Hvala gospodine predsedavajući, ministre Dinkiću, danima unazad i svaki put kada ste u sali vi odgovarate na pitanja koja vam nisu postavljena.
Dakle, mi vas pitamo jednu stvar, a vi odgovarate nešto deseto. To svako od nas ko vas iole sluša, može da zaključi, a isto tako, vi znate da je to vaš stil vođenja politike.
Dakle, neko vas pita koliko je sati, a vi kažete – napolju je sunčano vreme, kao odgovor, da pojednostavim krajnje. Nisam vas pitala za naplatu poreza za šta ste vi bili u ovoj zemlji bili zaduženi iks godina unazad. Sada ta naplata poreza, kako vi kažete nije na zadovoljavajućem nivou. Ne bih se time dičila. Ne bih svoj neuspeh isticala u prvi plan kada dajem odgovore jednom poslaniku, jer to na neki način narušava i ugrožava, kako bih rekla i dostojanstvo ovog parlamenta.
Postavila bih vam pitanje, na primer koliko Zaječar duguje za porez, ako ste se već dotakli pitanja poreza. Koliko Kragujevac duguje za struju? Da li 300 miliona dinara RTB Bor duguje opštini Majdanpek na ime …(isključen mikrofon)

Ne širim ja temu, meni je žao što moram da ulazim u polemiku, ali ovo su činjenice. Dakle, činjenice da ministar Dinkić svaki put kada mu poslanik postavi pitanje odgovara o onome šta mu je volja i ne dobije opomenu da se drži teme.
Ovde postoje poslanici koji vrlo dobro slušaju i obraćaju pažnju na ono što ministar Dinkić priča i svaki ministar, svaki kolega. Ja sam jedna od tih.
Prema tome, ministre Dinkiću……(isključen mikrofon)

Dobar dan, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Vratiću se nekoliko meseci unazad, naime, na kraj 2012. godine, kada smo u ovom parlamentu diskutovali o budžetu za 2013. godinu i kada smo vam skrenuli više puta pažnju, veoma kolegijalno i pristojno, da ste nerealni u planiranju ovog budžeta a da za početak planirate nerealne prihode u budžetu za 2013. godinu.
Danas smo u situaciji, pošto tada niste reagovali, da primanja u budžetu smanjujete za 92,3 milijarde dinara. To je promašaj za neverovatnih 10,57% i ja želim odgovor na pitanje da li ijedan ministar finansija u Evropi ili u svetu greši za neverovatnih 10,57%?
Zbog toga što ste vi pogrešili i niste nas poslušali kada smo vam kolegijalno skrenuli pažnju da nerealno projektujete prihode u ovom budžetu, danas umanjujete budžet u onim oblastima koje su strateški bitne za našu privredu i za naše društvo, za budućnost naše zemlje, kao što je na primer nauka i obrazovanje. To je trend kojih poslednjih godinu dana prosto ne jenjava od kad ste vi postali ministar finansija i privrede.
U budžetu za 2012. godinu bila je predviđena 21 milijarda dinara za oblast obrazovanja i nauke. Rebalansom koji ste vi predložili za prošlu godinu ste to umanjili na 17,7 milijardi dinara. U budžetu za ovu godinu planirali ste 15 milijardi dinara, da biste sada to dodatno umanjili za tri milijarde dinara. Dakle, milijardu i 800 miliona za nauku i ostatak na poziciji obrazovanja. Rekli ste od čega su sastavljene te uštede.
Vi nam uporno govorite da mi treba da se bavimo budućnošću, da vas realno kritikujemo. Ovo je realna kritika. Dakle, danas naučni radnici štrajkuju i protestuju zbog toga što od početka godine nisu dobili ni dinara za materijalne troškove, a koji su planirani u ovom budžetu, iako nedovoljni i simbolični da bi oni mogli da funkcionišu i rade svoj posao kako treba, nemaju ni dinara za objavljivanje naučnih radova i nemaju ni dinara za održavanje opreme. Vi im to dodatno smanjujete.
Molite nas da pričamo o budućnosti i ja upravo pričam o budućnosti. Ne postoji bitnija stvar za budućnost naše zemlje od ulaganja u obrazovanje, u znanje i u nauku. Vi ste to sveli na minimum i vi dovodite nauku i obrazovanje na ivicu opstanka.
S druge strane, ne znam zaista šta drugo možemo očekivati od vas, od ovog katastrofalnog budžeta i od ove Vlade kada ste spisku odličnih rezultata koje ova Vlada ima u poslednjih godinu dana dodali i fijasko, skandal koji se desio sa malom maturom pre nepunih 10-ak dana.
