Naravno.
Dakle, ako govorimo o depolitizaciji policije moram da kažem da ste vi na drugi način politizovali sve pripadnike MUP-a koji su sa vama bili na tom sastanku koji je bio samo organizovan očigledno za predstavnike vlasti. Još od, praktično od 2000. godine jedino je ministar MUP Dušan Mihajlović, neko ko je pokrenuo reforme u MUP, podsećam, tom prilikom je iz MUP izdvojen resurs državne bezbednosti i formirana BIA, takođe formirana žandarmerija i praktično su to poslednji reformski koraci koji su učinjeni u ministarstvu. Dakle, deceniju i po od 5. oktobra niko drugi do sada nije sprovodio reforme na način koji bi bio uputan da policija služi i štiti adekvatno građane Srbije.
Jako je dobro što konačno imamo predlog novog Zakona o policiji, ali isto ovaj predlog po nama nije ništa drugo nego propuštena šansa da se iskoristi šansa se reformiše policija na jedan opšte prihvaćen način, savremen, moderan način kakav postoji u savremenim, modernim zemljama sveta. Nažalost, znam da je bilo u javnoj raspravi više draftova ovog zakona. Znam da je prošao trijažu i nekih međunarodnih instanci, ali kažem nažalost zato što čak i savetnici koji su bili iz inostranstva koji su radili po ovom zakonu nisu pokušali, želeli, umeli ili znali da implementiraju iskustva upravo iz njihovih zemalja koja funkcionišu decenijama i koja daju adekvatne i dobre rezultate.
Pre svega, mislim da niste iskoristili priliku da MUP rasteretite jednog dela posla koji danas obavlja MUP, a to je izdavanje određenog broja dokumenata zbog kojih građani odlaze u policiju, zašta smatramo da je potpuno neprikladno i nepotrebno. Izdavanje dokumenta kao što su vozačka dozvola, saobraćajna dozvola, nema potrebe da se vrši u MUP već može da se spusti na nivo lokalne samouprave gde će se ljudi koji izdaju i ljudi koji uzimaju vozačke dozvole osećati komotnije, jer nema potreba da odlaze u policiju za takvu jednu banalnu stvar. Mislim da je to iskustvo upravo vašeg savetnika primenjeno u državi odakle on dolazi.
S druge strane, pokušali ste da napravite jedna novi model policije u lokalnoj zajednici i to je nešto što je opšte prihvaćeno u svetu i to je nešto što postoji i definisano je gotovo u svim policijama zapadne Evrope, ali ne način na koji ste vi uradili koji je čisto deklarativan i koji suštinski i dalje nema nikakvu vezu sa lokalnom samoupravom. Šef lokalne policije, da li je policijska stanica u pitanju ili policijska uprava, po ovom predlogu zakona nema nikakvu odgovornost u odnosu na lokalnu samoupravu pa čak nema obavezu ni da podnosi izveštaj ili informaciju o stanju bezbednosti na teritoriji opštine, odnosno grada.
Smatramo da je to jako loše. Smatramo da policija u lokalnu mora da ima najčvršće moguće veze sa predstavnicima građana u lokalnoj vlasti i da predstavnici građana preko skupštine opštine, odnosno skupštine grada treba da definišu bezbednosnu politiku na teritoriji na kojoj žive jer oni znaju mnogo bolje šta je to što je za njih dobro i šta je to za njih što je problematično. Svakako ne mislim, i slažem se sa vama da lokalna samouprava treba da učestvuje u kreiranju u policiji, ne mislim da lokalna policija treba da učestvuje u izboru načelnika lokalne policije, da li policijske stanice, da li policijske uprave, ali isto tako smatram da lokalna samouprava treba, mora i može da ima priliku da sasluša lokalnog šefa policije i da mu u skupštini izda određene naloge, odnosno da mu izda negativnu ocenu ukoliko je stanje bezbednosti na teritoriji te opštine loše.
To nažalost nije učinjeno, to nije ni na koji način razjedinjavanje policije, naprotiv to je upravo ono što ste vi pokušali u ovom zakonu, ali kažem to nije učinjeno. Žao mi je, kažem, što vaši savetnici koji dolaze iz Velike Britanije nisu implementirali način funkcionisanja koji postoji u Velikoj Britaniji ili recimo u Londonu, Hemširu, gde sam imao priliku da to lično vidim.
