Zahvaljujem.
Mislim da vodimo zaista dobru raspravu. Ne mislim da je dobro da se u vašem zakonu oslanjate na druge zakone. Znači, u jednom delu imate situaciju u kojoj se oslanjate na Zakon o Vladi. Zakon o Vladi se izglasava prilikom formiranja svake vlade. Šta bi to značilo? Značilo bi da kada se formira neka nova vlada mora da se menja i ovaj zakon. Zakon o upravnom postupku može da se promeni. Šta ćemo onda? Zbog čega bi izbegli da to definišemo ovde jednoznačno i nemojte da gledate šta rade drugi. Molio bih da se fokusirate na ovaj posao jer danas donosite odluku da li će to da ide brže ili sporije. Na vama je ako hoćete brže, a ako nećete, šta da radim? Hvala.

Molim?
Gospodine Bečiću, sada opet unosite nervozu ovde kao i svaki put kada sednete na tu stolicu. Prosto je neverovatno da vama samo smeta diskusija koja je jako kvalitetna. Imam problem sa tim, kada bez obzira da li je po amandmanu ili ne, kada se priča o bivšem režimu. Vrlo sam ponosan što sam sedeo sa gospodinom Ljajićem pet godina u ministarstvu u Vladi. Ministar unutrašnjih poslova koji je bio u naše vreme produžio je u vaše vreme. Specijalni tužilac je isti koji je bio. Ne znam uopšte što bi to bila tema ako pričamo o amandmanu na zakon koji se tiče pre svega onih koji trguju i proizvode oružje.
Mislim da nije dovoljno. Naravno da možete da se uskladite, što kaže kolega, sa drugim zakonom, ali nije potrebno da se to radi jer svako u Srbiji ima problem sa administracijom i upravnim postupkom.
Ja trenutno vodim upravni postupak protiv Poreske uprave, odnosno moja supruga zato što administracija ne radi svoj posao adekvatno. Ko će biti kažnjen? Biće kažnjena država. Nije individualna odgovornost administracije pa da kažem – taj tamo nije povratio novac od poreza koji sleduje po zakonu, pa da tužim njega, nego su se oni sakrili iza države. Ko plaća odštete? Država. Ko je kriv? Pojedinac. Što bi sada dolazili u tu situaciju da vidimo da li će da se ispoštuje zakon? Šta ako se ne ispoštuje zakon? Koga taj trgovac tuži? Vaše ministarstvo, vas, jer vi to potpisujete. Ne znam da li vi potpisujete te dozvole, ali verujem da potpisuje vaš pomoćnik. Objektivno je pomoćnik.
Koga će sada čovek koji ne dobije to u tom roku da tuži? Državu. Ko će da plati odštetu? Država. Čiji je interes da se to dešava? Samo neodgovornih ljudi. Mislim da je sa aspekta poboljšanja cirkulacije bolje da prihvatite naš amandman iako, istini za volju, vi niste bili ovde pre pet dana, ubeđivali su nas da je rok jasan i da postoji rok. Čak i gospodin Gašić pričao da postoji rok, pa sam mu rekao da nije pročitao zakon. Danas imamo situaciju da se ispravlja i prihvatamo da se ispravlja, ali kvalitetnije je ovo što mi predlažemo. Govorim vam ovo kao neko ko je taj posao radio pet godina. Ima ovih koji su laici i koji misle da to funkcioniše na drugi način. Hvala.