Koliko ste vi usmereni, kao ministar finansija i član ove Vlade ka budućnosti naše zemlje, dokazuje i činjenica da obrazovanje, nauku i znanje uopšte tretirate kao trošak a ne kao investiciju. To je veoma žalosna činjenica. Hvala.

Hvala vam ministre na odgovoru.
Doduše, niste mi odgovorili ono što sam vas pitala. Shvatam da mi imamo, to pitanje ću ponoviti, pa ćemo ponovo o tome, izvanredne pojedince u svim oblastima u nauci. Posao države je da prepozna talenat i da pokaže da znanje ceni. Dakle, vaš posao kao ministra finansija jeste da prepoznate možda ono što neko drugi nije prepoznao. Dakle, imate i vi odgovornost u planiranju budžeta, ne samo resorni ministar.
Niste mi odgovorili na pitanje koje sam vam postavila, a to je – kako je moguće da ste promašili planiranje prihodne strane budžeta za 10,57%? Dakle, nisam sporila činjenicu da je potrebno, moguće ili nemoguće donositi rebalanse i da li to rade države Evrope, sveta itd, sigurno je da rade. Ali mi niste odgovorili na pitanje kako je moguće da ste za 10,57% promašili planiranje prihodne strane. Dakle, razumem da je u pitanju 0,5%, 2%, 3%, ali da ta cifra bude dvocifrena, meni to nije jasno. Dakle, to mi sigurno ukazuje na neke druge kvalitete koje ministar finansija treba da ima, a trenutno ih nema. Dakle, pitanje je kako ste uspeli da promašite planiranje prihodne strane za 10,57%? Hvala.

Dakle, priznali ste grešku da ste promašili planiranje budžeta na prihodnoj strani za rekordnih 10,57%. Samo želim odgovor od vas, da kažete – jeste, promašeno je to.
Ono za šta ću zatražiti od skupštinskih službi da mi dostave stenografske beleške jeste upravo ovo što ste vi tražili, da bih proverila da sam u pravu. Mi smo vam skretali pažnju da nerealno planirate budžet. Nismo mi dužni da vama planiramo budžet. Vi ste dužni da predstavite realan budžet građanima Srbije. Nije opozicija dužna da planira umesto vas. Naše je da vam kažemo da ga nerealno planirate, da vam skrenemo pažnju i da kažemo – prihodna strana budžeta je nerealna. Nećete uspeti u narednoj 2013. godini da taj budžet ostvarite, ali da to bude toliko nerealno danas, 2. juna, posle šest meseci implementacije budžeta, da ste ga promašili za 10,57%, meni to zaista nije jasno. Hvala.

Dobar dan.
Poštovani ministre, kolege iz ministarstva, poštovana predsedavajuća, nisam se javila za reč po osnovu amandmana koji smo podneli zajedno profesor Stojković, profesor Janko Veselinović i ja, ali zato moja koleginica Nataša Vučković, koja je podnela amandman u malo izmenjenom tekstu, pokušaću da obrazložim tu intenciju, s obzirom da smo čuli obrazloženje za ne prihvatanje prethodnih amandmana.
Dakle, koleginica Nataša Vučković predložila je da se učenici prva četiri razreda u osnovnoj školi prevoze o trošku države, koji stanuju na udaljenosti manjoj od dva kilometra. Dakle, da pokušam da vas ubedim da barem za decu koja idu u prava četiri razreda osnovne škole prihvatite ovaj amandman i da pokažete dobru volju da izađete u susret, da makar napravite neku, da kažem, prelaznu odredbu do sledećeg trenutka, kada u budžetu Republike Srbije bude više sredstava za naše najmlađe.
Dakle, apelujem još jednom na vas da barem razmotrite još jednom prihvatanje amandmana u izmenjenom tekstu, odnosno amandmana koji je predložila narodna poslanica Nataša Vučković, a to je da za decu koja idu u prava četiri razreda osnovne škole prihvatite da država snosi troškove prevoza za njih koji stanuju na udaljenosti manjoj od dva kilometra. S obzirom da u dva navrata ni 2009. godine ni sada 20`3. godine nismo imali dovoljno snage ili niste imali dovoljno snage da obezbedite u budžetu novac za svu decu koja stanuju na udaljenosti manjoj odnosno većoj od dva kilometra.
Dakle, tu odredbu iz 1929. godine, smanjimo za 50%, sa četiri kilometra na dva kilometra, da barem sada nađete snage, pošto verujem da volju imate, ali da vam nedostaje snage da ubedite ministra finansija da u budžetu i u rebalansu koji, kako smo čuli, biće u ovom domu najverovatnije 1. jula, obezbedite sredstva za decu, ponavljam od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, koja stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra. Hvala.

Hvala.
