Zahvaljujem.
Gospodine ministre, uvažene dame i gospodo iz MUP, danas razgovaramo o devet predloga zakona. Ja ću se fokusirati na ovaj prvi zakon, koji je najobimniji, Zakon o oružju i municiji, s tim što želim da naglasim da zakon koji se tiče protivpožarne zaštite, uz sve primedbe koje su kolege iznele, je zakon koji podržavamo. Smatramo da je on prošao veliku trijažu i da ima podršku i javnosti i građana Srbije i da je to nešto što je i šteta što ranije nije postojalo.
Za razliku od ovog zakona, koji se sad usvaja, o protivpožarnoj zaštiti, mislimo da Zakon o oružju i municiji nije egzinstencijalno važan, neophodan jeste, svakako, ali takav zakon sam po sebi neće, po nama, doprineti da stepen bezbednosti u Srbiji bude nešto viši ili niži.
Drago mi je kada kažete da u poslednje dve godine imamo najmanju stopu kriminala. Ja ne znam ni jednog ministra koji je došao u skupštinu Srbije i nije tu istu rečenicu rekao. Znači, ja sam od 2000. godine bio poslanik, svi ministri govore tu istu rečenicu, isti analitičari pišu te izveštaje i danas bi Srbija trebala da bude, verovatno najbezbednija zemlja na svetu, što nažalost nije. Statistika, naša dika, što poželite to naslika. Nije to baš tako idealno kako vi kažete. Voleo bih da jeste.
Ovaj zakon koji je, da kažem, neophodan, potreban, ali ne i dovoljan uslov za poboljšanje stepena bezbednosti u Srbiji, jer nažalost danas se Srbija susreće sa velikom stopom kriminala, susreće se sa brutalnim egzekucijama, sa problemima u oblasti pogranične zone, a Ministarstvo unutrašnjih poslova na pozicijama načelnika uprava kriminalističke policije i Uprave pogranične policije nema adekvatno rešenje i ona su u VD stanju nedopustivo dugo. Mislim, gospodine ministre, da je to jedna od stvari koju morate da rešavate, možda čak i brže nego ovaj sam zakon.
Demokratska stranka će podneti, tj. već je podnela više amandmana na ovaj zakon. Smatramo da zakon može da se poboljša, jer u nekim segmentima nije precizan. Svakako očekujem da, kao što ste imali razumevanja za amandmane, odnosno predloge kolega, i naše predloge uvrstite, razmotrite, pošto je naše iskustvo sa Vladom takvo da amandmane DS, po pravilu, Vlada Republike Srbije, odnosno svi ministri ne prihvataju ili manji broj ministara na njima radi.
Ono što bih želeo da kažem sada po tačkama. Prvo, verujem da je to međunarodna neka nomenklatura, a vezano za kategorisanje oružja, ali mislim da ne treba da stoji u članu 4. kategorija C, kaže se: staro oružje i moderne kopije. Ne znam, zašto samo moderne kopije starog oružja, ali svakako verujem da ne postoji danas kuća koja ima dete, a da to dete nema neku kopiju oružja. Nažalost, to je trend među decom da se igraju sa takvim stvarima, a kopije koje se prave su sve vernije originalima i mislim da to kao tako treba da se definiše bolje, jer kasnije u drugim članovima može da stvori problem, čak i deci koja se igraju u parkiću.
Ne mislimo da dovoljan period od četiri godine za pravosnažno kažnjavane da mogu da ponovo apliciraju za dobijanje dozvole za posedovanje naoružanja. Smatramo da je to period od minimum deset godina. Neko ko je imao nasilničko ponašanje, po pravilu, bude povratnik. Ne mislimo da takvo lice može da se kandiduje ponovo za dobijanje dozvole. Nažalost, i oni ljudi koji su dobili regularno dozvolu ponekad izvrše krivično delo. S tim što naglašavam da se, to treba da se kaže javno, najveći deo krivičnih dela ne vrši sa oružjem koji je u posedu ljudi koje je registrovano, već se vrši sa onim oružjem koje nije registrovano.
Ono što mislim, bez obzira što kažete da je to statistika UNDP-a, jeste da je jako loše da Ministarstvo unutrašnjih poslova barata sa cifrom od 200 do 900 hiljada. Razumem neki koeficijent greške koji može da bude do 10-15%, ali da to bude četiri i po puta, to je neprihvatljivo. Bolje recite 900 hiljada, nego da damo toliki širok spektar, jer to onda pokazuje samo da se ne radi adekvatno i ne znam ko je to proučavao i radio za UNDP.