  Član 16. i 17, mislio sam gospodine ministre da ćete ovo prihvatiti bez da ga čitate, jer ovde se jednoznačno određuje šta je čiji posao u procesu izdavanja saglasnosti za konačnu dozvolu koju izdaje vaše ministarstvo.
Na Odboru za odbranu i bezbednost dobili smo tumačenje vaše koleginice da je to utvrđeno Zakonom o Vladi. Vi ste, gospodine ministre, koliko puta, ovo je već peti, šesti put ministar, da li je tako? Da li smo svaki put imali novi zakon o Vladi? Vaše ministarstvo telekomunikacije, kada je to bilo? To nije bilo nikada. Razdvojili smo jednom rudarstvo i energetiku, znači Zakon o Vladi je fleksibilna stvar u Srbiji, kao i trajanje Vlade, a ovaj zakon treba da traje, kud i kamo, duže.
Znači, mi smo dali jedan jasan predlog kroz amandman šta ko radi u procesu izdavanja saglasnosti i u kom vremenskom roku.
Dakle, kako sada stvari stoje, svi rade sve. Sada su stvari takve da svi rade sve. Znači da MUP može da kaže - ne slažemo se da izvezete robu u tu zemlju. Zbog čega? Imaju pravo. Da MSP kaže - ne slažemo se da transportujete tu robu kroz Srbiju, da Odbrana kaže da se ne slaže sa političkom situacijom u toj zemlji i td.
Napravili ste jedno zamešateljstvo u kome opet, naglašavam, vidim da se gospođe ljute kada pomenem administraciju, ali nažalost, veliki problem je administracija. Opet neki administrativci će odlučivati o velikim poslovima na način kako oni misle da treba.
Vrlo je jasno, precizno, MUP, samo ga zanima transport, bezbednost transporta. Zašto bi MUP uopšte analizirao u koju zemlju to ide, kakva je bezbednosna situacija u toj zemlji, koja tehnologija? Niti imaju ljude, niti znaju to da rede. Odbrana analizira sa aspekta odbrane naše zemlje da li tehnologija ili oružje ugrožava našu bezbednost i spoljni poslovi analiziraju da li je krajnji kupac zemlja koja je pod sankcijama ili nije, da li ima M „juzer“ sertifikat adekvatan te iste zemlje i to je sve sadržano u našem amandmanu.
Mi smo se potrudili, verujte mi, ovo je amandman koji je najduži od svih amandmana, praktično na dve strane, da pobrojimo šta su zaduženja i po tim zaduženjima ćete vi sutra znati koga da pitate zbog čega nije urađeno. Pogledate ovo i tačno znate da li je ta zemlja pod sankcijama, ko je kriv što je izdata dozvola. Ovako mislim da ste u problemu. Može to da funkcioniše i tako, ali imate problem sa druge strane, može da se pridoda sutra Ministarstvu odbrane i Ministarstvo sporta, kao što je inače u Švajcarskoj i Austriji, nije smešno, to je istina. Svašta nešto može da se promeni što će ceo zakon da napravi problematičnim. Hvala .

Gospodine predsedavajući, u Skupštini je, ne znam koji je to član, zabranjeno obraćanje lično poslanika jedni drugima.

Dotična osoba je rekla – gospodine Šutanovac. Vi nemate problem sa vidom, vi ne čujete.

E pa vidite, imate problem, to sam primetio.

Ne znam zašto polemišete. Dali ste mi reč, a sad polemišete sa mnom.

Ma ne pitam vas čoveče, ja konstatujem situaciju.

Šta ima da vas pitam, kad vi ne znate da odgovorite.
Znači, gospodine ministre, ta zajednička pozicija iz 2008. godine, mi smo danas u 2014. godini. Ništa vas ne sprečava da vi odete u tu EU i kažete – mi smo prvi koji smo doneli zakon koji će oni prepisati od nas. Znači, tvrdim vam da je ovo iskorak i čak u odnosu na popise EU za koje ste sami rekli da nisu jedinstveni za celu EU. Dakle, mi smo u odnosu na broj stanovnika jedna od najvećih zemalja na svetu izvoznika naoružanja vojne opreme. Više nismo sad propadamo, u poslednjih dve godine je katastrofalno, ali analizirali smo to 2010. godine.
Znači, vi slobodno možete da nastupite u EU kao neko ko ima viziju kako da se ova stvar poboljša, da ide na više nivo, a ne da se desi kao sada, a čitali smo danas da neka municija iz „Prvog partizana“ upravo se koristi u Iraku od strane onih protiv kojih se bori ceo svet i protiv kojih se s punim pravom, da kažem bori i naša zemlja, političkom metodom. To danas piše u medijima.
Dakle, podsećam, dobra namera isključivo i jedino da vama omogući da funkcionišete kao resorni ministar koji objektivno ne utiče na tokove. Vi to znate.