Imala sam samo kratko nešto da dopunim što se tiče finansiranja nekih od nadležnosti koje su prebačene na lokalnu samoupravu sa nivoa republike. Nalazimo se u trenutku kada je lokalnim samoupravama ukupno do sada uskraćeno više od 200 miliona evra prihoda i zbog toga ne mogu da prihvatim da citiram "elementarno nepoznavanje sistema funkcionisanja" koje mi je prebačeno.
Dakle, i te kako dobro znam kako se donosi budžet Republike Srbije, koje nadležnosti prebačene sa republike na lokalnu samoupravu i šta se tačno finansira iz budžeta, odnosno iz državne kase na jednom, odnosno drugom nivou.
Prema tome, ne bi bilo loše da dva resorna ministarstva sednu i dogovore se šta je najbitnije barem za decu od prvog do četvrtog razreda, vezano za prevoz. Verujem da to može da bude jedan od prioriteta ove države. Dakle, brinite o deci koja imaju sedam, osam, devet i deset godina na adekvatan način, ne možda u sredinama obavezno koje su gradske, nego obratite pažnju na ruralne sredine i na, kao što je ovde neko rekao, decu koja putuju kilometrima peške kroz šume zimi, noću, danju, itd. Živite ljudi u realnosti u kojoj živimo i mi. Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, ovim amandmanom sam predložila još jedan vid vođenja evidencije, odnosno otvaranje mogućnosti da neke škole koje za to imaju volje i sredstava i načina da to ostvare, mogu voditi evidenciju putem elektronskog dnevnika. Naravno sve u saglasnosti sa pozitivnom zakonskom regulativom, bezbednosnim protokolima za čuvanje podataka o ličnosti s obzirom da se radi o kategoriji dece i naravno, uvažavajući mišljenje Poverenika za informacije vezano za ovu temu.
Ovo rešenje nas dovodi u sklad sa modernim svetom u kome živimo. Ta mogućnost da škole mogu voditi elektronski dnevnik otvara roditeljima mogućnost da se brže lakše i bolje informišu o tome kako njihova deca napreduju u školi i da li pohađaju redovno nastavu, a ne moraju fizički da budu prisutni na konsultacijama sa predmetnim nastavnicima, razrednim starešinama ili učiteljima i učiteljicama.
Moj predloženi amandman ne nameće nijednu vrstu obaveze bilo kome ko ima ulogu u obrazovanju u našoj zemlji, već samo otvara mogućnost da ukoliko postoje mogućnosti i resursi, u nekim školama gde je to realnost, da može doći do ostvarivanja ovakvog koncepta vođenja evidencije, naravno sve u saglasnosti sa zakonima koji regulišu zaštitu podataka o ličnosti i pozitivnom zakonskom regulativom.
U obrazloženju koje ste mi dali prilikom odbijanja ovog amandmana naveli ste da je odnosnom odredbom već dat pravni odnos za propisivanje ovakvog stava, između ostalog vrste, nazivi i načini vođenja evidencije. Prema tome, da ova materija nije predmet uređivanja Predloga zakona, već će biti uređena podzakonskim aktom.
Želela bih onda ovu priliku da iskoristim da apelujem na vas da u podzakonskom aktu koji budete doneli vezano za vođenje evidencije i za način vođenja evidencije, da eksplicitno navedete mogućnost vođenja evidencije i putem elektronskog dnevnika. To propiše tako i dovoljno detaljno da ne ostavlja nikakvu mogućnost dvosmislenog tumačenja, jer se u praksi gde ovakva rešenja postoje i gde su organizovana vrlo profesionalno i veoma stručno u nekim školama, uz saradnju sa lokalnom samoupravom to pokazalo kao izvanredno dobro rešenje. Prvenstveno za roditelje i porodicu, a samim tim posredno i za učenika, odnosno nastavnika koji je u pitanju.
Time se obavezuju i nastavni kadar i roditelji da se još više uključe u obrazovno-vaspitni proces, da bolje, lakše i brže prate razvoj svog deteta, a da im za to ne treba možda ono vreme koje im je bilo potrebno u slučaju da jedna ovakva alatka i mehanizam ne postoje.
Dakle, u dogledno vreme, pošto ovim zakonom ostavljate dve godine za donošenje podzakonskih akata, što mislim da je izuzetno dug period za primenu ovog zakona, za početak primene ovog zakona, obratiću se pomoćniku ministra prosvete, koji nadgleda ovaj deo obrazovanja, i zamoliću ga i podsetiti da se u podzakonske akte koji su bitni za regulisanje i vođenje evidencije uključi i propiše mogućnost vođenja elektronskog dnevnika u onim sredinama u kojima je to moguće, gde to može da bude viši standard nego u ostalim sredinama gde to na žalost nije slučaj.
