Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7550">Balša Božović</a>

Balša Božović

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, možda vama skačemo po živcima sa tih 10 milijardi za koje ste priznali da ste zadužili Srbiju, odnosno građane Srbije, ali to je istina. To što vas boli, verujte mi da građani više osećaju na svom primeru novčanika i svog frižidera, nego vi.
Kada je u pitanju zajam, dokazali smo vam da je tehnička vlada odgovorna i kriva što nismo uspeli da uštedimo 300 hiljada evra, jer jednostavno Vlada nije znala da u članu 109. Ustava i članu 52. Zakona o Narodnoj skupštini, Skupština je mogla da se sastane i da izbegne taj trošak od 300 hiljada evra. Trista hiljada evra je 36 miliona dinara. To je dovoljno za 10 opština da imaju školski prevoz za decu osnovnih škola na svojoj teritoriji. Mislim da ne trošimo sredstva na način koji je racionalan.
Sve projekte koje ste započeli, odnosno pardon zatekli, su projekti koje je započela DS - Koridor 10, Koridor 11, obilaznica oko Beograda, most Beška, pristupna saobraćajnica mosta na Adi koji je takođe izgradila DS, most Zemun-Borča, i mnogi drugi projekti su ostali iz prethodnog perioda. Vi samo nastavljate tamo gde smo mi stali. Ništa novo za 10 milijardi evra niste napravili. O tome je ovde reč, a građani ne žive bolje. Zato je pitanje na šta ste potrošili taj novac.
Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, nema zaista potrebe da završimo sa bilo kakvom ljutnjom, danas smo lepo razgovarali i mislim da smo imali dobre argumente. Imali smo, naravno, primedbu zašto Zorana Mihajlović, umesto što je na sednici Vlade, zašto nije u Skupštini Republike Srbije, zato što mislim da se većina ovih stvari odnosi na one koji vode projekte.
Ja da sam na mestu vas, gospodine Vujoviću, zaista ne bih se ljutio kada ne bih bio u pravu. Vi ste u nekoliko navrata pomenuli i Aleksandra Jerkov da ste zbog nemogućnosti, odnosno raspuštanja parlamenta nismo mogli da ratifikujemo ono što su od nas tražili, tako da smo platili zateznu kamatu od 300 hiljada evra. Nema potrebe da se zbog toga ljutite na mene, zato što sam vam rekao da ste po Ustavu i Zakonu o Narodnoj skupštini to mogli da uradite. Bože moj, to nije ni prva ni poslednja greška koju ste napravili.
Znači, 36 miliona dinara, koliko je, 300 hiljada evra otprilike, to je za sedam ili osam lokalnih samouprava dovoljno da deca sa autobusima školskim mogu bezbedno i uredno da se prevoze iz svojih mesta, kuća, sela u centar opština, gde su uglavnom smeštene u škole. Mislim da je novac izgubljen i sada za prosutim mlekom kažu ne treba plakati, ali u svakom slučaju, neka vam bude za nauk za neki naredni put, da ne pričamo često o nekim finansijskim konsolidacijama, a s druge strane da novac na ovaj način trošimo.
Mislim da je, što se tiče investicija, više nego jasno da su i Koridor 10 i Koridor 11 i obilaznica oko Beograda i pristupna saobraćajnica mosta na Adi i most Zemun-Borča projekti koji su nastali u vreme DS. To samo govori da nije dovoljno samo četiri ili pet godina da se oni završe. Dakle, te projekte danas nastavljate vi i meni je drago zbog toga, zato što se zaista nadamo da ćete uspeti da ih završite, iako Koridor 11 kasni zbog, kako ste vi rekli, tehničke Vlade. Premijer nas je uveravao da neće kasniti zbog izbora nijedan projekat, a evo ispostavilo se da ni to nije tačno. Ispostavilo se da su upravo izbori uticali na kašnjenje ovog projekta.
