora ne Vlada, ne vlast, nego režim jednog čoveka u Srbiji, bude zauvek smaknut sa ove političke pozornice. To je nešto što građani očekuju da bi preživeli, da bi Srbija na kraju preživela.

Vujović je bio ministar, on je takođe imao reference, on je takođe ovde donosio svoj CV, svoju biografiju, siguran sam da je bio, po onome što piše, mnogo upućeniji u ono što je poslao ministar finansija, gospodina Siniše Malog, ali tu imamo jedan problem, imamo problem sa kojim smo i gospodin Siniša Mali i ja debatovali godinama unazad, a to je javni dug i kako se on računa.

Malo čas ste rekli da je jedna važna institucija fiskalni savet, nepristrasna, realna, rekla da gospodin Siniša Mali ne zna da računa javni dug. Vi sada tvrdite da zna.

Gospodin Vujović, koji je do skoro bio ministar, tvrdi da gospodin Siniša Mali ne zna da računa javni dug, pre svega u Beogradu, a kako će onda znati u Srbiji?

Vi ste na početku rekli da se milijardu i 118 miliona, koliko, ili 180 miliona je bio zadužen grad Beograd, što nije istina. Uprava za trezor, Uprava za dug Vlade Aleksandra Vučića je izdala podatak koji govori o tome da je dug Beograda 2013. godine bio 395 miliona evra. S obzirom na 40 vrtića, na tri završena mosta, na mnoge druge stvari koje su se izgradile u Beogradu, od bulevara, škola, pardon zdravstvenih ustanova, itd, zbog socijalne politike koja je tada vođena u gradu Beogradu, sve je to urađeno a pozajmljeno je samo 395 miliona evra.

Iz tog razloga, ne vidim zbog čega bi vi i dalje bili u stresu kada pričamo o bivšoj gradskoj vlasti, sem ako govorimo o rezultatima, duplo bolje funkcionisao, čak i privatni sektor u gradu Beogradu u to vreme nego danas. Za 50 evra je bila u privatnom sektoru veća plata nego što je danas.

Govorite o tome kako je gospodin Siniša Mali najbolji ministar, kandidat, pardon, za ministra finansija, a vaš koncept politike, između ostalog, bio je i u Beogradu takav da isključivo otvarate radna mesta, gde je plata 212 ili 215 evra, a da dajete ne 10 hiljada evra po radnom mestu, nego da dajete na stotine hiljada evra po radnom mestu, kao što je između ostalog i „Meita“ u Obrenovcu, gde radnici moraju u stroju da počinju i završavaju posao, da ne smeju sa trake da se pomere i odu u toalet. Ono što je dala opština Obrenovac, što je dao grad Beograd i što je dala Republike Srbije je stotine hiljada evra po jednom radnom mestu.

Kada sam rekao da smo postali jeftinija radna snaga nego što postoji u Kini i da su kineski investitori to prepoznali pa su došli da prave fabrike i kompanije u Srbiji zato što tu imaju robovsku jeftinu radnu snagu, onda ste se izvinjavali ambasadoru Kine u moje ime, zato što ste rekli da se stidite naravno, narodnih poslanika koji govore na taj način, a ne stidite se građana Srbije, odnosno situacije u koje ste građane Srbije uveli da za 200 evra moraju da prehrane četvoročlanu porodicu na mesečnom nivou. Za to vas nije stid?

Od smanjenja plata, od smanjenja penzija, kao što znate sve kolege iz opozicije, prave opozicije, ne vaše „Vučićevske opozicije“ jeste bio predlog da se ukine smanjenje penzija i da se penzije vrate na staro, ali pored toga smo govorili da se vrati i razlika.

Ne možete da najavljujete vraćanje penzija, a da ne vratite i ono što ste im kao razliku oteli u međuvremenu. To je sve normalno i to će kada bude Srbija postala normalna država, jedna Vlada morati da vrati. Odakle novac? To ćemo još videti, ali nećemo uspehe neke navodne, koji ne postoje, da merimo količinom tereta na grbači osiromašenog naroda. Mislim da je to više nego žalosno za Srbiju u 21. veku.