Da ponovim jedan principijelan stav, a to je da tamo gde postoji mogućnost i gde je realnost takva da možemo podizati standarde obrazovanja to i učinimo uvođenjem dodatnih mehanizama putem informacionih tehnika i tehnologija, a tamo gde to nije moguće da obezbedimo onaj minimum standarda i civilizovanih uslova u kojima deca uče počevši od uređenih toaleta i učionica i krovova koji ne prokišnjavaju, da podižemo standarde i tamo gde su oni niski, a tamo gde postoji mogućnost da oni budu zaista visoki i na zavidnom nivou i gde možemo da budemo u onim sredinama koje to dozvoljavaju na evropskom nivou da to zaista i učinimo, a ne da nam izgovor kako to biva u praksi bude da to prosto ne postoji u zakonu i da su ruke vezane. Hvala.

Biću vrlo kratka.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, da, ja sam predložila da se rok za donošenje podzakonskih akata zapravo četiri puta umanji, dakle, da sa dve godine se skrati na šest meseci. Vi ste mi dali obrazloženje da ovim rokom obezbeđujete dovoljno vremena za izradu sveobuhvatnih i celovitih rešenja. Nadala sam se da samim zakonom ste istražili sve detalje o kojima treba voditi računa kada se zakon donosi i da ste predvideli da će vam biti dovoljno mnogo manje vremena da donesete podzakonska akta, što rok od dve godine ne isključuje, ali vama daje u Ministarstvu šansu da dve godine ne primenjujete ovaj zakon u praksi, što smatram da je predugo. Jer, ako smo dobili, mi kao poslanici, ovaj zakon po hitnom postupku da njemu razmatramo, onda sam smatrala da je sasvim razumno da ste istražili sve implikacije ovog zakona i sve detalje i da ste u stanju i dovoljno kompetentni da u roku od šest meseci uradite taj niz podzakonskih akata i omogućite bržu i bolju primenu sopstvenog zakona u praksi, što je, na kraju krajeva, cilj ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege iz Ministarstva, kratko ću. Pozdravljam intenciju da se praktična nastava i profesionalna praksa organizuju u srednjim školama. Međutim, opet ste propisali da praktičnu nastavu i profesionalnu praksu škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem, a ja predlažem da ovaj stav izmenite tako što ćete uvesti obavezu da škola organizuje praktičnu nastavu i profesionalnu praksu sa tržišnim činiocima, odnosno činiocima na tržištu, a ne, kako ste stavili, odnosno objasnili u obrazloženju, da ne prihvatate amandman iz razloga što i škole imaju svoj kompetentan kadar za izvođenje praktične nastave i profesionalne prakse, a to su nastavnici praktične nastave.
Poenta organizovanje praktične nastave je da se učenici susretnu sa tržištem, da upoznaju i spoznaju svoje mogućnosti u ustanovama i preduzećima, dakle, koji su činioci na tržištu. Predlažem da razmotrite ponovo svoj stav i da uvedete obavezu da škola mora da sarađuje sa činiocima na tržištu, a vezano za ovaj stav zakona. Hvala.

Dobar dan. Ukazujem na povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Dužni ste gospodine predsedniče da se starate o primeni ovog Poslovnika.
Ukazujem na činjenicu i ujedno pozivam sve u ovoj sali da rade svoj posao kao što smo mi radili svoj posao u Odboru za obrazovanje. U svom izlaganju vas molim da nas ne kvalifikujete i da ne vređate našu volju da radimo. Jučerašnja sednica ovog odbora je bila zakazana za 15,00 časova, vrlo dobro unapred ovoj sednici, na vreme da se razmotri 366 amandmana koji su podneti na ovaj set zakona, koji nam je Vlada uputila da vas podsetim, po hitnom postupku.
Sposobnost predsednika Odbora za obrazovanje je da organizuje rad tog odbora i bila je na vrlo dobrom nivou sve dok je izostalo mišljenje Vlade za jučerašnju sednicu Odbora. Isto to se desilo i jutros u 11,00 časova zakazana je sednica odbora mišljenje Vlade nije bilo. Prema tome ne razumem o kom poslu pričate, da mi u tom odboru ne radimo kako treba? Pogledajte stenografske beleške to ste upravo izjavili.
Prema tome molim vas i apelujem na vas da ovde ne postoje dvostruki aršini u sali za jedne, druge i treće i pete.

Dobro veče.