Mislim da je veoma važno da podvučemo još jednom da ste priznali na današnjoj sednici, odnosno rekli istinu i hvala vam na tome, da se Srbija zadužila za 10 milijardi. Rekli ste da smo im vratili 600 miliona. Dakle, 9,4 milijarde ste vi rekli da je dug nalepljen na onih 14,8 iz 2012. godine. Kako da vam kažem, sve vreme smo to tvrdili. Predsednik Vlade i vi ste nas uveravali da to nije tako, a danas smo utvrdili da je to tako. Ono što nas zanima, jeste na šta su potrošene pare i zašto građani ne osećaju neki boljitak? Deset milijardi nisu male pare za Srbiju. Naprotiv, mnogo su to ozbiljni novci, a građani ne osećaju apsolutno nikakav boljitak. Mladi odlaze iz Srbije zato što nemaju posla ovde. Naučnici beže iz ove zemlje zato što ne mogu da vežu svoju budućnost za ovu zemlju.
Kada je u pitanju zajam od trista miliona, naravno da treba sada da produžimo i da izglasamo sve ovo iz prostog razloga što bi sve suprotno tome vodilo, i sami ste rekli, finansijskom kolapsu, zato što bi plaćali mnogo više, a ovo nam je mnogo jeftinije. I taj zajam jeste potpisala Vlada Demokratske stranke i mi smo na to ponosni. Nismo ponosni što ti radovi kasne. Nismo ponosni što ovaj zajam prevashodno utiče na rad na Koridoru 11 i na ono što je zadatak gospođe Zorane Mihajlović. Napravila se afera oko tih tunela. Napravila se afera zato što ne znamo, jer investitor koji su koridori Srbije nisu raspisali tender za nadzor, nego su sami vršili nadzor. To po Zakonu o planiranju i izgradnji jednostavno, gospodo, nije moguće. Po ko zna koji put ste se ogrešili o zakon koji ste sami doneli.
Dakle, ne znamo da li je u pitanju greška podizvođača „Planuma“, domaće kompanije, do sada se niko nije bunio na njih, 20 godina posluju u Rusiji…
Samo da završim još jednu rečenicu.
Da li mogu da završim rečenicu?
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, pričamo o izboru članova REM-a, pričamo o nezavisnim medijima, a vi kao predsedavajući sada tražite da se novinari politički opredele da bi znali kako prema kome da se ophodimo. To ugrožava dostojanstvo ovog doma koji odlučuje o jednom regulatornom telu koje treba da obezbedi slobodu medijsku i građanima program kakav zaslužuju.
Upravo ste sada uradili, ne prekršili Poslovnik, nego ste očigledno došli u problem sa etikom vas kao predsedavajućeg kada ste pomenuli da profesionalni novinari koji rade na javnom servisu moraju politički da se opredele da bi znali kako prema njima da se ophodimo, da li da im verujemo ili ne.
E, o takvoj Srbiji mi danas pričamo i takvu Srbiju mi želimo da promenimo. Siguran sam da i vi sami znate da ste prekršili Poslovnik. Zahvaljujem.
Član 106.
Dakle, ukoliko zaista to niste mislili, ja vam se izvinjavam. Ali, samo je situacija do te mere ozbiljna i do te mere osetljiva da svaki ispad može da se pogrešno protumači. Ja se izvinjavam ukoliko zaista to niste mislili, i ja vas ne poznajem kao takvog. Ali je činjenica da je rečeno, pa sam iz tog razloga i reagovao.
Često se dogodi i meni da kažem nešto što ne mislim, ali, evo, ja sam tu da budem maksimalno korektan prema vama kao predsedavajućem. Još jednom vam kažem – izvinjavam se ukoliko to niste mislili, nema apsolutno nikakvih problema.
Novinari su slobodni i naravno da mogu u skladu sa svojom profesijom rade ono što im je posao, profesionalno. Apsolutno niko od njih ne mora da se izjašnjava politički da bi radio profesionalno posao. To je sloboda u Srbiji i to je demokratija za koju se svi borimo. Ja znam da se borimo i vi i ja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, izbor članova Saveta i rasprava koju smo vodili danas sasvim sigurno zabrinjava opoziciju, a verujem i veliki deo građana Srbije, iz prostog razloga što se kreira atmosfera u kojoj REM uporno dozvoljava da glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji bude samo jedan čovek. To je ono o čemu smo danas u nekoliko navrata imali prilike da diskutujemo kada predstavnici režima kažu – privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom, što predstavlja javno dobro, mogu da rade šta hoće. Ne mogu privatni mediji u Srbiji da rade šta hoće, o tome i jeste suština i o tome jeste reč.