Ovo je samo još jedna predstava, još jedna predstava iza kulisa se odvijaju mnogo važne stvari, još jedna predstava i marginalna tema da bi se zabavljao narod, da bi se fingirao rad u Skupštini, koja takođe više ne postoji, i u kojoj ne mogu poslanici opozicije da se izraze na način na koji misle, a da ne dobiju 20 i nešto dana zabrane ulaska u parlament.

Naravno da je situacija i po pitanju medija, po pitanju ljudskih prava i sloboda katastrofalna, ali to govore izveštaji i vi to vrlo dobro znate. U izveštajima se Srbija naziva zarobljenom državom. To ste ima imali prilike, ukoliko ste bili prisutni, i u Sofiji da čujete. Na Samitu u Sofiji se Srbija označavala zarobljenom zemljom. Možete da pričate šta je bilo pre šest godina, ali Srbija pre šest godina nije bila zarobljena zemlja. Pre šest godina smo imali predsednika koji je popio i nazdravio sa čašicom alkohola na fudbalskoj utakmici i sutradan je već morao da odgovara sudu za to. A, vi danas imate kršenje Ustava, pljačkanje državne imovine, stotine i stotine afera i niko apsolutno ne odgovara ni za šta.

Vi imate situaciju da su nekoliko firmi u Srbiji u poslednjih pet godina dobile na hiljade tendera. Ne znam da li ste čuli za „Vin Vin“, da li ste čuli za „Profajler“, da li ste čuli za firme koje su bliske vrhu SNS? To su firme koje zarađuju milione i milione. To su firme koje pobeđuju na svim tenderima. Niko ne sme da se prijavi na tender.

Tržište u Srbiji više ne postoji. Sloboda je potpuno zamrla i ukinuta. Zato Vlada Republike Srbije, koja ne stoji iza vas, očigledno ne stoji ni iza vaših reči koje vi danas ovde nama izgovarate.

Potpuno je nebitno, ponavljam, ko će da bude ministar finansija. Potpuno je sve jedno, s obzirom na sve što se dogodilo u Beogradu i Srbiji u poslednjih šest godina. Smatram da je sramota kada jedini argument 2018. godine može da bude napad na neku tamo vlast, koje se, verujte mi, ni ja ne sećam, niti sam ikad bio njen deo, ali vam je to osnovni argument da bi pokrali sve ono što niste uspeli da uradite u svom mandatu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dakle, kada smo gospođo Brnabić kod intelektualnog poštenja, ne samo da govorite suprotno o onome što govori Fiskalni savet i bivši ministar Vujović koji je ovde pred svima nama na pitanje da li je Beograd zadužen milijardu i 200 miliona ili 395, rekao 395. Ne postoji ukupan dug, postoji metodologija izračunavanja duga. Ona je svuda u svetu ista i molio bih i vas i vaše kandidata za ministra finansija da tu metodologiju savladate nekako i da je ipak naučite.

Kada je u pitanju korupcija i borba protiv korupcije, niste mi rekli nijednu jedinu reč i moram vam reći da sam razočaran zato što ste prećutali i „Savamalu“ i to kako se ponosite time i na koji način je rušena „Savamala“. S druge strane, kada je u pitanju borba protiv korupcije, Beograd danas izgleda kao Pančićev vrh. Divlja gradnja cveta svuda, i vi kao predsednica Vlade hoćete da mi kažete da je to u skladu sa vladavinom prava. Hoćete da mi kažete da se „Savamala“ rušila u skladu sa vladavinom prava. Hoćete da mi kažete da vaši ministri, postojeći ministri u Vladi Republike Srbije zaista žive od svoje plate.

Kada smo kod intelektualnog poštenja, recite mi kako i na koji način smatrate da su nekolicina ministara iz vaše Vlade pod sumnjom da su plagirali svoje doktorate u redu, a da Vlada Republike Srbije o tome ne želi ni reč da kaže? Godinama unazad imate ministra policije, jel ste ponosni i na „Megatrend“ kao fakultet, da li je komisija i njemu izglasala doktorat?

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je činjenica jeste da je NATO izvršio agresiju na Jugoslaviju i da nije u skladu sa međunarodnim pravom bombardovao Jugoslaviju 1999. godine. Svaka čast Vojsci Jugoslavije koja je junački podnela taj rat, imala veoma male gubitke, a sa druge strane i efektivna dejstva, posebno kada su u pitanju operacije koje su se dešavale na Kosovu i Metohiji.

