MIODRAG STOJKOVIĆ

Demokratska stranka

Miodrag Stojković
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Možete li samo da nam kažete koliko je vremena ostalo?

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Hvala najlepše gospođo Kovač.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom sam slušao onaj deo koji se naročito odnosi na prosvetu, nauku i obrazovanje i slušao vaše izlaganje i izlaganje vašeg kolege Radulovića u vezi odlaska mladih ljudi.
S Samo moram da vas korigujem radi tačnosti, mi smo nažalost po drugom mestu odlaska mladih ljudi. Jedino afrička država Gvineja Bisao je ispred nas po odlivu tih mladih stručnjaka. To je paradoks u toj celoj priči. Samo ove godine je oko 800 otišlo iz ove zemlje. Ako znamo da godišnja izdvajanja naše zemlje za školovanje jednog lekara na godišnjem nivou je negde oko 3000 evra. Za jednog inženjera je negde oko 1650 evra. Znači, sa jedne strane školujemo, sa druge strane šaljemo u inostranstvo kao gotov proizvod gde će sigurno biti oberučke prihvaćen, što je zaista veliki paradoks za našu zemlju.
Imamo još jedan drugi paradoks, a to je ne samo odliv tih mladih ljudi kojih ima na godišnjem nivou oko 31000, imamo i štancanje lažnih diploma. Po Ministarstvu za prosvetu, svaka deseta diploma je falsifikovana. To je ono što pored odlaska mladih ljudi je sledeća opasnost koja čeka našu zemlju.
Vi u ovoj zemlji imate univerzitete, imate isturena odeljenja koja nemaju akreditaciju. Samo radi informisanja, 15 isturenih odeljenja ima akreditaciju, preko 100 nema akreditaciju, što znači da ta kontrola koja treba svuda da se sprovede, naročito u visokim školama, odnosno fakultetima i univerzitetima ne postoji. Postoji samo 14 inspektora u celoj zemlji koji to rade.
Zato smo podneli onaj amandman i molim vas da pogledate još jednom. To je da se Komisiji za akreditaciju odobre sredstva kako bi mogli da rade svoj posao, zato što iduće godine 2014. godine, je opet ona peta godina kada oni moraju da idu u kontrolu i proveru akreditacije. Tako da vas sa ovog mesta još jednom molim da pogledate taj amandman i odobrite sredstva Komisiji za akreditaciju kako bi mogli da se bave svojim poslom.
Imamo još jedan problem, a to je problem koji nažalost u budžetu izgleda kao povećanje budžeta, u stvari to nije nikakvo povećanje, to je budžet za nauku. Ispravićete me ako grešim, 14,1 milijarda dinara je planirana za nauku, međutim ono što se ne pominje je da ogroman deo tih sredstava ide za plate, a ono što se nažalost ne pominje je onaj deo koji se odnosi na direktne materijalne troškove. Sami znate, studirali ste u inostranstvu i znate koliko je nauka bitna, naročito ona translociona koja se bavi prevođenjem suve nauke u jedan proizvod. Srbija je po broju prijavljenih patenata negde na zadnjem mestu u Evropi.
Ako stavite na papir te brojeve, naš naučnik ima godišnje 300 evra. Znači, sa tih 300 evra ja ću vam pročitati šta on mora da preživi, odnosno sa 25 evra mesečno. To je potrošni kancelarijski materijal, učešće na konferencijama, putni troškovi, školarine postdiplomskim studentima, potrošni laboratorijski materijal i održavanje eksperimenata. Znači, sa 25 evra mesečno naučnik u Srbiji treba da sprovede eksperiment i napravi proizvod koji će biti konkurentniji u svetu.
Ja kao neko ko se 20 godina bavi naukom mislim da je ovaj budžet za nauku jasno ispod svakog praga održivosti. Vi se sami sećate da su letos bili štrajkovi naučnika ovde u našoj zemlji. Zaista se ne sećam, ne pamtim kada je više hiljada naučnika izašlo na ulice da traži svoja osnovna prava, a to je da se bavi svojim poslom.
Zato u onom amandmanu vas molim da pogledate još jednom i popravite budžet koji se odnosi upravo na nauku, i da ga vratite na onaj nivo koji je bio 2010. godine. Znači, to je ono što je, koliko ja znam i dogovoreno je sa sindikatom za nauku i sa Ministarstvom prosvete, odnosno sa bivšim ministrom prosvete, kako bi ljudi mogli zaista da se bave svojim poslom, a ne da odlaze iz ove zemlje i traže svoj posao, odnosno svoje neke mogućnosti tamo negde drugde. Gubimo elitu ovog društva, a to jesu na vrhu te piramide obrazovanja jesu zaista naučnici.
Ovim završavam, tim apelom da razmotrite te dve stavke. Znači, akreditaciju i da razmotrite i povećanje budžeta za nauku, a samim tim i za obrazovanje. Hvala najlepše.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Zahvaljujem na ovom obaveštenju.
Znači, ako sam vas dobro razumeo Komisija za akreditaciju će dobiti svoja sredstva da bi se normalno bavili svojim poslom. Da li je tako? Znači, to je dogovoreno sa Ministarstvom za prosvetu.
Nažalost, što se tiče nauke moram da vam kažem da jeste povećan budžet za 6,4%, ali su povećani rashodi za 7%. Opet smo u jednom blagom minusu što se tiče
nauke. Tako da ako pogledate koliki je budžet naše zemlje za nauku, on ide negde od 0,34 do 0,41% u zavisnosti od toga da li se računa sa ili bez kredita, a ako pogledamo zemlje u okruženju, recimo, Hrvatska izdvaja 0,7%, a ako pogledamo koliko je to na nivou EU tamo gde mi svi želimo da idemo je na 2,0%.
Još jedna informacija, sve one zemlje koje su bile u krizi su uvek ulagale u nauku na prvom mestu kako bi se izvukli iz te krize. Postoji ona jedna dobra izreka, vi ste student sa Jejla, a ovo je izreka jednog profesora sa Harvarda – ako ne ulažeš u znanje, probaj da ulažeš u neznanje, jer ovo drugo sigurno skuplje košta. Hvala lepo.