Podržavamo potpuno pravljenje karijernog napredovanja. Smatramo da je neophodno napraviti adekvatno karijersku piramidu. U sklopu sa tim mislim da je neophodno reformisati i policijsko školstvo. Podsetiću vas ta vrsta posla iz sektora za ljudske resurse postoji već izvesno vreme u Ministarstvu odbrane, dakle u vojsci, nadam se da sada i u policiji, ne može se napredovati više samo na osnovu staža u službi. To je nešto što je neprihvatljivo. Ranije je bio princip kada se neko zaposli u vosci gotovo garantovano mu je bilo da će otići u penziju kao pukovnik. Ovoga puta nadam se da i u policiji će se napraviti adekvatna mapa kadrova na osnovu koje će se na upražnjeno mesto kandidovati oni koji su ispunili određene uslove koji mogu da budu profesionalni, stručni, uslove iz oblasti obrazovanja i tako dalje.
Ono što je loše, to je što se ne definiše jasno šta je uloga sektora za ljudske resurse. Kao što znate, ja sam vam o tome govorio i na jednom sastanku, mislim prošle godine, kada ste govorili da će uprava za organizaciju biti u sklopu ljudskih resursa i to je za nas potpuno neprihvatljivo.
Smatramo da je to sukob interesa, jer uprava za organizaciju treba da predvidi i da napravi organizaciju u skladu sa potrebama građana i države, a da sektor za ljudske resurse popunjava tu organizaciju, sprema kadrove, školuje kadrove, priprema ljude, radi edukacije, obuke itd, a ne da sektor radi organizaciju.
Verujte mi, iskustva pokazuju da ukoliko sektor pravi i organizaciju, ta organizacija se ne pravi po osnovu potreba sistema, države, društva i građana, već po osnovu potreba onih koji su tu najbliži pri toj upravi, odnosno vrlo često bude čak i lično, organizacija se pravi na određena mesta za određene ljude.
Za nas je postupno neprihvatljivo, da se diplomci kriminalističko-policijske akademije tretiraju, kao i diplomci svih ostalih fakulteta, kao i diplomci privatnih fakulteta, na kojima znamo da je lakše doktorirati, nego završiti, recimo, kriminalističko-policijsku akademiju.
Smatramo da svi koji upišu i prođu trijažu upisa na kriminalističko-policijsku akademiju, a ta trijaža je izuzetno ozbiljna, znači to su praktično uslovi koje postoje za prijem u Ministarstvo unutrašnjih poslova, treba, odnosno moraju, da budu primljeni na stalni rad u policiju.
Zbog čega, postavlja se pitanje, zbog čega postoji kriminalističko-policijska akademija, zbog čega postoji Univerzitet koje Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo, u koliko mi školujemo ljude koji sutra nemaju posao u policiji, a u isto vreme kada zapošljavamo one ljude koji završavaju fakultete koje izdaju sumnjive diplome, sumnjive magisterijume i još sumnjivije doktorate?
Dakle, to je nešto što mora da se promeni i to je nešto što mora da bude u skladu sa kadrovskom mapom, to je nešto što mora da bude u skladu sa projekcijama uprave za organizaciju i u skladu sa ljudskim resursima. Dakle, kriminalističko-policijska akademija treba, mora, da školuje onu vrstu policajaca koja je neophodna u projekciji budućnosti, odnosno u projekciji šta je to što nakon njihovog završetka trebaju da rade.
Takođe, smatramo da je neophodno uraditi i regionalni upis, odnosno da se ne upisuju svi u Beogradu, način na koji se to trenutno radi, već da se definišu potrebe u odnosu na lokal, odnosno na region, pa da oni budu dužni da određeni broj godina rade u regionu iz koga su i došli.
Za nas je potpuno neprihvatljivo, verujem za sve zaposlene u policiji, da policija sama po sebi, ovim zakonom, ukida prezumkcija nevinosti. Ovim zakonom se predviđa gubitak posla svima protiv kojih se vodi sudski postupak, odnosno tužilac vodi postupak. Slažemo se sa tim da taj uslov bude prilikom zapošljavanja, ali se ne slažemo da taj uslov bude i za one koji su zaposleni.
Smatramo da je to i suviše oštro da je to neprihvatljivo da se stavljaju u podređen položaj u odnosu na državne službenike, recimo, protiv kojih može da se vodi postupak, a neće dobiti otkaz, a policajci protiv kojih se vodi postupak bez, znači sudskog epiloga, predviđeno je da dobijaju otkaz.
