Kad smo već kod citata, 25. juli 2011. kaže – zvali su me da pređem u SNS, ali moj odgovor je bio – ne, jer sam lojalan Vojislavu Šešelju. Prelazak u SNS bio bi krajnje kukavički potez i okretanje leđa čoveku koji se u tamnici nadčovečanskim naporima bori ne samo za sebe nego za celu Srbiju.
Gospodine Martinoviću, ovo ste vi. Ako vi govorite meni nešto o moralnim stvarima, pogledajte se u ogledalo pre nego što kažete bilo šta.
Činjenica jeste da ste pročitali izveštaj. Revizor ima pravo da piše krivične prijave kao i drugi organi, niko nije dobio prijavu za to što pišete. Tačno je da je bio problem vezano za kursne razlike, koje mogu da se desi i danas. Ministarstvo odbrane ne tretira kursne razlike, to je stvar koja može da se desi. Tačno je da smo više novca odvojili za rakete jer smo kupili duplo više, a sada će gospodin Gašić imati priliku kada dođe predsednik Putin da ga pita – zbog čega je doneo odluku da samo jedna firma i Rusije može da izvozi rakete tipa – vazduh vazduh, pa smo mi morali da se prebacimo na tu firmu. Imate razgovor 16. oktobra i mogućnost da ga zapitate.
Ono što je činjenica to je da uvredama i tim pričama o plazma televizorima vređate i gospodina Gašića jer je u toj istoj kući, koja nije vila, živi gospodin Gašić trenutno i ima još više televizora jer ima više dece. Ja imam samo dva sina, a on ima tri. Kakve to veze ima? Danas u 21. veku da mi pričamo u parlamentu Srbije ko ima televizor u dečijoj sobi. Znate, to je nešto što je u najmanju ruku nepristojno, da ne kažem nekulturno, a tačno je da deca vole televiziju i imaju po televizor.
Pravo da vam kažem, ne bi im to sprečavao nikada. Odvojio bih od sebe da oni to dobiju. Mislim, razumem vas. Frustraciju koju imate trebalo bi da iskažete na drugi način, a to ćemo pričati sutra vezano za ove amandmane.
Gospodine ministre, pošto imate ovakvu jaku podršku, a vi ste očigledno najtalentovanijih od ovih kolega, odgovorite mi vi na pitanje koje sam vam postavio – ko je leteo sa helikopterom na more? Recite nam to da znamo.

Zahvaljujem se gospodinu ministru. Nisam stigao da vam se izvinim danas kada ste rekli da sam vas uvredio. Ne znam zbog čega, ali izvinjavam se.
Gospodin Gašić je ozbiljan čovek. On će vam reći da li sam ja ijedan televizor u kuću uneo koji je kupilo Ministarstvo odbrane, da li sam nameštaj kupio na račun Ministarstva odbrane ili ja i moja porodica lično. To što govorite to je najmizernija moguća stvar koja se izgovorila ikada u ovom parlamentu. Vi možete iz radikala, ali radikal iz vas nikada. Razumete?

Uvaženi kolega Bečiću, kada me tako pogledate ne znam da li smem da govorim.

Ako sam razumeo, moje ime ste pomenuli, a ne Borislava. Ne znam gde je Borislav.

Pokušavate da me dekoncentrišete i još mi vreme curi.

Posle ovako maestralnih nastupa kolege iz SNS, ja ne mogu da dobijem tih pet minuta.

Vratite mi vreme.

Vratite mi vreme.

Uvaženi ministre Gašiću, mislim da je, što bi se reklo, jutro pametnije od večeri. Vama sada nije dobro, ne bi da vas zadržavamo mnogo, ali mi smo podneli određeni broj amandmana i ja vas molim da te amandmane dobro prostudirate. Mislim da ovaj loš zakon može da se izvede na bolji put. Mislim da ovaj zakon kako je predložen neće pomoći ni srpskoj odbrambenoj industriji, niti slobodnoj privredi koja treba da ostvaruje određene prihode od nje, a još manje će pomoći upravo oružanim snagama koje vi vodite.
Način na koji je zakon koncipiran ukazuje da postoji disperzija vlasti u Srbiji, da postoji želja administracije pre svega, pošto se time ministri ne bave, za one koji ne znaju to, to nije posao kojim se bave ministri, ja se bar nisam bavio, ne znam za vas, da se kontrolišu procesi koji mogu da uspore privredni razvoj Srbije. Moja želja i želja poslaničke grupe DS je da se to ne desi, da se stvari jasno definišu od početka do kraja, da ne moraju da se čitaju svi zakoni koji postoje u Srbije ne bi li neko mogao da dođe do svojih prava.
S druge strane, da ne derogiramo one ljude koji možda danas sticajem okolnosti ne mogu da registruju svoju firmu u registrator, ali već sutra mogu to da isprave, a po vama moraju da čekaju pune dve godine da bi se ponovo pojavili. To su privredna društva koja dolaze tu pre svega da bi napravile posao. Taj posao je za one radnike koji su i danas u problemu. Slušao sam danas da je fantastična situacija i u „Krušiku“ i u „Zastavi“ i svugde. Ja vam čestitam. Sticajem okolnosti, s tim ljudima sam u kontaktu skoro svakodnevno i daleko je to od fantastičnog, daleko je to od dobrog. Ono što je još lošije jeste što je silazna putanja, ali treba malo vremena da se i to shvati.
Nadam se da ćemo sutra imati diskusiju u kojoj nećemo pričati ko je služio vojsku, a ko nije. Mislim da ste, gospodine Bečiću, dužni da opomenete gospodina Marijana Rističevića da ne radi to, jer ja sticajem okolnosti znam ko ovde nije služio vojsku. Mislim da to nije bila tema nijednog trenutka…

