Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govoriti pre svega kao član Administrativnog odbora i ukazati na neke, po meni, propuste koji su učinjeni.
Administrativni odbor jeste sazvan kako je sazvan i zaista fizički nisam mogao stići na tu sednicu Administrativnog odbora, jer naprosto 200 kilometara udaljenosti i neke aktivnosti koje se dešavaju paralelno sa tim, nisu se mogle uskladiti.
Međutim, ono što jesu činjenice, niko ovde danas ne spori da imunitet narodnom poslaniku treba ukinuti. Ja ću pričati samo o nekoj proceduri i hronologiji kako se to trebalo uraditi.
Ako već postoji pretpostavka za to zbog čega mi danas ovde raspravljamo, onda nije bilo sporno da tog čoveka pritvorimo danas posle skidanja imuniteta i da to bude potpuno u nekom legalnom toku. Međutim, ne znam zašto je to trebalo da se to uradi pre dva dana i da se on danas nalazi protivustavno i protivzakonito u pritvoru. To su proceduralne stvari o kojima mi danas pričamo. To je nešto na šta ukazujem.
Ovde otprilike ispada po onoj - čija je vlast, toga je i država, a čija je država, toga je i sloboda. Mi sada imamo jedan proces u kome se vrtimo, nadgornjavamo ko je u pravu, ko nije u pravu. Niko ovde nije sporio to da ukoliko postoji takva pretpostavka da je neko učinio krivično delo, da treba da odgovara za to i to mislim da je svima potpuno jasno.
Međutim, način na koji se to radi i način na koji kršimo institucije koje postoje u ovom društvu, dolazimo u situaciju da ćemo jednog dana, a pozivamo se svi na narod, doći u situaciju da kršenjem institucija narod preraste u jednu gomilu ili rulju koja neće poštovati ni Ustav, ni institucije, ni ustanove, nego će samo poštovati samo motku. Mislim da to treba da bude opomena i političarima, ne samo narodu.
Institucije postoje da bi sistem funkcionisao. Zakon je nešto što je obaveza za sve nas. Ako danas, na Dan ustavnosti države Srbije, mi krišimo neku proceduru, kršimo Ustav, kršimo sve ono što je negde upisano i zapisano kao pravni okvir i osnov ove zemlje, onda mislim da smo negde napravili propust i to niko ne može da ospori.
Znači, čovek se nalazi u pritvoru pre nego što smo neke stvari uradili da bi se stekli zakonski uslovi da se on tamo nađe, i o tome se ovde priča.
Pričalo se, između ostalog, o svemu. Reći ću vam i oko tih, gospodine Babiću, radnih mesta u Nišu. Ta investicija koja se realizuje u Nišu i koja će da zaposli 500 ljudi je investicija koja je trebalo da bude u Somboru. Ali, nije u Somboru, znate li zašto? Zato što da se realizovala u Somboru, to bi budžet Republike Srbije koštalo dva i po miliona evra, a ovako ga košta devet miliona evra, jer se realizuje u Nišu. To čisto da znate, zbog pominjanja nekih svari i afirmativnosti neke priče koja je u ovom momentu aktuelna.
Da se vratim na temu. Znači, procedura koja je obavezujuća za sve nas ovom prilikom je prekršena. Smatram da smo mogli sve to da uradimo u zakonitim okvirima i da ne pravimo ovu papazjaniju ovde i od institucija i od Skupštine i od narodnih poslanika i od celokupnog društva koje živi u Republici Srbiji. Zahvaljujem se.
Gospodine Babiću, krenuću od nazad. Za ovo pitanje koje ste rekli – koliko treba vrata i koliko treba vremena da se izda dozvola, to ćemo dobiti kroz ovu vašu Kancelariju za brze odgovore, koju ste otvorili.
Što se tiče vremena za zakazivanje sednice Administrativnog odbora, u popodnevnim satima sekretar Odbora je pozvao i pitao da li postoji mogućnost da u večernjim satima dođete na sednicu Administrativnog odbora, bez precizno definisanog vremena. To je istina. Oko toga se ne bih uopšte upuštao sa vama u polemiku. Jako dobro znate da sam ja član Odbora koji vrlo revnosno i korektno dolazi na sednice Odbora i kada imate kvorum i kada nemate i učestvujem u radu Administrativnog odbora, tako da tu temu meni lično ne možete da prišijete.
Što se tiče ove analogije vezano za radna mesta, da, svuda su podjednako važna radna mesta, da, svuda su podjednako važna radna mesta, u svakom delu Srbije, ali ja sam pričao o tome koliko to košta budžet Srbije ukoliko se takva investicija realizuje na jednom mestu, a koliko košta ukoliko se realizuje na nekom drugom mestu.