To je nešto što je jako loše. Ja verujem da u koliko to ostane u zakonu, mi smo dali amandman da se to ispravi, da će to Ustavni sud da promeni, jer naprosto, kažem, vi nemate pravo da ljude otpuštate samo na osnovu toga što postoji podignuta krivična prijava.
Loše ste definisali princip subordinacijom, angažovanju specijalne jedinice i posebnih jedinica. Ne vidimo potrebu zbog čega je ministar odlučivao o upotrebi specijalne, odnosno posebnih jedinica, ne specijalne, odnosno žandarmerije, dakle tu se pravi jedno jako loše stanje gde na terenu neće moći načelnik policije, ili već ko je ovlašćen da rukovodi na adekvatan način. Smatramo da je to centralizacija koja vodi u politizaciju aktivnosti policije.
Po pitanju zakona o okupljanju, ovo je dobar pokušaj da se napravi jedan zakon koji treba da bude savremen i moderan, koji bi trebao da omogući građanima Srbije da ostvaruju svoja prava Ustavom zagarantovana, ali na jako loš način. Dali smo veliki broj amandmana, za nas postoji nekoliko stvari koje su potpuno neprihvatljive, od toga da se recimo dozvola za okupljanje dobija od 6 ujutru do 24 časa uveče, šta se dešava nakon 24 časa uveče, ukoliko neki skup traje više dana, da li moraju da se raziđu ljudi koji su se okupili?
Podsetiću vas da je u vremenu dok ste vi bili opozicija imali ste skup uvek koji su predviđeni bili da traju više dana. Šta bi to značilo? Šta znači da onaj koji je dobio mogućnost organizovanja skupa mora da obezbedi prolaz, razume se za policiju, vojsku, za hitne službe, za vatrogasce, ali kako misle da obezbede prolaz i za javni prevoz, u koliko je na datom prostoru dobio mogućnost da drži skup ili skup u pokretu, kako misli da obezbeđuje prolaz javnom prevozu autobusima, ili recimo taksi službama? Znači, to je nešto što je za nas neprihvatljivo.
Takođe, neprihvatljivo je da organizator treba da obezbedi bezbedan dolazak na skup, ne znam kako mislite da to može da uradi bilo koji organizator, imaćete priliku pretpostavljam, da i vi učestvujete u takvim skupovima, nakon sledećih izbora, kao opozicija, i kako mislite da obezbedite dolazak nekoga ko dolazi u Beograd iz Vranja, Valjeva, i to je nešto što je za nas neprihvatljivo.
Takođe želim da ukratko kažem, i vezano za javni red i mir, ovo je nešto što je takođe neophodno, i cenimo vaše aktivnosti koje ste usmerili na pravljenju novog zakona, ali za nas je neprihvatljivo, da sankcije praktično imaju iste prema licima koje se odaju prostituciji, kao i prema ljudima koji su praktično organizatori, a da se nigde, ili ja bar nisam video, ne pominju ljudi koji su korisnici takvih usluga i to je nešto što je po nama neprihvatljivo, i mislimo da oni koji izdaju stanove, treba da plaćaju mnogo veće kazne, da budu sankcionisani mnogo ozbiljnije, jer prostitucija je nešto što se dešava u celom svetu, nije nepoznato, ali moramo da vidimo ko je taj organizator, jer po pravilu, to su nasilni ljudi koji te žene i maltretiraju i muče, i ko zna na koji način već sve tretiraju.
Demokratska stranka kaže da ovim Zakonom o policiji, takođe nije adekvatno tretiran sektor unutrašnje kontrole. Smatramo da je to vitalno mesto iz koga građani Srbije mogu da crpe bezbednost, od onih koji treba da ih čuvaju, od policajaca.
Sektor unutrašnje kontrole mora da bude potpuno nezavistan, potpuno slobodan u radu, da bude i finansijski nezavistan, da izbor ljudi koji rade u sektoru unutrašnje kontrole budu nezavisne oko političkog odlučivanja, i to je nešto što je praksa u svetu, i mislim da ste pokušali, ali nedovoljno da se taj sektor, kao takav izdigne na mnogo viši nivo i da obezbedi, vama kao ministru, kao i svim građanima u Srbiji, da se na adekvatan način, kontrolišu ljudi koji rade u MUP.
Zahvaljujem se i javiću se, još jednom po završetku. Hvala vam.