Hvala, predsedavajuća.
Ako mi dozvolite, koristio bih i deo vremena ovlašćenog predstavnika, pa bih uz ovaj amandman koji sam podneo rekao nekoliko reči i o par amandmana koje je podnela DS.
Izlaganje sam planirao da započnem sa kritikom ministra, koji od svih amandmana opozicije nije prihvatio ni jedan jedini amandman. Sada me je ministar demantovao, ipak je prihvatio jedan amandman. To svakako ne mogu da kritikujem, ali i dalje ostajem kod kritike zbog činjenice da nije prihvatio ni jedan amandman DS.
Amandman koji sam podneo u ime DS tiče se broja ispitnih komisija, jer kroz sadašnje izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu je predviđeno da ministar može obrazovati više ispitnih komisija. Moj predlog je bio da se doda zarez i reči: "a najviše tri". Dakle, da ministar može obrazovati najviše tri ispitne komisije, kako se ne bi desilo, što se kod nas vrlo često dešava u praksi, da se jedno pravilo izrodi u nešto sasvim treće, odnosno da možda danas-sutra imamo 20 komisija ili, kako je neko rekao, za svaku opštinu da imamo po jednu komisiju.
Gospodine ministre, nemojte se smejati. Činjenica da ste od 162 državna službenika, koje ste do sada postavili, koje je ova vlada postavila, ukupno 142 izabrali mimo javnog konkursa, a svega 20 na javnom konkursu, govori da je i to moguće. Dakle, da ćete formirati 10 komisija, u kojima ćete imenovati 50 ispitivača i koji će svu onu uštedu, o kojoj ste govorili kada ste govorili o visokim primanjima sa pravom ispitivača, praktično anulirati. Ne samo anulirati, nego stvoriti novi trošak za državu, uz činjenice da te komisije nemaju ograničeno vreme na koje se biraju, nego mogu raditi i narednih 10 godina, a notari će biti izabrani i oni će primati platu bez ikakvog realnog rada.
Možda to nisu tri komisije, možda je to pet komisija, recimo, možda imate u vidu 25 ljudi koji možda mogu da ispune uslov da rade kao ispitivači i da za to primaju adekvatnu naknadu, ali u svakom slučaju smatram da je to trebalo ograničiti, naročito, ministre, što je moguće da na vaše mesto sutra sedne neki drugi ministar. Ako vi imate sada nameru da formirate tri komisije, moguće je da će sutra neki ministar iz vaše stranke ili iz neke druge stranke formirati 10 komisija. Zašto to nismo jednom imperativnom normom ograničili?
Na kraju dvodnevne rasprave o četiri člana želeo bih zaista da vas pozovem da se u narednom periodu posvetite nekim mnogo važnijim stvarima. Notarstvo jeste bitno, javno beležništvo jeste bitno, rekli smo koje bi ono probleme rešilo da je zaživelo kod nas, iako nije zaživelo, između ostalog i vašom krivicom, zato što niste stvorili uslove za to, ali ipak da se posvetite u narednom periodu sve većem porastu kriminala i posledicama amnestije. Činjenica je da je ovih dana jedna baka zadavljena od strane povratnika. Činjenica je da je…
(Predsedavajuća: Tema, gospodine Veselinoviću, najlepše vas molim.)
Ne smem baku da pominjem?
(Predsedavajuća: Ne, ipak se držite teme.)
Dobro. U svakom slučaju smatram da ima prečih tema kojima bi se trebali baviti, a tiču se pre svega porasta kriminala, a u smislu rasterećenja sudova i stvaranja prostora da prontno reaguju na dešavanja koja su svakodnevna na ulicama i koja stvaraju od ove države pravno nesigurnu državu. Hvala.

Ministre, da ne bude nerazumevanja, mi se apsolutno slažemo oko visine primanja ispitivača. Dakle, ne smatram da ispitivač treba da ima 2.000 evra primanje. Međutim, ne slažemo se u činjenici oko broja ispitivača. Broj ispitivača prema sadašnjem predlogu zakona može biti neograničen i kada saberete sva njihova primanja doći ćemo do ukupne sume mnogo veće u odnosu na koju smo pre toga imali.
S druge strane, kada govorite o mreži sudova, možda ste u pravu, mada to nije praksa evropskih zemalja, ide se na ukrupnjavanje sudova i na veću efikasnost sudova. Ali, vi nas sa ovim predlogom zakona dovodite u situaciju da ne samo što nećemo imati sudove u tim mestima narednih godinu dana, nego nećemo imati ni notare. Šta to znači? To znači da će ti ljudi morati da putuju da bi overili ugovor, moraće da putuju da bi uradili neke druge stvari koje je umesto suda mogao da uradi notar, a do toga dolazimo zbog činjenice da odlažete primenu ovog zakona na još godinu dana. U tome jeste naše neslaganje.
Dakle, sami sebi na neki način upadate u reč. Kažete da nemate dovoljno sudova, a s druge strane nećete imati ni notare, jer predlažete da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu prolongira, što će verovatno vladajuća većina i usvojiti, za još godinu dana. Mislim da to nije dobro, da je taj rok trebao biti kraći i da ste trebali obezbediti uslove da javni notari počnu sa radom, makar u delu Srbije, u delu opština i gradova, a da vi, ako hoćete da menjate mrežu sudova, da to slobodno radite. To je vaše pravo kao ministra.

Dobro ministre, prvo pitanje – vi ste bili ministar i pre šest meseci, je li tako? Kada je u avgustu ovde bio zakon pod istim imenom, tražili ste produženje roka za njegovu primenu za šest meseci. Šta se u međuvremenu promenilo? Da li vi niste neke činjenice znali? Dakle, u tom periodu kada kažete da nije bilo ispita, rađeni su pravilnici, dakle, završeni su svi podzakonski akti, neophodni da bi se ispiti organizovali i na kraju da bi se formirale komore i sve ostalo, kada bude dovoljan broj notara.
Dakle, zbog čega vi, sada kada imate sve uslove da primenite ovaj zakon, odlažete njegovu primenu na još šest meseci? Nemojte reći – pojaviće se neki bahati ministar. Da smem od predsedavajuće, naveo bih puno primera bahatosti novih ministara, novih direktora koji govore o slepim i ćoravim vozačima koji ginu na putevima itd, ne smem o tome da govorim. Može se desiti da će neki ministar ipak formirati pet komisija. Kako govorite o 2.000 evra primanja nekog ispitivača od ranije, kad kažete da je komisija plaćena samo kad radi? Dakle, nije ni prethodnik imao 2.000 evra primanja, u nekom smislu isplate honorara, nego kada su radili. Dakle, dešavalo se mesecima da je primala 2.000 evra, a dešavalo se da nije primala ništa ta osoba. Vi ste relativizovali stvari, a sad opet pričate o nečemu što je isto relativna stvar, da li će ti ljudi primati ili neće primati nadoknadu za to. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Ministar Selaković ima reč.