Ne mogu privatni mediji preko glavnog i odgovornog urednika svih medija u Srbiji, kada su u finansijskim problemima, da dobiju političke kredite za svoj rad. To mogu samo oni odabrani, privatne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju, koje je javno dobro. To javno dobro pripada građanima Srbije, ne pripada jednoj političkoj partiji, ne pripada jednom političkom opredeljenju ili viziji. Godišnji izveštaji Evropske komisije, izveštaji OEBS-a, Saveta Evrope, govore da u Srbiji ne postoji medijska sloboda. To su izveštaji. To govori ta Evropa za koju se vi deklarativno zalažete. Šta to znači? To znači da je kreirana atmosfera da u medijima ne postoji nijedan jedini stubac u medijima nacionalne frekvencije, nijedan jedini sekund ni minut kada možemo da raspravljamo šta je to što je potpisano u Briselu kada je u pitanju Kosovo, da li je dogovoreno da Trepča pripada kosovskoj vladi. Mediji u Srbiji o tome ćute. O tome je, dakle, tišina danas u Srbiji.
Kakav danas program gledaju građani Srbije? Šta očekuju od medija sa nacionalnom frekvencijom? Da li preovlađuje kultura ili kič i šund? Da li preovlađuju programi obrazovnog karaktera ili preovlađuje mržnja, nasilje, blaćenje, šovinizam, prostakluk? Mislim da građani Srbije to najbolje znaju. Kakav sistem vrednosti danas nudi tv program, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li danas oni koji su korisnici nacionalne frekvencije podstiču debatu, podstiču različitost mišljenja ili samo promovišu isključivo jednoumlje? Često se dešava da kada je u pitanju privatna televizija, koja ima sva prava, a nikakve obaveze u ovoj zemlji, koja je naklonjena režimu, da seje mržnju, da seje strah i paniku među građanima Srbije. Često puta tu možemo da čujemo da postoji neko vanredno stanje o kojem nije čuo ni premijer Srbije i da niko pri tom ne odgovara, da REM ono što mu je zadatak ne ispunjava, ne opomene, ne kazni. U takvoj zemlji ne možemo da računamo na slobode koje zahtevaju pre svega građani Srbije.
Mislim da je posebno pitanje svega onoga što se tiče prekograničnih kanala i onog šverca, o kojem je govorio kolega iz suprotnog tabora. Desetine miliona evra ostaju nenaplaćene. Ja sam pitao ministra Vujovića u nekoliko navrata o čemu se radi i nije želeo da da konkretan odgovor. Desetine miliona evra se švercuje na taj način što se dozvoljava nekome da se reklamira, a da porez ne plaća Srbiji.
Završavam. I dalje imam svoje utiske svake nedelje. Na kraju svake nedelje ja imam svoj utisak, to mi niko ne može oduzeti, a na kraju tako sam i navikao. Utisak nedelje ovog puta jeste tišina povodom uzimanja Trepče od strane kosovske vlade koja vlada u medijima u Srbiji, i tolika hrabrost regulatornog tela i tolika hrabrost medija sa nacionalnom frekvencijom, koja je javno dobro, da ne izveštavaju o tome nijedan jedini sekund, nijedan jedini minut, da ne sme niko da postavi pitanje, a da niko ne želi da da odgovor. To je Srbija koja ne poznaje slobode i takvu Srbiju ćemo mi da promenimo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice.
Kolega koji je govorio maločas, očigledno ima problem, ima problem lične prirode u koji ja zaista ne bih ulazio, ali bih mu savetovao da se posavetuje sa nekim profesionalcem. Ta opčinjenost mojom ličnošću, gde ja zimujem, gde ja letujem, zaista me fascinira. Jeste, živim potpuno normalno u skladu sa svojim primanjima, imovina mi je prijavljena, to je javni podatak kao narodnog poslanika možete da proverite i ne znam u čemu je problem.