Ono što ste vi meni trebali da odgovorite jeste – zašto je čovek u pritvoru pre nego što smo mu skinuli imunitet? To je pitanje da mi odgovorite, ništa drugo. Hvala.
Zahvaljujem se.
Poštovani gospodine Krstiću, poštovani gospodine Pastor, poštovani gospodine Radomane, mene fascinira uopšte rasprava o amandmanima koje je Skupština Vojvodine podnela republičkoj Skupštini na budžet Republike Srbije i polemika koja se vodi ovde između gospodina Pastora i poslanika, umesto da se vodi polemika između ministra finansija i poslanika u Skupštini Republike Srbije.
Naprosto, taj fenomen od tih 7% je nešto što mene lično fascinira, da mi uopšte raspravljamo o 7% i ako je hiljadu i nešto milijardi budžet Republike Srbije, da dolazimo u situaciju da pričamo da li je 7% od ovoga ili je 7% od onoga. Da li je moguće da vi mislite da je 7% budžeta Republike Srbije dovoljno da se finansiraju sva kapitalna ulaganja, održavanja investicije i sve ono što postoji na teritoriji AP Vojvodine?
Da li znate da je prethodna Vlada izdvojila iz Nacionalnog investicionog plana 1,8% budžeta za kapitalne projekte na teritoriji AP Vojvodine? Da li znate da je jedini izvor finansiranja lokalnih samouprava, svih 45 lokalnih samouprava, AP Vojvodina? Da li znate da je 70% putne mreže u Srbiji prekategorisano u puteve prvog i drugog reda i da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a da se 70% puteva na teritoriji AP Vojvodine treba finansirati iz budžeta lokalnih samouprava i nešto malo iz budžeta AP Vojvodine?
Da li znate da ste preneli nadležnosti oko održavanja puteva drugog reda na autonomnu pokrajinu Vojvodinu, a da niste pri tome predvideli izvore finansiranja iz čega će se to raditi?
Zašto je problem da država Srbija kroz statističke podatke izvuče koliki se društveni proizvod stvorio na teritoriji autonomne pokrajine Vojvodine? Pa da se onda napravi jedna aproksimacija na osnovu toga, pa da se iz toga vodi jedna socijalna i odgovorna politika i za nerazvijene regione.
Da li kriterijumi po kojima se definiše ko je neka lokalna uprava razvijena ili nerazvijena, su baš adekvatni kriterijumi. Da li se na osnovu toga jasno transferišu sredstva iz budžeta Republike Srbije pa dođemo u situaciju da jedna opština Svrljig koja ima oko 14 hiljada stanovnika, ima nešto malo manji budžet od Apatina koji je svrstan u visoko razvijenu opštinu koja ima budžet, ne znam oko 900 miliona, a Svrljig ima negde oko 580 miliona, a nivo infrastrukture i nivo komunalnog opremanja koji postoji u Apatinu i u Svrljigu je neuporediv.
Znači, naprosto je apsurd da mi ovde raspravljamo o 7% budžeta za AP Vojvodinu. To je sramota da mi uopšte o tome pričamo. Da li je, gospodine Krstiću, moguće da 20 milijardi unutar budžeta od skoro hiljadu i dvesta milijardi predstavlja problem za Vladu Republike Srbije. Da li je moguće da opravdanje ako prethodna Vlada nije poštovala 7%, da je to opravdanje da i ova Vlada ne poštuje tih 7%? Da li je moguće da mi tu praksu i dalje nasleđujemo da je radimo? Šta je smisao autonomije? Šta je cilj i kakav je odnos? Da li je Vlada Republike Srbije okrečila ijednu zgradu u lokalnim samoupravama koje koristi MUP, bolnice, a to su institucije Republike Srbije? Da li ste oluk, prozor, parket promenili u jednoj zgradi koju koristi Vlada Republike Srbije i koju koriste institucije Republike Srbije ili se sve to naslanja na lokalne budžete lokalnih samouprava i na budžet AP Vojvodine?
U kakvim uslovima rade ljudi na graničnim prelazima? Da li u Srbiji postoje samo dva granična prelaza i ovi gde će sada biti integrisano upravljanje? Na šta liči granični prelaz na Batini kod Sombora? U čemu sede ti ljudi? Da li je moguće da jedna ovako centralizovana država u kojoj sa 85% budžeta upravlja Vlada Republike Srbije, a sramota je da kažem da 5% budžeta koriste sve lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije? I da mi raspravljamo danas ovde o ovom iznosu i o tome da li treba da prihvatimo amandmane Skupštine Vojvodine na budžet Republike Srbije.