Poštovani ministre, uvaženi predsedavajući, na samom početku današnjeg izlaganja kao i prethodni govornici, moram da istaknem važnost današnje teme. Dakle, oblast obrazovanja i set zakona o kojima danas raspravljamo jeste ono što je za DS jedan od prioriteta naše politike kojom se bavimo sve ove godine. Obrazovanje je ključno za napredak jednog društva, za njegovu orijentaciju ka savremenim i modernim svetskim tokovima. Mi moramo da se dogovorimo oko centralnih tačaka na kojima počiva naše društvo i na kojima počiva uopšte stanje naše nacije, oko vrednosti, a jedna od tih vrednosti i jedna od tih tačaka mora da bude da naše društvo bude zasnovano upravo na znanju.
Ako je društvo zasnovano na znanju, onda su jasni kriterijumi i kvalifikacije koje stručnjaci, lideri, menadžeri i uopšte zaposleni ljudi u svakoj oblasti treba da imaju i to onda otklanja brojne nesporazume. Društvo zasnovano na znanju može da se ostvari samo kroz značajan doprinos obrazovanja i sistemskim pristupom i dugoročnim pristupom uređenju oblasti obrazovanja, što, nažalost, danas bojim se da nije slučaj. Umesto da se gradi društvo koje je zasnovano na znanju, danas raspravljamo o zakonima u oblasti obrazovanja koji neće obezbediti povećanje kvaliteta procesa i rezultata obrazovanja, niti će obezbediti postizanje i održavanje relevantnosti obrazovanja.
Isto tako, pod znakom pitanja je i podizanje i uvećavanje efikasnosti upotrebe svih resursa u oblasti obrazovanja, a to su sve ciljevi koji su zacrtani u strategiji obrazovanja koja je donešena prošle godine a koja obuhvata razvoj do 2020. godine.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da ovaj set zakona, ovako kako su predloženi i napisani i rokovi u kojima se donose i o kojima raspravljamo, neće doprineti u velikoj meri društvu koje je zasnovano na znanju, a brine takođe i činjenica da predlažete zakone koji su nedosledni ili su u neskladu sa strateškim dokumentom, a to je Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine, a daću kasnije i neke primere koji upravo ilustruju ove nedoslednosti.
Strategija razvoja kaže da zbog povećanja efikasnosti pedagoškog rada u celini broj učenika u odeljenju ne treba da bude veći od 20 do 25, a vi upravo predlažete broj učenika u svakom odeljenju da bude 30. U tom smislu DS je podnela amandman. Dobro, do 30, ali svejedno, u Strategiji predlažete između 22 i 25, a ovde se radi o mogućnosti za pet učenika više. Prema tome, postoji nedoslednost. Dakle, imate strateški dokument a zakoni koje predlažete danas su u suprotnosti sa tim istim strateškim dokumentom.
Predlažete osnivanje još jedne agencije. O tome smo dosta čuli. Nejasno je šta su nadležnosti te agencije, da li će to biti novo telo ili će preuzeti nadležnosti već postojećih tela, itd? Smatramo da je objašnjenje koje ste dali nedovoljno i u tom smislu smo predložili izvestan broj amandmana. Ono što buni jeste i predizborno obećanje koje kaže da ćete smanjivati broj agencija, a ovde se predviđa osnivanje još jedne.
S druge strane, Nacionalno-prosvetnom savetu se jednim od ovih zakona oduzima nadležnost u domenu procene potrebe za novim udžbenicima i predlaganja potrebnih udžbenika vama. O tome je govorio moj kolega Obradović. Dakle, dosta toga sada zavisi od ministra, uz svo dužno poštovanje i uvažavanje, treba delegirati određene nadležnosti i pustiti da neka tela koja već postoje rade svoj posao. Jer, zašto ići korak unazad kada postoje trenutno tela koja se bave tim nadležnostima.
Dakle, tu se postavlja pitanje motiva za ovakav potez, posebno u domenu udžbenika, jer smo svedoci da se u javnosti ovo pitanje dosta često otvara i da prosto ne postoje konkretna zadovoljavajuća rešenja i da je javnost prosto zbunjena ovakvim pristupom.
Predlogom zakona o osnovnom obrazovanju ste takođe propustili šansu da promenite odredbu iz 1929. godine koja kaže da "učenik koji živi na udaljenosti većoj od 4 km od sedišta škole ima pravo na besplatan prevoz". Poslanici DS predlažu da se ta odredba koja je stara skoro 100 godina promeni i da se udaljenost smanji na 2 km i da, kao što su moje kolege ranije rekle, prestanemo da se dičimo đacima pešacima i da se trudimo da naše škole zaista budu moderna sredina u kojoj se uči i stiče znanje.