Kada je u pitanju gospodin Šutanovac, on je vodio kao što znate Ministarstvo odbrane i bio je najbolji ministar u Vladi od 2008-2012. godine. Najsveobuhvatniju i komplikovaniju reformu vojske je uspeo da izvrši, a nakon njega je bio ministar gospodin Aleksandar Vučić. Podsetiću vas još jednom, da ni jedna prekršajna prijava nije bila protiv gospodina Šutanovca koga optužujete za razne malverzacije, mahinacije koje su plod vaše mašte i vaše nemoći da odgovorite na pitanje, zbog čega danas ne postoji vladavina prava u Srbiji, zbog čega ne postoje medijske slobode, zbog čega građani ne žive bolje posle vaše četiri godine na vlasti dok vi ste samo oni koji žive bolje. Vi ste ti koji imate po tri, četiri, pet plata. Vi ste ti koji na osnovu resursa Srbije ubirate plodove dok su građani Srbije siromašniji, neustavno smanjene penzije, policajci i vojnici nemaju plate. A možete da se bavite mojim privatnim životom do zlaboga, ali da vam kažem iskreno, mislim da neće građani živeti bolje od vaših izmišljotina i laži na moj ili na račun Dragana Šutanovca. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Vreme vojvoda i vojvotkinja je obeležilo i vreme dvorskih luda. Ne bih se vraćao na to vreme.
Mislim da je veoma loše kada govorimo o nečijem privatnom životu, ponavljam još jednom, zamislite kako bi bilo kada bi sada neko govorio o privatnom životu premijera ili njegovog brata, ili imovini visokih funkcionera Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, a da se pri tom ne uđe u mulj, glib, klevete i sve ono što će na kraju sudovi morati da reše, upravo zbog ovakvih stvari, mog prethodnog govornika. Ja sam tužio i list „Informer“, tužio sam i gospodina Vučićevića, za izrečene neistine u tom javnom glasilu.
Dakle, ponavljam – da li sam ja išao negde na odmor ili nisam sa svojom devojkom, to je moja privatna stvar. I ne bih voleo da se to predstavi u glavnu temu. A moja imovina je, ponavljam, javna, zato što živim od primanja koja ima narodni poslanik, po zakonu. S druge strane, ne nazivam ja građane lenčugama koje po ceo dan sede u kući i žale se što nema grejanja, iako su platili Infostan, nego to radi vladajući režim.
(Isključen mikrofon.)
(Balša Božović, s mesta: Šta sam sad rekao? Imam još 30 sekundi.)
Zahvaljujem. Mislim samo još jednom da neistinama i lažima neće građani Srbije živeti bolje. Njima su smanjene plate i penzije, nisu smanjene plate i penzije vrhu…
Oni večito govore neistine i lažu, a nemaju šta da ponude. Četiri godine su na vlasti. Katastrofa. Lj      udi nemaju grejanje, a plaćaju Infostan.
Kao, građani su lenčuge što su u kući i nemaju grejanje na 19 stepeni, moš` misliti bezobrazluka, a s druge strane uredno plaćaju Infostan i za to su kažnjeni.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dakle, povređen je član 103. – zloupotreba povrede Poslovnika od strane gospodina Rističevića, koji je pričao o svemu samo ne o redovnoj sednici, odnosno o Poslovniku Narodne skupštine. Mislim da ste morali da ga prekinete, s obzirom da je upotrebljavao i neka imena ljudi koji nisu u ovom parlamentu i mislim da je potpuno nedolično da koristi povredu Poslovnika za repliku nekim ljudima koji ne mogu da se brane ovde.
Dakle, niz neistina na račun kolega narodnih poslanika usred jedne rasprave koja može da bude donekle i konstruktivna, da bi građani znali šta se zapravo desilo sa „Železarom Smederevo“ u poslednje četiri godine. Marijan Rističević je potpuno zloupotrebio i mislim da ste morali da ga opomenete. Zahvaljujem.