Meni se pričinjava da ste tu ceo dan. Ja se izvinjavam.

Kad god pogledam u tom pravcu, vi sedite i nešto se smeškate.
Dakle, naša želja je da pokušamo da ovaj loš zakon ispravimo, koji je predložila loša Vlada, da ga stavimo u funkciju i privrede i oružara i Republike Srbije i sistema odbrane. Ukoliko budete imali dobru volju, ja vas molim, iako vam je loše, da iskoristite vreme.
Drago mi je što ste rekli da, ne da nisam koristio državne resurse, nego jednu kašiku nisam na račun Ministarstva odbrane nikada uneo u kuću u kojoj sam živeo. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, evo i ja da kažem, svi smo uz vas i svi bi želeli da vi ostvarite uspeh i da konačno srpska privreda, koja se danas nalazi u kolapsu zbog toga što je očigledno loše vođena u poslednje dve godine, konačno izađe iz krize i da stane na zdrave noge.
Sama činjenica da ste vi četvrti ministar privrede pokazuje da ova Vlada očigledno nema kurs i da ne zna na koji način da se ponaša u jednom od najsenzitivnijih delova našeg društva i naše države, a to je upravo privreda.
Da bi znali gde se nalazimo, treba da znamo odakle smo krenuli, a činjenica je da ova loša Vlada već dve godine prezadužuje građane Srbije, da smo 2012. godine, prema podacima Uprave za javni dug, imali dug od oko 15 milijardi i 840 miliona evra. Danas je taj dug preko 22 milijarde. Za dve godine oko sedam milijardi evra je povećan javni dug u Srbiji i to ne bi bio toliki problem da nam privreda nije u kolapsu.
Postavlja se pitanje – ko je uspeo da naruši zakone fizike o tome da je materija neuništiva i kako je moguće da je sedam milijardi evra upumpano u Srbiju, a da ne postoji ni jedan projekat koji je započet, koji se realizuje i ne postoji ni jedno preduzeće praktično koje je podiglo svoj nivo aktivnosti i koje danas ima veći profit i veću dobit nego što je to bilo pre 2012. godine?
U isto vreme, vaše kolege ostaće upamćene kao ljudi koji su mnogo pričali, a malo realizovali. U isto vreme, vaše kolege ostaće upamćene kao ljudi koji su podržali namete upravo privredi. Srbija je u poslednje dve godine dobila najveće poreze u svojoj istoriji. Kao što znate, porez na dodatu vrednost je povećan za 11%, sada je 20% ukupno. Porez na dobit je povećan čak 50%.
Sve to bi imalo opravdanje kada bi budžetska rupa ili deficit bio manji. Nažalost, budžetski deficit je sve veći i veći, što ukazuje na, i pored ogromnih nameta koje država nameće građanima Srbije, očigledno loše vođenje Vlade. Loša Vlada ne uspeva da izađe iz krize. Jedini način da se iz krize izađe je upravo povećanje privrednih aktivnosti, pre svega kroz strane investicije, a i tu se nalazimo u velikom problemu.
Srbija je, nažalost, u poslednje dve godine, lošim vođenjem Vlade izgubila veliki deo sredstava koji je inače prosečno dolazio kroz strane investicije u 2012, 2013. i 2014. godini u zbiru oko milijardu i 250 miliona stranih investicija. U 2011. godini kada je gospodin Ivica Dačić takođe bio prvi potpredsednik Vlade i zamenik premijera, gospodine Dačiću, tad smo imali 1,8 milijardi evra stranih investicija. Ta godina je bila za nas loša, ali tri puta bolja nego ove godine koje su za nama.
Ono što je govorio gospodin Stefanović, kada je rekao da imate naše poštovanje zbog hrabrosti, to zaista stoji, ali izražavamo sumnju da vi kao jedinka u Vladi možete da pokrenete bilo šta jer, koliko znam, već se sprema rebalans budžeta. Ukoliko vi kao ministar privrede u tome ne učestvujete, vi ćete praktično sesti u fotelju, ali onu u kojoj nećete imati mogućnost da upravljate sistemom.
Poražavajući su podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji. Ono što je činjenica, to je da jedino zahvaljujući „Fijatu“ Srbija danas ima porast industrijske proizvodnje. U onome što je nama najvažnije, verovatno, a to je, recimo, građevinska industrija. U ovoj godini 27,8% manje nego prošle godine. Prošle godine oko 30% manje nego pretprošle godine. Tonemo polako ali sigurno. Po prvi put u istoriji naše zemlje imamo i neke zgrade koje država gradi, koje se zovu smrdljive zgrade i to je nešto o čemu ćete morati da se pozabavite na način na koji nam prezentuju vaše kolege da vi to možete da radite.