Poštovana predsedavajuća, mislim da ste vi povredili član 107. Poslovnika Narodne skupštine, da ste ugrozili dostojanstvo narodne skupštine jer ste izrekli opomenu šefu poslaničke grupe na pominjanje reči Mišića, koji je u bekstvu od zakona, na pominjanje amnestije.
To ima veze sa ministrom koji ovde sedi, to jeste u vezi sa činjenicom da je potrebno rasteretiti sudove sa uvođenjem službe javnog beležništva, što vi uporno izbegavate. Godinu i po dana, praktično, omogućavate da se ta institucija ne uvede i da sudovi i dalje budu zatrpani i da kriminalci budu na slobodi. Vi ćete i sutra opet verovatno doneti i neki novi zakon o amnestiji i nama ćete ovde onemogućavati da pričamo o tim stvarima.
Ako ćemo kod Poslovnika, vi ste umesto 15 sekundi koje su uobičajena praksa, danas 15 minuta utvrđivali dnevni red, kako bi se narodni poslanici okupili u sali. Nisam sasvim siguran da ih je bilo 126 u sali.

Ministar me je po imenu pomenuo. Ne želim ni na koji način da dižem tenziju nego samo da razjasnimo. Rekao sam da ova Vlada godinu i po dana onemogućava primenu Zakona o javnim beležnicima. Da kažem i na koji način.
Šest meseci smo već prethodnim Zakonom o izmenama Zakona odložili primenu ovog zakona. Današnjim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona drugim od mandata moje Vlade produžavamo, i odlažemo primenu za još godinu dana i to govori o tome koliko vam je stalo da se ovaj zakon primeni. Nije moguće ministre da niste imali druge načine i mere da onako kako smo vam mi predlagali pre šest meseci tada pomerite primenu zakona na godinu dana i u tom periodu da stvorite sve uslove da ovaj zakon tada stupi na snagu. Onda bi rasteretili sudove, stvorili veću efikasnost i sve ono što je bila želja prethodne Vlade, računali smo i vaše Vlade.
Međutim, vi to niste uradili, bavili ste se drugim poslovima koje smo već spomenuli, Zakonom o amnestiji i drugim zakonima koji po nama stvaraju pravnu nesigurnost a suprotni su pravnoj sigurnosti za koju ste se vi zalagali u predizbornim kampanjama i za koju se još uvek zalažete. Mislim da vam više niko ne veruje.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima. Predsedavajuću molim da vodi računa o mom tonu, pogledu itd, da me na vreme upozori kako ne bih prošao kao šef poslaničke grupe, pošto se nije ponašao, po svemu sudeći u skladu sa novim pravilima koja važe za opoziciju. Molim vas da mi skrenete pažnju za sve ono što smatrate da ne ide u korist stranaka na vlasti, da bih se doveo na vreme u kontekst nove pozicije predsedavajuće prema nama.
Razgovaramo o jednom zakonu koji je dat po hitnom postupku, iako je činjenica da će primena ovog zakona biti odložena bila poznata od ranije. Nije mi jasno zbog čega, vođeni racionalizacijom, imamo jednu novu sednicu, kada smo o tome mogli da raspravljamo u sklopu prethodne vanredne sednice.
Sa druge strane, nisam sasvim siguran da li je ovo jedan od zakona koji reformiše reformisano pravosuđe i da li je to početak ili kraj te reforme, pošto smo imali već jedan zakon, ne znam da li sme, predsedavajuća, da se pomene, to je Zakon o amnestiji. Ovaj drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu nije takve snage da bi se moglo reći da je on ozbiljna reforma reforme pravosuđa koju ste vi najavljivali i koju ste kao predizbornu temu sa pravom postavljali na prvo mesto.
Građani su očekivali mnogo više od četiri člana, od kojih je osnovni član da se primena Zakona o javnim beležnicima odlaže. Kako je poslanica vladajuće koalicije nadahnuto to rekla, dobro je što odlažemo zakon i zbog toga ćemo mi glasati za taj zakon. Šta ima dobro u tome što se Zakon o javnim beležnicima odlaže, što građani neće imati mogućnost da kao i ostali građani svih zemalja Evrope, ne samo EU, imaju javne beležnike i da oni vrše neke poslove koje sada vrše sudovi?
Vi kažete da su ti sudovi zatrpani, da oni ne mogu na primeren način da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju i da će javni beležnici odgovoriti tom zahtevu, odnosno rasteretiti pravosuđe da bi se, recimo, pravosuđe bavilo ozbiljnim poslovima, kao što su suđenjem za ozbiljna ili teška ili manje teška krivična dela, recimo, da bi se sudilo nekim licima koje ste amnestirali, pa su sad opet na slobodi, pa su opet učinili, verovatno, krivična dela. Da li ovaj zakon o izmenama i dopunama i odlaganju zakona na još godinu dana treba da doprinese efikasnijem pravosuđu, nekom boljitku za građane ili on ide u sasvim suprotnom smeru, poštovani ministre?
Nije nam sasvim jasno da li ove preostale tri odredbe, mimo ove koju sam pomenuo o odlaganju na godinu dana, treba da poboljšaju postojeći zakon.
Sa pravom je moj kolega Konstantinović, koji je ujedno i advokat i poznaje sigurno pravosudni sistem, ukazao na činjenicu da ćemo imati problema sa onim opštinama, gradovima, mestima u kojima ne budu izabrani notari, da će oni verovatno zbog toga, da bi ovi izabrani notari koji će sada biti dobro plaćeni, dobro situirani, sedeli u svojim mestima, a građani putovali da bi overili ugovor, recimo, o kupoprodajni automobila, jer je sad i to obavezno overiti kod notara, nije nepokretnost, izvinjavam se, ali, recimo, prodaji neke male parcele, zemlje, koja vredi neku manju sumu novca.
U suštini idemo na ruku javnim beležnicima koji će se sada birati, odnosno koji će sada polagati ispite javnobeležničke kod većeg broja, neograničenog broja komisija, pošto zakon ne ograničava broj komisija koje ćete vi imenovati, moj amandman ide ka tome da možete imenovati više komisija a ne više od tri, baš zbog toga da ne bi došli u situaciju da imamo desetak, petnaest komisija koje su imenovane na neodređeno vreme i koje će funkcionisati kada nam više notara i ne bude potrebno, jer će biti izabrani svi notari. Ovaj zakon u takvu jednu zamku može nas sve dovesti.