Ne želim da se glasa u danu za glasanje.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, po ko zna koji put se vraćamo na pitanje kakvu zapravo viziju vidimo, kakva je vizija Srbije koju predlaže Vlada Republike Srbije ili mi kao narodni poslanici, ukoliko je činjenica da smo nasledili nula dinara duga 2012. godine, odnosno vi kao nova Vlada koja se tada uspostavila zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije, a onda danas imamo 52 milijarde duga. Onda vas samo pitamo gde su 450 miliona evra nestali iz „Železare Smederevo“?
Kakva je to vizija Srbije koja ima da troši za raznorazne partnere koji tako dođu i onda poverujemo političarima iz režimske stranke da će sve biti u redu, da će se „Železara“ preporoditi i da će početi da radi i druga peć, da će početi industrijalizacija cele Srbije, da ćemo zaposliti ljude, da ćemo sačuvati radnike i da će plate biti veće nego što su bile? Kako je moguće da pričamo npr. sve te stvari i da dozvolimo da 450 miliona evra Srbija može sebi da dozvoli da izgubi u trenutku kada nema za stipendije, u trenutku kada joj mladi odlaze iz Srbije, u trenutku kada dolaze samo investitori, kao u Obrenovcu, koji podrazumevaju da radnici stoje deset sati na traci, da zavrću neke šrafove i da je to jedini uslov koji je potreban da bi se neko zaposlio i da onda u pelenama tako stoji deset sati i da izgubi životnu nadu u to da će u Srbiji biti ikada bolje?
„Železara“ je danas sinonim za Mitu iz Obrenovca, za „Beograd na vodi“ u Beogradu, „Železara“ je sinonim za poslove koji guraju Srbiju u ambis i propast dok je 130.000 ljudi, pre svega mladih, pre svega obrazovanih, pre svega onih koji nešto znaju da rade, otišlo iz Srbije od 2012. godine do danas. Dakle, 450 miliona evra gubitka, a u međuvremenu smo imali razne koji su dolazili i tako pompezno spašavali „Železaru Smederevo“. I onda neko pominje privatizaciju ili kupovinu od strane „Ju Es Stila“, koji je bio jedan od najvećih izvoznika u Srbiji deset godina. Onda nekome smeta što je deset godina sve funkcionisalo kako treba. Bila je, naravno, kriza na svetskom tržištu čelika, „Ju Es Stil“ se povukao iz Srbije, ali je država Srbija ostavila „Železaru Smederevo“ sa nula dinara duga, sa šest meseci unapred obezbeđenih plata za radnike. Kako smo danas 450 miliona evra u minusu, a nikad nam bolje ide?
Kako je moguće da imamo situaciju u kojoj je 450 miliona evra, 100 hiljada evra po svakom radniku tog preduzeća? Sada samo zamislite da smo deseti deo toga ponudili onim radnicima koji više nisu možda bili zainteresovani da rade u preduzeću za koje su i sami videli da propada, pa da otvore svoj sopstveni biznis, pa da pokušamo na neki način da reformišemo i prestruktuiramo to preduzeće. Da li tako što bi ga gurnuli u stečaj, a radnicima redovno isplaćivali plate, ali mnogo manji gubitak bi bio nego ovaj danas. Tri puta manji gubitak bi bio nego danas, a imali bi preko 250 ili 300 miliona evra da ulažemo u nešto potpuno drugo, što bi takođe zaposlilo sve one koji ne samo rade u „Železari“ danas, nego se nadaju u Srbiji da će dobiti posao.
Kada je u pitanju ulaganje, danas Srbija ulaže isključivo u industriju koja ne želi da bude ni u Kini. Ni u Kini više ne žele da budu. E, ovde je plodno tle zato što imaju jeftinu radnu snagu. Kada je u pitanju „Železara“, u pitanju je kakva vizija Srbije postoji. Da li ćemo za deset godina od danas da budemo društvo robova ili društvo građana? O tome se radi. Da li ćemo da ulažemo u ona preduzeća ili u one industrije koje zapošljavaju radnike sa minimalcem, koji stoje 10 ili 12 sati, a ne smeju da odu do toaleta, ili ćemo da razvijamo visoke tehnologije, ili ćemo da razvijamo IT sektor, u čemu je Srbija danas u prednosti za razliku od celog regiona? Imate elektrotehničke fakultete i u Novom Sadu i u Nišu i u Beogradu, koji imaju kadar iznad evropskog proseka. Mi to ne koristimo. Mi ne ulažemo u IT sektor, a tu je naša šansa. Zato što je cena našeg programera danas mnogo povoljnija nego cena nekog programera u EU. Zašto onda ne bi pozvali velike kompanije, i „Google“ i „Oracle“ i „Apple“ i „Amazon“ i mnoge druge, i stvorili im uslove uz reformu poreskog sistema, uz reformu javne uprave, da upravo ovde bude plodno tle za razvoj IT sektora?