Nije mi isteklo vreme, ovo nije replika, javio sam se po amandmanu.

Kad god dođem u neku diskusiju vi me prekinete, nešto mi pričate, neke stvari.

Da li ste stekli utisak da ne govorim o amandmanu? Opet ne čujete? Znači, sve vreme pričam o amandmanu.
Mislim da je ovaj amandman odličan. Ne morate da prihvatite, nije sporno, funkcionisaće to i bez toga, ali ćete i vi lično biti u problemu za stvari na koje vi lično ne možete da utičete jer znam kako to funkcioniše u sistemu, pogotovo u situaciji u kojoj ste vi praktično u Vladi dobrom voljom. Hvala.

U tom Užicu, nakon što je gospodin Marković prestao da bude gradonačelnik, više nema ni voda da se pije normalno. Nema tamo srećnih i zadovoljnih, osim onih koji rade u „Prvom Partizanu“, zahvaljujući poslovima koje smo dogovorili, gospodine Rasime, u neko naše vreme.
Nažalost, opet se kaže ovde da znamo kolika nam je administracija i da imamo toliko administrativaca.
Ako je malopre uzeto za zlo moj lapsus, onda bi stvarno morali da ispravite gospodina Babića koji očigledno ne razume šta je administracija, šta su administrativci, a šta su javni poslovi.
Nikada niko nam nije dao konačnu cifru koliko ljudi je zaposleno u javnom sektoru. To nisu sve administrativci. Ovi oružari koji proizvode oružje su u državnim firmama, nisu administrativci. Znači, postavlja se pitanje šta je tu zaista suština.
Suština je u stvari da je Srbija verovatno jedinstveni egzemplar koji ima odluku Vlade o zabrani zapošljavanja i za prvih šest meseci ove godine povećanje od 4,7% troškova na ime zaposlenih koji su na budžetu. Ljudi odlaze u penziju, niko se ne zapošljava i 4,7% više.
Zbog čega je tako? Gospodin Đurišić je rekao - upravo ovde je jednu veliku istinu rekao gospodin Krstić pre nego što je podneo ostavku. On je rekao da smo zaposlili za godinu dana 40.000 novih na budžet Srbije. To je rekao Krstić dok je ovde sedeo.
Nijedna vlada nije takav masakr napravila u odnosu na javne finansije. Nijedna vlada nije takvo zlo napravila da je, uz povećanje svih poreza, uz povećanje svih zahvatanja građanima, danas nagurala svoje partijske kadrove u Vladu, a u isto vreme planira otpuštanja nekih drugih.
Ja se vraćam ponovo i mislim da je suština da razgovaramo o zakonu. Na vama je, gospodine predsedavajući, da vodite ovu sednicu na način na koji je neophodno.

Ja se vama izvinjavam ako ste me tako shvatili.
Ja nisam zamerio što je gospodin Babić pričao van teme. Meni je bilo jako interesantno da građani Srbije čuju šta on govori. Svi danas znaju koliko novca imaju u džepu, svi znaju koliko se tresu da li će biti otpušteni, svi znaju koliko će penzije biti za 15 dana umanjene, plate ovim ljudima koji sede ovde ispred Vlade…

Meni ne smeta da on govori i o vozilima i o automobilima. Meni ništa ne smeta. Mislim da on treba da postoji kao loš primer kolege u  ovom parlamentu, jer govori o stvarima koje nisu na dnevnom redu.