S druge strane, osnovni postulat ove vlade jeste bilo privlačenje stranih investicija, što bi značilo i ubrzavanje nekih postupaka. To bi značilo da se ugovor, kao i svuda širom Evrope, overava kod javnog beležnika, da ne mora novi investitor ili domaći ulagač da overava to pred sudom. Vi odlažete to za narednih 12 meseci, iako smo mi u avgustu, sa pravcu kolege ukazale, predložili da to bude godinu dana i da u tom vremenu stvorimo dovoljno prostora ministarstvu da obezbedi početak rada notara u poslednjoj zemlji Evrope koja će imati ovu instituciju, ili kako god hoćemo da je nazovemo, koja nije po prvi put među Srbima, da tako kažem, jer je ona postojala pre Drugog svetskog rata. Tako da se radi o jednoj staroj instituciji koju mi nikako da ponovo uvedemo u pravni sistem iako je, što ne reći, prethodna Vlada pripremila sve uslove da to tako bude - donela zakon, donela podzakonske akte, ušla u proceduru, formiranje komisije, ispita itd.
Ispiti su bili teški. Nažalost, nekome je trnovit put do diplome i do ispita, nekome je manje trnovit, ali možda se to moglo popraviti sa imenovanjem još jedne ili dve komisije koje će možda biti malo popustljivije, pa će propustiti i one koji će dobro zarađivati, jer će overavati sve moguće ugovore koji budu zaključeni.
Da li je to namera da bude neko iz sadašnje vladajuće koalicije, da li je ovaj zakon pravljen prema toj meri, teško je proceniti. Međutim, dosadašnje odluke vladajuće koalicije i ove vlade govore tome u prilog, da ne govorim o svim imenovanjima koja smo do sada imali.
Ono što smatram da bi bilo neophodno promeniti u ovom zakonu, mislim na izmene i dopune Zakona o javnim beležnicima se tiče sledećih članova, postojećeg člana 83. koji govori o delatnosti javnih beležnika. Zaista smatram da nije vreme da javnim beležnicima damo odmah kao mogućnost, isključivu mogućnost, da samo oni overavaju ugovore o raspolaganju nepokretnostima. To će stvoriti probleme u primeni i implementaciji ovog zakona. To može stvoriti problem, ukoliko notari budu počeli sa radom u nekim velikim sredinama, a ne bude zainteresovanih za notare u nekim manjim sredinama.
S druge strane, smatram da treba da razmislite, poštovani ministre, o činjenici da ograničite sebi pravo, pa možda i nekom budućem ministru, jer nismo sigurni da ćete vi biti ministar za godinu dana, da imenuje više komisija za izbor, odnosno za ispitivanje za polaganje javnog beležništva, odnosno javnih beležnika. Ograničite to na određen broj, tri-četiri komisije, da to bude 20 ljudi, da svi oni koji žele da polažu mogu da polažu, a da se to ne pretvori u udomljavanje nekoga ili u smanjenja kvaliteta tih komisija. Smatram da sa tim niko ne bi ništa izgubio.
S druge strane, jedan član koji meni, moram priznati, nije sasvim jasan jeste član 1. ovih izmena i dopuna zakona, gde se kaže da javni beležnik mora imati prebivalište na teritoriji na kojoj obavlja javnu beležničku delatnost. Moram priznati da prethodni zakon je u tom smislu takođe bio pomalo neprecizan i možda pomalo sporan. Tu bih se možda mogao složiti da je tu bilo potrebno predložiti neku izmenu.
Šta to konkretno znači? Prvo, smatram da je to u suprotnosti sa nekoliko načela Ustava Republike Srbije, sa članom 39. kojim svako ima prava da se slobodno kreće i nastanjuje bilo gde u Republici Srbiji. S druge strane, to je u suprotnosti sa načelom kojim se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, i svako ima prava na slobodan izbor rada i svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. S druge strane, načelo slobodnog preduzetništva se sa ovim članom takođe ograničava.
Šta hoću da kažem? Pravnik koji ispunjava uslove – pet godina staža, položio je pravosudni ispit, položi ispit za notara, a recimo živi u Begeču, to je meni najbliže pošto živim u Novom Sadu, ne može obavljati funkciju notara, odnosno posao notara u Bačkoj Palanci, koja mu je bliža u odnosu na Novi Sad. Ili, pravnik, koji je ispunio sve ove uslove, ne može da obavlja posao u Rači. S druge strane, njegov kolega iz Batajnice može da obavlja taj posao, recimo, u Obrenovcu. Ne vidim uopšte tu logiku, a iz ovog člana to proističe.
Nisam bez razloga navodio sva ova ustavna načela sa kojima je ovaj član u suprotnosti, baš zbog toga što će to dovesti do zabune i nejednakosti između ljudi sa istom stručnom spremom. Smatram da ovaj član nije korektan, jer će dovesti do toga da neko ko ne bude želeo da živi u Alibunaru, a možda je iz Vršca, neće moći da obavlja funkciju javnog beležnika jer će morati da živi u Alibunaru i da tamo prijavi svoje prebivalište, osim ako ne želi da laže. Mislim da to nije neophodno, i da u tom smislu kretanje ljudi, stručnjaka, ne treba ograničavati sa ovim članom.
U tom smislu smatram da ovaj zakon, osim činjenice da je nepotrebno da se odlaže, da su njegovi članovi vrlo sporni i možda napravljeni samo sa ciljem da on ima još neki član mimo ovog člana kojim se njegova primena odlaže, osim, rekao sam, člana sa kojim bih se načelno složio, da se možda poveća broj komisija, ako je samo to problem, ali ne preko tri komisije.
U tom smislu smatram, ministre, da treba da se pozabavite ozbiljnijim pitanjima kada je u pitanju pravosuđe, nego što je ovo, da obezbedite pravnu sigurnost u zemlji, jer se građani sve manje osećaju sigurno. Sa druge strane da ovaj jedan institut, koji je poznat svuda u Evropi, što pre primenite u Srbiji i da ne dođemo opet u situaciju početkom iduće godine, na proleće iduće godine, da se ovaj zakon opet odlaže i da mi još uvek nemamo notare u Srbiji. Hvala.

Za razliku od mog kolege, gospodina Šutanovca, kome je ova rasprava do kraja jasna, i zakoni i amandmani, ja sam jedan od poslanika koji se previše ne razume u ovu temu. Naime, VBA i VOA su tema kojom se zaista nisam bavio. Kao svaki od poslanika dođem u situaciju da se bavim nekim pitanjima koja su mi do sada bila nepoznata. Nije mi sasvim jasno kakve veze ima ono o čemu je do sada pričano u naznakama, a to je činjenica da će Novi Sad narednih dana bankrotirati zbog posledica nekih radnji koje su u prethodnom periodu preduzete, nekih ugovora koji su zaključeni.