Ne znam da li ste svesni da mi moramo da preskočimo 50 godina. Pedeset godina zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope. Mi moramo da preskočimo 50 godina, a ne da se razvijamo po ustaljenom obrascu razvoja, gde ćemo da dovodimo firme koje će zapošljavati i po 1.000 ili 2.000 ljudi za minimalac. Ne znam da li ste svesni da neko ko nema posao se nada da će uspravno hodati ovom zemljom jer će jednog dana naći posao, biće ponosan na to što radi, što će možda jedan svoj tač dati kada je u pitanju rezultat njegovog rada. To je smisao života, da neko bude zadovoljan i srećan poslom koji radi, da bude ponosan na svoj posao. To je smisao života. E, taj kada nađe posao za 20.000 dinara, njemu ste nadu ubili, u toj porodici više nada ne postoji. Zato postoji nasilje u porodici, zato ti ljudi nemaju vremena za kulturu, zato ti ljudi nemaju vremena da se bave drugim stvarima.
Ne smemo da dozvolimo da gubitak od 450 miliona evra nazivamo dečačkim svađama između Esmarka i nekog drugog koji je došao na predlog predsednika Vlade, pa nam je obećao da će „Železara“ da procveta. Odmah kažem, u nekim, naravno, danas smo pričali o REM-u, o medijima na nacionalnoj frekvenciji, upaljena je druga peć, to se vrti godinu dana na nacionalnoj frekvenciji, na dnevnicima, na vestima, na jutarnjim programima, ali niko nije objavio da je ugašena prva peć i da se sve presipa iz šupljeg u prazno, a da kasa samo kuca i račun samo dolazi u centralnu kasu na naplatu.
Hoću da vam kažem da je to vizija Srbije koja će od ovog društva napraviti robovsko društvo, gde neće biti mladih, gde neće biti onih koji će sutra moći da razvijaju ovu zemlju. Ako ne budete pod hitno, kao većina, koja je nesporna u ovom parlamentu, dovela do toga da reformišete poreski sistem, da državu činite jeftinijom nego što jeste, da učite na greškama Vlade iz 2008. do 2012. godine, tih grešaka je bilo, da se razumemo, da učite na tim greškama, a ne samo da ponavljate iste i da ih onda predimenzionirate u nekom narednom delovanju. Vi duplo više grešite nego što je grešila Vlada od 2008. do 2012. godine. Nikako da budemo mudri ili vi kao vlast da budete mudri pa da naučite na tuđim greškama. Vi konstantno učite na svojim, ali to košta Srbiju. Mi smo naučili na svojim greškama, naučite i vi, zato što to košta Srbiju.
Da li je Kamaraš bio taj koji je na osnovu određenog ugovora vodio „Železaru“ Smederevo i obećao da će tamo zaposliti i veći broj radnika od onog ko radi danas i da će povećati prosečnu platu u „Železari“? Jeste. Da li taj ugovor dostupan javnosti? Nije. Ako budemo radili na taj način što ćemo dati na poverenje nekome da upravlja našom imovinom, a on će onda da kupuje neke tamo sirovine iz Ukrajine, a ovde da ih prodaje nama u „Železari“, pa onda tu uzima maržu, pa onda on zarađuje na račun države koja ima sve veći i veći dug. Hoću da vam kažem da je to posao koji je jalov i to je posao koji ne može a da ne košta građane Srbije koji pune ovaj budžet.
Pre nekoliko dana smo uskratili mnogim lokalnim samoupravama za školske autobuse, za geronto domaćice, za udžbenike, za bračne parove, za bebi pakete, zato što smo uzeli lokalnim samoupravama novac, a ovde se rasipamo kao da ne znamo šta ćemo sa novcem koji, ponavljam, pune oni kojima su smanjene plate i penzije.