Kada je prihvaćen koncept obaveznog upisa za svu decu uzrasta od 6,5 do 7,5 godina, napravljen je ogroman korak unapred i o tome je već govoreno od strane mojih kolega, ali ja prosto osećam obavezu da to ponovim i da apelujem na vas da u raspravi o amandmanima se izjasnite da prihvatate naše predloge i da ćemo zajedno učiniti da ovaj zakon bude bolji.
Sada predlažete mogućnost odlaganja upisa u prvi razred i to je korak unazad. To je koncept koji je u razvijenim zemljama i u zemljama koje imaju razvijeno obrazovanje napušten. Predlažete takođe da se krećemo unazad i po pitanju inkluzivnog obrazovanja, o čemu je takođe danas govoreno. Sa time se mi ne slažemo i sa tim u vezi smo takođe podneli amandmane, da to prosto pokušamo da ispravimo ukoliko budete imali sluha za naše predloge.
Volela bih da danas ne moramo da pričamo o uslovima u kojima deca u Srbiji stiču nova znanja i veštine, ono što ih osposobljava za dalji život, ali postoje škole u Srbiji koje nemaju toalete, koje imaju neuslovne toalete, koje imaju krovove koji prokišnjavaju, vlažne učionice, gde deca provode sate i sate sedeći na stolicama i za stolovima koji su neuslovni. Opet, nameće se obaveza školama da imaju internet prezentaciju a sredstva za tako nešto se ne predviđaju u budžetu Republike Srbije. Da li to znači da će trošak da padne na lokalnu samoupravu ili će pasti možda na roditelje? Jer, direktori se neće snaći, neće postići isti jezik sa predsednicima opština i na taj način neće doći do rešenja. Dakle, prosto se opet otvara jedan problem za koji ćete imati poteškoća da ga rešite u praksi.
To ne znači da škole ne treba da budu moderne i da se mi ne zalažemo za modernizaciju obrazovnog sistema, ali hajde da prvo obezbedimo ono što je osnovno i ono što je civilizacijski, a da se onda bavimo nadogradnjom svega ostalog. Znači, modernizacija – da, tehnološki razvoj – da, ali prvo da obezbedimo ono što je osnovno za decu koja idu u školu.
Sa razočarenjem moram da konstatujem da u procedura u Skupštini čeka još jedan zakon iz oblasti obrazovanja koji su predložili poslanici DS, a to je zakon koji se tiče nostrifikacije diploma. Mogli ste da ga prihvatite i da ga uključite u ovaj set zakona i da time, pošto se dičite svestranim i sveobuhvatnim pristupom rešavanja problema, rešite još jedan problem, ali, prosto nije bilo sluha da se prihvati predlog DS.
Da zaključim, za DS obrazovanje je jedna od prioritetnih oblasti za razvoj našeg društva i to nije samo deklarativno sa naše strane, to smo na primeru Beograda i pokazali. Pokazali smo da je obrazovanje način da stvorimo društvo koje je zasnovano na znanju. Ako je društvo zasnovano na znanju, onda su jasni kriterijumi i kvalifikacije koje svako od nas treba da ima. Dakle, to nisu samo puke reči. U Beogradu smo uspeli da sa ograničenim sredstvima i sa budžetom kakav jeste otvorimo sedam novih škola, dakle sedam novih škola, da renoviramo toalete koji su bili neuslovni, da renoviramo fiskulturne sale, da renoviramo školska dvorišta, da neke škole nadogradimo, sve u skladu sa postojećim sredstvima. Uspeli smo da svaki osnovac ima besplatne udžbenike u saradnji sa Ministarstvom za prosvetu, ali samo kao strateško opredeljenje beogradskog rukovodstva zacrtali obrazovanje. Dakle, svaki osnovac u Beogradu dobio je na korišćenje besplatne udžbenike i svaki osnovac u Beogradu ima jedan svoj đački ormarić. Ukupno 120.000 osnovaca u Beogradu može da iskusi brigu trenutnog rukovodstva za uslove u kojima uči i stiče znanje.
Dakle, apelujem da se na ovakav način pristupa obrazovanju u Srbiji i apelujem da u raspravi po amandmanima imate sluha za konstruktivna rešenja koja smo predložili, jer smo pokazali da smo ozbiljni u nameri da stvorimo društvo koje je zasnovano na znanju. Hvala vam.

Dobro veče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege, predsedavajući, ministre. Do sada smo čuli dosta insinuacija o politikanstvu i prebacivanju krivice sa Vlade i Ministarstva poljoprivrede na DS. Meni je zaista žao što pokušavate svoju nestručnost i nedostatak kvalifikacija da svalite na bivšu vladu. Žao mi je što uopšte moramo da pričamo o kvalitetu hrane u ovom domu, jer u ovu situaciju nismo ni morali da dođemo da vi i ova vlada niste izabrali da zataškavate problem, da dovedete u opasnost zdravlje ljudi i da se kockate ekonomijom naše zemlje. Loše ste postupili. Pali ste na najvažnije ispitu. Pali ste na ispitu zdravlja ljudi, a pali ste i na ispitu ekonomije naše zemlje, koju ste vašim nečinjenjem i neblagovremenom reakcijom ugrozili, time što ste srušili cenu našeg kukuruza i time što ste srušili kredibilitet našeg mleka na tržištu u regionu.