Poznato je da u zemljama, kao što je Srbija i mnogim drugim zemljama koje su bile u ratnim konfliktima, postoji velika količina naoružanja koja nije legalna. Takođe, poznato je da se Srbija nalazi na čuvenom putu narokotika i trgovine oružjem. Sve je to nešto sa čime se mi suočavamo, što pokušavamo da rešavamo godinama, ali mislim da bi tu moralo, ipak neka preciznost da se pokaže, jer ovako zvuči dosta laički.
Ono što takođe mislim da treba da se promeni u Predlogu zakona. Dakle, vi ste u članu 11. definisali na vrlo jasan način ko i kako može da dođe u posed oružanog lista. Tu, takođe, piše na koji način oružani list može da se povuče, odnosno da se oduzme. Ne vidim ni jedan razlog zbog čega bi oružani list imao samo pet godina vek trajanja. Dakle, napravićete samo posao upravi koja se bavi izdavanjem tih oružanih listova. Velika količina oružja postoji. Znači, ukoliko neko prekrši član 11, ne ispuni neke od uslova koji su neophodni, pozdravljam uslov kojim se uvodi zdravstvena sposobnost, njemu se automatski oduzima dozvola za posedovanje ili tzv. oružani list. Ukoliko ne, ne vidim zbog čega bi na pet godina, desetine hiljada, možda i stotine hiljada ljudi dolazilo kod gospodina Kasalice i tražilo da produžavaju svoju dozvolu. To bi samo pravilo posao ljudima koji taj posao ne moraju da imaju.
Takođe, predviđeno je da u slučaju izdavanja dozvola za nošenje oružja ta dozvola, kao takva, važi samo uz oružani list. Mislim da je to zastareli metod. Očekujem da vi, gospodine ministre, u najkraćem mogućem roku, usvojite biometrijske oružane listove, takođe da usvojite biometrijske dozvole za nošenje oružja. Potpuno je neprirodno, nepotrebno i nije u skladu sa modernizacijom da neko nosi obe knjižice sa sobom kada se ova za nošenje oružja se izdaje samo na osnovu ove za posedovanje. Mislimo da to nije dobro i da to može da se modernizuje. Očekujem, vidim po klimanju glavom, da ćemo to da promenimo. Drago mi je.
U članu 25. se definiše na koji način građanin Srbije aplicira za dobijanje dozvole za nošenje oružja. Znači, on ima dozvolu za posedovanje i predviđa se - ako dokaže građanin da mu je lična bezbednost ugrožena. Ne znam u kom postupku građanin to dokazuje. Mi ćemo dati amandman gde definišemo da on treba validno da informiše MUP da mu je život ugrožen. To je nešto što je dovoljno, a sam postupak dokazivanja treba da rade neke druge službe. Na kraju krajeva, ima i poslanika za koje znam da imaju određene pretnje. Ako oni sami treba da dokazuju da li je neko ozbiljan, nije ozbiljan, onda to naprosto ne stoji.
Kolega Vukić je otvorio jednu temu koja se tiče punoletnih lica, u članu 26, i korišćenja gasnih sprejeva, odnosno uređaja za elektrošokove. U zemlji Srbiji odnedavno lica starija od 16 godina mogu da voze automobil. Mnogo više ljude pogine u saobraćajnim nesrećama, nego što strada od uređaja za elektrošokove ili gasnih sprejeva. Mislim da ta granica treba da se spusti na minimum 16 godina. Šteta od toga može da bude tolika da se u nekoj školi, da kažem, mladići i devojke zaigraju i nanesu trenutni bol jedni drugima, ali može da bude i veliki benefit da se makar jedno dete spase od nekog nasilnika, a svedoci smo da se to dešava u našem društvu. Taj nasilnik ne mora da bude samo ljudsko biće, već može biti i životinja. Dakle, mislim da ta granica može da se spusti. Za poslanike DS, 16 godina je nešto što je prihvatljiva granica, čak je moglo da bude i niže, ali kako god. Smatramo da amandman koji smo podneli je kudi kamo bolji od ovih 18 godina.
U članu 31. postoji jedna stvar koja nije logična. Dakle, ustanovljava se – ukoliko lice koje ima urednu dozvolu za posedovanje dozvola, kao i za nošenje, ustanovi da mu je oružje nestalo, da li je ukradeno, izgubljeno, nije važno, ima rok od 48 sati da prijavi. Za 48 sati može da se izvrši toliki broj krivičnih dela da ne možete da stignete da popišete šta se desilo sa tim oružjem. Smatram da je taj neko dužan, prvo, da obezbedi svoje oružje, a drugo kada ustanovi da oružja nema, odmah, ali odmah, prijavi nadležnom organu, odnosno policijskoj stanici u svom mestu. Ne vidim zašto bi nekome davali 48 sati i da li je ideja bila da postoji prostor da se to oružje vrati slučajno ili nešto drugo. To je nešto što treba da se promeni.