Ono što je nama loše jeste što smo, naravno, odmah znali da će još jednom ova komisija, u vremenu kada sledi rešavanje kosovskog pitanja i kosovskog čvora, da služi za dnevnu politiku, kako će da bilduje patriotski kapacitet onih koji pokušavaju da ustanove da je osiromašeni uranijum štetan. Zbog toga komisija apsolutno nije ni morala da se sastaje, pošto je osiromašeni uranijum štetan.

Zašto je ova komisija napravljena danas, a ne 1999. godine? Šta je bilo potrebno da 1999. godine vi, kao velike patriote koji ste se zalagali za produžetak rata, za sukob sa NATO-om čak i na zemlji, ne samo u vazduhu, i bili protiv Kumanovskog sporazuma, pa čak i gospođa koja je predložila ovu komisiju?

Malo je očigledno bilo to da narod pati nekoliko meseci. Ono što je veoma čudno jeste zbog čega nisu kao vladajuća većina imali vremena da to urade 1999. godine. Zašto tada nisu vodili računa o zdravlju građana i zašto se tada nije vodilo računa o štetnim efektima koje je izazvalo NATO bombardovanje?

S druge strane, mi predlažemo komisiju za utvrđivanje posledica vaše politike devedesetih godina, jer samo jedna od posledica vaše politike devedesetih godina je bombardovanje NATO-a 1999. godine.

Ono što je vaša politika uradila građanima Srbije, ne postoji ta bomba koja je odnela na svetu toliko života, koja je napravila toliko žrtava i unesrećila toliko ljudi, kao vaša politika devedesetih godina. Kada ćete prestati da se bavite etikom…

Nemojte me prekidati predsedavajući. Dopustite mi da kažem...

Zbog čega? Zbog posledica nečije politike.

Ako vam se ne sviđa ono što diskutujem, javite se, pa replicirajte. Možemo da debatujemo o tome.
Ono što je nepobitna činjenica jeste da je bombardovanje bilo pogubno pre svega za građane, ali ne za vas. Vi ste ti koji ste svojom politikom izazivali bombardovanje.
Godine 1999. niste mogli da napravite komisiju za posledice od osiromašenog uranijuma, ali ste mogli sebi da delite državne stanove. Mogli ste da pljačkate državu…