Nije mi sasvim jasno ni da li se ovaj amandman možda odnosi na činjenicu da smo imali situaciju poslednjih dana da su zbog dobre saradnje svih bezbedonosnih službi, pretpostavljam VBA i VOA, na vreme uhvaćeni oni koji su želeli da sruše avion Vlade, ali bih voleo da znam i dobijem odgovor, i ne znam da li ovaj amandman doprinosi tome, da ubuduće te službe obaveste nadležna tela, pre svega mislim na najviše zakonodavno telo, o tim činjenicama pa možda i na zatvorenoj sednici. Nije nam do kraja jasno kakve su te pretnje. Ako se i dalje leti tim avionima, zašto državni organi ne preduzmu mere da se zaštite najviši državni funkcioneri, zašto ih prepuštaju ličnom riziku. Mislim da oni nisu samo privatna lica, već predstavnici Vlade.
Mi smo svedoci da su lokalni vlastodršci u poslednjih deset godina bili sve bogatiji, da je narod bio sve siromašniji i da su svi organi gonjenja u tome ako ne pomagali ono omanuli u čuvanju imovine, odnosno sprečavanju negativnih uticaja prilikom javnih nabavki. Velike sume novca su otuđene, u privatizacijama posebno. Dakle, više od dve trećine korupcije i kriminala, koji su počinili političari, mislim da je izvršeno u unutrašnjosti.
Ono što se desilo u Kaću desilo se u Inđiji. To su dva različita dela. Očigledno da bez obzira što je prijavljen nadležnim organima, ja sam svedok da je prijavljen, ništa po tom pitanju nije urađeno, jer su se kako to kaže i organi ako ništa nisu uradili onda se makar ugradili u taj kriminal koji nam se dešava po lokalnim samoupravama.
Za sada smo rašili Bojnik, Crnju i Brus. Dakle, da potvrdim da borba protiv korupcije još uvek nije potpuna. Dakle, mislim da bi ovaj amandman pomogao da se ta borba protiv korupcije i kriminala unapredi. Zahvaljujem.

Za razliku od mog kolege, gospodina Šutanovca, kome je ova rasprava do kraja jasna, i zakoni i amandmani, ja sam jedan od poslanika koji se previše ne razume u ovu temu. Naime, VBA i VOA su tema kojom se zaista nisam bavio. Kao svaki od poslanika dođem u situaciju da se bavim nekim pitanjima koja su mi do sada bila nepoznata. Nije mi sasvim jasno kakve veze ima ono o čemu je do sada pričano u naznakama, a to je činjenica da će Novi Sad narednih dana bankrotirati zbog posledica nekih radnji koje su u prethodnom periodu preduzete, nekih ugovora koji su zaključeni.
Nije mi sasvim jasno ni da li se ovaj amandman možda odnosi na činjenicu da smo imali situaciju poslednjih dana da su zbog dobre saradnje svih bezbedonosnih službi, pretpostavljam VBA i VOA, na vreme uhvaćeni oni koji su želeli da sruše avion Vlade, ali bih voleo da znam i dobijem odgovor, i ne znam da li ovaj amandman doprinosi tome, da ubuduće te službe obaveste nadležna tela, pre svega mislim na najviše zakonodavno telo, o tim činjenicama pa možda i na zatvorenoj sednici. Nije nam do kraja jasno kakve su te pretnje. Ako se i dalje leti tim avionima, zašto državni organi ne preduzmu mere da se zaštite najviši državni funkcioneri, zašto ih prepuštaju ličnom riziku. Mislim da oni nisu samo privatna lica, već predstavnici Vlade.

Poštovani predsedavajući, za razliku od prethodnika koji nisu vešto koristili, nego vrlo brutalno kršili Poslovnik, vešto govoreći o amandmanu pitam nadležna ministarstva - zašto ne obaveste javnost o činjenicama, o poslednjim događajima i da li će ovaj amandman ubuduće otkloniti takva nerazumevanja? Da li ovaj amandman, ako ste pročitali, gospodine predsedavajući, tiče se toga, na neki način otvara mogućnost da budu transparentne aktivnosti i da omogući ono što se odnosi na prisluškivanje, na tajnost u radu, da se one svedu na meru koja bi bila ograničena i koja bi dala veće mogućnosti kontrole nad ovim službama?
Zbog toga smatram da je vrlo bitno, da li će ovaj amandman stvoriti situaciju da se takve mogućnosti više ne dešavaju, da ne znamo da li nam je premijer ugrožen, ili nam nije ugrožen, ili je to samo spinovanje. Hvala.

Hvala. Jako je lepo što je prethodni govornik postavio pitanje koje se tiče njegove privatne firme, ali ću postaviti pitanje koje se tiče onoga što interesuje građane Srbije.
Naime, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Vladi Srbije, Ministarstvu zdravlja posebno. Tiče se informacije koju smo juče svi imali prilike da čujemo, a to je da od 300 obrađenih uzoraka mleka 272 je potpuno bezbedno, a kod 28 vrednost alfatoksina je na granici dozvoljenog. To je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede. Nisu rekli ni da li je to ispod, ili iznad granice dozvoljenog, pa tako jutros nisam siguran da majke znaju da li smeju dati to mleko svojoj deci ili ne.
Postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja i tražim hitan odgovor, koliko danas da nam kažu da li ovih 28 uzoraka, to je 10% ukupnih uzorkovanih jedinica su ispravni za ishranu ili nisu ispravni za ishranu?
Da li oni koji piju mleko se izlažu opasnosti da im bude oštećena jetra ili drugi organi, jer alfatoksin prema onome što smo dobili kao sastavni deo saopštenja izaziva kancerogene bolesti. Jutros smo čuli jednu dodatnu informaciju da građani ne treba da paniče, odnosno da nema mesta velikoj panici. Citiram, dakle, predstavnika ministarstva – nema mesta velikoj panici. Kakva panika uopšte može biti? Trebali smo po ovoj informacija koji smo dobili da dobijemo informaciju i da li će to mleko biti povučeno sa rafova i kojim proizvodima se leči?
Nažalost, ova Vlada ne primenjuje već donete pozitivne zakonske propise, postavlja se pitanje da li nadležne laboratorije, i to je moje pitanje za Vladu, imaju dovoljno kapaciteta da ispitaju kvalitet mleka, mlečnih proizvoda, ali ne samo mleka i mlečnih proizvoda nego svih životnih namirnica koje konzumiraju građani Srbije. Mi smo ovih dana bili suočeni i sa saopštenjem Udruženja potrošača koji kažu da ne postoji kontrola ispravnosti namirnica koje mi kupujemo legalno. Dakle, legalno, ne govorim o onome što ide na crnom tržištu.