Da vratim temu u svakodnevni život, ako vam ovo nije dovoljno svakodnevno. Hajde da pokušate da umirite roditelje koji su zabrinuti jer ne znaju kakvo mleko piju njihova deca. Dajte odgovor zašto niste na vreme sprečili da nivo aflatoksina poraste u mleku. Ako je već došlo do toga, zašto ranije, jesenas niste rešavali tu situaciju, ako ste već, kao što ste priznali, bili upoznati sa njom?
Tražimo da ministar poljoprivrede i ova vlada snose odgovornost za poteze koje su povukli, za to što su u najmanju ruku zbunjivali narod, što su ih dezinformisali i što su zbog svoje nestručnosti zataškavali informacije vezane za nivo aflatoksina u kukuruzu i mleku tokom proteklih nedelja i meseci. Tražimo isto tako odgovornost Vlade i ministra poljoprivrede za poteze koje nisu povukli i za ono što niste uradili.
Zšto niste blagovremeno reagovali jesenas i zašto niste preduzeli adekvatne mere da 37% kukuruza zaraženog aflatoksinom, odnosno gljivicama, tretirate i snizite nivo ove kancerogene materije? Ministre, znali ste još jesenas za ovaj problem i zašto ga niste tada rešavali? Iako vam je, ministre, skrenuta pažnja, iako je i tada u javnosti bilo informacija na ovu temu, zašto jesenas niste tretirali kukuruz zeolitom?
Da vas podsetim, radi se o životnom pitanju, radi se o tome čime hranimo našu decu i o tome da roditelji treba da brinu o još jednoj stvari koja zapravo treba da bude regulisana od strane države i kontrolisana od strane države. Nemojte na ovo pitanje odgovarati evrofanatizmom u donošenju propisa, kobajagi standardima koje ne možemo da ispunimo. Nemojte odgovarati na ovo pitanje napadom na DS, jer niste u pravu.
Argumenti koje ste dali u dosadašnjim odgovorima u najmanju ruku su neozbiljni i nekvalifikovani i nestručni. Ponašali ste se konfuzno i roditelji su zbog toga veoma zabrinuti, ne znaju šta da rade, da li deca da piju mleko ili ne, a imaju od vas oprečne informacije. Niko ne govori, na primer, o kumulativnom dejstvu mleka koje konzumiraju naša deca i, na kraju krajeva, mi sami.
Da ponovim pitanje, zašto niste blagovremeno reagovali jesenas u oktobru, odnosno u novembru, kada ste već priznali da ste tada bili svesni ove situacije i posledica koje ova situacija može da ima na naše živote i na živote naše dece?

Hvala vam na odgovorima, ako su to bili odgovori na pitanja koja sam postavila. Samo ste pomenuli, odnosno ponovili ono što ste do sada rekli i vi se branite saopštenjima, ali moram da vam kažem da saopštenja u svakodnevnom životu građanima ne znače ništa, pogotovo ako tretiraju informacije na najrazličitije načine, odnosno daju svaki put drugačiju informaciju. Dakle, saopštenja koja ste davali kao Ministarstvo poljoprivrede i ministar samo doprinose zbunjivanju i jednoj atmosferi nepoverenja, koju ste kreirali u javnosti po ovom pitanju.
Rekli ste da zajedno treba da rešavamo ovo pitanje. Nažalost, ova sednica je usledila 10 ili 14 dana posle zahtevanog datuma. To je jedna stvar. Druga stvar, koliko znam, pokrajinski sekretar vam je poslao dopis, informacije kojima je raspolagao i nije reagovao pre nego što je sačekao odgovor od vas, koji nije dobio. Prema tome, toliko o zajedničkom rešavanju problema. Da podsetim, vi niste reagovali u onom trenutku kada vam je pokrajinski sekretar uputio informacije koje je imao.
Što se procenta zaraženog kukuruza tiče ili koji sadrži aflatoksin, ministar Ljajić je pomenuo procenat kukuruza sa aflatoksinom koji postoji trenutno u robnim rezervama. Prema tome, molim vas da proverite sa njim ispravnost vaših informacija.