Čast mi je što sam dobio opomenu.
Toni Bler, koji je bio jedan od predvodnika agresije na Jugoslaviju, je danas jedan od najvećih savetnika SNS, prijatelj koji dobija velike projekte, koji dobija veliki novac, da bi savetovao kako danas isti ti treba da se ponašaju u vezi sa kosovskim rešenjem i kosovskim pitanjem.
Taj rat je unesrećio mnoge. Naravno da su generali, poput generala Delića koji ovde sedi, Sreta Malinovića, koji je član DS i mnogih drugih, Petra Radojičića, da su mnogi oni koje sad ovde nisam pomenuo, a tada su učestvovali u tim sukobima, bili oni koji su se tukli u tom ratu, iako to nisu želeli. Branili su zemlju pošteno, odano, časno, iako nisu bili za taj rat, a gde su bili oni koji su izazvali ovo bombardovanje, čija politika je unesrećila ovaj narod, građane na Kosovu i Metohiji, bilo oni srpske ili albanske nacionalnosti? Koliko je bombi palo na civile?
Ono što mi nikada nećemo zaboraviti, a to non-stop pominjemo u bilo kojim kontaktima sa stranim diplomatama, a sa Toni Blerom se, naravno, nikada ne bi ni videli, jeste da zameramo jednu sramotnu politiku NATO pakta u to vreme, koja je, i pored toga što ste unesrećili naše građane i naš narod, i on kao NATO pakt bombardovao Srbiju i Crnu Goru, tadašnju Jugoslaviju, i prouzrokovao ogromnu štetu, materijalnu i svaku drugu.
Na kraju, taj rat se završio tako što smo izgubili Kosovo i Metohiju. Godine 1999. ta politika je bila pogubna i izgubila je deo Republike Srbije.
Danas se samo potpisuju posledice te politike od 1999. godine. Danas svi, 18 godina nakon 2000. godine, potpisujete ono što ste ratom izgubili i svojom pogubnom politikom 1999. godine i danas pokušavate da u dnevno-političke svrhe poturate, širite paniku i govorite koliko su velike posledice osiromašenog uranijuma velike na građane i njihovo zdravlje. Ogromne su.
Drago mi je što je vaš kolega koji je imao leukemiju, preživeo i drago mi je da se izlečio, ali je sramota za vas što je spin koji vi ovde govorite taj da su građani Srbije među najbrojnije obolelim u Evropi. To nije istina. Smrtnost je ta koja je najveća u Evropi u Srbiji, a to je zbog lošeg zdravstvenog sistema, u koji apsolutno niste ulagali.
Drago mi je što se vaš kolega izlečio, ali zašto se lečio u Italiji, a ne u Srbiji? Zbog čega građani nemaju prava da znaju koliko ste vi iskrivili te 1999. godine i doprineli ovome da se oni ovako osećaju, a danas nemaju čak ni pravo da se leče u Srbiji zato što nemaju dovoljan broj stručnjaka, zato što oni beže iz ove zemlje i odlaze u Nemačku i sever Evrope. To su pogubne posledice vaše politike i potrebna je komisija da bi utvrdila te pogubne posledice.
Ta Pašićevska politika mržnje prema zapadu, koju vi propagirate i danas, a onda sa istim tim zapadom, Tonijem Blerom i raznim drugima, učestvujete u raznim projektima, to je politika koja je apsolutno doživela potpuni slom. Doživela je i onda kada se Nikola Pašić protivio uvođenju železnice, a vrlo je rado letovao u evropskim hotelima i išao u evropske banje, odmarao se u evropskim državama, a u Srbiji je uradio sve da ta Evropa u nju ne dođe.
E tako i vi danas, radite sve da bi zamajavali narod, da bi koristili ovako ozbiljne teme u dnevno-političke svrhe, a s druge strane radite sve što vam se kaže. Sa Tonijem Blerom se sastajate, rešavate pitanje Kosova onako kako je po meri onima koji su se na kraju pored vas i izborili za tu apsolutnu nezavisnost.
Kada ćete etiku dobrih namera, koje vi konstantno, tobože, imate prema građanima, da zamenite etikom odgovornosti i da kažete koja je vaša odgovornost za to što se osiromašeni uranijum nalazi u Srbiji? Koja je vaša odgovornost za devedesete i za izgubljene teritorije, gde su nekada živeli Srbi da ih danas više nema.
Za Kosovo i Metohiju nikada nećemo govoriti da ste izdajnici zbog toga što ste primorani da potpišete Briselski sporazum, ali jeste izdajnici zato što ste građane Srbije albanske nacionalnosti devedesetih godina proglasili teroristima, separatistima i učinili sve da izazovete to bombardovanje, a danas Kosovo i Metohija i nisu u sastavnom delu Srbije. To je ono što su posledice vaše politike.
Sa tim osiromašenim uranijom nemate šta da formirate komisiju, on je štetan. On je štetan sasvim sigurno i po zdravlje ljude, ali vaša politika je taj osiromašeni uranijum dovela u Srbiju i treba da se formira komisija da se utvrdi koja je vaša odgovornost za sve ono što ste radili devedesetih godina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ponoviću ono što sam rekao, a gospođa Gojković se trudila da ne čuje, mislim da je NATO bombardovanje bila NATO agresija na Jugoslaviju i stojim iza toga. Za razliku od njih koji se druže sa Toni Blerom, zaista sam svaki put u komunikaciji sa stranim diplomatama izneo svoj stav, to jeste bila agresija.

Još jednom, svaka čast Vojsci Srbije na odbrani naše zemlje i na časnom, poštenom i junačkom stajanju protiv najveće svetske sile tih nekoliko meseci. Ali, ono što sam rekao jeste, pre svega, da sam tada bio prvi razred gimnazije. Ne znam kako sam tada spremao nečiju smenu, ali znam da su oni, protiv kojih sam, istina, 2000. godine protestvovao u Beogradu, da sam protiv njih bio iz razloga što su tada uzimali državnu imovinu, stanove.

Da li smo bili žrtve bombardovanja? Jesmo svi, sem vas. Svi sem Slobodana Miloševića, Mirjane Marković, Vojislava Šešelja, Aleksandra Vučića, vas gospođo Gojković koji ste uzimali državne stanove dok su građani bežali… (Isključen mikrofon.)