S druge strane, ovde se radi o nekoj vrsti zataškavanja kao što je bio slučaj sa ispravnosti ili neispravnosti kukuruza. Da smo tu imali sasvim jasne odgovore možda danas ne bi pričali o sumnjivom kvalitetu mleka. Tražim informaciju od ministarstva kakva je sudbina kukuruza za koji je takođe bilo rečeno da toksičan. Da li je on uništen, da li se on koristi u ishrani stoke i da li to možda jedna od posledica ove situacije koju imamo sa mlekom?
Na kraju, još jednom molim ministarstvo da hitno danas saopšti građanima ovu informaciju, čak i ako je ministar u izbornoj kampanji, molio bih ga da se danas posveti ovom pitanju.

Poštovani predsedavajuću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo posle sedam ili osam meseci, koliko je ova vlada u ovom mandatu, došli su na red i radnici. Istina, ne sa nekim zakonom koji bi popravio njihov položaj, već ratifikaciju jedne konvencije koja je već 15 godina usvojena, a druga približno možda neku godinu duže.
Svakako da, usvajanje ovih konvencija jeste potrebno i prethodna Vlada je bila stavila u proceduru usvajanje ovih konvencija, ali sigurno jeste za veliku brigu, što ova vlada u stvari, nema nikakav program koji se tiče zapošljavanja nezaposlenih.
Naime, činjenica je da ova vlada i ova vladajuća koalicija imaju prečih poslova, stvaranje raznih afera, teško ih je sve i pobrojati, iz dana u dan jedna sustiže drugu, mediji ne mogu ni da isprate, već ni mi ne bi znali koja je poslednja i šta se danas desilo dok smo mi ovde sedeli.
Za ovo svakako ne bi okrivio ministra koji sedi ovde, koji je svakako najmanje kriv za ove afere, jedino što je sigurno njegova odgovornost jeste činjenica da sedi u toj vladi, koja nema nikakvo razumevanje za nezaposlene.
Da o nezaposlenima ova vlada ne brine govori činjenica, bilo je tu dosta statističkih podataka, da je za zapošljavanje u ovoj godini predviđeno 3,4 milijarde. Samo radi poređenja, pet puta je više predviđeno za nezaposlene koji su na birou rada ili na Službi za zapošljavanje.
Dakle, moglo bi se reći da su to tričave tri milijarde sa kojima se ne može ništa ozbiljno učiniti da bi ovih, kao ste rekli 762.576 naših građana, koji imaju jedan jedini san, a to je posao, dobili nadu i da taj svoj san ostvare.
Broj nezaposlenih raste. Igre statistikama ovih dana kako je 1.546 ljudi manje na birou sada nego u istom periodu prošle godine su bacanje prašine u oči. Zašto? Pa, veći broj od 1.546 ljudi je napustilo zemlju u međuvremenu tražeći posao preko granica Republika Srbije.
Dakle, ovde su samo ljudi koji su brisani sa evidencije za zapošljavanje, nije povećan broj zaposlenih. Dobro je što ćemo mi usvojiti danas dve konvencije koje se tiču mogućnosti i da se privatne agencije bave poslovima zapošljavanja. Ovde postoji jedan problem i nije sigurno slučajno što je ova konvencija 15 godina čekala na usvajanje u ovom parlamentu.
Naime, da bi neka konvencija bila uvedena u pravni sistem jedne države, jer usvajanjem konvencije ona postaje sastavni deo pravnog sistema, neophodno je da se pozitivno zakonodavstvo te države pripremi na primenu te konvencije. Ne vidim iz obrazloženja, niti iz akata Vlade da smo mi pripremili naše zakonodavstvo za primenu nekih mera iz ovih konvencija. Recimo, u Konvenciji Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje, kaže se da pod određenim uslovima država potpisnica može da zabrani poslovanje, rad privatnih agencija za zapošljavanje u pogledu određenih kategorija radnika ili grana privrednih delatnosti na pružanju jedne ili više usluga na koje se poziva član 1. stav 1. ove konvencije, da izuzme pod određenim uslovima radnike u određenim granama ekonomske delatnosti ili njene delove iz predmeta ove konvencije itd.
Dakle, postavljam pitanje predstavniku Vlade – da li smo mi razmotrili, da li neke grane, neke oblasti, treba izuzeti iz primene ove konvencije?
Ima tu još nekih pitanja koja se tiču činjenice da ove privatne agencije za zapošljavanje mogu da se brinu o zapošljavanju migranata. Dakle, ljudi koji dođu u Srbiju, oni imaju pravo da im traže posao. I taj deo bi trebalo pozitivnim zakonskim propisima urediti. Nisam siguran da je to uređeno.
Druga stvar, kada se radnici jedne zemlje potpisnice regrutuju u drugu zemlju, i to pitanje bi trebalo detaljnije urediti, jer ovde je samo predviđena takva mogućnost.
Ono što svakako je značajno, čemu je značajno posvetiti pažnju kada se govori o radnicima, zapošljavanju nezaposlenih, jeste i činjenica da je ova Vlada u prethodnom periodu donela niz zakonskih akata koji se marginalno dotiču pitanja radnika, ali nijedan taj akt nije bio u smislu popravljanja položaja radnika, već je to pitanje ostavljeno moguće nekoj narednoj vladi. Sve mere koje smo do sad ovde imali, sve zakone koje smo imali, u određenoj meri imali su populističke ciljeve i nisu se ticali potreba običnih građana.
Reći ću vam neke stvari koje će verovatno neka naredna Vlada učiniti da bi se broj nezaposlenih smanjio. To je svakako davanje određenih povlastica u samozapošljavanju i razvoju porodičnih firmi do 10 zaposlenih, koje su strateški važne za ovu zemlju, dakle, male, porodične firme i mogućnost da se, recimo, pet godina te firme, odnosno privredna društva oslobode plaćanja svih nameta, dalje, obezbeđivanje malim i srednjim proizvođačima bolje uslove na tržištu u konkurenciji sa svetskim proizvođačima koji imaju veće mogućnosti, veće učešće države, odnosno bolje uslove u svojim državama i konkuretnije su u odnosu na naša privredna društva.
Dakle, moglo bi se tu nabrojati još puno mera, ali sigurno i činjenica da postoji mogućnost, možda je to trebala biti prva mera ove Vlade, tako je u predizbornim aktivnostima i obećavala, jeste da se nivo doprinosa koje plaćaju poslodavci, po jednom zaposlenom smanji, recimo, za 50%.
Svakako da jedna od mera može biti i ne to da podignete cenu gasa ili struje, pa da kažete da će od te mere biti izuzete određene kategorije, jer znamo da oni ne mogu da plaćaju ni struju ni gas ako niko u porodici ne radi. Možda bi mera Vlade mogla biti i to da država na neki način obezbedi svakoj porodici da ima zaposlenog člana. Onda bi imali više ulaganja u privredu, a manje za nezaposlene.