Srbija je danas uz Kipar i Hrvatsku, koliko znam, jedina zemlja u recesiji. Već dva puta po tri meseca, dva kvartala, naša privreda beleži pad. Projektovani pad je oko 1%. Taj pad će biti verovatno i veći. Ukoliko se ne napravi stabilnost, pre svega politička, ukoliko ne budete imali snage da izmenite zakone koji su neophodni da strani investitori zaista dođu u državu, ukoliko ne budete svesni da oni neće doći, ukoliko postoji mogućnost da iza njihovih leđa bilo ko dogovara direktne poslove, kao što se radi sa našim arapskim partnerima, bez transparentnih postupaka, neće niko investirati u Srbiju, a te investicije koje se obećavaju već pune dve godine su još na nivou makete i one neće pokrenuti primedbe na način da vi kao ministar sutra kažete da ste bili ozbiljan ministar sa rezultatom.
Reći ću vam i da je, nažalost, realna penzija u Srbiji prošle godine bila u opadanju za 3,5%. Ove godine je u opadanju za gotovo 1%, a penzioneri troše 70% svoje penzije upravo na proizvode domaće proizvodnje. Zašto ovo govorim? Zato što loša Vlada u kojoj ćete biti vi član planira da smanji i penzije i plate. To što će to uticati na budžet svih građana Srbije, koji primaju penziju i koji primaju platu u javnom sektoru, je svakako katastrofalno, ali s druge strane, oni su upravo kupci onih proizvoda koje pravi naša domaća privreda i naša domaća industrija. Ako se budete bazirali samo na uvoz bojim se da će im onda narušiti spoljno-trgovinski balans koji sada jako loš. Ukoliko dozvolite, i glasate za takvo smanjenje penzija i plata mislim da ćete sami sebi staviti, da kažem, političku omču oko vrata i dovesti sebe u situaciju da upravo ta preduzeća, o kojima trebate vi da brinete, budu u situaciji da imaju još veće gubitke i da ne budu konkurentni na tržištu.
Imao sam nameru da čitam veliki broj podataka zato što očigledno postoji potreba da se javnost, od naših kolega sa suprotne strane, koji podržavaju lošu Vladu, dezavuiše, govoreći o tome da Srbija se zadužuje danas da bi plaćala stare kredite, da Srbija danas otplaćuje ono što je loše rađeno nekada. Međutim, ono što je činjenica to je da danas u Srbiji ne postoji ni jedan segment države ili društva koji se nalazi u boljem stanju nego pre dve godine. To će vam reći kolega Dačić, koji je pre dve godine bio na istom mestu, kao zamenik premijera, sa mnogo boljim rezultatima nego danas. To će vam reći svako ko se bavi privredom određeno vreme i ko danas ima probleme sa plasmanom svoje robe, ali i probleme sa pomoći od strane države, jer očigledno da ne postoji adekvatna pomoć i postoji jedna opšta hajka na ljude koji se bave privredom i koji se dovod na stub srama vrlo često zato što ne daju političku podršku onima koji vode ovu vladu.
Gospodine Sertiću, neću ni na koji način pokušavati da lično vas dezavuišem. Mislim da to ne bi bilo korektno. Mene lično ne interesuje koje ste preduzeće vodili, da li su ona bila u stečaju, da li su bila na gubitku ili nisu. Vi ste čovek koji će danas dobiti šansu da vodi, za mene lično, pored finansija, najvažniji sektor u Srbiji. Najvažniji zato što taj sektor treba da izdržava nas koji smo ovde i sve državne organe.
Molim vas, kao neko ko će biti zadužen da obezbeđuje prihod, a ne da skraćuje rashodnu stranu, da nam kažete, konačno kada sednete u tu poziciju, koliko postoji ljudi koji rade u javnom sektoru, koliko je ljudi na budžetu, a koliko je onih koji su samodohodovni i obezbeđuju da se budžet puni, pošto je to tema koja se u Srbiji dosta često zloupotrebljava i koja očigledno uveseljava javnost time što se govori da se u nekom prošlom periodu izuzetno puno ljudi zaposlilo u javnom sektoru, a ne mislim da je to tačno.
Ono što je isto interesantno, kažem kao neko ko treba da se bavi prihodima od kojih se posle plaćaju rashod, to je da se u ovoj vladi desilo nešto neverovatno. Postoji odluka o zabranjenom zapošljavanju u javnom sektoru, a mi imamo porast rashoda i u 2013. godini, i u 2014. godini, i to porast rashoda upravo u delu koji se tiče zarada u javnom sektoru za 4,8%. Dakle, ne zapošljavaju se novi ljudi, odlaze ljudi u penziju, rashodi su gotovo 5% veći, nego ranije kada su se ljudi zapošljavali, nego sad. To je veoma važan pokazatelj. Mislim da trebate i vi da kažete na Vladi da privreda ne može da izdržava nova zapošljavanja, jer ova vlada krši zakone i pravila koje je sama uvela, time što zapošljava ljude i što rastu rashodi koji se tiču zapošljavanja.
Sa druge strane, mislim da morate da uvažite posebnosti naše privrede, kao neko ko se bavio odbranom i neko ko brati odbrambenu industriju, reći ću vam da se i ona nalazi pred kolapsom, da ne dozvolite da se ta industrija koja je bila…