Što se kumulativnog dejstva tiče, pogledaću beleške ove sednice. Ne verujem da je ministarka Đukić Dejanović o tome pričala. Moram da vas podsetim da nivo aflatoksina u nekim zemljama za decu u mleku iznosi 0,025%. Dakle, upola je manji od onoga što je za odrasle preporučljiva granica. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Dakle, ipak imam reč. Hvala najlepše.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo guverneru Narodne banke Srbije, danas se po drugi put tokom prethodna tri meseca parlament sastaje po pitanju Zakona o NBS. U avgustu smo bili svedoci donošenja diskutabilnih promena zakona, one su donete. Dakle, radimo danas u zadatim okolnostima. Tada su vam poslanici DS jasno ukazivali na propuste koji će se javiti kao posledice donošenja tih izmena zakona, urušavanje jedne institucije ili u najmanju ruku njene nezavisnosti, time što guverner NBS postaje jedna politička ličnost.
Dakle, ovde se radi o ličnoj nezavisnosti institucije guvernera Centralne banke Srbije, sa jedne strane, ali i o institucionalnoj nezavisnosti Centralne banke Srbije. Ova dva aspekta nezavisnosti Centralne banke Srbije ozbiljno su ugrožena i dovedena u pitanje.
U obrazloženju i razlozima za donošenje zakona i za donošenje zakona po hitnom postupku ste rekli sledeće stvari, a to ću morati da citiram. Pojedina rešenja propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS izazvala su nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa Ugovorom o funkcionisanju EU, odnosno sa pravnim tekovinama EU, a važno je njihovo otklanjanje u postupku pregovora Republike Srbije sa EU. Kako se ta rešenja tiču institucionalne i personalne nezavisnosti Centralne banke, potrebno je otkloniti sve nedoumice u tumačenju ovog zakona, te se radi toga predlaže što hitnije usvajanje ovih izmena i dopuna.
U skladu sa tim, jedan od ciljeva donošenje ovog zakona jeste dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Dalje kaže te da se predlaže da se ovaj zakon donese po hitnom postupku usled okolnosti koje nisu mogle biti unapred predviđene, radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja ovog zakona sa propisima EU.
Pitam vas, zapravo kada ste otkrili šta to propisuje ugovor o funkcionisanju EU, ugovor o Evropskoj uniji i ovi statuti centralnih banaka, dakle šta to propisuju propisi po kojima se vlada EU? Zašto ste tek sada tri meseca kasnije to otkrili?
Navodite da su razlozi za hitan postupak okolnosti koje nisu mogle da budu predviđene. Uz svo dužno poštovanje vaše stručnosti smatram da ste ipak mogli da predvidite ove nepredviđene okolnosti i da ste razloge za hitnost mogli da izbegnete možda boljim planiranjem i boljom organizacijom u normativnom smislu, a ne da smo sada u situaciji koja se ponavlja. Dakle, tokom poslednja tri meseca ili 100 dana Vlade sednice se prekidaju, zakazuju se nove, da se daju predlozi za viceguvernere pa se onda povlače, a sada čujemo da ćete do usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije opet vršiti izmene izmena nekih članova zakona koje ste već do sada menjali.
Razumem okolnosti u kojima se trenutno nalazite, gde ste tek počeli da radite ovaj vaš novi posao, ali vas molim zaista da vodite računa o integritetu institucije koju trenutno predstavljate i vodite i da dobro planirate, barem sledeće korake kako ne bismo došli u situaciju da se za tri meseca ponovo vidimo po nekim drugim izmenama ovog zakona. Ili, još gore da biste predlagali ono na šta vam mi kao DS upravo sada i ukazujemo.
U svom usmenom obrazlaganju ovog zakona vi ste rekli da predlažete izmene zbog toga što su vam tako sugerisali iz međunarodnih institucija. To sam naravno parafrazirala, pošto ne mogu da vas citiram, jer ste to usmeno rekli. Smatram da treba da vam u ime DS skrenem pažnju da ne treba da se reformišemo i menjamo zato što neko drugi diktira, nego zato što verujemo da je to ispravno i da donosi boljitak Srbiji i našem društvu.
Ovde se vodila argumentovana rasprava i diskusija o tome šta su međunarodne institucije sugerisala da su dobra rešenja, ali isto tako i šta su sugerisali da su loša rešenja. Radi objektivnosti diskusije ovom prilikom vas molim da mi odgovorite na jedno pitanje i da kažete šta su to tačno sugerisana loša rešenja koja još uvek zahtevaju izmene po mišljenju Evropske komisije, jer je očigledno da ih ima, jer ovde postoje poslanici koji imaju informacije da ih ima. Iako slučajno nema negativnih komentara na izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, da nam to ovom prilikom jasno i ukratko kažete da nema negativnih komentara međunarodnih institucija. Hvala.