Pročitao sam vam ili prepričao deo programa koji će DS izložiti narednih dana, jer vidimo da ova Vlada nema sposobnosti da bilo šta promeni kada je u pitanju položaj radnika. Naravno da ćemo za to tražiti i podršku sindikata, svih onih kojima je stalo da preživi Srbija, da porodice u Srbiji mogu da plaćaju i telefon i struju i gas, a ne da postanemo socijalna država, kakvom nas ova Vlada želi napraviti.
Govorili smo i o tome da će izgleda jedina mera nove Vlade, verovatno predstavnika URS, biti da promeni ime Nacionalne službe za zapošljavanje. Ne znam šta nameravate i ko će biti kum, ali može biti jedino suprotno od zapošljavanja – za nezapošljavanje ili služba za otpuštanje. Kako radite, to će tako i biti.
Gospodine Krkobabiću, ne dozvolite da Mlađan Dinkić određuje visinu ulaganja za zapošljavanje nezaposlenih, jer to se do sada pokazalo veoma loše. Vi ste odgovaran čovek i mislim da neće biti sredstava u narednom periodu ni za ovakve penzije bude li Mlađan Dinkić punio budžet za zapošljavanje.
Kada je u pitanju stopa nezaposlenosti u Srbiji, 24,7%, nije ona bila mnogo manja ni u prethodnom periodu.
Međutim, ne zaboravite da je u prethodnom periodu ovu državu, kao i sve države u okruženju i svetu, pogodila velika ekonomska kriza i da je održati broj zaposlenih, odnosno ne povećati broj nezaposlenih bilo ravno pravom poduhvatu.
Međutim, redovi na Birou su sve veći. Broj nezaposlenih kako sa osnovnom školom, sa srednjom školom, tako i sa fakultetom je ogroman. Recimo, broj nezaposlenih sa osnovnom školom i problem obrazovanja nezaposlenih je ozbiljan. Broj nezaposlenih sa osnovnom školom je 218.641. Mislim da ova cifra nije sasvim tačna, jer sam siguran da je ona makar za jedan manja, jer je skoro u Gradsko veće Novog Sada zaposlen član koji nema još završenu osnovnu školu. Mislim da takvih slučajeva još ima u Srbiji.
Inače, Južna Koreja je zemlja sa najmanjom stopom nezaposlenosti - 3,7% i u Južnoj Koreji je procenat nezaposlenih porastao. Ni on tamo nije padao, a da se razumemo, svetska kriza je pogodila sve. Međutim, Južna Koreja ima mere za sprečavanja povećanja broja nezaposlenosti, iako je ona 3,7%. Ova vlada je nema i ne priprema se za to.
Ovde je bila puna sala kada se pre neki dan razgovaralo o VBA. Danas nema predstavnika vladajuće koalicije, njih je veoma malo. S druge strane, na spisku prijavljenih za diskusiju, 50% predstavnika je DS, ima tu još drugih predstavnika iz opozicije. Ova tema izgleda nije interesantna vladajućoj koaliciji.
Da li je program SNS, SPS i da ne ređam dalje stranke vladajuće koalicije ima ih puno, bio izmene Zakona o VBA? Ko je to pominjao u programu? Pominjala su se nova radna mesta, zapošljavanje nezaposlenih, zapošljavanje visoko kvalifikovane radne snage. To je govorio i gospodin Dinkić, to je bio glavni izborni slogan, niko nije spominjao amnestiranje kriminalaca, itd.
Ove konvencije su možda dobar primer da se ova vlada probudi. Nama je cilj da mi kažemo kako vi loše radite, jer voleli bismo da možemo da popravimo neke zakone koje ćete vi staviti u proceduru iz ove oblasti, kojom ćete dati podsticaje, naveo sam neke mere koje su u programu DS, a koji će biti predstavljeni, kako ćete povećati broj zaposlenih, kako ćete smanjiti doprinose na plate.
U predlogu Konvencije, odnosno Zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 150 o administraciji rada, moglo bi se reći da ima nekih tačaka koje bi svakako trebalo da uvaže i naše službe koje se bave statistikom. Naime, u ovoj konvenciji se kaže da su službe kojima je povereno vođenje evidencije o nezaposlenima, da su dužne ili da mogu da vode evidenciju, recimo, o zakupcima koji ne angažuju spoljnu pomoć - napoličare i slične kategorije poljoprivrednih radnika, samo zaposlena lica koja ne angažuju spoljnu pomoć, sa zanimanjem u neformalnom sektoru, kako se on shvata u domaćoj praksi, članove zadruga itd.
Šta ova konvencija u suštini donosi u naš pravni sistem? Donosi mogućnost državi da utvrdi zaista pravi broj zaposlenih i nezaposlenih, onih koji traže posao i oni koji su formalno na evidenciji zaposlenih. U tom smislu bi akcenat na zapošljavanju trebalo staviti na stvarno nezaposlene, a ne na one koji su na crnom tržištu, jer se ovde na neki način sugeriše da se i ti evidentiraju. Odnosno, njih treba skinuti sa evidencije za zapošljavanje. Svakako bi ova cifra koja se daje nazposlenima mogla da se preusmeri na podsticaje u zapošljavanju.
Skoro smo imali ovde na dnevnom redu zakon o podsticajima u poljoprivredi, kada smo već kod podsticaja i ruralnom razvoju, vaš kolega Knežević nije hteo ni da čuje za neke naše predloge koji su imali namere da poprave taj zakon, kako bi se stvorili podsticaji da se na ruralnim područjima nađu mogućnosti za samozapošljavanje. I sada su 50% Srbije ruralna područja. O tome treba voditi računa. Nije bitno da li taj predlog dolazi iz DS, oni su bili odbijani, čini mi se, zbog toga što su iz DS a nisu bili ni malo politički obojeni.
Na kraju, gospodine ministre, uvaženi potpredsedniče, dobro bi bilo da na nekoj od narednih sednica pokrenete pitanje i stavite pred predsednika Vlade, prvog potpredsednika, neke od gorućih problema, da se ne bave samo temama koje su popularne i koje dižu rejting stranke. Imaćemo izbore, neko će pobediti na tim izborima, ali kako će građani dočekati te izbore? Da li će uopšte izaći na te izbore?
Pokušajte da uzdrmate uspavane ministre koji su nadležni za ovu oblast, a pre svega kada su u pitanju finansije, da pokušaju da spasu što se spasiti može. Ovakva situacija u Srbiji, gde je dnevna politika važnija od ključnih pitanja ljudi – cene gasa, ulja, gradskog prevoza, grejanja itd, neće nas dovesti bilo gde, ni vladajuću koaliciju, a ni nas u opoziciji koji želimo da sutra preuzmemo vođenje ove države, jer nam se čini da vladajuća koalicija za to nema ni znanja, ni umeće. Opet da kažem da ove kritike nisu upućene vama, već činjenici da se za ovu oblast ne izdvajaju finansijska sredstva. Hvala.