Revizorske kuće poput KPMG-a govore o ovim stvarima o kojima pričam ja. Ovo nisu izmišljeni podaci. Ovo su podaci koji su dostupni javnosti. Ne možemo da pričamo ozbiljno ako ne pričamo kako će izgledati Srbija na primeru Smedereva. Da li taj grad sutra ima budućnost, ukoliko ih konstantno obmanjujemo da će „Železara“ da proradi i da će da postane najveća u Evropi i najveći proizvođač u Evropi, a to je sasvim sigurno netačno. Da li radnici u „Železari“ imaju budućnost ako dođe neko iz Vlade Republike Srbije i konstantno ih uverava da će situacija biti stabilna, da će oni imati izvesnu budućnost. Ne, neće. Treba jednom kao vlast da skupite hrabrosti i da budete odgovorni i da kažete gde boli, gde mora da se podvuče linija. To košta nas tu i tu. Napravili smo grešku tada i tada. Evo, sada ćemo da je ispravimo.
Ako budemo radili ovako kao sa mitom u Obrenovcu, kao sa „Železarom Smederevo“, kao sa „Beogradom na vodi“, sve ispod stola, sve ispod žita, sa ugovorima koji nisu dostupni javnosti, sa ulaganjem miliona i miliona evra, stotine miliona evra, a da nemamo, na primer, da pošaljemo mlade iz srednjih škola koji se takmiče na takmičenjima matematike, nego moraju da imaju svoj fond, pa im uplaćuju roditelji, pa njihove komšije, pa onda drugovi drugova iz drugih škola i njihovi roditelji, da lečimo decu preko SMS-a, 450 miliona evra. Neko mora da podvuče crtu i da kaže – ja preuzimam odgovornost za ovo. To je politička hrabrost i to je politička odlučnost. Sve drugo, verujte mi, prijatelji, ne može da se odrazi a da Srbiji bude dobro i da onima koji su definitivno odlučili da napuste zemlju u njoj ostanu.
Imamo situaciju da ćemo već sutra se suočiti sa zakonima koji će koštati ne sto puta nego hiljadu puta manje, a nećemo im izaći u susret zato što ćemo reći – bitna je konsolidacija budžeta. To od nas traži MMF. Vi ste, samo da vam kažem jednu stvar, to vam potpuno otvoreno odajem priznanje, kada je u pitanju raščišćavanje terena na području Savamale, tu ste odlično odradili posao, ali ne znate šta dalje. Kada je u pitanju MMF, pozovete ga na pregovore, sednete za sto, to je odlično, ali ne znate šta dalje. Kao sa železnicom u 19. veku ponašate se kada je uvedena. Radikali su i tada bili protiv uvođenja železnice, a onda kada je uvedena, onda ste je pokrivali ćebadima, da se železnica ne smrzne, da se voz ne prehladi. I ne znate šta dalje. Dakle, do jednog nivoa odradite posao, napravite promenadu, svaka čast, pokušate da dovedete Esmark, dovedete ga, ali ne znate šta dalje.
(Aleksandar Martinović, s mesta: A ti znaš?)
Naravno, DS zna šta dalje. Evo, danas sam vam dao primere na kojima možete da ispravite svoje greške i mislim da je to važno zbog onih koji apsolutno nemaju volju da se ovom temom „Železara Smederevo“ bave i ubuduće i da slušaju o tome kako će Srbiji da bude bolje sa industrijama 17. i 18. veka. Srbija mora da ima industriju 22. veka da bi pokušala da dostigne one zemlje za kojima zaostaje i tu treba ulagati novac. Ne možemo više sebi da dozvolimo da sipamo tamo gde curi sa svih strana. Ako ste odgovorna Vlada, do sada to niste pokazali, onda zavrnite slavinu, napravite neophodne rezove i reforme, verovatno ćete izgubiti dosta popularnosti, ali to radite zbog budućih generacija i zbog Srbije, a ne zbog vas samih, upamtite to. Zahvaljujem.