Zahvaljujem.
Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Brnabić, poštovani gosti, još jednom želim da se gospođi Brnabić zahvalim na debati koju smo vodili tokom jučerašnje rasprave i smatram da je bila veoma kvalitetna. Iako se nismo složili u onim suštinskim stvarima, mislim da ste retka ministarka koja je zaista ispoštovala narodne poslanike i odgovarala na sva ona pitanja koja smo postavljali tokom celog dana. Tu su, naravno, i vaši saradnici, koje znamo iz nekih ranijih vremena. Dakle, kompetencija nije upitna.
Ono što smo mi podvlačili sve ovo vreme jeste sledeće. Slušali smo razne kolege, slušali smo razna razmišljanja – naše pare, vaše pare, pare Vlade Srbije, pare predsednika opština. To su pare građana Srbije. One nisu pare koje pripadaju nijednoj lokalnoj administraciji, to su pare građana koje oni troše na svoj život. Konkretan primer jeste gerontodomaćice na opštini gde se nalazi ova Skupština, Stari grad, gde penzioneri i neka stara lica koja su korisnici gerontodomaćice ne mogu sami da zamene sijalice u svom stanu, gde se koriste gerontodomaćice da bi im iole olakšale posao – njima smo to uskratili ovim oduzimanjem 4,8 milijarde sada, a 53 u protekle četiri godine. Znači, 53 milijarde dinara je nešto manje od budžeta grada Beograda.
Imamo situaciju da smo trošili novac na bebi pakete lokalnim samoupravama, gde postoje mladi bračni parovi koji žele da zasnuju svoju porodicu i da ostanu u Srbiji i ne slažem se sa činjenicom, odnosno izjavama da neko krade deci. Ne krade deci, ali im uskraćuje mogućnost na bebi paket koji vredi pet, 10 ili 15 hiljada dinara, u zavisnosti od mogućnosti koje neki opštinski budžet ima. To je jako važno, jer u prvih nekoliko meseci ti bračni parovi su u šoku, sa troškovima, sa planiranjem, ne znaju često ni od sreće šta ih je snašlo, pa jedan bračni par nije zaposlen, pa su oba nezaposlena, itd. Situacija u Srbiji je veoma teška i to mnogima znači. To je taj novac. Mi smo tim ljudima uskratili taj novac.
Imamo situaciju, to sam govorio tokom jučerašnjeg dana, da su mnoge lokalne samouprave u Srbiji su upravo ova sredstva koristila za školske autobuse za decu koja žive u selu. Alin Potok je 15 km udaljen od centra Čajetine i škole i jedan mladi momak iz drugog razreda osnovne škole to koristi. Može da ide školskim autobusom, a može da ide i peške. Da ne bi išao peške, ovaj novac se koristio u opštini Čajetina upravo za taj školski autobus. To su stvari zbog kojih se mi protivimo i zbog kojih smo podnosili ove amandmane.
Mislim da je veoma važno da budemo svesni da su finansije u Srbiji veoma komplikovana stvar. Znamo da su pregovori sa MMF-om neophodni i znamo da su veoma teški i znamo da je možda najlakše ostvariti konsolidaciju na ovaj način. Niko ne spori da su to stvari koje su zaista potrebne Srbiji. Mi samo želimo neku vrstu prioriteta. Hajde da vidimo gde možemo da uštinemo, a da ne uzimamo ovoj deci ili da ne uzimamo bebi paketima ili starim licima, kojima smo ionako smanjili neustavno penziju.
Dakle, suština je u sledećem i time i završavam. Imamo 75 milijardi dinara koje je Vlada u budžetu odredila da ih potroši po zaključku. Bez transparentnog trošenja novca, Srbija ne može da postane uređena zemlja. Imamo 17 milijardi dinara za zapošljavanje po ugovoru o delu. Znam da to nije vaša krivica, ali to je ta partijska vojska i zato građani smatraju da samo političari u Srbiji žive bolje, dok su oni sve tanji i tanji sa novcem, dok žive sve lošije i lošije.
Završavam sa tim da je Marko Đurišić u pravu kada kaže da su neustavno otete penzije penzionerima, 2000. godine smo ih vratili. Dakle, neće nam biti prvi put kada ih budemo uskoro vraćali ponovo. Zahvaljujem.