Hvala.
Zaista ne mislim da treba da odgovaram na neozbiljne kritike, odnosno upadice, kako bih ih nazvao. Pre svega, kada je u pitanju tema dnevnog reda, čitali su juče enciklopedije, vojne, i čitali su, juče je bila na dnevnom redu tema, iz te oblasti enciklopedije. Jednostavno, nije uljudno sa strane pozicije da uvek kada opozicija kritikuje vladajuću koaliciju po vrlo ozbiljnim pitanjima podižu poslovnike, uznemireni su. Tačno je, smanjen je broj nezaposlenih. Znam za jednog, već sam rekao, u Novom Sadu. Ostali su njihovo zaposlenje, odnosno smanjenje broja nezaposlenih je posledica njihovog odlaska u inostranstvo.
Tačno je da je i prethodna Vlada odgovorna za ovu situaciju i to iz razloga što je držala Mlađana Dinkića u Vladi sve do šest meseci pred kraj mandata te Vlade.
U tom smislu priznajemo našu grešku. Smatramo da vi tu grešku niste trebali napraviti, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije. Žalosno je što ljudi koji sebe doživljavaju kao predstavnici naroda, kada pokušavamo da doprinesemo u diskusiji… Gospodin Babić je stigao, vadi svoju karticu, verovatno će i on replicirati.
Nećemo više učestvovati u replikama, makar ja, jer smo vrlo ozbiljno izneli naše primedbe na ovu temu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj diskusiji neću da se previše osvrćem na delove koji su do sada već rečeni, ali neću ni kao pojedini poslanici pozicije čitati vojnu enciklopediju, na način da bi se dopao ministru, jer mislim da to nije nužno.
Smatram da se u pojedinim pitanjima slaže i pozicija i opozicija, a to je činjenica da je učešće Vojske Srbije u međunarodnim vojnim misijama dobra za Srbiju, dobra za njene građane, da na taj način širimo svoj skromni uticaj u svetu i da na taj način dobijamo mogućnost da se na tom delu sveta pojavimo i sa svojom robom, vojnom opremom, da širimo političke vidike, komunikacije. Na kraju krajeva, Republika Srbija u tome ima tradiciju i preko bivše države, ali rekao bih da ova vojna aktivnost nije od juče.
Na kraju krajeva, nalazimo se u jednoj vrlo specifičnoj situaciji. Republika Srbija je, ispravićete me ako ne govorim tačno, ako ne govorim istinu do kraja, jedna od retkih zemalja sveta koja na svom području, teritoriji ima strane vojne snage, a u isto vreme šalje svoje vojne misije u druge zemlje sveta. Znate da je na području KiM, da su snage i međunarodnih vojnih misija i snage NATO zemalja, ali u isto vreme imamo misije u nekoliko zemalja, povećavamo broj vojnika i širimo strukturu tih vojnih snaga.
Do skora, nažalost, devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije su bile trupe UN, raznih zemalja. Na manje ili više uspešan način su čuvali građane srpske nacionalnosti. Rekao bih da na pojedinim područjima to nisu do kraja uspeli da učine.
Nažalost, danas smo ovde na dnevnom redu trebali da imamo deklaraciju o položaju izbeglica, o položaju ljudi koji su uprkos učešću međunarodnih vojnih misija na tim područjima morali da napuste svoje domove. Neka čudna koincidencija jeste da smo danas tu rezoluciju skinuli sa dnevnog reda, da nismo imali dovoljno hrabrosti da napravimo jednu kvalitetnu rezoluciju koja bi bila plod saradnje svih poslaničkih grupa, jedan konsenzus kao što danas imamo konsenzus po pitanju učešća srpskih snaga u međunarodnim multinacionalnim snagama, pa i prvi put u snagama zemalja EU.
Mislim da je to loša poruka, da se nismo suočili sa činjenicom da na adekvatan način postignemo dogovor i o rešavanju pitanja izbeglica koje još uvek nisu našle krov nad glavom.
Složiću se sa kolegom Samofalov da uopšte nije bilo lako u prethodnom periodu doneti odluku o slanju vojnih misija u druge zemlje, naročito prvih vojnih misija. Zaista kao DS smo imali težak zadatak da to učinimo. Vrlo često smo činili nepopularne korake koji nisu bili uvek u cilju sticanja političke koristi. Naprotiv, imali smo hrabre korake. Drago nam je što nova vlada, odnosno novi ministar podržavaju tu politiku koju je vodila DS.
Sa druge strane, imam određenu dozu strepnje – da li će postojeća Vlada, imajući u vidu zadatke koje ministar obavlja na drugim planovima, nastaviti tu politiku u punom kapacitetu, jer je to ozbiljan posao. Mislim da se gospodin Šutanovac svim svojim bićem posvetio tom poslu i u tom smislu očekujemo da novo ministarstvo nastavi taj započeti posao jer je ovo mehanizam koji ne sme da stane. Ovo je mehanizam koji je, mogao bih reći, podmazao svoje zupčanike, koji može da se kreće u određenom periodu i po sili, odnosno principima koji su uspostavljeni u prethodnom ministarstvu. Ali, smatram da je ovaj posao potrebno nastaviti u punom kapacitetu kako za godinu ili dve dana ne bi imali situaciju da se pojedina dostignuća uruše.
Svakako je važno istaći da je prethodni mandat značio i možda jednu nepopularnu meru za državu Srbiju mimo njene tradicije, ali u skladu sa modernim dostignućima, rekao bih, evropskih zemalja i modernih vojski. To je profesionalizacija Vojske Republike Srbije. Profesionalizacija je bio jedan korak koji je doveo do činjenice da vojnu službu služe samo lica koja to dobrovoljno žele, a uz to daje jednu mogućnost i iskustvo Vojske Republike Srbije da odgovori svim izazovima koji se pred nju stavljaju.
Na kraju, imajući u vidu činjenicu da su moji prethodnici iz DS rekli da ovi zakoni koji su na dnevnom redu jesu zakoni koje će DS podržati, jer su deo težnji koje su i deo težnje DS, a to je da se uvede veći red u vojnoobaveštajne službe, odnosno viši nivo kontrole, uz jednu dozu straha da u pojedinim domenima bi to moglo da ima i negativne posledice ukoliko ne bi imali profesionalnu vojsku i profesionalno pravosuđe i druge nezavisne institucije, kada je u pitanju civilna kontrola vojnih službi. Svakako da ovo nije tema današnje rasprave, ali da bi se trebalo otvoriti rasprava i o načinu kontrole službi pri MUP, BIA i drugih službi koje se bave poslovima sličnim kojima se bave neke vojnoobaveštajne službe, a to je prisluškivanje. To je tema koja svakako zaslužuje pažnju, pogotovo što smo u prethodnom periodu imali nekoliko vrlo neželjenih situacija kada smo imali prisluškivanja, što ovlašćena, što neovlašćena, i sada se bavimo posledicama tih možda do kraja nedefinisanih pravnih procedura.