U članu 42, ovo je sad stvar administracije, verujem da je neko iz administracije MUP slučajno preskočio ili namerno, nije ni važno, kaže se da prilikom prevoza oružja ili municije, podsećam da je precizno definisano šta sve spada u oružje i municiju, to mogu biti minsko-eksplozivna sredstva, sredstva koja mogu da nanesu veliku štetu, a ne samo pojedinačni, da kažem, pištolji i tome slično, taj ko radi prevoz je dužan da 48 sati pre nego što izvrši prevoz uputi zahtev za izdavanje rešenja ili odobrenja po kome može da uradi taj prevoz.
Naravno, MUP treba da izda rešenje, da obezbedi, eventualno rutu, ili da naloži koje mere treba da uradi taj koji prevozi ta sredstva. Međutim, u članu 42. nije definisano u kom vremenskom roku je MUP dužan da izda tu saglasnost. Mislim da taj način ćutanja administracije takođe stvar problem, ukoliko su privredna društva u obavezi da to urade u roku od dva dana, znači pre samog transporta. Mislim da vi morate da prihvatite amandman u kome će i MUP u roku od dva dana da izda to rešenje ili da se tretira nakon dva dana kao ćutanje administracije u kome je praktično odobren transport naoružanja.
Ovo govorim, ne samo sa aspekta posedovanja ličnog naoružanja, naravno ovo je sa aspekta i naših fabrika namenske industrije za koju prilikom svakog izvoza je neophodna saglasnost MUP. Nekada ta saglasnost mora da bude znatno brža, i ukoliko oni imaju obavezu da u roku od 48 sati prijave, znači pre transporta, prijave taj transport, mislim da onda i MUP treba da preuzme na sebe adekvatne aktivnosti i da u tom istom roku da odgovor, odnosno izda rešenje i praktično konstatuje kojom rutom, kako itd, može da se uradi. Da li je neophodno da taj koji se bavi prevozom oružja mora da obezbedi i određene uslove, obezbeđenje, kao što ste rekli FTO i tome slično.
Demokratska stranka će podržati zakon, rekao sam već, o protivpožarnoj zaštiti, Zakon o oružju i municiji, očekujemo da, a vidim da ste raspoloženi da prihvatite amandmane, ne samo naše stranke, već i svih dobronamernih poslanika koji danas ovde vode raspravu, verujem da ukoliko prihvatite amandmane, ili u debati objasnim zbog čega za vas nisu prihvatljivi, možemo da podržimo i ovaj zakon. Kažem, ovaj zakon je jedan od potrebnih uslova, ali daleko od dovoljnih uslova da bi u Srbiji stepen bezbednosti bio na višem nivou.
Ovo kažem kao neko ko se bavi ovim poslovima, gotovo 15 godina. Mislim da, koliko god statistički izgledalo bolje nego što je bilo, građani su sami svesni da se danas u Srbiji izuzetno lako dođe do konflikta u kome imamo čak i ljudske žrtve. Mislim da jednu stvar koju ste rekli, ne treba da potencirate, a to je da je terenskim radom u Srbiji u toku jedne godine oduzeto nešto više od 1000 komada naoružanja, a da se kroz legalizaciju prijavi 7000, 2007. odnosno 2003. 40 i nešto hiljada. Više vredi tih 1000 komada oružja koju zaplenite terenskim radom policija, nego ovih 7000 hiljada koji se legalizuju, jer policija to radi, da kažem, na terenu. Ovi koji se legalizuju, pretpostavljam, to uglavnom stoji kod kuće ili po nekim skrivenim mestima. Znači, ono što se nađe na terenu to je nešto za šta postoji mogućnost da bude praktično zloupotrebljeno i iskorišćeno za neke kriminalne aktivnosti, ne daj Bože, za neka ubistva.
Tako da, voleo bih da forsirate pre svega taj deo posla. Legalizacija sam po sebi je dobra stvar, ali mislim da i tu postoje nepreciznosti, odnosno nije dovoljno da se samo prijavi neko, odnosno, ako kažemo da ne mora da dokazuje poreklo, mislim da mora da se vrši ekspertiza tog oružja. Mislim da ne može da se registruje oružje koje nema fabrički serijski broj, znači koje je prekucavano i tome slično. Takođe, mora da se vrši ekspertiza da li je sa tim oružjem izvršeno neko krivično delo. Nisam video to u zakonu, možda neki drugi zakon to predviđa. Ali, ovako je dosta široko, ispašće da ko god može da kupi negde pištolj praktično može da se prijavi kada bude nekad legalizacija i da ga legalizuje bez nekih provera. Smatramo da to nije dobro rešenje i da mora da se, ako ništa drugo, bar proveri, i da se omogući da oružje koje je korišteno ili oružje kome su prekucavani brojevi, se legalizuje na način na koji je to predviđeno ovim zakonom. Zahvaljujem.