Zaista taj fenomen koji postoji ovde, a non-stop ćemo temu skretati sa toga da li je Ustavni sud osporio nadležnosti AP Vojvodine ili ih nije osporio. To je sekundarno pitanje, drage moje kolege u ovom momentu, mi pričamo o životu, pričamo o nekim realnim stvarima. Pričamo o tome da li možemo da izgradimo neki kilometar autoputa. Da li je neko pitao građane Vojvodine o tome kako treba da izgleda budžet Republike Srbije u narednom periodu? Da li ste pitali Vladu AP Vojvodine kada ste koncipirali ovaj budžet – šta vi mislite kao deo upravnog sistema Republike Srbije o tome kako treba da izgleda budžet Republike Srbije u narednom periodu? Da li imate neke projekte koji su važni za finansiranje ili ćemo izaći i reći – važan je put i tunel kroz Frušku goru i to će biti jedini projekat koji ćemo podržati.
Da li Vlada AP Vojvodine treba da finansira most preko Dunava, bivši Žeželjev most? Da li to treba da se nasloni na budžet AP Vojvodine, a pri tome ćemo im uskratiti ta sredstva? To je tada normalno, to je potpuno razumno, a kada treba da ispoštujemo ustavnu normu onda je to nenormalno zato što će, bože moj, da zloupotrebi Fond za kapitalna ulaganja novac ili će da zloupotrebi neko drugi.
Da li znate da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine jedina adresa na koju lokalne samouprave iz AP Vojvodine mogu da se obrate da bi uradili bilo kakav infrastrukturni kapitalni projekat?
Ne mogu da verujem gospodine Krstiću, vi ste mlad čovek i hrabar, prihvatili ste se da vodite finansije jedne zemlje koja je u ozbiljnim problemima da naprosto nemate hrabrosti da kažete – ja ću da presečem od ovog momenta ove stvari i poštovaću ono što jeste. Na žalost, slagali se neki sa tim ili ne, jedini koji je poštovao tu ustavnu normu jeste bila Vlada Vojislava Koštunice u periodu od 2004. do 2008. godine. To je istina, sviđalo se to nekome ili ne, to je istina. To je jedina Vlada koja je poštovala ono što su bile obaveze prema AP Vojvodini.
Tako da ne mogu da razumem da se uopšte vodi polemika. Kakvo polemisanje sa gospodinom Pastorom? Gospodin Pastor je došao kao legitimni predstavnik predlagača amandmana. Upravo sa gospodinom Krstićem mi treba da polemišemo i zašto niste prihvatili ovaj amandman, zašto ste nas uopšte doveli u situaciju da Skupština Vojvodine predlaže uopšte ovaj amandman. Šta treba da se desi? Imali smo kršenje Ustava ovde u prethodnim godinama koje su kasnije bili posledica svega ovoga što se dešavalo u ovom društvu. Onda ćemo kriz neke pravno formalne formulacije da kažemo da je Ustavni sud presudio na ovu ili na onu stranu. Kaže jedan moj kolega ovde – ovo je kolač. Pa nije budžet Srbije kolač, budžet Srbije je gorka pilula koju negde treba da progutamo svi i da ga ostvarimo, ali ne možete štedeti na onome što je neodrživo.
Da li je prioritet Republike Srbije da pravi autoput za Crnu Goru? Šta je ekonomski interes da mi pravimo autoput za Crnu Goru? U Crnoj Gori živi 600 hiljada stanovnika, da li je to prioritet? Da li je to slaganje prioriteta u ovoj zemlji ili je prioritet dva miliona ljudi koji žive u Vojvodini? Da li privredni resursi koji postoje u AP Vojvodini su vredniji od 600 hiljada tržišta u Crnoj Gori?
Predstavnici lokalnih samouprava iz AP Vojvodine, prestanite da se dodvoravate političkoj eliti u Beogradu da bi isposlovali neke statuse za sebe lično. Počnite da razmišljate o tome šta je interes sredine iz koje dolazite. Zašto niste neke amandmane podržali? Zašto ne podržite ovo? Lako je kritikovati danas nešto što radi i gde je kraj toga zato što imamo neprestano dodvoravanje političke elite nekoj drugoj političkoj eliti da bi se neko negde pozicionirao. Uključite se sa konkretnim analizama, uporedite, nađite, komparirajte šta je to što će AP Vojvodina vratiti u budžet Republike Srbije. Svaki dinar koji ode u AP Vojvodinu višestruko se vrati u budžet Republike Srbije. Svaki dinar i to ko god hteo da prizna ili ne.
Zaista ne vidim gospodine Krstiću, razloga zbog kojih vi niste prihvatili ove amandmane i zbog kojih niste jedanput za svagda ovu tačku sa dnevnog reda skinuli i rekli – da, Vojvodini pripada 7% i to je to, ali nam pripada i nešto drugo izvan tih 7%, da imamo pravo da povučemo neka sredstva iz budžeta Republike Srbije koja nisu tih 7%. Tih 7% je premalo za dva miliona ljudi i za infrastrukturu koja postoji na teritoriji AP Vojvodine.