Koliko ste mi oduzeli sada sekundi?

Kada dođem do ivice vremena, tada mi kažite. Nemojte me prekidati usred rečenice, pošto nije pristojno, a nije ni u redu.
Skrećem vam pažnju da obratite pažnju na preduzeća odbrambene industrije koja su za vreme rata bila porušena. Nikada nije investirano u njih. Donose prihod. Imaju problem sa plaćanjem poreza, nije sporno, ali za razliku od nekih rudnika, koji non-stop isisavaju novac iz budžeta i dobijaju političku podršku zato što njihovi direktori podržavaju vladajuću koaliciju ili premijera, ta preduzeća se nalaze pred kolapsom kao što je „Krušik“ u Valjevu, kao što je, na neki način, „Sloboda Čačak“ itd. Molim vas, kao čovek koji će imati uticaj, skrenete pažnju ministru finansija i da pomognete tim preduzećima.

Ja sam odužio, nisam se bavio ovim devizama kako se to zvalo u to vreme, šticovanjem, pa sam zbog toga studirao. Vi imate tu više razumevanja i znate to bolje od mene. Ako smo već kod tih deviza. Da vam kažem da upravo da je ona Vlada ostalo te penzije i plate ne bi bile problem, jer investicije koje su dolazile iz inostranstva su tri puta veće nego danas.
Ono što je činjenica gospodine Sertiću, znači ne bih hteo ovde da polemišem sa kolegom Babićem koji to ne razume. Vi znate da sam ja dobio nagradu Privredne komore Srbije. Jako sam počastvovan tom nagradom, jer sam pomogao da se izvoz sa 75 miliona dolara godišnje digne na 250 miliona dolara. Ja vama želim uspeh, bez obzira što kolege to ne razumeju. Vaš uspeh je zaista zajednički uspeh, kao što je rekao kolega Krkobabić, ali se bojim da na ovaj način ne možete da ostvarite uspeh, zato što od vas objektivno neće zavisiti ništa. Objektivno ako ne učestvujete u stvaranju budžeta, u kreiranju situacije u kojoj će ta privredna društva da rade ne možete da obezbedite.
Mene zanima šta ćete vi raditi po pitanju oporezivanja preduzeća? Da li će ostati ova ista poreska politika? Da li će se dobit oporezivati na način na koji se oporezuje? Da li je moguće da dobit ne ulazi u ukupan prihod građana? Da li će se oporezivati kamatne stope koje dobijaju građani kada založe novac? To opet ne ulazi u ukupan prihod građana. Da li će u Srbiji nastati i dalje situacija da se manje isplati raditi po porezima, nego biti gazda, što nigde u svetu nije slučaj? Molim vas da ovo shvatite kao prijateljske savete ili sugestije. Kažem još jednom, vrlo sam ponosan na to što sam od vaše komore dobio nagradu. Verovatno sam jedini u ovoj sali koji je to dobio, zato što sam imamo rezultat. Vama iskreno želim rezultat i naša stranka će podržati svaki reformski potez, ali na ovaj način kao što vidite to je jako teško moguće.