Na kraju još jednom da kažem da će DS podržati ove zakone i da će u Danu za glasanje biti "za", kao što je to rečeno i u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.
Kao što ste videli, jutros smo dali kvorum za početak sednice. Nadam se da će vladajuća većina, u narednom periodu, uspeti obezbediti kvorum za početak sednice, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije.
Prvo pitanje bi se ticalo kampanje za ukidanje AP Vojvodine, odnosno njenih ovlašćenja. Ona idu iz dva pravca. Jedan je institucionalni, a drugi je vaninstitucionalni. Ovaj institucionalni je započet donošenjem Zakona o budžetskom sistemu u kome je, mimo Ustava, propisano da Vojvodini pripada manje od 7% zagarantovanih Ustavom. To se nastavlja unošenjem u brojne zakone odredbi koje autonomiju ograničavaju ili obesmišljavaju raznim normama kojima se traži prethodna ili naknadna saglasnost za postupke organa AP Vojvodine. Ovih dana smo imali primer zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali i svih dana gde su takve odluke mogle biti uvrštene od stupanja ove vlade na dužnost.
To je imalo za posledicu ohrabrivanje svih onih koji bi autonomiju, koja je na Ustavu zasnovana, ograničili i urušili na druge načine. Tako imamo ovih dana, čini mi se, jedan vrlo glasan zahtev, izgovoren iz usta određenih istoričara, za ukidanje AP Vojvodine - pominjem istoričara Antića, nastupe ekstremističkih grupa.
Ovih dana je Novi Sad oblepljen plakatima za ukidanje AP Vojvodine i mogao bih dalje da nabrajam šta se sve čini od stupanja ove vlade i predsednika Republike na dužnost, da bi se stvorila jedna atmosfera u kojoj je to moguće činiti. Zbog toga pitam Vladu i predsednika Republike Srbije – šta će učiniti da se poštuje Ustav Republike Srbije i da se ova kampanja zaustavi?
Drugo pitanje se tiče populacije izbeglih, prognanih i raseljenih. Porodice i žrtve ratova iz 90-ih su bile veoma uznemirene presudama Haškog suda, kojima su oslobođeni odgovornosti oni koji su prema njima nosili glavnu odgovornost za sve žrtve koje su se desile na prostorima gde su bile srpske žrtve. To je uvredilo porodice srpskih žrtava, ali i sve druge porodice koje su imale stradale u ovom ratu.
Pre dva meseca je organizovana protestna šetnja, je li tako, predsedniče Skupštine? Primili ste delegaciju ljudi koji su bili u toj protestnoj šetnji i obećali ste im da ćete uskoro organizovati tematsku sednicu na kojoj će se razgovarati o toj temi. Prošla su dva meseca i o toj temi se više ne priča. Pitam vas – da li je to bio samo nastavak predizborne kampanje? Da li je to bilo zatvaranje očiju pred činjenicama koje se dešavaju?
Pitanje Vladi i predsedniku Republike jeste – šta čine da se prava Srba u Hrvatskoj, prava Srba u Federaciji BiH i drugim mestima odakle su ljudi morali da izbegnu, šta se čini da se ta prava podignu na nivo zaštite države Srbije? Šta je pričao ministar, odnosno predsednik Vlade Dačić, u razgovoru sa svojim kolegom Milanovićem na tu temu, o povratku stanova, kuća, penzija, pronalasku nestalih itd? Šta čini predsednik Republike, koji od kada je stupio u mandat, nije zakazao savet za Srbe van Srbije, iako je bio dužan?
Molim vas da dobijemo ove odgovore što je moguće pre, kako bi znali da li je ono što ste pričali u predizbornoj kampanji nešto što ćete raditi u praksi, pošto ste dobili vlast, ili ne možemo očekivati ništa po tom pitanju. Hvala.

Hvala prethodnoj koleginici što nas, kao član SNS, upoznaje da postoje IPA projekti. Kada je u pitanju ova tema, u suštini se otvorila načelna rasprava opet o ovom zakonu. Svakako, ja ne želim da se zahvaljujem ministarki na tome što će 31. marta prebaciti lokalnim samoupravama sredstva koja im pripadaju. Šta će do tada raditi građani u tim građanima, da li će disati čist ili vazduh pomešan sa smogom, sa čađu, sa drugim materijama koje štete njima i njihovoj deci? Nije vaše privatno pravo, gospođo ministarka, da odlučujete kako će građani Srbije, odnosno kako će lokalne samouprave koristiti novac koji im na neki način pripada i pripada im za zaštitu životne sredine. Dakle, tih 40% koje ćete im dati 31. marta nije vaša dobra volja. Zaštita ekologije, odnosno ekologija se svela na dobru volju ministarke i ministarka se bavi svim pitanjima, osim ekologijom. To i u nazivu ministarstva jeste na trećem ili četvrtom mestu. Ne zameram vama što je vama bitnija energetika i sve ove teme. Međutim, ekologija je jedna veoma važna oblast.
Pričali smo prošli put o crnom snegu u Novom Sadu, i jutros je on crn, ono što je ostalo. Dokle ćemo se igrati demagogijom u ovoj veoma važnoj oblasti? Dokle ćemo pričati u prošlom vremenu? Dokle ćemo pričati o IPA projektima koje mi treba sada da otkrijemo i da li ćemo iz IPA projekata finansirati ekologiju? Da li ćemo iz IPA projekata finansirati naše zdravlje? To je oblast sa kojom nema šale, kojom se nijedna ozbiljna Vlada ne igra. Ne kažem da ministarka troši nenamenski sredstva koja su, da tako kažem, deo ekološkog dinara. Ne nenamenski u smislu da ih stavlja u svoj džep, nego ih troši za neke druge namene koje nemaju veze sa ekologijom. One idu možda za plate vozača, za plate u policiji, za neke druge plate. Nemamo jasnog kriterijuma gde ta sredstva odlaze. Ne žalimo mi za fondom koji ste ukinuli, nego nam nije jasno, nemamo transparentnost, ne vidi se gde se ta sredstva troše.
Dakle, imali ste jedan cilj, ukinuli ste fond. Kažite nam – gde su ta sredstva koja su ubrana kao ekološki dinar, za koje su namene otišla, jer vidimo širom Srbije opet deponije uz puteve, vidimo da se ne meri čistoća vazduha, gde odlaze ta sredstva? Hvala.